Obradović, Dositej - BASNE
Ko je kakav, rad bi da su i drugi taki. Čivuti turski i poljski srde se na nemačke Čivute i drže ih za jeretike što ovi svud naokolo podbrijavaju brade. Što slepo ne čini sujevjerije?
Ako ti je drago milosti, nuder mi ih kaži,“ reče slavujak. — „Kosači, — otvešta čvrčak — „žetaoci i ostali poljski rabotnici, koji znaš da su dobri i pošteni ljudi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Najviše baštine, najviše stoke u njega je, i svakog drugog mâla i imetka izobilja. Nekad je i Milun radio poljski rad, i otud tekao paru po paru.
prosehiriti — sa uživanjem pogledati protolkovati — protumačiti prpa — veliki strah pudar — čuvar vinograda, poljski čuvar pulija — sjajno metalno dugme purenjak — klip mladog kukuruza pusat — oružje pustemica — gađanje rukom; grana
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Zašto baš levu nogu, možda bolje desnu, možda bolje ruku: Jao, jao šta ja to radim, šta ja to radim?“ Nešto kao poljski mišić šmurnu mimo njega i iščeznu u travi. Još jednom Hristić se obazre oko sebe.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Aha, to je vodeni miš. — Zdravo, zdravo! — cijuče neki tanak glasić. Dobro ga znam, to je sivi poljski miš. — Ima li šta novo? — pita on.
— E, onda je u njemu posigurno nešto za jelo — objašnjava poljski miš. — Biće, valjda, neko žito ili, možda, čak i samo meso. — Oho-ho, dobro bi bilo da ga onda opljačkamo!
— uzvikuje vodeni miš i čujem ga kako se lupka po trbuhu. — Hajde da malo popipamo i da omirišemo džak — predlaže poljski miš, a ja već osjećam njegove sitne šapice kako me golicaju po kičmi. Rđa jedna poljska, penje se na džak baš uz moja leđa.
„Ovde živi poljski miš Živko Brkić sa familijom i sa hromim ujakom Cijukalom.“ Što su se primicali bliže čiča-Trišinom mlinu, Tošino
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Osobito je voleo biti u Poljskoj, jer su ga poljski šljahteci zbog njegova lakrdisanja voleli. On nije nikad išao običnim putem, već stranputice.
Opet dođe prvim kolima. Čamča pruži glavu, ali je umotan da ga niko pozvati ne može, pa počne sa armicijašem poljski govoriti.
Čamča je „švercer” osobito na vinu. Već armicijašu u kolima je bio poznat glas Čamčin, a Čamča mu poljski reče da ga društvo ne razume da ga u svoju sobu vodi, sve će mu iskazati.
— Servus, spectabіlіs amіce, ego sum nobіlіs polonus eh stіrpe Jaroslavsky. („Sluga sam, poglaviti gospodine, ja sam poljski plemić, od porodice Jaroslavskog”.) Gospodar Sofra klanja se, rukuje se, ali ne govori ništa, gleda na Čamču.
Nije to šala: biti šljahtec pa ne znati sa Poljacima govoriti ni latinski, ni poljski, ni francuski. — Ded, Čamčo, i ti Krečaru, sad mi da se kucnemo za srećnog puta, pa ti, Čamčo, otpoj mi ono „Izvedi
od neke obaveze ili smetnje, naročito kod prepreka za brak; oproštaj Dombrovski — Jan Dombrovski (1755—1818), poljski plemić i vojskovođa u Poljskom ustanku 1794—5; zatim stupa u Napoleonovu službu, a po padu Napoleonovom primljen u rusku
verskim propisom zabranjeno jelo Košice — grad u jugoistočnoj Čehoslovačkoj Košćuško — Tadeuš Košćuško (1746—1817) poljski revolucionar i vojskovođa; borio se u Poljskom ustanku protiv podele Poljske od strane Rusije, Austrije i Pruske;
i mađarskog sabora polonezmarš — marš pred igru poloneze Ponjatovski — Stanislav Avgust Ponjatovski (1764 do 1795), poljski kralj; pokušao da spase Poljsku od propasti uvođenjem raznih reformi ali je time izazvao nezadovoljstvo i pobunu poljskih
— uzaludan posao sijaset — mnogo, bezbroj slučiti se — desiti se, dogoditi de Sovjeski, Sobjeski — Jan Sobjeski, poljski vojskovođa i kralj (1674—1695), kao saveznik austriskog cara Leopolda I pobednik nad Turcima kod Beča 1673 godine.
