Upotreba reči polja u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Išla sam laganim korakom dalje, niko me vije gonio, a niko me nije na putu zadržavao; slabo sam koga i sretala. Polja pusta, oprljena; čitav dan putuješ, a sretneš samo ponekoga pastira gde, s praznom torbicom o ramenu, čuva glađu i žeđu

— He, učo, — reče kmet Radovan, — a što si se tako zamislio, kao da ti je grad pobio polja i vinograde?... Učitelj se diže sa svoga mesta, pa se rukova s Radovanom i Nikolom.

Obradović, Dositej - BASNE

konj i podigne nogu, a kad vidi kurjaka blizu, lupi ti nam ga u gubicu, te mu sve zube rasprska, pak odskače preko polja. A kurjak ostane jaučući i sebi govoreći: „Dosad si lagao, a sad si baš dolagao!

Kad | eto ti: upazi lovce sa psi. Pusti se preko polja i ostavi ih daleko za sobom. No uljezši u gustu šumu, tu mu se zapletu rogovi, i tako ga stižu i ubiju. „Bedni ja!

me iz carstva, te ti ja beži, ostavljen od sviju svojih, preko nekakvih strahovitih pustih planina i peskovitih polja; dođem u tuđu zemlju, gdi, za ne umreti od gladi, najmim se i služio sam sedam godina.

Tada ti ja kud ću, što ću, te opet preko istih polja i planina vratim se natrag. Kad dođem na breg Nila, dočekate me vi i priznate me opet za svoga sultana.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

O SVETLOSTI 172 SVETA JESEN 173 NA SAVINIM LIVADAMA 174 VEST 175 VIDIK U SLUTNjI 176 ZELEMBAĆ 177 POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA 178 PREOBRAŽENjE 179 BOG OLUJE U LUGARNICI 180 DIM 182 GOST IZ OBLAKA 183 ČISTO

Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko preko polja, ko uz njivu za žetvu spremnu, svi odoše u onu zemlju. Ode i zvonar u podzemno selo. Ode i vrač, i vinar žedan vina.

SINGER Mića Savić ide preko polja, na konju nosi šivaću mašinu. Krošumu, kroševar, tri sedmice dana, uzvodu, nizvodu, putem i bespućem, preko

Ako ti je i ova najlakša teška! Najbolje bi bilo da kopaš kašikom! Za radnike su trpezu postavili nasred polja, pod veliki dud! Sve se puši, činije, kutlače! Ja ga posadim u čelo trpeze!

iz nepobedivog zida, na severcu, koja se, možda i ljubičasta, plavi u sivom bedemu, čija senka pada na Grad i na polja oko Grada! 7. Vidiš li kako, na izmaku zime, ona siva obala Dunava na jednom mestu počinje da se zeleni?

Bacaju se na debele konje, s konja u galopu grme i sevaju, a za njima, niz drumove, niz reke, preko žitnih polja, kroz oblake, ko poplava nadolazi vojska!

JESENjI KRSTOVDAN I pre nego što se - maglama, kišama, injem, slanom i mrazem - najavi zima, sve se sa polja zbira i unosi: unose se šljive u mišane, kukuruzi u koševe, krompiri u trap, žitarice u vreće i vodenice; slažu se

SLOVO O SVETLOSTI Sa cokulama oko vrata, bos, razoružan, raskopčan, slobodan, kroz oslobođena i spaljena polja, kroz minirane njive, pune blata, vraćam se kući iz rova i rata!

VEST Preko ljubičastog polja, u kasnu jesen, brzo i šumno, prelete jato vrabaca iz bukve u hrast. VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska

Zašto je morala imati šape gmizavca, a ne lišće, ko leska ili brest? POGLED SA TOMETINOG POLjA PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA Ove su planine bile stepenice uz koje su junaci ujesen u oblake nosili ovnove i vino;

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

vaši ̓ajduci ona četiri bega i poseku, toliko neće se na ovoj ordiji poznati, koliko da iščupaš četiri travke iz ovog polja.

Počesna ova moja parada sva stoji na konjma, ne sme niko da sjaše. Dok Musta-beg preko polja dotrča i poče vikati Turcima: „Sjaš̓te, braćo, sjaš̓te, braćo!

Ja ti odovuda na kočija, a četiri bega odonud; sretnemo se nasred polja, pitaju me veseli: „Kako ti tamo, proto?” — „Hvala Bogu, dobro. Kako je vama bilo?” — „Šućur Bogu”.

i odbijao vas dan do mraka, gdi je dosta palo sa obadve strane, ali je pet puta više palo Turaka, jerbo oni s polja jurišaju, a Srbi iz šanca dočekuju, i Turci vas dan svoje i mrtve i ranjene odnose.

” Vojska opali puške; kako se govorilo oko 10 s polja koje mrtvi̓ koje ranjeni̓ palo; dok se ovi odbiju natrag i dobošom oglase, i poznadu se.

) Veće se zasvetli i po našem šancu, i mi sa 18 momaka pobegnemo niz polje šabačko za pročom našom vojskom. Na dnu polja, nedaleko od Dumače ćuprije, stigoše nas Turci u mraku, i na stražnje momke opališe puškama, gde Nikola Živkelić iz

Starac iz Paljuva doista pismo odnese u procepu, no kad je preko polja blizu logora bio, triput je padao, pa opet ustane i dalje.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Dopusti i meni da u nju pletem jedan cvetak sa naših polja cvetak prost, ali poškropljen krvlju i orošen suzom naših predaka.

Ona je bogata cura. Sve što se u njenu crnu utrobu baci, donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćenim vlaćem... Ona vam je kao tuđinka, ne da se svakom poznati!...

Tako jedared dovedoše mu jednoga iz Banova Polja. Vezali ga, jer se zbesio. Popa reče da ga odreše. — Ne smemo, popo! - rekošte ludi.

Danici njihni zvahu se razno. Na samom ušću Drine u Savu danik be zvao Parašnica... Iznad sela Banova Polja drugi je danik Viškupija, a iznad sela Radenkovića bio je treći danik Drenova Greda.

Beše tu selaka i iz okolnih sela: Sovaljka, Bogatića, Klenja, Ali-aginog Salaša i Banova Polja. U četi je bilo preko pedeset ludi, koje mladića koje ostarijih. Sve dočeka Stanka i družinu na nogama.

Propišta crna zemlja pod grdnim teretom... Turski buljuci nicahu sa sviju strana, kao pečurke. Grad šabački i polja oko Šapca behu pritisnuta vojskom...

— Hoćemo li pored Drine? — upita Nogić Zeku. — Samo do Badovinaca. A od Badovinaca ćemo preko Carskog polja i Novog Sela na kasabu (Lešnicu) — zapovedi Zeka. I krenuše se. Išli su žurno. Stanko iđaše oborene glave pored Zeke.

— Sedi, čedo moje!... Nije... Sasnila sam ružan san!... Jelicu lednu nešto u srce. Najedared joj proleteše i polja, i šume, i bojišta ispred očiju. Glas joj drhtaše kad zapita: — Da nisi sanjala njega? — Jesam. — Pa?...

Dučić, Jovan - PESME

udari Čuše se šỳmom; mirno zakucaše Udar za udarom, iz stabla; i jasno Kucnu iz crne rogozi i šaše — Duž celog polja... Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom!

NOVEMBAR Raširilo se u nemoj visini Jesenje nebo, olovno i prazno. Polja su pusta; vrh ledina njinih Silazi veče dosadno i mrazno.

U mrak bela stada sa humova shode; Golubi iz polja beže ispred sene; Apijom se vrate legije što vode Kralje od istoka, i pljačku, i plene.

Taj arhipelag gde su cvetala Tek otkrivena polja rumena, I himerična jata sletala Na mladu brazdu prvog grumena. Gde neprohodne šumske pagode Drže u nebu zvučne

SUNČANE PESME POLjE Ječmena žuta polja zrela, Rečni se plićak zrači; Kupina sja sunčana, vrela, Tu zmija košulju svlači.

SVITANjE Jutarnji strnjik mori slana, Iz polja nešto teško vapi, To plitku reku davi brana I kida jetki napor slani.

A Nedelja u šumi sela, Čeka kad prvi odmor dospe, Da širom polja brzo prospe Krvavih bulki mora cela. MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita.

Stoji pod suncem koje daždi Tvrđava usred polja naga. A grom jedanput kad je zaždi, Nestaće kao bog, bez traga. MRAVI Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao

II I sva tvojim glasom prozboriše vrela; More uze sjajnu gipkost tvoje puti; Tvoj pokret sva polja valovna i zrela; I tvoj glas sva gnezda koja će se čuti.

ZAPIS Pomeni, Gospode, raba Olivera Despotu Lesnova i Ovčega polja, I Anu-Mariju, i decu; i volja Tvoja budi blaga kao tvoja vera.

Zastave vihore mrakom, kao kletve; Daleki putnici idu drug za drugom U polja gde nekad car vođaše plugom, I naše carice pevahu uz žetve.

Ova ista polja što krv jednih zali, Urodiće drugim pričešćem i hlebom; I trag ovih istih što su danas pali, Videće se sutra kako

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja baš i da sam uveren da me ona — čisto me sramota da kažem — da me ona voli, tim bih se pre povukao s polja ljubavi. Zar da se igram „devojačkim srcem”?

Popesku ne mogadijaše duže izdržati. On namignu na me, pa se okrete Maksu: — Vi kao da ste s polja gde se gazi krv? — reče on, pogledajući mene i Tumanova. Maks htede da ostane hladan.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Davno su stigle iz polja krave u selo, i svaka ušla u svoju avliju sa vimenom punim mleka; davno su već i pomužene bile, i domaćice se jedna

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Jest, kao da i ti ne postojiš. A kad sam večerima kroz onaj naš venecijanski prozor gledala u prostrana polja što se gube u beskrajnoj daljini i tamo, na horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je: kao da si ta beskrajna

Afrika

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda.

Kraljičina kosa izdeljena je u mnogo malih simetričnih polja, čvrsto po samoj lobanji ispletenih i istkanih. Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago

dana zagušni afrički vetar donosio mi je samo miris dima sa prostora koje urođenici spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan da se i najotporniji miris zveri gubio u njemu.

Da bi se smelo dirnuti u svirale, potrebno je da sve žene iz svih polja okolo, budu uklonjene. Dosta je da čuju i najslabiji eho Sumangurovljeve svirale pa da na mestu umru.

Izlazimo na jednu čistinu njiva i polja između kvartova, odakle se vidi pruga Okeana i veliki beli Sidibenašer, manastir marabuta ispred pučine.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pavle se, docnije, sećao samo da je, tu, gde je bila, legla, bilo polje puno bulki, a iza tog polja, crna, gusta, šuma. Stajao je, u nedoumici, čelo glave devojčeta.

Putovali su kroz granje, izišav iz Grana, kroz polja i šumarke, kroz proletnji dan, a Isakovič je morao da prizna, samom sebi, prvi put, da putuje vrlo lepo.

Agagijanijan reče, smejući se, da je šteta, što je upoznala kapetana baš u trenutku kad je došao, ranjen, sa bojnog polja ljubavi. Nikad tako lepog, esklabonskog, oficira nije imala. Šteta!

Bio je željan prosto da, što duže, ostane u noći, punoj zvezda, da se vozi kroz prazninu polja i šuma i baruština, sa nebom na vidiku, koje je daleko.

Pred njom je bila klupa, sred jednog kvadrata u šimširu, uvek zelenog, a iza nje, pogled je pucao u pokošena polja i daleke šume i dolinu Dunava. Imala je malo kube na krovu.

U zamrznutoj ravni nije više bilo puta, kuda je prolazio, sve je bio put, svud se prolazilo. Preko polja, krčevina, proplanaka, pa i zamrznutih reka. U jurnjavi. Da prelazi most poznao je samo po tome, da protutnja.

Pavle izabra levu stranu polja i sačeka okupljanje konjanika, oko Ševiča. Većina tih doseljenika znala ga je, i pamtila. Neki su među tim, sirmijskim,

u Hrvatsku – pisali su im da će im predati, i drage volje darovati, svakom posebice, prema zasluzi, koliko se osvoji polja, kotara i kaštela, kao zasluženu nagradu! Agris, pagis, et castellis, con dinga praemia!

Čestnjejši Isakovič zastao je i kod praznih prozora. Ispod njega bila su polja, varošica, a iznad njega, šumarci požuteli i posečeno drveće i panjevi, u travi. Nije bilo komšija, nigde, u blizini.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Međutim sela južnog varijeteta su u golom zemljištu, redovno vezana za karsne oblike (vrtače, uvale, karsna polja), ograničene na mali prostor, zbijenog tipa; kuća je kamena, mahom pločom pokrivena, često romansko-mediteranskoga

i Nevesinja, u Zagorju (oko Kalinovika) kao i u gornjoj Bosni, naročito južno od Sarajeva, u oblasti velikih karsnih polja u zapadnoj Bosni, u slivovima Vrbasa i Rame, uopšte u svima krajevima između oblasti bosanskog i oblasti jadranskog

To su bile u karsnoj Crnoj Gori: zatvorene depresije, polja i niz uvala, jasno ograničenih; u zelenoj zoni raških plemena to su bile naročito duboke doline, često kanjonske, ređe

Namesto obrađenih polja raških dolina, na kojima uspevaju sve vrste žita, u oblastima crnogorskih plemena nema drugog zemljišta za obrađivanje

Između njih se pruža u dinarskom pravcu lička površ u kojoj su uložena karsna polja: Gospićko, Krbavsko i Gacko, oko istoimenih reka ponornica.

