Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A oni uz njega dodadu: — Pogani Cincari!... Za jednim stolom zasela njih četvorica; pred svakim po polić rakije, pljuckaju i već zavodnili očima. — Hajdemo, hoćemo li? — upita jedan od njih ispivši polić do dna.
— Hajdemo, hoćemo li? — upita jedan od njih ispivši polić do dna. — Neka još, dok ode. kmet — odgovori drugi, a ispod stola sklonio ruku i u njoj paklo ulepljenih karata.
— Ama hoće da zanoveta. Znam ja njega... — reče opet onaj drugi, otpljucnu, pa naže polić. — Neka, neka... baš i ja volim, dok ode — pripomože četvrti. Utom se otvoriše vrata i uđe gazda Raka.
U mehani već zasela ova četvorica pa igraju žandara, a pred svakim po polić rakije. Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru.
Dok eto ti i Sreje. Uđe u mehanu, nazva boga, naruči polić rakije, pa sede ukraj i uze puniti lulu. Vidak ga pogleda, nakašlja se malo, pa će tek onako upitati: — Može li se,
Dođoše u mehanu Tiosav i Vitomir, nešto vrlo razgovorljivi i veseli. Sedoše za jedan sto, naručiše polić rakije i zapališe lule, a sve se zgledaju i osmeškuju jedan na drugoga. Kad momak prinese rakiju, upita ga Tiosav.
popu: »Blagoslovi, oče«, pa sede kraj njih i poče puniti lulu, a međutim je i mehandžija, po dužnosti svojoj, već metnuo polić preda nj. — Ama ja vam rekoh — poče pop Stevan malo potiše — videćete da nećemo dobro proći, a ide Sveti Ilija!
i prodajom belog smoka povesma — količina lana, kudelje, pamuka ili vune koja se meće na preslicu da se oprede polić — staklena posuda iz koje se pije rakija (1 dl) polokanica — mera ze tačnost (polovina oke, 640 g) ponajlak —
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne može više ni da se puši. Već mi srce pocrne od duvana! Pi! Ta ovo nekaka šoma. Parna! Pi, pi! Pošto istrese polić, kao da mu oči malo oživeše, i ceo izgled dobi mirne odsudnosti. — Ala mi je i to lađa! Sanćim onda ide brže od kola!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ne, ne, Vi bolje čitate, — brani se ćata. — Dijete, daj učitelju još jedan polić, pa neka nam čita, — veli gazda Mitar, koji se više od sviju zainteresovao čitanjem.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
POVRATKU S RADA 2 BRAĆA 21 CVIJETA 32 ANTICA 53 STARI SVETI SPIRIDON 77 DANGUBA 84 U STRASNU NEDJELjU 93 PRELjUB 99 IVO POLIĆ 121 NOVI HRAM 131 DOMAĆIN 137 PRIPOVETKE NA POVRATKU S RADA Hvatao se prvi mrak kada je parobrod pristao uz most
” I pobožni puk, ujednačeno, punim glasom odgovara: — Tebe molimo, usliši nas! IVO POLIĆ Ivo Polić vraćao se u Srbiju s punom dušom utisaka iz carigradskih lepota.
” I pobožni puk, ujednačeno, punim glasom odgovara: — Tebe molimo, usliši nas! IVO POLIĆ Ivo Polić vraćao se u Srbiju s punom dušom utisaka iz carigradskih lepota.
Koje iznenađenje! U pljusku prozirne, meke, podjednako podenjene svetlosti, Ivo Polić uhvatio je jednim pogledom veliki prostor fantastično udešen, ispunjen najraznolikijom arhitekturom i okićen
Jedna harmonija boja, oblika, stvari, u muzičkoj tišini. Potpun mir u kojem se duši traži izražaja. Ivo Polić sa strepnjom u duši gazi po mekim debelim sagovima.
Ali što ovde podseća na boga koji se u duši javlja? mislio je Ivo Polić. „Zar ova melanholična golota surih zidova, ili ova muzika šapata potištenih glasova vernika, ili ljupkost jednake
Ali šta je to što ovako jako podseća na boga? mislio je Ivo Polić šetajući se ispod arkada. Gledao je muslimanski svet u prostoru hrama.
Kako su sitni i neznatni prema veličini fanatičnosti i greha njihovih pređa! Ivo Polić oseti potrebu da se moli. Bio je u fesu, odluči se. Postavi se u red vernika i s njima klanjaše.
” Jednoga dana Ivo Polić podranio je. Bio je odlučio da ceo taj dan provede pešačeći u okolini velike varoši. Zaželio se polja i slobodnog
Ivo Polić posle dugoga švrljanja izbio je na more. Tu se duže zadržao. Našao se prema otvorenoj pučini u dražici na pesku.
Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i obilazio te stare stvari. Zavirivao je u najmračnija njihova mesta.
A nad njim jata galebova, gonjena vetrom, derahu se: čijuu, čiijuu! Utrobu toga staroga kaštela Ivo Polić kao dete nije nikada mogao da upoznade.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
TASA: A!... Gospodin-kapetane!... JEROTIJE: Nemoj ti meni „a, gospodin-kapetane!” jer si ti, brate, za polić rakije kadar da istrućaš svaku državnu tajnu. A to ne valja.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Iziđoše dva trgovačka agenta, nekoliko Zagoraca, a za njima, najposlije, sveučilišni đak Ivo Polić. Ona dva agenta okupiše nosači i gonjači i naganjaju se s njima.
II Treće godine, pod konac jeseni, iza iseljenja Jurina i Marijina u Ameriku, povratio se Ivo Polić u svoje rodno mjesto.
— Neka dođe drugi! — nestrpljivo naredi sudac poslužitelju. * Jednoga jutra sudbeni vježbenik Ivo Polić pošao je u sobu upravitelja suda da se s njime posavjetuje što će da uradi s nekim spisom, pošto je bio njemu na riješenje