Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zaplače od uzbuđenja i tvrdo odluči da se već u seminarij neće povratiti... Te detinje uspomene prođoše Ivu Poliću kroz mozak u sećanju, kao vetar. Pred njim ležalo je more.
I padao bi meki suton i dolazile noći, tajanstvene, mistične stambulske noći. Te noći Ivu Poliću ostaće urezane u mozgu celoga veka. Dok bi smrklo, on bi, sanjajući i maštajući, švrljao oko stambulskih džamija.
Najviša moć i najniže ropstvo, slava i propast, — sve to u jednoj noći. Sve te slike su dolazile pred oči Ivu Poliću. Išao je dalje k moru. Pučina je drhtala u mesečini.