Osim dna karsnih polja i uvala, ostali su delovi Like pod kršem i „gričem“ (goletima) i samo ovde-onde ima malo zemlje crvenice, koja se može

Ali neka karsna polja, kao npr. Gospićko, pokrivena su kvarcevitim peskom i šljunkom, koji su nepogodni za kulturu ili daju samo slabe žetve.

“ Pravoslavni doseljenici su kotlini između Drniša i Knina u dalmatinskoj Zagori dali ime Kosovo, ime polja na kome je bila čuvena bitka. Na tome se Kosovu svi zagorski Srbi skupljaju 15/28. juna svake godine.

Ovo je pleme zahvatilo i župe Železnik i Poreč, a čini se, da su mu pripadali i slovenski stanovnici bitoljskog polja, Poljani.

1915. godine su pokušali da Drim regulišu i da močare ocede, i u tome se dosta uspelo. Po ivici ovoga polja stanovnici se bave gotovo više stočarstvom. Većinom su Sloveni, koji se zovu Poljani.

Treći kraj čine Debrca, prostranija župa u gornjem delu reke Sateske, odvojena od Struškog polja Bogazom ili klisurom Sateske, koja je od sela Mešeišta u Struškom polju do Botuna u Debrci dugačka 3—4 km.

To je karakteristika skoro celog centralnog tipa, izuzevši Bitoljskoga i Prilepskoga polja, u kojima je kuća na jednom spratu i u njoj žive zajedno ljudi i stoka.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Onda se, opet na prstima, poizmače daleko preko polja i otud povika: — Ehej, lave, budi noćas budan, doći će medvjed u kukuruze! Molim te, pojedi ga zajedno s kožom!

Bijeli Miš prorok pozdravi se s drugovima i krenu na put pjevajući neku staru pjesmu poljskih miševa: — Pšenična polja ambar su moj, klasova imam — ne znam im broj. Nad poljem oblak putuje mrk, bisernom kišom kvasi mi brk.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

To je priroda morala da izmeni i onda niko ne bi uspeo da uhvati ni jednog jedinog zeca. Vesna je već videla šume i polja naseljena zečevima i smešila se onako kao što se dete smeši u snu. - Svejedno bi ih pohvatali! - rekao sam.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

„A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini... grad, krovovi... tamo oblaci... sazvežđa... to nebo puno svetlosti?

Isakovič poče buditi Komesara i, već sasvim napit, blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja... sve šume u daljini... brda... i oblake... pa, unevši se biskupu u lice, prošaputa... „tamo az pojdu...“ I zaplaka.

rovove, oznojen i barusav, on je dolazio tek pred veče da povede ženu ma kuda, jašući sa njom, katkad po celu noć, kroz polja, šumarke, bregove i zvezde.

Zatvorila bi oči i videla srebrne, mesečinom polivene šume, još jednom, snežna polja iza Osečkog grada, trag lisica, jahanja, dah njin, kao maglu, prošlost. Ne bi je možda više ni ostavio.

prolaze oblaci, učini mu se da se slivaju dole, kao i ogromni potoci kamenja sa vrhova, pod kojima su belela se čitava polja dubokog snega i velikih, tamnih senki stena.

Krećući svoje vojske lagano, zamišljao je da isturi pred sobom prethodnicu, na pozornicu, u bregove, polja i oblake, pa nek se bije kako zna, dok on to bude posmatrao sa visova s druge strane reke, čuvajući sebe za onog

svega sa slikom nekoliko bednih, nepomičnih kola, sa kojih su visili amovi i pajvani, i sa dugim ravnima sprženih polja i usijanog neba, Isakovič se strmoglav otrese svega čemu se dotle nadao.

Zatim, presvlačeći se, pogleda iza kolibe puteve, zakrčene kolima Francuza, prašinu i polja nad kojima su nisko treperile ševe i, obišavši pogledom predstraže, opkope i bedeme, vide na dnu vidika red bagremova

Zagledan, netremice, u one bagremove, u kuće, u daljinu, njemu se učini da se nikako ne približuju. U širokom zelenilu polja, na dnu obzorja, učiniše mu se tim nepomičniji što ga je konj tako strašno tresao; frkćući besno nad žbunjem kopriva,

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

³⁵ Kada dete ne može da zaspi, njemu se još i ugljevlje gasi, a i baje: „Duva vetar preko visokih gora, širokih polja, velikih voda, klasastih ječmova, vinograda; duva vetar preko lisica, kurjaka, zečeva, medveda, srna, jelena, ovaca,

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ti grade bele lađe, sokolari odgajaju sokole, pčele ti sa sunca donose saće, zlato ti ribari love u pesku, sebar sa polja plodove zbira, lovci skupljaju rogove jelenske, prepisuju ti dijaci jevanđelja, slikari daruju ikone i freske, kovači

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Zveče pažljivo očišćeni pribori za jelo, bele se salvete na travi. S jedne strane polja devojčice s pletenicama — s druge strane dečaci odeveni u marinske uniforme, na kapama im se zlate slova JADRANSKE

sa mirisom Dostojevskog i pariske ulaze koje čuvaju konsijerži, u Engleskoj su se zeleni travnjaci poput tepiha peli iz polja uz stepeništa — nigde ni traga onim kantama za đubre na kojima ste prvi put upoznali ljubav, na čijim su klepetavim

Onda bi naišli zečevi. Uletali su ravno u mrežu i koprcali se u njoj, kmečeći kao deca. Pretrčavali smo taj komad polja sa srcem u grlu i hvatali ih onako koprcave za stražnje noge, a zatim zatvarali u kaveze na kojima je bilo ispisano

Bački zečevi su posle bili puštani u francuska polja, da žive na francuski način. Istrebismo tako sve zečeve u ravnici.

Sve do poslednjeg, jer su nam tako naredili, a taj poslednji je sumanuto trčao preko zaleđenih polja, lud od zečije usamljenosti.

Taj metak lutalica pogodio ga je dvanaestog maja 1944. na Trusini iznad Dabrovog polja. Pogodio ga tačno između trbuha i pluća i tu ostao.

Tane je putovalo dvadeset i sedam godina, sedam meseci, četrnaest dana i šest i po sati, od Trusine iznad Dabrovog polja, preko Gacka.

– Đe su? dovikuju se naše krezube starice preko plotova. – Igraju klisa... — odvikuje im selo dok trčimo kroz polja, ponovo rame uz rame kao nekad, oznojeni, zadihani i zaigrani, odsutni za sve drugo sem za mali komad gloga koji

Kornjača sada putuje brzinom od sto dvadeset kilometara na sat. Ona je večni svedok nesreće popaljenih polja, pokolja i leleka; ravnodušna susetka najotrovnijih zmija u Evropi, a ono spadalo, onaj Grk koji je umeo svašta da

Ubeđuje je da se voda sme piti i kad je čovek oznojen, a da mu ništa posle ne bude. Bivši taksi vozi tako preko polja, kroz travu. Zaustavlja se u krčmi »Karavela«, gde ih očekuje rezervisan sto sa šumom slamki za limunadu.

Da ih ugradi na volove? Vade prtljag i kreću za Ružom, nekom samo njoj poznatom prečicom kroz polja, i taman kad pomisle da su blizu cilja, otvara se novi špil brda, ponovo je tu potok koji treba pregaziti.

posednika zelene doline s obe strane reke, udaljavao se kao da je začaran što su se duže vozili kroz vlažna, tamna polja. —Stvarno? — reče tek da učestvuje.

Matavulj, Simo - USKOK

Tek kad stigoše na početak polja njeguškog i kad stadoše, Krcun ispali malu pušku i viknu: — Blago meni danas i dovjeka, e po anđelu prorekoh čudo

humak, koji zaklanjaše vidik na polje; sastrag se širila uvala i bješe vidjeti po koje drvo; sprijed naslućivaše dio polja. Kroz snijeg letijahu vrane i gavranovi i bjelasaše se Lovćen.

— Divna zimnja noć! — reče vladika. U taj mah zaurlika vuk negdje u dnu polja. — A-ha! — učini đakon. — I onaj to kaže! — Jadno zvijere! — doda vladika i krenu se. Milo uze svijeće od đaka.

Kad on stiže do stuba, uđe s polja njeko momče i predade mu pismo. Vladika ga pročita i reče: — Ovo nam javlja guvernadur da je bolestan, te žali što ne

— Dobrljanin — odgovori đak. — Gdje je to? — Eto tuna — reče dijete pokazujući rukom na glavice s lijeve strane polja. — Tu odmah iza granice je Dobrsko selo. — Kakve granice? — Tu je granica između Katunske i naše nahije!

Skromni ručak od mesa i zelja brzo prođe, kao i doručak. Poslije podne Janko i đak Obrad otidoše u lov; išli su rubom polja, te do sutona ubiše dva zeca; poslije večere bilo je obično posijelo u mađupnici, samo što je vladika malo sjedio.

Svi ostali pođoše za njim, jedan za drugim gologlavi i lelečući. Ženske ih dočekaše na vrh polja još strašnijom zapijevkom i tako kroz mrak, uza strahovitu viku, unesoše Krcuna u kuću...

Serdareve, te prizovi njekoliko momčadi i reci im u ime moje neka odmah idu na puteve od Krsca, od Ćeklića, onamo od polja — već oni znaju svud gdje treba! — pa neka presretaju zvanice i neka ih vraćaju! — Hoću, kneže, da je i što više!

Dakle, ako ti basta, dođe sjutra sa svojim djeverima na vrh polja njeguškoga, gdje će te Janko dočekati sa svojima. Oružje i način biraj po volji, kao izazvan.

Sva trojica ćutke stigoše navrh polja, prije sunčanog ogranka. Tu posjedaše i potkrijepiše se rakijom. Janko im reče: — Ne trošite mnogo riječi, nego se

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Koga oćete, zatvarate; koji vam što da, onoga puštate. Mene ste odredili za kvartire i da vam polja čuvam; a gdi se može što dobiti, tu su drugi. Kako su ti ljudi pametni.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

ugledu na bečke informativne političke listove, i najviše govorile o spoljnjoj politici i donosile izveštaje sa bojnoga polja.

Rajić je bio jedan vrlo trudoljubiv, za svoje doba obrazovan i plodan pisac, koji je korisno započinjao rad na nekoliko polja, savesno zadovoljavao potrebe svoga vremena, ali koji nije pokazao ni originalnosti, ni dubine, ni književnog i naučnog

Orfelin je svoje vrlo raznostruke sposobnosti razvijao u nekoliko pravaca i prvi započinjao rad na nekoliko polja narodne prosvete.

Mnogostruk, obilan i plodan duh, on se sa uspehom ogleda na nekoliko polja i zadovoljava mnogobrojne i raznorodne duhovne potrebe srpskog društva onog vremena.

Usamljen i u bedi, umro ,je u Mlecima 6. januara 1821. godine. Kao i Orfelin, Solarić je radio na više polja. On je prosvetitelj i hoće da srpska publika mesto psaltira i časlovca dobije svetovno i moderno obrazovanje, naročito

Obrazovan čovek i gipka duha, on se ogledao na nekoliko polja. U početku svoga rada bavio se poezijom i oko 1840. važio kao jedan od najboljih pesnika srpskih.

Karadžić: »Utukъ III єzыkoslovnыi odъ M. Svetića,« 1847.) U borbi se sa naučnog polja prešlo na gruba lična vređanja. Hadžić je Karadžića nazivao pukom neznalicom i prostim »prepisačem« onog što mu drugi

Karadžić je bio čovek velike radne snage i vrednoće, i ogledao se na više raznih polja. On se bavio i istorijom i bio jedan od najranijih istoričara nove Srbije i prvi biograf njenih heroja.

Pored toga dao je nekoliko svezaka pripovedaka: sa Josipom Bersom S mora i primorja (Zadar, 1896), S bojnog i ljubavnog polja (Mostar, 1904), i 1911. Primorke, gde je pokazao više književnog znanja no originalnog talenta.

Milićević, Vuk - Bespuće

uveče umire sunce; sure šume sa proplancima na kojima ovce naliče na bijelo kamenje što se kreće; da otisne oko niz polja, puna boja, izrezana i ispresijecana međama, puna ječma što se žuti, zobi što se zeleni, rijetkih, malih crvenkastih

A živa svježa pruga Une ispresavijala se kao sjajna zmija preko polja, izgubljena pokatkad između brežuljaka, zaustavljana mlinovima, rušeći se šumnim i zapjenušanim slapovima koji prskaju i

i voz se ponovo kretao u tamu, u nepoznatu daljinu, punu mraka, buneći svojom tupom lomljavinom mrtvačku tišinu zaspalih polja; naličio na nemirnu i nesrećnu životinju koja juri preko mrtvih predjela, kroz jednu vazda istu noć, kao da traži puta

Noć je blijedila, zvijezde se trnule, pomaljale se telegrafske žice, nejasno drveće prolijetalo pored voza; polja dobivahu pomalo boje, ali još bijahu jednolika, nepomična i neprobuđena.

Gore mu je bilo kad počivaju, kad se zgrije i iziđe opet na zimu i nastave vožnju preko mraznih i pustih polja, preko zamračenih brda u kojima izvire bura.

Koliko je bilo nesreće i studeni, — one studeni koja ne dolazi s polja, već iz duše, i koja je još strašnija i ledenija, — u toj hladnoj neuređenoj sobi, u toj ženi, zgurenoj u kutu, koja

bujice jesenskih kiša ili proljetnih voda; kad juri prljava, široka i žuta, prelijeva i pretapa oranice, livade i polja iz kojih viri pocrnjela kukuruzovina; okrećući mlinove, nosi lišće, klade, ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima

i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe ih, počimajući da ih podire, ruši, raznosi i proždire.