) plen, dobit, laka zarada škopac — uškopljen ovan (radi bržeg tovljenja) šljahtec, šljahtić (polj. szlachić) — poljski plemić šmajhlovati — laskati ulagivati se šmafu (od fr. Je m’en fous) —šta me se tiče, baš me briga šmuk (nem.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Bio je možda najobrazovaniji srpski kaluđer svoga vremena, znao je ruski i poljski, i prevodio je sa tih jezika. Njegov rad pada u doba od 1716.
ugledanjem na pobožnu rusku poeziju s kraja XVII i s početka XVIII veka, i tobožnji aleksandrinac Kiprijana Račanina i poljski trinaesterac Hristifora Žefarovića izlaze iz ruske poezije.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Normalna stvar! Telefone su, inače, viđali samo za vreme odsluženja vojnog roka, i to poljski telefon, ako želite da znate šta su već viđali, i to samo ako su imali sreće da služe u vezi!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Predstavljam se urličući, ali tražim papire, strogo. Moje ime zvuči srpski, ili češki, ili poljski, pa, katkad, poneki oficir predaje papire sav pozeleneo.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U celom selu ni piličnika! Ni petla ne ostaviše da kukuriče jutrom i da tako budi seljaka na poljski rad. Sve pojedoše, pa sad, veli, mora sam ćata Pera, na sramotu civilizacije devetnaestoga veka, da kukuriče jutrom
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I ZEC 98 VRANE U SVANUĆE 100 RASPRAVA U PARKU 101 MIŠEVO ROĐENjE 102 ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI 104 KAKO ŽIVI POLjSKI MIŠ 106 MAČKA 107 ZALjUBLjENI MAČAK 108 BALADA O ODBEGLOM MAČORU 110 KAKO MI SE KRAJ UVA OGLASILA
ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI Sruči se pljusak iza kuće, I nebo pusti kiši na volju. Kroz prozor gledam kako skakuće Poljski miš Po pustom Polju. Miš ibrišimom ušiva kišu, Šav po šav, i pljusak sav Priši za zemlju.
Do Čačka, eto, nije se stiglo... Kiša kad pada, miševi sivi Sa ibrišimom jure po njivi. KAKO ŽIVI POLjSKI MIŠ Na rubu šume, u brvnari, preko cele godine Poljski miš neumorno gricka stare novine.
KAKO ŽIVI POLjSKI MIŠ Na rubu šume, u brvnari, preko cele godine Poljski miš neumorno gricka stare novine. Okolo, na sat hoda, nijedne nema mačke: Na miru, on guta upitnike, uskličnike i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ftoro leto, budući kužni pomor u Smirni, proveli smo u školski prekrasni domovi poljski, okruženi s predivnim baščama, preispolnjenim svakim rodom voćnih drevesa, lozâ i zeleni koje blagopolučna Azija rađa.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zatim se diže sa stolice, izvini mi se pa se baci svom težinom na svoj labavo učvršćen poljski krevet koji je škripao. Ali toplo julsko jutro, puno zapare, ne unese nimalo svežine, niti onog zorinog mirisa stvari
U tom trenutku, na malom stolu do postelje, zazvoni, pa krkljaše poljski telefon u svojoj kožnoj torbi. Nikola pruži ruku i uze slušalicu: — Alo, jest ja sam.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Krajem šesnaestog veka ona je doprla čak i do Beča i bila bi ozbiljna opasnost po celu Evropu, da nije poljski kralj Sobjeskib pritekao u pomoć i spasio Beč.
Nebo na istoku bilo je kao zlatni veo i nagoveštavalo je divan aprilski dan. Polje, ptice, daleka stabla šume i dobar poljski put, sve se udružilo da zapeva pesmu o lepotama slobodnog lutalice.
Krakov, Stanislav - KRILA
Nevidljive bube pevale su. Ranjenici su ječali, urlali ili izdisali. Oko krvave vate po zemlji mileli su mravi. Poljski su miševi cikali od zlobe. Mrtve su sklanjali u stranu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja uđem u jedan nizak poljski šatorić u šancu da utolim žeđ, jer tu ugledah jednog poznanika s tikvom vode. Taman ja žudno nagoh grdnu tikvu, a ono
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I ja sam bio ljut, te sam ušao u zemunicu i legao na poljski krevet. Rešio sam čvrsto da više sa Lukom ne govorim. Pozvao sam svoga posilnoga Stanimira i naredio mu da zatvori i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mnogi njojzi šešir skida, al to ona i ne gleda. Frizur nosi holandijski, kada šeta, igra poljski. Za njom skupa svila šušti, oko grla sva se zlati.
