Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Izgleda da im ljudi samo sleduju. Uostalom ni u jednoj drugoj južnoslovenskoj oblasti odnosi između polova nisu tako slobodni ni ženski moral tako labav. U njihovim pesmama se često opeva i skorojević, zaljubljen u samog sebe.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Naposletku sam uspeo da stvorim stalnu, neprekidnu, električnu struju kad sam između polova jednog povećeg čeličnog magneta stavio u rotaciju okruglu bakarnu ploču, a na osi i obodu te ploče pritisnuo kontakte
Njegova bakarna ploča koja se mogla obrtati između polova čeličnog magneta ličila je već pre na neki aparat. On je stavi u rotaciju i dade mi u ruku krajeve sprovodnika; osetih
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
kritičku samosvest, ovako odredio izvor poezije: ona se, kaže on, „javlja u sudaru dveju suprotnosti, u dodiru dvaju polova“, pa onda dodaje da ona „izbija, dakle, ravno iz one tačke gde su se takva dva protivna pravca ukrstila“.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako pratimo od Hiparhovih vremena pomeranje nebeskih polova, i znamo da je naziv polarna zvezda jedna titula ili zvanje koje nije vezano za ličnost, bar ne za sva vremena.
u tim starijim vremenima, polovi Zemljini ležali izvan današnjih kontinenata, pa se na ovima, zbog velikog otstojanja tih polova, fenomeni ledenih doba nisu mogli ni razviti.
u Insbruku pozabavio i tim pitanjem, zastupajući mišljenje da je pomeranje kontinenata imalo za posledicu i pomeranje polova. Posle tog njegovog predavanja, povela se kratka diskusija o Vegenerovim saopštenjima.
Jedino kada je poznati berlinski geodet Švajdar saopštio da je, izvršivši potrebne račune, našao da pomeranja Zemljinih polova moraju biti daleko manja nego što to predavač zaključuje, Vegener je jedan momenat zastao, pretražio svojim pogledom
pored svih ogromnih napora koji su u tom pravcu činjeni, da nađu ikakvog mehaničkog uzroka za veća pomeranja Zemljinih polova.
ma da su se odlični naučnici pomučili njime, ispao je odgovor ili negativan ili takav da dozvoljava samo takva pomeranja polova koja su sasvim beznačajna prema onima kakva geologija zahteva.
„Nauka stalno napreduje i zato ona nije nikada kazala svoju poslednju reč. Ono što je egzaktna nauka u pitanju Zemljinih polova do sada kazala, to je, možda, samo početak.
Deskriptivne prirodne nauke prikupile su pouzdanih podataka da je položaj polova na Zemljinoj površini morao nekad biti drugi nego sada što je.
To je bilo moguće samo u kišnoj zoni ekvatora ili umerenih krajeva. Položaj Zemljinih polova bio je onda očevidno različit od sadašnjeg.
Služeći se takvim geološkim nalazima pratili su Kepen i Vegener, korak po korak, kretanje Zemljinih polova u toku geološke prošlosti. Ovakvo pomeranje polova pretstavljalo je veliku zagonetku za egzaktne nauke.
Ovakvo pomeranje polova pretstavljalo je veliku zagonetku za egzaktne nauke. Za ove je pol jedan čisto mehanički pojam, jer oni pretstavljaju
A za pomenuto pomeranje polova nije mogla da pronađe ni uzroka ni tumačenja. Ja sam nazirao da uzrok takvom neslaganju rezultata deskriptivnih i