I onda, on je gleda gdje šeta kao mirna, ponosna gospođa kroz tamno-zelena polja, puna kukuruza, obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom pšenicom i zelenom bujnom

obavija se oko brežuljaka, zasijanih zlatunjavim ječmom, niskom i rijetkom pšenicom i zelenom bujnom zobi, vijuga preko polja, s obalama zaraslim u vrbe koje natapaju svoje sjene i povijene, pognute grane u vodi, šumi kroz sjenovite šume i buči

ljući, neumoljiviji, ne žaleći da tovari globe na seljake, da ih optužuje i puni njima zatvore i ostavlja za njima nepoorana polja, nepokošene livade, nesadjevena sijena i nezasićene kuće.

Ona je donosila u kuću miris i svježinu polja i dah izapiranih obala Une; upadala u kuću kao lagani vjetar koji se valja na sitnim talasima i igra u tromom ljeskovom

Radičević, Branko - PESME

budna, Pogleduje gospodara svoga, Moli za nj'ga Boga velikoga: „Ta uzmi ga kada ti je volja, Al' ga uzmi sa krvava polja, Samo doma, jao, ne umori!“ Tako ljuba u molitvi zbori.

“ I već su se polja prihvatili — Već i dvori Mustovi se vide — Hajduci se malo ustaviše, Prozboriše, straže narediše, I ostalo što je

“ Ali Turčin glave ne obraća, Već se polja unapredak laća. Beži Turčin, goni ga Mileta, Ha da stigne Solimana kleta, Obrte se Turčin iznenada, Pa mi pušku tu

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

A tek naša jutarnja vraćanja sa mlinarenja! Svako od njih bilo je svečano pobjedničko nastupanje kroz polja, uveličano našom natovarenom starom kobilom, iza koje sam ja veselo kaskao i potrkivao.

je čitavu Nord-Ameriku od Nevjorka do Vankuvera, od Atlantika do Pacifika, odstupao sa srpskom vojskom od Ovčeg polja do San Đovani di Medua (di ne duva!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Oni rade, kidaju mlade izdanke. Iz reke duše vetrić, a iz požnjevena polja, strnjišta, dopire pesma grličina... Rade, utrkuju se, dirkaju jedno drugo, pa se sporečkaju i, tobož rasrđeni, odmiču

i ona, kao što se u pričama kazuje, poleti, sedne do njega na konja, obgrli ga, i da oboje, zagrljeni, na mesečini, preko polja i gora pobegnu daleko, daleko!... — Na mesečini, zagrljeni, daleko, daleko!...

Sa sviju strana čuo se žagor, vika, dozivanje i pesma ovog noćnog, radenog sveta. Osvetljena prostrana polja, blage udolice, reka i potoci s visokim topolama i gustim vrbama, sve se pokrenulo, kao dahnulo, i učas se osetio onaj

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

ne daj! A psi skoče te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoči zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: — Drži! ne daj!

Otalen pođe dalje i poslije mnogoga putovanja dođe u treće mjesto, gdje vidi ovo čudo: preko polja lete ovce, a na njima jašu ljudi, i to tako da neprestano skaču s ovce na ovcu, i to je tolika velika povorka da joj

oko rogova, izvede ga iz štale, sjede mu između rogova, prihvati se čvrsto za rogove, a moj ti Divonja ugodi preko polja, pa što brže može poteci.

Onda mu reče anđeo: — Eto ti što si želeo. Pa uzme najmlađega brata n pođe s njim preko polja pa ga zapita: — A šta bi ti hteo?

Ne smjede više ostati na drvetu, već brže siđe pa nagne u planinu. Put je vodio preko onog polja, a on ne smjede putem već okrene šumom, tako okoliši ubijenoga.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

I to mi je zabava! Kada ih posmatrate na ulici, mislite da su na Knez Mihajlovu sletele ravno s Jelisejskih polja. Ma, pogledajte kako koračaju, kako blazirano nose svoje jedino svečano perje, kao da uopšte imaju još nešto za

“ Izlazim na terasu koja gleda pravo na stari Pariz, dole ispod mene su Jelisejska polja, i uopšte, sve osvetljeno, sve kao fol francuski, a suze mi liju niz obraze tako da se celo bioskopsko platno malčice

Vrata se bešumno otvoriše, uz zunzaranje Mocartove Eine kleine Nachtmusik i ja utonuh pravo u zelena tepihana polja i poluraspakovane kofere s nalepnicama svih svetskih aerodroma. Oko nogu poče da mi se umiljava jedno preslatko kuče.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Što ruke Božje tmu ne usture da puknu polja plamsanjem nara od Sentandreje do Hilandara!? o sipka zvezdo s Tarinog gaja, ublaži udar ritmičkih bura u zrelo

Ne dršći, ruko - hartijo, ne vej: sa Božur-polja mastila liju u srcast crtež s osam očiju, od čijeg luča (kao da Egej naranči morskoj otvara kriške) pali se

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Prošli su mnogo pitomih dolja, lisnate šume i strme gore, dok najzad stigli do nekih polja, kad tamo — gledaj! — miševa more! Poskoči mačak brže od žapca: „Ovo je zemlja Crvenog Vrapca!

Poći ću noćas po gustu mraku gorskom mlinu čarobnjaku. Ostaću valjda živ.“ Sanjaju polja pod zlatnom lunom, dok Ćosa ide sa torbom punom, veselo noge jezde.

“ Ćosa će nato: „Pa nosim, eto, u svojoj torbi čitavo ljeto. Tu su ti šume i polja rodna, poneka bašta, njivica plodna, skupljala to su čitava jata za mene lično gladnoga brata.

Ponekad staklo močvare mirne leptirić modar krilima dirne. U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral.

Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno. Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na sunčan južni kraj.

„Nećemo zeca Ognjena vilo, hajdmo u carstvo Velikog Miša! Tamo su polja od samih rupa, pred svakom sedi domaćin s brkom. Rekneš li samo da hoćeš društva, miševa evo, dolaze trkom.

Ponekad samo kanda zatrepti Ognjena vila plamenim krilom. ZIMA Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume, zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo.

Od čuda Žuća da siđe s uma: „Gledajte čuda, cvetala šuma!“ A Toša češe sanjivo rebro: „Eno i polja zasuta srebrom!“ Dedica samo zamišljen kaza: „Evo nam jutros u goste mraza.

“ Dedica samo zamišljen kaza: „Evo nam jutros u goste mraza.“ Jednoga jutra praminja sneg, obeli polja, sakrio breg, svile se vrbe do rečnog ruba, na svakom žbunu pamučna ćuba.

Da nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme. Proleća jednog, u jutro tiho, dok

Rano jutro lutalo po mraku i razbilo fenjer u budžaku. Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila. Hladovina bunker potkopava, sve se znoji da njega osvoji.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih.

Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i nema, duboka

Al' kad leto sijne samo, Doći ćemo i mi amo, ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.

POSLEDNjA RUŽA Odbeglo je krasno leto, Ogoleo dô i breg Mila polja i vrtove Zavejao beli sneg. A poslednja rujna ruža, U pustome vrtu mom, Povila se tako tužno Na promrzlom stablu svom.

A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I guste slojeve magle u vlažan valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo.

SUMORNI DAN Kiša sipi... U daljini Povila se magla gusta; Dan prolazi u tišini, Gora nema, polja pusta. U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa.

A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja kad-i-kada pirne I s vihorom lakim seoca se hvata, Pa zasiplje snegom i strehe i vrata.

ZIMSKO JUTRO Jutro je... Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir.

ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene

Razgrni mi časom čiste grudi svoje, Da sagledam čuda, da ugledam raj; Da pregazim polja rujnoga korala, Da pohodim dvore od čista kristala, Pa da pričam posle lepotu i sjaj...

O mahni se, momče, tako lude želje, Tužna su mi polja i dvorane velje, Kad se u njih sami uselio jad; Tek što zora sinu sa istoka rana, I zapeva slavuj u susreće dana, Junak

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

KNEŽEVA VEČERA Ribe su velike na trpezi, po krljuštima polja i proplanci i jezera u crvenim očima, — zar tako naša zemlja izgleda pitaju junaci na poslednjoj gozbi kad ribe

Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna? OPET TO Na pričešću su bili lenji, Turci ih napadoše još u crkvi! Pa sada kreni s njima u odlučni boj.

vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti sam svedok vaskrsenja zato se odričem svakog

između unutra i spolja i svaka je ličnost vredna izbacuju se koprive iz reči i zida se krematorijum velik nasred polja i cveća u vizantijskom stilu mnogo će da košta krematorijum za junačke kipove gojne ali će da trezni i da leči

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Živost je zamirala i logorom ovlada tišina. S vremena na vreme čulo se rzanje konja, a iz polja je dopirao metalni zvuk zrička. Zvezde su nevino žmirkale.. Gotovo da zaspim, kada me probudi neki šum oko šatora.

Odmakli smo daleko kad se sasvim razdanilo. Bio je svetao sunčan dan bez prašine. Polja su ležala pusta, a vlažna drveta opustila tužno grane. Lišće je počelo da žuti. Osećao se već dah jeseni.

Kao posle neke strahovite oluje i nepogode, polja su ogolela, snažna drveta oborena, i sada se pešaci gledaju otvoreno.

Pred našim očima otegla se beskrajna ravnica. Vide se zabrani kao oaze, a oivičene njive podsećaju na polja šahovske table. — Hvala bogu! — veli Milutin — te ne moramo ići na osmatračnicu u pešački rov.

Još od rane zore smo za durbinima i osmatramo. Putevi su opusteli, polja zamrla... — More, mnogo odstupismo. Vidite koliku teritoriju dadosmo bez borbe — obrati se Aleksandar komandiru.

Zvezdana i mračna noć. Debela slana pokrila polja kao sneg. Čelik se ohladio, pa se prsti prosto lepe. Deca plaču od zime i grče se uz svoje majke.

Četvrti svakoga minuta da pali naizmenično po dva šrapnela i dva razorna s košenjem, na onu neprijateljsku bateriju. Polja su plamsala i tresla se od paljbe topova, pušaka, mitraljeza i bombi.

— progovori strogim glasom. A na prvoj raskrsnici, ostavi samog potporučnika Aleksandra. Krivudali smo preko polja, pokraj nekih vrzina, ostavljajući na svakoj raskrsnici po jednoga... Zađosmo u jednu šumu i tu ostadoh ja kao relej.

I streljački stroj kao otkinut sa kakve opruge otisnuo se vratolomnom brzinom preko polja, njiva, dolina i bregova. Po prethodnom sporazumu trebalo je da naši pale vatre, da bismo videli na kojoj se visini

Po kiši i mraku jahao sam preko nekih potoka, po glibu, preko polja i kroz neka sela, dok me ordonans ne privede jednoj jazbini, i reče: — Eto, tu je komandant. Bilo je blizu ponoći.

A bivalo je trenutaka kad sam se osećao nelagodno u kući. Mesto me nije držalo. Naviknut na stalne pokrete preko polja i planina, nošen uvek vihorom ljudi, čini mi se, bio sam izbačen iz ove svakidašnjice domaćeg života.

Išli smo više od pola časa. Zailazili smo preko polja, kao što nam je preporučio kapetan Stanojčić, i sa suprotne strane naiđosmo u dvorište.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A tamo dalje, iza potesa, dokle ti god oko dopire, pružila se čas talasasta čas ravna polja, po kojima su naizmence razasuti potesi, sela i šume, i tako sve do kraja vidokruga.

i ne malim iskustvom u školskom radu; svide joj se i ovaj poziv Velimirov i ova lepa šetnja preko ravna požnjevena polja. »Šta oni govore o zlu kad je tako prijatno i zanimljivo provoditi vreme u radu sa malom decom!... pomisli ona.

Sve će proći, svega će nestati, a Morava će se još ponosito i veličanstveno nositi preko ravna srpska polja... Gojku kanu suza iz očiju, ali on ne smede podići ruku da se ubriše.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Nasred mora najdublje dubljine, Nasred veba najviše visine. Nasred polja najšire širine. Na Kosovu najviše bojište, Ercegovci najbolji junaci, Sarajevke najbolje djevojke.“ 10.

Koje nema ljube doma; To gledala mlada moma S b’jela dvora nje prozora, Sama sobom govorila: “Daleko je dvor od polja Rad’ prostrana slana mora! Višnji! Višnji! razberi me!

Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje! U košulji bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na

U košulji bosonoga Preigraću preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me doma.“ KRALjIČKE PESME 34.

47. Molimo se višnjem Bogu, Oj dodo, oj dodo le! Da udari rosna kiša, Oj dodo, oj dodo le! Da porosi naša polja, Oj dodo, oj dodo le! I šenicu ozimicu, Oj dodo, oj dodo Le! I dva pera kukuruza, Oj dodo, oj dodo le! 48.

Šnjima će mi bolje biti. 85. Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu.

Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu. Nije to listak od nika polja, Već je to bela avli-marama, Bela Marama, briga golema: Da tuđu majku majkom pozove, A svoju majku da zaboravi;

“ “Nije majka na vratima; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ 139. Hoda, hoda preko polja Mlado momče i đevojče; Stiđe momče neg’ đevojče, Ispod stida momče reče: “Daj, đevojko, jedno oko.

“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra,

Nije ’vaki čelebija za te.“ 252. Kad se ženi vrabac Podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku Tri din hoda preko polja ravna, A četiri preko gore čarne, Zaprosio i isprosio je; Pa on kupi gospodu svatove: Kuma švraku dugačkoga repa,

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I, tako, bez bola, vratiću se, bolan, voćkama naših polja. I, tako, bez mira, patiće gorko, mnogo šta, od mog dodira.

tom Temišvaru, o prazniku Duhova, na primer, svi smo išli u crkvu, koja je bila zastrta travom i imala miris pokošenih polja. Pleli su se venci, klečeći, a ti venci stavljali su se iznad vrata, kao neki znak zaverenika.