Ne zavidim, uživajte prijatnosti jestestvene, Koje srce u pečali uživati ne može. Cvetaj, dični poljski cvete, i ukrasi proletije, Da se s tobom srećni kite. ako za me i nije.
Ne zavidim uživanje U naručju ljubimca, Ja sam, tužna, ostavljena Ko što bez druga ptica. Cvetaj, dični poljski cvete, I ukrasi proleće, Da se sretni s tobom kite, Ako za me i nije.
„Prekrasne, većinom lirske pesme”, veli za njih Popović, a da bi poljski čitaoci osetili i duh ove poezije, on u originalu i u rusko-poljskom prevodu saopštava dve pesme, Srpkinju i Srbina,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Preko Rusa dolaze i druge novine: dominacija stiha umesto dotadašnje retorske proze (osnovni stih je tzv. poljski trinaesterac), barokni ornamentalizam, drama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
TURČINAK Klatѕchmohn (papaver rhoeaѕ). Turčinak, bulka, divlji (poljski) mak, crljeni čoek, crljeni kukurik, fratar (Šulek). Tri cveta t.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali ljudi što mu dobro znaju za ćud vele: neće zadugo biti miran. ...I poljski su se poslovi posvršavali, letina opremila i u kuću sanijela, duhan predao na vagu, i s tim novcima podmiruju seljaci
Družina bijaše već odmakla iz sela kada je Ivo izišao na poljski put. U hodu stizaše ga isprva još pogdjekoji zadocnjeli težak s teškom motikom preko ramena.
Gdjekad hoda po polju da gleda rad u vinogradima i da se razgovara sa veselom mladošću. Oduvijek poljski rad čini mu se najvrednijim i najdostojnijim čovjeka.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje. Kroz ovaj mili poljski svet Lahora bledo krilo, Šireći nemi, blagi let, Leluja cveće milo.
I ceo događaj ovaj svrši se, najposle, time: Klisarka sastanak poljski zakaza doveče s njime. Čim Amor u selo stiže, nasmejan i dobre volje, Istera svinju i prasce i pođe na ravno polje.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
istome trenu«, u ovom magnoveniju »u ovome trenu«, za nekoliko magnovenija »za nekoliko trenutaka« MAZUR — mazurka, poljski narodni ples, a nekada pomodna salonska igra MAJDANSKI — u izrazu majdansko vino: iz oblasti Majdana, dela vršačkog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sve im se čini da su uniženi, jer one mnogo podsećaju na magarce. I zato brđani ljubomorno pogledaju na poljski divizion, gde ržu konji. Zagledaju mazge i razgovaraju: — Pazi, slavu joj njenu, pravi „kinez“.
Šantić, Aleksa - PESME
Ovdje, ispod grana, Svoja gnijezda gdje kosovac gradi, Gdje s bukve šušte bajke davnih dana, Vidim ih. Hode. Poljski vjetar hladi, Povija gustu travu ispred ljudi I jašmak diže sa nevjesta mladi'. Tu su i majke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tek na početku XV veka, 1415, pominje se srpski guslar na dvoru poljskog kralja Vladislava, a malo kasnije poljski pesnik Mjaskovski (1549—1622) daje i opis srpskog guslara: nakrivio je glavu, prevlači gudalo i peva staru pesmu kako
Mijatović, Siton-Vatson i dr. Naša narodna poezija prevođena je i na mnoge druge jezike: na talijanski, ruski, poljski, češki, mađarski, švedski i dr.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
to vreme Umiru od treme JEDNA OVCA SIVA Jedna ovca siva U bazenu pliva Jedan hrabri slon Trči maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli vaterpolo Jedan ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
bi dobro i mnogo posejali useva radi svoje i naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego doma u suhu sedimo, te nit nas bije zlota ni kiša, — da ne ležimo zaludu...
I svašto je tu napred donosno. Valjale i nevaljale reči, ako o kućni koji poslovi, o poljski, o trgovini, za narodske li koje poslove, što li se po sokaci čini, i po tuđih kuća, po putovi, za vojske, za kralje i
(Poslanija apostolska) Oslobodite se skoti poljski, zašto prorasla su i pronikla travom sva polja po pustinji i drveta su sva rod rodila.