Prosta gomila, zasuta blatom i snegom. Zavejan vidik je toliko težak da se sva polja i brda povijaju. Ja se tome smešim. Ovaj ludi život moj, kroz koji tumaram, posmatram u zoru uvek malo sentimentalno.

U zoru, kroz klopot železničkih točkova, mnogo štošta postaje sentimentalno. Zavejan vidik je toliko težak da se sva polja i brda povijaju. Ja se tome smešim. Pošli smo u zoru iz Salcburga. Eto, kako je i to smešno i zamršeno.

Nebo je iscrtano pravim, ampirskim, podgrejano grčkim, rubovima. Širina i mir ovih polja i pravih, bogatih krovova dovodi do smeha.

Rusi su na sve strane. Njine balete obožavaju. U najlepšem pozorištu Pariza, u „Teatru Jelisejskih polja“, nižu se „svetski događaji“, sa cenama na stotine franaka i najnovijim toaletama.

Ogromni proplanci, i polja što se završavaju pred nebom, pričali su mi gorku istinu, da je ono što je za jedne san bilo za druge java.

I ta su polja bila isto ovako modra, uveče, kao ova zemlja. Sve je u vezi i sve se sliva. Sve se sliva u beskrajni vidik i mir.

Došao sam da legnem i tu, da se zagledam u more i prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima.

To isto nebo, žuto produženje polja kukuruza, u nedogled, u jesenja poslepodneva, mešavina boja peska i slatine. Konjanik pod njim ima tup osećaj da mu vetar

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Silne mušice, kao kakva gusta magla kad pritisne polja, napale su jedanput na takvu vojsku, nagonile je u bekstvo, naterale je u more, te se cela vojska s ljudima, slonovima

HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela. Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana.

nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom večitoga sklada— Kad alʼ iznenada— Idući putem kroz polja On sreta U raspadanju leš jednoga pseta... I, gadeći se, glas Petrov ga trže: „Ravi!... Strvina!... Obiđimo brže!...

I sad, u blage jesenje dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko vazduh

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Smej i žagor, vrisak i pesma, prolamaju se iz njive u njivu, preko cela nedogledna polja, preko čitavog mora gore — hraniteljke...

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Pre nego što ozeleni polja i brda Proleće u reci ribe razmrda: Kad se one raziđu kroz bistru vodu I godina ispliva u slobodu.

) Nad rekom, u klinastom poretku, jato proleće, U uglu neba skupljaju se oblaci, I čovek, zagledan u daljine, polja i šume Sve vidi, a ništa ne razume. Nepismeni usamljenik, nadomak sunčanog zahoda.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Kao što se kaže, biljke u okeanu zamenjuju livade, pašnjake, polja i šume kopna. Sa svoje strane, te sitne životinjice hrana su sitne i krupne ribe, a ova opet postaje plen većih morskih

»A evo sad nailazimo na živi pesak. Znate li da se na dnu mora nalaze prostrana polja živoga peska? Ja sam jednom prilikom izvršio ovakav ogled: palo mi je na pamet da snimim scenu koja bi predstavljala

Rakić, Milan - PESME

Gledaj, sunce greje I krivudava reka pod njim blista Ko oreol na glavi starog Hrista. O gledaj polja i planine modre, Ko romeže se, ko iz sna se bude, Kad zrak sunčani kroz oblake prodre.

toplim suncem stukne zima tavna; Na ikone krotke, starodrevne čari, Što blagoslov nude iz okvira stari̓, Na prostrana polja mesečinom plavna.

O hajdmo, u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu iz zvezda sleće I svečano struji po vedroj samoći!

A magla pada, tiho krije Močarne njive, polja gola, Studena kiša stalno lije I rabadžijska škripe kola. Telo se trese, škripe zubi, Osećam mrak u mojoj duši.

Napolju možda sunce greje, A možda kiša sipa kapi Na mirna polja i na streje, Il̓ pomrčina ko grob zjapi, Ja ne znam.

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše nikom svesnu ljubav dati!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Za njim jata prokletoga kota, da opuste zemlju svukoliku kâ skakavac što polja opusti. Francuskoga da ne bi brijega, aravijsko more sve potopi! San pakleni okruni Osmana, darova mu lunu kâ jabuku.

Nad cvijećem pliva zornjača, a voze je vesla srebrna. Blago odru na kom počine! SVAT CRNOGORAC Soko mrzi polja od prašine, soko neće žabu iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži ticu jarebicu; jarebica tanka i plašiva, ma

Ja sam snio što nijesam nigda (milo mi je za moje oružje): noćas na san Obilić proleće preko ravna Polja Cetinskoga na bijela hata kâ na vilu; oh, divan li, Bože dragi, bješe!

Kad su prva zvona zazvonila, digâ sam se da idem u crkvu, ali jeku nečesovu čujem, te ja strči brže nakraj polja. Iako je lijepo vrijeme, mišljah skače voda u Ponoru.

Iako je lijepo vrijeme, mišljah skače voda u Ponoru. Kad prisjedoh malo ukraj polja, ali nije ono što ja mišljah, no to brdo nakraj polja ječi kako da će prsnut u oblake.

Kad prisjedoh malo ukraj polja, ali nije ono što ja mišljah, no to brdo nakraj polja ječi kako da će prsnut u oblake. Puške grme, nebesa se lome, fiska stoji mlade ubojnike! Te ja brže bolje preko polja.

Puške grme, nebesa se lome, fiska stoji mlade ubojnike! Te ja brže bolje preko polja. Kada dođi pri Đinovu brdu, al' u brdo nigđe ništa nema, No se negđe boj krvavi bije, pa odzivom brdo uzječalo.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Bio je usamljen, iza polja, sa kulom u dubini zelenila, a okružen svuda zidovima i redovima visokih topola, koje su večito šuštale uspavljujući.

Pandurović, Sima - PESME

JULSKO VEČE Po stazama belim ispranoga šljunka Pada letnje veče mirisno i tiho; Nepregledna polja plavoga kaćunka Osvežen je vetrić milujući nih’o. Lak večernji uzdah ide preko râvni.

Snivana ponoć nad njome se svodi. Mirišu polja na prolećne dane, Na čistu kišu što spomene kropi, Na mnogo suza za ideje râne.

I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje cvetno.

Kroz noć crnu lete Gvozdena kola. Zadihano hukte. Promiču brzo mutne siluete. Prejurili smo polja, vijadukte, Šume n reke. A noć néma plete Svilenu mrežu sećanja i sete.

S ljubavlju svojom ona sama hodi; Vetar kroz polja ogolela dere; Debeo sneg se svuda širom stere, Al’ njoj nit’ studen nit’ samoća škodi.

A mesec mirno, zaleđeno gleda. Na snežna polja i urvine leda. Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još u meni tinja Na prošlu radost ovog

II NA CRKVENCU Preko žutih polja gledam tamo dalje Gde horizont zlati pozna svetlost znana, Odakle nam sunce sa zaranka šalje Još poslednju milost

Dosta nas je crna razjedala vlaga! Proleće gledam preko polja, vode, Gde prolazi, nosi pokraj moga praga, Nov život, k’o vojske zastavu slobode.

Otišli su mirno, ne znajući kuda, Prešli preko polja, klanaca i gora, I orlove naše pronosili svuda Od pragova svojih do dalekih mora. Pobijena deco naše zemlje zdrave!

i s padanjem mraka Sitnica valja leševe junaka, Slomljeno oružje, sjaj vremena bolja, Preko tužnog, gluvog i tragičnog Polja. HRAST Zori Sto godina je stari hrast već sâm Sred jednolike i sive ravnice...

Možda tiho, plavo, razneženo veče, I dah što ponoćnom tišinom poteče Preko gora, polja, urvina i hrida. Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Cetinje u ono doba, bješe pusto polje. Jedino, na rubu toga polja, u zapleću vrletnog brdašca, bilo je, a i danas je, podugo i povisoko zdanje od sivoga kamena; zdanje Bogu namijenjeno —

Nijesam gledao nikoga iz Primorja ni iz Crmnice...“ Đakon zastade jer nazrije gomilu ljudi preko polja od Bajičkoga kraja. Biće ih bilo trideset. Uza svakoga stršaše dugačka puška.

Sjetih se, onako kroz nesvjesticu te bacih kapu kraj Ilije pa pobjegoh. U toliko zar neko viđe sa dnu polja što bi, pa puče puška i viknu poklič: ha pogibe Bajica, ubi ga Donjokrajac! ha ko je momak!...

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

i stihovana izraza i kvalitet prave ditirampske lepote (Neka se prelivaju bačve s vinom, domovi životom i zdravljem, a polja rodom i berićetom, da bog da!).

Jedini trag od popa i vršaja bila je njegova kamilavka, koja je zaplovila Ibrom ispod Popova polja. MAČVA Pripovijeda se da je knez Lazar pitao Miloša Obilića (kad je došao da idu na Kosovo): „Kamo ti, Milošu,

Ako je preo gore, evo mu noža neka rasiječe. Ako je preo vode, evo mu kašike neka se preveze. Ako je preo polja, evo mu srpa neka raskosi!

Duva vetar! Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda! Duva preko rodnih voćaka, preko groznih vinograda!

“ 11 Kad se ženi vrabac podunavac, Zaprosio sjenicu djevojku — Tri din hoda preko polja ravni, A četiri preko gore crne, Zaprosio i isprosio je; Pa on kupi gospodu svatove: Kuma — svraku dugačkoga repa,

— I zdrav si mi, brate! Za zdravlje našega kola i polja! Da bog da da nam kolo vodi, a polje rodi, polje nam rodilo vinom i pšenicom, naše kolo muškom dječicom, planine urdom i

(Rak) 147 — Maleno kô makovo zrno, a čitavu vreću podigne? (Buva) 148 — Na po polja sama zemlja raste? (Krtičnjak) 149 — Nasred polja lončić vri, a ni vode ni vatre?

(Buva) 148 — Na po polja sama zemlja raste? (Krtičnjak) 149 — Nasred polja lončić vri, a ni vode ni vatre? (Mravinjak) 150 — Na careviću bez uzla košulja?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

5. Bijelo je, sir nije; repato je, miš nije; so liže, vo nije. b. Bjela bjelu ćera preko b'jela polja: daj mi, bjelo! b'jela ljeba ispod b'jela skuta. 7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana. 8.

” Kad Brko to čuje, on se trgne i skoči na noge, a Međedović već bacio svoj buzdovan pa bježi preko polja, a Brko se naturi za njim. Međedović polakši poizmakne pred Brkom, ali Brko nikako ne će da ga se mahne.

ne daj!” a psi skoče te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoči zec, pa | nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: „Drži! ne daj!

Onda mu reče anđeo: „Eto ti što si želeo.” Pa uzme najmlađega brata i pođe s njim preko polja pa ga zapita: „A šta bi ti hteo?

” Car se prepane te onako na konja gola uzjaše, kad se konj polja dohvati, preleće kao munja do jezera. Kad tamo, vidi car sina mrtva prostrta i nad njim onu ženu đe plače i đe mu oči

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

koji je sama radost i veselje, ja sam nahodio u tom taku sladost koja je prevoshodila svako blaženstvo, a kad bi[h] s polja došao, kako bi me dočekala i grlila mati, kako sestrica! Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. Nisam mogao opstati.

Rekne nam da čekamo večera, kad ljudi dođu s polja, da će nam naći koga ko će nas za dva ili tri marjaša prevesti. No, otkud nama tri marjaša? Mi nejmamo ni tri krajcare.

Moj ljubezni Antun otprati me u sestre svoje kolesi do Turova Polja. Tu se zagrlimo i izljubimo i on mi dade svoga poznanog čoveka koji me dovede u Pe|trinju.

” Nedaleko od Hormova na[h]ode se neka prekrasna polja koja Albanezi ne zovu drugojače nego „Lepažita.” Pitam i[h] ja šta to znači? „Ne znamo“, | kažu mi, „to je ime polja.

” Pitam i[h] ja šta to znači? „Ne znamo“, | kažu mi, „to je ime polja.” A kad im ja to izjasnih, kazujući im da je serpska reč, „more kaluđeru”, odgovore mi, „ne čudi se ti tome; mi smo sa

Zato ti ja po[h]itim u ona moja blažena sela i polja gdi sam ja već dobro poznat i gdi, bez najmanji[h] ni s jedne ni s druge strane ceremonisanja, komplimentiranja i u

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

zamišljajući sama sebe kad bude velike nedjelje pjevao „Muku gospodinovu“ kao i lani, a proletnji miris bude dopirao s polja. Prekovođani opet pitaju: „Je li ono mali Jerković, što onako lipo piva?...

tumačio njeku nejasnu misao iz jedne bogoslovske knjige, i baš raširio ruke a digao obrve pred najtežom izrekom, kad s polja, ispred prozora, sinu munja. Nebo je bilo vedro bez mjeseca. Tetka i Srdar se zgledaše, a Brne izbulji oči u njih.

Došâ ti je brat, dijak, di-jâ-k! Najzad dođe s polja zdravi, zbojiti dječko od deset godina, u košuljici, sa širokom tkanicom oko pasa, pa smijući se potrča u naručje

Ćosić, Dobrica - KORENI

Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide. Otegnute pesme na mesečini kad je put ravan a šume iz daljine silaze u polja.

joj je jelo zagorelo, a nadničari za večerom zajedljivo su napomenuli da „gazdarica štedi so“, Znala je da se Đorđe iz polja vratio i uvukao u bačvaru kraj burića s rakijom. Neću mu otići.

Moje je! Moje! u suton, Đorđe ponese na leđima celo radosno umiranje polja i ono najteže, nikad nedoživljeno. Vukao se kući da vidi Simku. ...

Nebu su teški oblaci, a njemu je tesno pod njim. I u bačvari, gde je od zaranaka, samo što se vratio iz polja i obilaska orača, bio skriven od ludi, bilo mu je tesno za njega samog s Bogom.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

dolazili su ratovi i odnosili po nekog starčevog sina ili unuka, dok nije ostao sam na salašu, usred širokog žitnog polja zatalasanog na vetru. Gde li je sada to polje? Taj salaš?

VODENI CVET Tromo se vukla reka ravnicom. U njenim vodama ogledali su se vrbaci i žitna polja, ponekad đermovi pobodeni u nebo, ali nije bilo snežnih vrhova planina.

Je li im je vila na dar dala? Ili im je đavo debelo podvalio? Ko zna! Kao što zime predaju polja proleću, otac j e sinu, a ded unuku predavao veštinu pretvaranja drveta u čipku, ali se selo od silnog rada ne zaima.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Onamo, 'namo! za brda ona, Gdje nebo plavi savija svod, Na srpska polja, na polja bojna, Onamo, braćo, spremajmo hod! Onamo, 'namo, za brda ona, Pogažen konj'ma klikuje Jug: „U pomoć, djeco!

Onamo, 'namo! za brda ona, Gdje nebo plavi savija svod, Na srpska polja, na polja bojna, Onamo, braćo, spremajmo hod! Onamo, 'namo, za brda ona, Pogažen konj'ma klikuje Jug: „U pomoć, djeco!

Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po

O hajd'mo u svetlost, u polja, u cveće, U čednu tišinu uspavane noći, U miloštu tajnu što iz zvezda sleće, I svečano struji po vedroj samoći!

što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela zašumeće strasno, I polja, i gore, i bašte, i vrti Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti. 3aćutaću tada.

V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih, dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema; I samo čas po čas zaječi šarena dola On škripe točkova kolskih.

Koprena dubokog mira Uvija polja u ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već; - i nema, duboka

V. Ilić CIII ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski trščani krov. U dalji gube se brezi, I kruže vidokrug tavna. U selu vlada mir. Još niko ustao nije.

“ šapnu, - duhnu Pa listak otpiri... M. Jakšić CVI ZIMSKA IDILA Zimi je pokrila snegom doline i polja ravna I tavne visoke gore.

Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio. U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle, i ode van našeg sela I nikad ne

Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te boli. Jer zna da si mati; Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše drugom svesnu ljubav dati.

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće; Boli su svoji i krševi goli No cv'jetna polja kud se tuđin kreće.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Zaborave san te obuzeo, ti si prvo blaženo bitije i istočnik besamrtne sreće, rajska polja, vječito blaženstvo, životvorni pogled stvoritelja zaboravi nesrećnoj predala.

mene sa očih mojijeh neprozračnu smrtnosti zavjesu, tupe moje otrgni poglede od meteža ovog ništožnoga, uvedi ih u polja blažena, u tvorenjem osveštanom hramu, - da opširnu vidim kolijevku u kojoj se vječnost odnjihala, iz koje je u

Povedi me u nebesna polja, da pogledam blaženo žilište đe si i ti nikla i živila sljedujući stopam arhangela na besmrtnim i svijetlim krilma

toliko mogućega tvorca naša mračna zanimava sudba da atomu jednom mislećemu da božestvo takvoga kačestva, da g' u polja vodi mirodržna?

Od rubina hiljade mostovah u pravilne nad njom stali duge; svi redovi gordijeh fontanah, koji skaču u nebesna polja, od nje idu, u nju se povraću.

Slavoslovni likovi angelah, na bezbrojne hore, legione usijati u blažena polja, rashorena slatkoglasijama i himnama vječite ljubovi, uživaju besmrtnu nasladu koju smrtni ne zna voobrazit;

Krilatome podobno oblaku, kad ga gledaš s visoke planine ušikana tihijem zefirom, kad se spušti u cvijetna polja na velike i bijele mase da zefirna poodmori krila na kovrima cvijetna proljeća - vid podobni besmrtnog voinstva

sferu svijetljaju, i dan svaki neba sveštenoga nas čestita novim naslađenjem, novi glasi besmrtne muzike naša kitna polja potresaju novom slavom tvorca mogućega!

Bješe grdno jednom mračno carstvo svuda svoju vladu raširilo, i njegovi nakazni likovi ulazahu u polja nebesna (te grdobe i tijeh izrodah do ja niko voobrazit ne zna), samo što se sveštenojzi gori i mom tronu primać

te u dvije nepregledne mase s dva protivna uzmućena vjetra, - vid ti takvi dva strašni voinstva predstavljahu na polja nebesna k krvavoj se borbi gotoveći.

Treće jutro pozorišta strašna kad zaigra u polja nebesna, Adam s likom svojijem odstupi iz nesrećna boja pogubnoga sa dubokim duše pokajanjem.

Evo Adam u plot obučeni sa podrugom u polja edemska. Taruć oči od sna zaborave, pogleduje sjajne luče sunca, pogleduje divnu soputnicu, pogleduje edemsku

Popa, Vasko - KORA

duše Drumovima modrim Korov putuje Drumovi se gube Ispod stopala Useve trudne Rojevi eksera siluju Njive su nestale Sa polja Nevidljive usne Zbrisale su polje Prostor likuje Zagledan U dlanove svoje glatke Glatke i sive NA STOLU Stolnjak se

nož u grlu Crvena zavesa Objasnila joj igru I bilo joj je žao Što se istrgla Iz naručja kaljuge I što je večerom s polja Tako radosno jurila Jurila kapiji žutoj KOKOŠKA Veruje Samo veselom pijuku Svojih žutih sećanja Nestane Pred snežnim

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Između masivnih pilastera koji su rasčlanjavali arkade u pojedina polja stajali su, bilo glatki, bilo uvijeni stubovi sa bogatim starinskim kapitelima, presvođeni kasetiranim lukovima.

Njutn sa oblasti mehanike, a Lajbnic sa polja geometrije. Izgleda skoro neshvatljivo da je mladić od nepune dvadesetitri godine - zabeleška u kojoj je Njutn ispisao

Dakle, pri postanku i pri nestanku polja magnetske sile rađaju se one dve struje koje imaju protivan pravac, kako to zahteva i sama priroda stvari, jer

„Dobro ste namirisali trag divljači!“ On se nasmeši i priča dalje: „Postajanje i nestajanje magnetskog polja prilikom mojih opita bile su dve trenutne pojave, pa nije ni čudo što su struje stvorene njima bile trenutne.

da indukovana struja ima uvek takav pravac da se magnetno polje što ga ona stvara protustavlja kretanju primarnog polja ili magneta“. „Pa šta sleduje odatle?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Žute njive i beskrajna zelena polja, pokisla, bujna, puna svežih boja, i posuta pravilnim redovima kosača u košuljama, blještali su u svoj raskoši

Ja sam trčao kroz travu, i gore su cvrkutale tice. Preda mnom daleko, polivena zlatom sunca, nežno i lako lelujala se polja, plavila se brda. A gore, gore se smešilo nebo, moje nebo, milo moje dobro nebo.

Ni zvuka, ni najslabijeg daha vetra, ni lelujanja alpijske trave. U pritajenom večnom razmišljanju ćutala su i ledena polja i snegovi, beskrajni kameni lanci planina što su štrčali kao izlomljeni i razbacani, kao namršteni, crni i u oblacima

Prvo, što sam pomislio tada, bila je ona ogromna razlika između strelišta, na kome gađamo u mirno vreme, i bojnoga polja u ratu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

je i taj osmijeh ostajao ograničen na sama usta i treptao oko njih, tek blijedo i mutno uočljiv na krajnjoj ivici vidnog polja. Prožimala me sve dublja hladovitost tih očiju, i sve više osvajala tuđost. Poplavio bi me paničan osjećaj. — Mama!

Sve su to samo simptomi one potrebe da se izađe iz vlastite kože, da se dezertira s polja umjetnosti. A to je, opet, samo znak da nam umjetnost nije više ono za što smo je nekad držali, da više ne zadovoljava

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kapak lagano škripnu, i Đurica oseti da je otvoren. Zatim stade neka ruka da šuška oko prozora, koji je namešten s polja, iza gvozdene rešetke. Prozor se lagano i oprezno otvori.

Pred rupom iznutra ne beše ni jedne ciglje, ni jednoga većega parčeta od zida. Bilo je jasno svakome, da su drugi, s polja, zid provalili, da ih je moralo biti više i da je to veoma ozbiljna stvar.

Ali umesto polja i šume, što bi svaki očekivao da vidi iza ovoga prozorčeta, ukaza se neko malo, usko, a dugačko odeljenje, na kome beše

Ko nije posvećen u tajnu, nikad ne bi mogao ni pomisliti, da iza ovoga duvara ima još kakvo odeljenje. — Gledajući s polja, vidi se nasred duvara prozorče olepljeno hartijom; kad se uđe u sobu, vidi se na istom mestu to isto prozorče, a nikom

Sunce beše davno izgrejalo, te se pod njegovim zracima prelivahu i blistahu polja i njive, okićene rosnim kapljicama, koje se po brežuljcima već stapahu i isparavahu.

krovinjaricu, odbija se od zamrzlih zidova i s divljim i besnim fijukom juri preko ulica, preko stogova, preko čista polja... Đurica slatko spava posle sinoćne pijanke, videći u snu čitav harem varošanaka, koje se otimlju o njegovo milovanje...

Žandarmi i panduri, kao obično, behu naoružani »do grla«. Kad se dohvatiše čistoga polja, poteraše brzim karijerom...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kada ga provede kroz pećinu, dođoše na jedno veliko polje, a nasred polja veliki sto, a na njemu se zmijski car kurisao, a cijelo polje pritisle svakojake zmijurine.

ne daj! A psi skoče te za njim, pa ga stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoči zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti hrte: — Drži! ne daj!

Tako išli, išli ravnicom i brdom, preko polja i livada, preko voda i šuma, dok došli na prvo raskršće. Tu se dogovore da krenu svaki svojim putem.

Uzjaši na me! — vikne, i krenuše na dalji put u treću carevinu. Išli dugo, išli, i kroz gore i kroz dole, i preko polja i preko livada i voda, dok jedva jednom stigli u treću carevinu.

Onda, kada dođeš na to i to polje, ako te tu akšam uhvati, nemoj nasred polja noćivati, i treće, kad dođeš na to i to jezero, nemoj kraj jezera noćivati, nego ja prije jezera ja gledaj, ako možeš,

Taman on nasred, polja, a akšam. Sluga uhvati prvoga konja za ular, a vezirović će mu: — Nećemo ovdje noćivati, no proćeraj malo, — tako mi

Kada bi kraj polja, otvori pustahija jedan kapak, pa se spusti dolje pod zemlju i reče družini: — Evo ovamo uhodio sam jednoga trgovca, no

Vezirović se začudi pa stade slugu hvaliti, ama ga on presiječe, i krenuše dalje. Kada su bili nasred polja gdje je sluga isjekao pustahije, tu ustavi pa zavika: — Dajte vreće pa hajte za mnom!

A kad djed čuje, išćera pijevca pa ga zaćera preko polja. A pijevac pomisli: „Kuda ću ja sad? Vjere mi, idem caru na divan, pa ću mu pjevati.

A pijevac pomisli: „Kuda ću ja sad? Vjere mi, idem caru na divan, pa ću mu pjevati.“ Pa odatle pođe preko polja, pa srete lisicu. A lisica pita pijevca: — Gdje ćeš to, pjevo? — Idem caru na divan. — I ja ću s tobom, reče lisica.

No se najposlije pogode da sastanak bude u glavici kamenitoj, ali nakraj polja. Kad uroče dan od sastanka, evo ti svijeh miša i uzeše meteriz u glavici, a mačke malo odalje u polju.

A Turčin: — Ćera, more, da! — Bježi Marko preko polja ravna. — Bježi, more, da! Hoće Ture da posiječe; i hoće vala, i vrijedno je. — Kad se Marko natrag povratio...

Petković, Vladislav Dis - PESME

Kosova plač je, Bogu se vapije, Al' nigde pomoći, svuda srca tvrda: Siđoše gromovi, padoše kapije, Progledaše ljudi, i polja i brda.

Ogromna ravnica pred njime se pruža, Nesrećna i lepa, kao srpska tuga, U toj zemlji ima i polja i ruža, Al' sloboda samo toj se zemlji ruga.

nas u rat svi grobovi stari, I zavetna mis'o, i božija volja, Duh velikog cara, opali oltari, Jauk sa Vardara i Kosova polja.

Kroz moju dušu prošle su sve vode, Krvava polja i umrli krici, Bregovi, klanci, stegovi slobode, Beli krstovi, svetli ranjenici.

Prilepa i oko Bitolja, Kao mrtva straža pokolenja nova, K'o živi grobovi, kao zlatna slova, K'o dovršen zavet sa Kosova polja.

ljubav i viteške grudi Donele su veru i vremena bolja, Velika i svetla, bez straha i studi, I ispunjen zavet sa Kosova polja. Kroz topovsku riku i dim od pušaka Podigla se najzad carevina stara. Vi ste sve postigli.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moja mladost 2 II. Moji prvi izumiteljski napori 9 III. Moji kasniji poduhvati 16 OTKRIĆE OBRTNOG MAGNETNOG POLjA 17 IV. Otkriće Teslinog kalema i transformatora 24 V. Visokonaponski predajnik 30 VI.

III. Moji kasniji poduhvati OTKRIĆE OBRTNOG MAGNETNOG POLjA Kad mi je bilo deset godina, pošao sam u Realnu gimnaziju, novu i sasvim pristojno opremljenu.

Ali budućnost obrtnog polja nije bila u obezvređivanju mašina, naprotiv, trebalo je da im uveća vrednost. Moj sistem je ujedno potpomogao nove

Uložio sam sav svoj mladalački žar i snagu za usavršavanje otkrića obrtnog polja, ali ti rani radovi bili su drugačiji.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

U avgustu i septembru ova prostrana kukuruzna polja ličila su na neprohodnu šumu. Nedaleko od Idvora, istočno od ovih kukuruznih polja, nalazilo se jedno rumunsko naselje

Nedaleko od Idvora, istočno od ovih kukuruznih polja, nalazilo se jedno rumunsko naselje čuveno po lopovima koji kradu stoku.

Ovi lopovi bi se sakrili u kukuruzu i čekali da neko goveče tamo zađe, a onda bi ga odveli na svoja obližnja kukuruzna polja, na drugoj strani njihovog sela.

Ta linija je delila pašnjak od kukuruznih polja i bila je naš ”brisani prostor”. Moto Francuza na Verdenu je bio: “Ovuda ne smeju proći”.

Svaki put kad sam odlazio od kuće do polja, ja i moje mazge smo prolazili pored nastojnikovog stana. Tu i tamo iza zida od lepo složenih drva vidao sam, s

Sledećeg dana, na putu do polja, često sam glasno ponavljao naučene reči sve dok nisam pomislio da ih već i mazge znaju napamet.

Dobar kukuruz i bujna polja duvana davala su utisak bogatstva, ali jedini svet koji se mogao videti, bili su crnci čiji jezik nisam bio u stanju da

Često sam, terajući flegmatične mazge kroz usijana polja duvana, mislio na one ledene vetrove severnog Atlantika na iseljeničkom brodu pre nešto manje od tri meseca i čeznuo sam

Ostali deo grada naličio je na niz lepih manastira. Hodanje od nekoliko milja kroz šume i polja, bez doručka, izazvalo je u meni jaku glad i manji umor.

Za vreme letnjeg raspusta više nisam morao ići na reku Paseik da testerišem drva niti na Hakensak polja da zapinjem iz sve snage, kako bih držao korak sa iskusnim žeseocima.

koji obećava da nešto postane i koji želi da jednog dana dobro barata novom Maksvelovom teorijom elektromagnetnog polja, mora poznavati matematiku koja se uči u pripremama za polaganje ”trajpos” ispita.

U brzom vozu koji me je opet vodio rodnom mestu, nisam se osvrtao ni desno ni levo, na reke i polja, na gradove i sela, na zaposlene ljude na zlatnim poljima koji su sakupljali letinu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

I bulji u prostor, i prenaša se mišlju kod zapuštena ognjišta. Gleda puste njive, obrađena polja, i sjeća se truda i znoja dok ga je obradio; i gleda pred sobom ogladnjelu stoku što na goleti skapava — nema čega da ,

Pa slatki osjećaji, doneseni s polja, kroz tijesne ulice, postupice se stišavaju, dok se ne slegoše i postaše u njenoj duši kao klica u zrnu, iščekujući

Iz parobroda ušla je u željeznicu, i nanovo izišla, a da se ničega nije odvojito sjećala: sela i gradovi, polja i more, — sve se izjednačilo u njenoj glavi.

dvije ure hoda od mora, iza visokoga brda, ispod krševa, u zaklonici od sjevera, otkud se s protivne strane preko polja tek naziraše pučina.

Već se iz polja vraćaju težaci, dominu putem, odmahuju dugim, nažuljenim rukama, žure se da umorni opočinu od ubojite kopi.

sjene, uz huku i zvižduk vjetra, oko golih telegrafskih stubova brže lete, ne stižući se, preko tvrda, još neobrađena polja... Na raskršću, kod crkve Svetoga trojstva, nije se prekrstio. — Zar se nikada i ne krsti?

A dan ugodio, kao ljeti vedro. Sreta seljake i prolazi mimo njih i mimo neobrađena polja, ne haje ni za što: on zna gdje će tamo gdje nema težaka što se cio dan zamaraju oko neharne zemlje.

bojom, razgaljuje se sivom svetlošću, a kad lahor sa brdina snegom zastruji, reže po licu, i čuje se jače, odozgo s polja, odeliti šum slapa nad mlinicama. Prekoputa škripnuše vrata i klepka brecnu. —Pavle! — javi se s vrata Cveta.

Preko polja, kod jaruge, obilazeći je, veli mu žena: —Kajaćeš se što radiš, vratimo se! Ilija ne odgovori i ne pođe za njom, već

drveta i rasule se sure gomile isprepletane bršljanom, i zaklonice nad kojima, kao stražari, strše mrki čempresi; pored polja, uz more, nižu se sela iz čijih sredina izdvajaju se vitki zvonici.

Ona ga nije opazila jer je vrelašce zakriljeno golemim kamenom, u hladu povrh polja. Oznojeni, žedni, polegoše jedno do drugoga na zemlju i prilegom piju...

Gledaju i posmatraju uokolo, čude se ovom novom selu usred polja. Pođoše prama crkvi posvećenoj svetome Roku, obazrivo ulegoše da se pomole.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Otprilike onako kao što je on sam jednom kazao o svojim utiscima sa pustog, kamenitog Heronejskog polja, gde je nekad vođena možda najkrvavija bitka u staroj Heladi.

prelepu sliku orahove dvorane, koja u ogledalskom odslikavanju teče kao reka, i oticanje pesama kroz sopstvenu dušu u polja daleka. Polja s jezerom u čiji ponor, odražavajući se, silaze brda: Kroz ogledala otiče orahova dvorana kao reka.

orahove dvorane, koja u ogledalskom odslikavanju teče kao reka, i oticanje pesama kroz sopstvenu dušu u polja daleka. Polja s jezerom u čiji ponor, odražavajući se, silaze brda: Kroz ogledala otiče orahova dvorana kao reka.

I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka. U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor [...]. Polja nisu udaljena samo prostorno nego i vremenski.

I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka. U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor [...]. Polja nisu udaljena samo prostorno nego i vremenski.

I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka. U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor [...]. Polja nisu udaljena samo prostorno nego i vremenski. Tako se u drugoj strofi nad jezerom ogleda lovac iz srednjeg veka.

u petoj strofi već vraćeni u vreme i prostor odakle se pošlo, dakle u pesnikovu sadašnjost: Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka, Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor [...].

U „Vuku I“ nije sasvim jasna veza između gaženja ječmenih polja i probuđenog praotaštva: Varoškim đonom tvrdim kvareći polja ječma Osećah u sebi grozno praotaštvo kako se strvi Mnogo

U „Vuku I“ nije sasvim jasna veza između gaženja ječmenih polja i probuđenog praotaštva: Varoškim đonom tvrdim kvareći polja ječma Osećah u sebi grozno praotaštvo kako se strvi Mnogo je jasnija, međutim, kad ove stihove čitamo na podlozi

međutim, kad ove stihove čitamo na podlozi starijih, iz najranije objavljene pesme (1920), gde se gaženjem žitnih polja stiže do božanskih dedova („Bozi su moji dedovi“), to jest do slovenskih bogova: I ko tur mrki, preko plandišta, Kroz

do božanskih dedova („Bozi su moji dedovi“), to jest do slovenskih bogova: I ko tur mrki, preko plandišta, Kroz žitna polja evo dolazim, I gazim klasje i zrna gazim. – Gledajte, bozi, mene mladića! („Gledajte, bozi!

svesti na stolu nek mirno počiva za to vreme u kosi svakoj zvezda će kasno da se javi dok stope se dečje tope kroz polja široka kao prvi sneg i stonoga lovi senke pale preko zida i trava raste do iznad njenog čela trava zaborava ili

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

ozidana zidovima, usečena ulazima mahala, dok je druga bila gola, ojendečena, i od koje su se pružale bašte, njive, polja, sela.

Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima? Kad se pogledaju sva polja u mesečini? Sva ona brda u daljini ... grad, krovovi ... tamo oblaci ... sazvežđa ... to nebo puno svetlosti?

] blenu u noć, punu zvezda, prešav pogledom sva mesečinom obasjana polja ...sve šume u daljini ... brda ... i oblake ... pa, unevši se biskupu u lice, prošaputa .... 'tamo az pojdu' ...

prolaze oblaci, učini mu se da se slivaju dole, kao i ogromni potoci kamenja sa vrhova, pod kojima su belela se čitava polja dubokog snega i velikih, tamnih senki stena“.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

ograđuje Ljubotrn, a od Lepenca pa tamo do iza Nerodimlja kao da su se Šarini bregovi suljnuli, i kao odjednom na domaku polja zaustavili ili da mu se dive, ili da ga ne grube.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

NA GROBU JEDNOG SKROMNOG SRBINA Srpska dušo, Bipariću Jovo, Malo ko te podublje poznavô. Šalna volja bršljala te s polja, Njom se krilo što je vrlo bilo. Vredan bio, siromaš pomagô, Svud prilagô što je Srbu drago.

Više pleća vrat se diže... Nek’ pojede mnogo sármâ! A da sarme bolje prođu, Ne bilo mu s polja jarma! Kol’ko ljudi, tol’ko glava; Kol’ko glava, tol’ko ljudi. Al’ ja želim da ne bude: Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi.

Al’ ja ipak velim; sva su polja tvoja, To jest, ti se spremaš da na njima zidaš, I satira j’ tvoja, pa i rane moje Ja ostavljam tebi, da ih ti

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

RUŽIČIĆ: Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas.

Miljković, Branko - PESME

Kao oni što se oslobodiše ljubavi Ljubeći silno, sići ću jednom prazan u svet polutame, gde zaborav plâvi Polja, a zvezde tamani zaraza.

Krakov, Stanislav - KRILA

Vojnička stanica bila je daleko van grada. Svuda duž rampi crnela se polegla tela kao preorana polja. Duga senka od staničnih zgrada padala je na njih, i samo se na mesečini svetlucalo skupljeno oružje, kraj koga su

— F...f...f... Nešto je crno letelo kroz vazduh. Bombe su treštale. Dim je izbijao iz sela, sa polja. Po nebu su prskali šrapneli.

Posilni su jednako dolazili. Okolo su plamtela u suncu prljava solunska polja, i dremali dugački angari. U njinoj užarenoj senci spavali su žuti aparati, i starci stražari.

Ipak nije bio veseo i licem mu se razlilo žutilo. Okolo se magla dizala i otkrivala svu dosadu polja bitoljske ravnice, na kojoj se gdegde dizala minara, i pušili repovi prašine nad uranilim povorkama kamiona.

Auto je jurio i ostavljao svima prašinu kao pozdrav. Duško je gledao pusta izgorela polja kraj Lutre, gde su nekada bili njihovi logori. Osećao je tugu što je sve to tako pusto i prazno.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Odjednom pobeđen od ovolike lepote likova, boje i svetlosti, imam pune oči suza. Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda.

Kraljičina kosa izdeljena je u mnogo malih simetričnih polja, čvrsto po samoj lobanji ispletenih i istkanih. Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago

dana zagušni afrički vetar donosio mi je samo miris dima sa prostora koje urođenici spaljuju radi lova; sada, u noći, polja su mirisala na najnežniji miris ciklame, toliko silan da se i najotporniji miris zveri gubio u njemu.

Da bi se smelo dirnuti u svirale, potrebno je da sve žene iz svih polja okolo, budu uklonjene. Dosta je da čuju i najslabiji eho Sumangurovljeve svirale pa da na mestu umru.

Izlazimo na jednu čistinu njiva i polja između kvartova, odakle se vidi pruga Okeana i veliki beli Sidibenašer, manastir marabuta ispred pučine.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

će se, kâ u groznici, Grbavoj zemlji kora ježiti; Otrovne tice, zmije vatrene Koje će, repom hitro šibajuć, Spržiti polja, spalit useve, Otrovnim dahom leta kužiti, Dokle se tako, kugom morena, U jedan pramen otrov-parice Kolevka besna

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Ovaj svetao dan, ova tišina u prirodi, ova potmula tutnjava s bojnoga polja, sve je to čudno dejstvovalo na me, i ja se udubih u neke nevesele misli.

— Vojske su se bile spustile u kukuruzna polja i zašle za brdnjake, te se nije moglo videti ko napreduje, a ko odstupa. No naskoro sve postade jasno.

Vest o izgubljenoj bitci prodrla je u varoš i svet se uzrujao, što je sasvim pojmljivo pri takvoj blizini bojnoga polja. Kad siđoh u varoš, videh duge redove ranjenika gde peške, na kolima i na nosilima prolaze za bolnicu. Odoh u štab.

Štab evo ga nedaleko od mene u drugoj avliji, samo đenerala ne vidim. S bojnoga polja izretka se čuje tek po koja puška. Topovi takođe slabo rade.

Turci iz Knjaževca niti su pokušavali da prvu vojsku potisnu iz knjaževačke klisure, ni da odeljenja kod Bučja i Vlaškog Polja odbace u Lukovicu planinu.

Ovoga istog dana (8 avgusta) naše konjičke patrole sa Vlaškoga Polja dolazile su do blizu Knjaževca, i tom su prilikom opazile da su regularne turske trupe napustile svu knjaževačku

o svemu đenerala Černjajeva i spremi se da sutra dan sa svojom vojskom iz knjaževačke klisure i sa odeljenjem sa Vlaškog Polja učini diversiju spram Knjaževca, kako bi tim prognao iz Knjaževca i okoline i poslednje, neregularne turske čete, i

Malo docnije stignu pod Knjaževac i sve naše trupe, krenute od Banje i sa Vlaškoga Polja, i uđu u porušeni Knjaževac ravno u 2 časa po podne. Iste večeri poslato je nešto naše vojske i na Tresibabu.

S leve strane doleću i kuršumi. Major Ilija Marković, čiji bataljoni baš tada ulažahu u borbu, stao nasred polja, oči mu kao u mrtve ribe, zinuo, podigao i raširio obadve ruke, vrat ispružio a glavu malko pognuo napred, kao ono

Bivalo je opet tajnih sednica, gde je izrađen zakon o rekvizicijama, zakon o sređivanju polja itd., jer se i te zakonodavne mepe smatrale kao sprema za rat. Tada je većano i o onom vojnom kontrolnom odboru.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

LІІ Putujemo. Voz nam leti. Beže polja, beže njive, Beže lipe i jablani, Pa i vrbe žalostive. Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim

Osetiš li časak, koji Radnoj težnji polja traži, Ti se seti ko te krepi, Ti se seti ko te snaži. XXXIV Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju, — je

Moji vrti, moja polja, — Jer je tako suzna trava; Moje zvezde, — jer se kriju; Moje doba, jer svet spava. Moje staze, — jer su puste, —

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Dotrča i potpukovnik Petar. Čudna mešavina misli kovitlala se po našim glavama. Razdragani smo što su polja oživela, što su neprijatelji pružali jedan drugome ruke, o čemu već godinama sanjamo.

Dolina je plamsala od žege i silne jare. Polja su kao spržena. Oko mene lete rojevi muva. Šlem na glavi postao je vreo te sam ga skinuo, a glavu uvezao maramom.

Putovali smo vozom koji je bio potpuno prazan. Polja su bila pusta. Na stanicama sem službenika nikog drugog nije bilo.

Toma se laktovima nasloni na kolena i zagleda preda se. Ujednačenim glasom govorio je. — Cvetna polja, mirisni lugovi, šumovite planine... Kristalni potoci, azurne obale. Nebo kao smaragd... — Tіenѕ! — progovori Poleta.

Ja smatram, posle toga napada, kota Dobroga Polja smanjiće se za nekoliko metara. — To znači, na jedan top dolazi prostor od tri i po metra... Ha!...

Iščekuje se noć i teška smrtonosna iznenađenja... Sveži povetarac pirka. A sunce zalazi lagano iza Dobrog Polja, kao da nam pokazuje put... Nekada su tamo bile bačije.

Još četvrt časa samo... Odnekuda iz jaruge pojavi se mlaz magle, i obliznu vrhove Dobrog Polja. A grebeni planinski, obasjani zracima, izgledali su kao nasmejani... Kao da se prolomi vazduh. Prišli smo durbinima.

Kao da se prolomi vazduh. Prišli smo durbinima. Stotinama surih loptica okitilo je vrhove Dobrog Polja. Pristizale su nove. Onda granate rinuše u zemlju, pozadi rovova, posred zaklona, među preprečna sredstva...

Pred nama su se izdizali u plavetnilu dana ogromni planinski masivi. A okolo nas odisala je sa zemlje laka para. Polja bila zasađena.

Jurimo preko talasastog zemljišta, pored izraslih kukuruza, požnjevenih njiva, ili ukraj makovih polja, čije se vitke stabljike sa čaurama na vrhu lako njišu.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ptici iz gnjezd izljetajut, na luft sebe tihoj dajut. O zlatoje proleće! Polja krasna radujut se imajuć zelenjeti, i sve na njim' čto nasut se načinu s veseljeti.

ruka večno druži, Da i potomstva našeg sudba bolja Pod teškim bičem varvarstva ne tuži, Pretvorimo u grobnik hulna polja Gdi gordi Osman čovečestvo ruži, Pokažimo: da slava srpskog roda Jest hrabrost, vernost, ljubav i sloboda!

Kad se staše okretati, Progovara mlado momče: „Čuješ mene, Cvet-devojče! Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do jedne, Od

Ti pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga, Lepšeg od men’ naći nećeš; A pogledaj s jednog kraja Ovog polja do drugoga Udavače sve do jedne, Od sviju si ti najlepša.

Njegove Omiridov i Osijanidov pjesne, u domovini kao beslovna čada domašnjih polja samo u tihom čuvstvu poznate i vozljubljene, bivaju već i ot sosjedov čuždestranih predjel s voshištenijem udivljene i s

neuvjanjajeme lobore Apolonu svio, kao čto je skoro ravnovremeno Krupinski meždu Poljaci pokriven ranami i slavom s polja sraženija u službu muza vozvratio se i, vitez u vojni, pjevac sade golubodušnij, nežnim pjesnama serca blagomislenih

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Torovi prekrili pola polja, a staje se okupile oko jednog zaravnjaka kao mala kasaba. Glas se Reljin širio. „Šta toliko teslaišeš!

— prosu se opet šapat, bolan i drhtav šapat od usta do usta, a iz polja od torova razlijegalo se žalobitno jadikovanje malog Đoke za svojim Jabom. I sva se čeljad zaplakaše, zajaukaše.

Bojić, Milutin - PESME

'' I sruši se David, car države svete, I grizući svilu šarenog divana Jecao je plačem razgnevljene sete. S polja šumi pesma sa palmovih grana.

'' Mačevi dački, sekire Japoda, Legije rimske i horde Tatara, Ili vitezi s vizantijskih voda, Krvavili su ova polja stara.

I biše deca Svetom Rečju zbrana. Sinovi Moći kostima su krili Dedovskom krvlju polja pokopana. I oholo su steg života vili, - A uvek tužne, tužne pleli zvuke I časno mreli u Bedi i Sili.

I sad u oku njinom se odmara Sen davno mrtvih severnih bogova. (1913) JESEN NA VARDARU Umorno kliziš kroz polja golema Mrk, kô da slava riku ti pomela; Tvoj lom kroz klance, pun daha s opela, Zvoni kô odjek napuknuta šlema.

Jer s polja tvojih krv još nije sprana, Kosti sinova po dnu ti se lome, Kô privid vidiš vojske koje grome: Još pamtiš jauk posle

jednog dana Nimfa topla, meka, Dade mu pehar prepun čedne slasti, I on se opi od detinske strasti, I u trk pusti u polja daleka Zauzdan orkan i sunčane zrake.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Od tada taj razvoj teče u pravoj liniji, prostim širenjem polja izražajnih mogućnosti, bez modifikacija ili napuštanja onoga što se već nalazi u jeziku.

Razumevanje je bilo osobito otežano kod Vaska Pope (1922-1991). Polemike oko njegove Kore (1953), zatim Nepočin-polja (1956), uzele su velike razmere.

Jakšić, Đura - PESME

kad se, Kozak, setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polegô bi tanku zmiju, Megdandžiju bedeviju, Preko polja da se vine... Ali gde je zemlja lepa? Gde je stepa?...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Podvečer obuku bijelu narodnu nošnju, raspletu kose, u pregače stave ubrano cvijeće i pjevajući prođu kroz polja bacajući bilo što dalje od sebe.

Ćipiko, Ivo - Pauci

premišljaše, osjećajući slast u životu, zadovoljan i veseo Rade, gledajući kroz prozor na zamičuće, u hitnji, vinograde, polja i drveta... A željeznica s tutnjavom juri ka njegovome kraju...

Radu prvo proljeće iza očeve smrti ponese nadom. Obilazeći svoja polja, premišlja i računa koliko će koristi imati, i što prodati i uštedeti, da gazdajovina čast dade.

Rade u varoši nigdje se ne svrne, već, pognavši pred sobom prazna paripa, uputi se kući usred podne. Preko polja sunce upire u čelo, u oči žeže, ali brige ga jače more, pa ne traži hlada da se od vrućine skloni.

sa sobom i sunce, i zelenilo, i svježinu, i jednoga jutra čisto se začudi kad pogleda dalje kroz prozor i ugleda iza polja šumu već svijetlu, zelenim listom zaodjevenu.

Tek što okusi pure, iziđe iz kuće. Južina jednako zavalila preko polja i huči oko kuća i golih drveta. Ustavi se kod prazne štale... i, zabrinut, mahnuvši rukom u prazno, pođe dalje.

U snu našao se najednom u nekakvoj žućkastoj bari, usred polja. Gazeći preko nje, malo po malo upada u blato i teško vuče noge za sobom, ali sili se i ide naprijed, a sve više i više

kojoj se i sam čudio, nije ni obazirao se na novu kuću, ni svratio u mlin, već u hitnji prešao gaz i žurio se preko polja ka varoši.

U samoći, na dogledu velikog grada, jača ga tuga pritisnu. Gledaše požutjele visoke šume, otvorena široka polja. Sve se blistaše u sunčanom sjaju.

đaci, i prividno se ne odvajaše od ostalih; no sobom iz vrletnoga svoga kraja bijaše ponio i miris živoga mora i polja i svjetlost puna dana.

kazivao gačice, a bura nad kućama fijukala, dok je drhtalo cijelo selo; sjeti se svih godišnjih doba i trgnje i mora i polja — i bijaše mu tjeskobno i teško. Pa zašto ga od svega toga otrgoše, protiv njegove volje?

Spuštala se blaga letna noć, kad bijahu na dogledu sela. I drugi težaci — svi umorni — vraćahu se sa polja, i svuda se čula pjesma mladosti. Ivo se bijaše podao ugodnim mislima.

I čisto prezajuć' zamoli ga da pođe s njime dolje preko polja, k moru. — Poslušaću vas, — reče mladić — ako i je za me kasno. — Pa iziđe iz dvora na ulicu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

O čemu bih tamo mogao razmišljati, Gospode? Bludio bih kao duh preko miomirisnih polja, među milozvučnom ptičijom grajom, i ništa više. Ništa više.

Moji ljudi su posao obavili brzo i spretno, pa smo se uputili preko glibavog polja, mi pešice, oni prebačeni preko konja. Neka mi niko ne kaže da sam oskrnavio božiji hram.

Jesenja setva je propala, useve je pokrio moravski mulj, duboko ih sahranio, i umesto zelenih žitnih polja, dokle oči dopiru pružaju se crne pustare. Preostaje jedino da se poseju jari usevi, ako već nije kasno.

Iščezle su iz njih snage i živahnost pri pogledu na razrušene kolibe, odnete ograde, opustošena polja. Vuku za sobom teške premorene noge, pospani i nevoljni.

Grupa će udariti preko polja, kroz topoljak, na Sinđin gaz, i tu će je s druge strane vode, baš kad bude iz nje izlazila, dočekati njegovi strelci,

u pukotinama na okomitoj litici postaje sve crnje: Zato se slabašna svetla u kućama na padinama preko Vratimljskog polja jasnije vide.

Ništa više nećete morati. Ni klečati pred gospodarima, ni obdelavati polja, ni ponizno ulaziti u naše hramove, niti se plašiti strašnoga suda.

Makarije Nikanora su spopali besovi. Kao da ga je pečio obad sred polja, pa onako uzgican mlatara nogama i rukama ne gledajući koga će zakačiti. Kraj mene nema nikoga. Spušta se sumrak.

koja u gluvo doba noći izlaze na raskrsnicu drumova, zaskaču na leđa usamljenih prolaznika i teraju ih galopom preko polja, trstika i vrbaka kraj Morave sve do prvih petlova, ili dok se ti nesrećnici ne skljokaju na zemlju od straha i umora.

I prionuće na rad, iskrčiće goleme šikare oko Saborišta, pretvoriće u rodna polja vrzinjake, česte, cerove šume, puste proplanke, načiniće skrovišta od granja i bujadi, sagradiće brvnare, kolibe od

posmatrati kako Saborište raste iz godine u godinu, kako duž Beloga potoka niču nove kuće i kako se pšenična i ječmena polja šire prema jugu i prema zapadu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

) 280 USAMLjENI GROBOVI 281 AMOR NA SELU 291 I ZADOCNjENI PUTNIK Ne dižu se više sa šarenih polja Lagani lepiri i svilena stada; Sve obavi jesen maglovitim velom, I uvelo lisje na zemljicu pada.

Nemir mi stiskô umorene grudi, Nesrećno srce što ljubiti zna! Kroz tiha polja srdašce mi žudi Daleko tamo, u bajniji svet: Da zlato svoje iza sanka budi Uz glasak frule, uz uzdisaj klet...

Što se muti zora sjajna? 3ašto tuži cura bajna? 1882. NA DRINI Kroz tučna polja i pitome ravni, Srditim tokom, u nedogled tavni, Ti širiš tvoja šuštajuća krila, O, Drino, vodo mila!

On ljubi hladni kam. 1883. PROLEĆE Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi. I kopni sneg.

1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dola Od škripe točkova kolskih.

Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i nema, duboka

I ceo božji dan On gleda pusta polja, gde gola strnjika raste, I sneva drugi san. Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz

1883. ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski, trščani krov. U dalji gube se brezi I kruže vidokrug tavni. U selu vlada mir.

Dvadeset prijatnih dana duvahu vetrovi. I tada U suva i tiha polja pastiri pognaše stada; Jer sniska, zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo

Pod njome, u nemoj dalji, pod velom maglice sive, Zelena spavaju polja i vlažne crne se njive; Kraj sniskih ograda svuda visoka trava se pruža, Gde bršljan uzvijen ćuti i divlja vije se ruža.

Lada, u nežnoj brizi, u mirno seoce siđe I tihe vajate i staje nečujnim hodom obiđe, Obiđe polja i gore - i pogled na zapad baci, Gde toplog, proletnjeg sunca poslednji treptahu zraci.

I to je prošlo. Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam! Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pred veče vožnja kolima u polja i vinograde ili čamcem po Dunavu. Posle večere igranka, koncerat ili pozorišna pretstava u paviljonu, sve u režiji

moglo biti sumnje da je Mars naseljen inteligentnim stvorenjima koja su ga isprekrštala tim kanalima da navodnjavaju svoja polja. Širina tih kanala činila je, doduše, dosta zabune.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Ptici iz gnjezd izletajut, na luft sebi tihoj dajut. O zlatoje proleće! Polja krasna radujut se imajuć zalenjeti, i sve na njim' što pasut se načinu s' veseljeti.

Ha! Znam sad što ću, pisati hoću djeci malenu, ljepu, šarenu, knjižicu. MAJSKA PESMA NIKANOR GRUJIĆ Već se polja sva zelene, Topliji je sunčev sjaj, Sve su voćke odevene, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj!

Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila. Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline.

kad se Kozak setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polego bi tanku zmiju, Megdandžiju – bedeviju Preko polja da se vine – Ali gde je zemlja lepa? Gde je stepa?... Oj Kozače, bojni brate!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kakve čipke, i kakvo srebro, i kakvi razgovori s onim kancelarijašem koji bi umro na mrazu i bodrom vazduhu polja i drumova... O, Bogorodice!... Paula, kaži Josi da za pola sata kola budu upregnuta... Baš volim ovo bljuzgavo vreme...

i „mala polja” napoličarima, a adica da se preore za baštovanluk, moj deo pod arendu Protićevima... E tako, sad znate, i možete

Pobeglo je možda i od čudnog sveta koji se sav pretvorio u kukuruz. Još su sva polja puna kukuruza, a već su puni kukuruzom ambari, tavani, dvorišta.

A kad zaborave, šta ti tu nema: Sveti Sava i đavo; Indiski okean i galije Aleksandra Velikog; polja, mora, bure, tamnice.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

On usugubi korake, počem se polja dobavi, i stignuvši Roksandu: »Lepa moja, kuda tako nameravaš?« zapita je. Roksanda, videći iznenada lepo obučena

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

POLjE 24 KOSOVO POLjE 25 VEČERA NA KOSOVU POLjU 26 KOSOVA PESMA 27 BOJ NA KOSOVU POLjU 29 VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA 31 BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA 32 KOSOVO POSLANSTVO 33 ĆELE-KULA 34 ĆELE-KULA 35 POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA 36 CRNI

NA KOSOVU POLjU 26 KOSOVA PESMA 27 BOJ NA KOSOVU POLjU 29 VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA 31 BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA 32 KOSOVO POSLANSTVO 33 ĆELE-KULA 34 ĆELE-KULA 35 POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA 36 CRNI BORBE 37 RUŽA NAD

kos i začinje pesmu KOSOVA PESMA Ja kos Crnorizac među pticama Sklapam i rasklapam krila Činodejstvujem nasred svoga polja Pretvaram u kljunu Kap rose i zrno zemlje u pesmu Ti boju sutra budi lep Što će reći pravedan Ti zelena carice

prelepi vučji pastir S procvetalim štapom u ruci Na belcu nebom leti Pobesnelo žedno oružje Sâmo se nasred polja ujeda Iz smrtno ranjenoga gvožđa Reka naše krvi izvire Teče uvis i uvire u sunce Polje se pod nama uspravlja Sustižemo

svoje zvezde verenice I letimo zajedno kroz plavet Odozdo nas prati Oproštajna pesma kosa VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA Drži na dlanu svoju odsečenu glavu Svetlozarnu svoju zadužbinu I sunčevu namesnicu U sveopštem mraku Stoji presrećan

ga rađa Živ je u crvenoj kapi rose Igra u zapaljenom kolu božura Peva u pesmi kosa na ovom polju BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA Ovde gde smo Zagospodarili smo plavim poljima I rudogorjima bez podnožja I venčali se Svaki sa svojom zvezdom

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Stavljam u 2 časa i 17 minuta, jer obično tako počinju raporti sa bojnih polja. U 2 časa i 20 minuta već sam ja čupao jednu gusku, ministar policije drugu i ministar prosvete treću.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Kažu, puške su gotovo neupotrebljive, od silne upotrebe. Sva su polja oko Peći pritisnuta vojskom. Dokle se okom vidi.

Vest je prostrujala, polja su oživela. Ordonansi su jurili u raznim pravcima Ljudi su se sakupljali u male grupice. Na njihovim licima ogledala se

A mesec veliki, srebrnasto sjajan, pomalja se iza brežuljaka, i blaga svetlost razlila se preko limunovih i narandžinih polja i maslinovih gora. Oseća se odnekuda i dah limunovog cveta... Sa mora dopire laki šum talasa. U daljini cvile šakali.

Uzeo sam durbin i pođosmo. Tu, u pešačkom rovu, tražimo zgodno mesto za osmatranje bojnog polja i upravljanje vatrom baterije.

Doline huče, kao da se sa brda valjaju bujice. Neprijateljski se redovi razređuju, ali nastupaju novi, svežiji, žešći. Polja i njive su pokrivene leševima. Naši mitraljezi sikću, a bugarska artiljerija rije po našim rovovima.

Petrović, Rastko - PESME

“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka. I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka.

I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka. U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor, Sa njima prastari hrastovi i bela krda i sveo bor Pod kim se skuplja

dna jezera lovcu dižu se isparenja: Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka; Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka, Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor, Silazeći

Pa iskradem li se noću u polja Zlatna gde sija mesec puni, Beskrajna nas će ljubav da zbuni. Tamo gde sija mesec puni, Izljubiću se sa zverovima

Tužan prolećem, tek veseo u jesen, U zebnji kakva sneg će polja otkriti, Da li strukovi biće opet previti. Doba je žalbe, mladost čezne, uznesen; Orla sen krila mojoj seni

Jureći, uređuje i pomera ona polja, njen pisak to je zlih bogova volja. O juri, nek juri voz uz groktanje. I noć. Noć nastade savršeni mrak, A kroz varnice

U stanju da pođe za pukom, Banda kroz polja kad zasvira, Zamišljeno da živi o crnom Luku, o hlebu i na senu: O, na trulom plašću iza manastira!

savladan pokrivah ranama svojim ovo poprište No često zaražen Suncem jurah zaplamljen Varoškim đonom tvrdim kvareći polja ječma Osećah u sebi grozno praotaštvo kako se strvi Jezika otečenog kukah i bejah žedan Da izvršim, o da izvršim već

i vraća moć Osećam da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj, majko, u praotaca noć Neumitno, đonom ću gaziti polja ječma I pijan od besa juriti kroz ravnicu tu krečnu Jezika otečenog kukati i biti žedan sve većma Da izvršim već

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Šta tananost vilinih konjica prema mom struku? — nastavljala je da gleda svoj lik u vodi, a devojke su odlazile u polja radujući se mirisu visoke letnje trave, smejale se i pevale. Zatim su jedna za drugom postajale neveste, pa mlade majke.

Već iz bostana izlaze i hvataju se žitnog polja, a Sofronije stalno ispred njega. »Gle, on to k reci hita!« — pomisli Starac. »Mora da se prisetio starog duga!

— Kako sam glup san usnio! — reče i zagleda se u Strašilo koje se veselo njihalo usred polja. Zatim zavuče ruku u džep da bi lulu napunio duvanom i napipa nešto tvrdo i oštro: prst poseče! — Otkuda ovo ovde?

Briga Varalicu za priče! Od plodnog polja mu širi osmeh, od tople pogače toplije reči. Šta je narodu? Ako se stvari same lepe za prste, zašto ih ne uzeti?

Zvono je najčešče radosno zvonilo... Po njemu su se poslovi počinjali, očevi odlazili u polja, dečaci u školu ili igru, a godine su prolazile.

Kako je slatka bila tišina! Kako je nežno padala na ljude i na polja! Ljudi su ćutali kao da se plaše da je ne poremete svojim glasovima.

Šantić, Aleksa - PESME

U polja naša Iskariot uđe, I njive naše postadoše tuđe, i na nas pade guba i rugoba... Ustaj i pođi! Jauci su česti...

Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? Prelazim klance, putanje p međe, Prebirem gore i polja i selo, Ne bih li samo ugledao neđe Tvoj lik i tvoje osvećeno čelo... No tebe nema... Umrla si nama... A narod?...

O, lijepa polja! o lijepe luke! Ne nosim vam ništa doli duše gole, Žuljeva i rana, što peku i bole, Nevolje i gladi i skrhane šljuke...

1918. NA PRIPECI Skunjeno i žedno ćuti stablo svako; Ispucala zemlja, suhi ječam strši. Vrelu jaru siplju i polja i krši, i nigdje nijedan list da bi se makô.

Ja u njojzi slušam povijest iz danâ Kad sin zemlje ove nije prahom bio, No sa bojnih polja tebi dolazio Da napoji žedna konja od mejdana.

Šušte račve stare, Kao da mašu na čupave čete Oblaka ranih što se tiho žare I plove tamo, preko polja tije', Po zlatu ječma i šenice jâre, Gdje trepti jutro i svjetlila lije, Pada po drvlju i zahvata sela I raštrkane

Ovdje vas svako poznaje i voli, A tamo niko poznati vas neće; Bolji su svoji i krševi goli No cvjetna polja kud se tuđin kreće.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ovi biše sasečeni, drugi postreljani. I ne beše mesta gde mrtvi ne ležahu: brda, doline, vrtovi, polja, sve beše tada puno mrtvih telesa. A druge odvodiše u tuđu zemlju i rastavljahu. Beše tada gorko ridanje i plač.

Pak pobježe preko polja ravna, al' povika Miloš Vojinović: „Stani malo, bijelo Latinče! Milo bi ti bilo pobjegnuti!“ Pak poćera po polju

“ A on prođe s one druge strane, zaigra se preko polja ravna, i preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača, ustavi se na svojem kulašu; pa on uze tri konja

Brza mu je pusta bedevija, šćaše uteć gradu Varadinu; ljuljnu Marko teškom topuzinom, pa je pušta za njim preko polja, udari ga sapom od topuza, pade Vuča u zelenu travu.

Milo bilo, razgovori s' bane. Ode bane na konju đoginu, te prijeđe polja i planine. Ja kad dođe u polje Kosovo, kad sagleda po Kosovu silu, al' se bane malo prepanuo, pa pomenu boga

Pita njega carica Milica: „Oj, boga ti, kneževa vojvodo, što si tako konja oznojio? Ne ideš li sa polja Kosova? Ne viđe li čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga?

“ Al' besjedi Vladeta vojvoda: „Oj, boga mi, carice Milice, ta ja idem sa polja Kosova, al' ne viđeh čestitoga kneza, već ja viđeh kneževa zelenka, ćeraju ga po Kosovu Turci, a knez mislim da je

On izdade čestitoga kneza, gospodara i moga i tvoga“. 21 SLUGA MILUTIN Dolećeše dva vrana gavrana od Kosova polja širokoga, i padoše na bijelu kulu, baš na kulu slavnoga Lazara; jedan grakće, drugi progovara: „Da l' je kula slavnog

Nijeste li od polja Kosova? Viđeste li dvije silne vojske? Jesu li se vojske udarile? Čija li je vojska zadobila?“ Al' govore dva vrana

Al' ga ide Milica tvrdom kletvom zaklinjati: „A tako od rana, razbojniče, ozdraviti, kadno mi si, delijo, isred polja od Kosova, znaš li meni štogodi za l'jepu gospodu, razbojniče dobar?

Ovo ti sam utekô sa Kosova ranjen polja. Ma te l̓jepo ja molim, kak̓ ono punicu moju, da mi ruke ti metneš u svilene špage moje, — hoć mi naći u špagu l̓jepu

iz neba vedroga, te se moja krila okoreše: ja ne mogo s kril'ma poletiti, a moje je društvo odletilo; ja ostado nasred polja ravna, te me gaze konji i junaci.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

seoskog crkvenjaka, koji se odnekle kasno vraćao, a ovaj prestrašen od neobična klempava čudovišta, strugnu preko polja i pljesnu u baru, u neko staro močilo za konoplju.

— upita knez. — Dječake, dječake, dječake! — uze da se prisjeća čuvar polja. — Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan,

Ehe, baš takav i treba za ovu pustopašnu dječurliju. Poznato je da poljari, čuvari polja, livada, usjeva i voćaka vječito ratuju s djecom.

— Pa koga ćemo, striče Lijane? — Koga bi drugog nego mene! — izbeči se starac. — Obdan ću čuvati polja, a obnoć šumu i u šumi školu. Od toga dana poljar Lijan poče redovno da noćiva u šumi.

To se moglo i očekivati. — Ukrali su mi, dakle, najboljeg druga iz djetinjstva — razmišljala je ona idući kroz polja na ivici sela. — Ode moj Stric i ja ostadoh sama.

Ona više nije gledala ni polja, ni živice, ni staze, bila je s tugom zagledana samo u svoje malo opustošeno srce. — Striče, zašto si otišao, a da se

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Avramov unuk, židovski prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući putem samu preko polja, zateče ga noć na putu. Izbra sebi mestance za noćište, sabra kamenja pod glavu i leže spavati.

Četvrta je voda Efrat, tamo kod senarskoga polja, gdeno su Nojevih sinova unuci stlp k nebu zidali. No eto, i za te Jedemske vode neki književnici o sebi mudri, iznose

(Poslanija apostolska) Oslobodite se skoti poljski, zašto prorasla su i pronikla travom sva polja po pustinji i drveta su sva rod rodila.

Hukne u kraj, lak se zapenuši i vraća se u svoje pučine natrag; zadržava ga pesak te zabranjuje u polja se razlivati. A i što li je slabije od peska?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Njegovi vinogradi i čifluci mnogobrojni su, i ko bi ih mogao izređati! Ali šta da se čitaoci lome preko polja i atara, kad je dosta da mu pogledaju konak, dvore njegove, koji su i viši i lepši i od samih pašinih!

Kuća dvokatna, visoka, s mnogim visokim odžacima, padala je izdaleka iz polja svakome putniku u oči i raspoznavala se usred ostalih kuća, sa doksatima i mnoštvom prozora i kapcima U kuću se

Naposletku je dohvatio pušku, uhvatio se polja i lutao tako do mraka, i tada se tek vratio kući; a da toga dana ništa nije ulovio, čak ni pucao, nije valjda nužno ni