Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A za Kostjurinom potrčaše svi. Kao da je neko požar podmetnuo. Pavle je stajao začuđen i svi su mu se činili poludeli. Vide, kad se osvrnu, kako mu se stražari približiše, i kako mu, kapetan, koji ga je doterao, prilazi, oduzima ešarpu,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Jesi li se za njega našminkala? GINA: Kurva, karminiše i bradavice na grudima! SOFIJA: Jeste li poludeli, boli! DARA: Treba tebe u Sibir! SOFIJA: Šta to radite, pustite me, boli!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Imam da odem u Vrhovnu komandu armije na Soči (Isonzo Armee) u San Vito, na Taljamentu. Ja u prvi mah mislim da su poludeli, ali, nema sumnje, sve je u najlepšem redu. Polazim specijalnim, oficirskim vozom iz Pešte u Italiju.
ESPANjA i naš Hvar, Dobrović mrtvi, šejk što se u Sahari beli, priviđaju mi se još, kao utvare, vatre, var. Moj Sibe poludeli, zinuo kao peš.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Trebao sam odgovoriti: „Gospodine pukovniče, Vi ste... svi smo mi najveći nitkovi.“ A on bi kazao: „Vi ste poludeli, vi ćete biti optuženi i degradirani.
Ostavite tog čoveka, pustite da produžimo put. — Da produžimo — dreknu on — jeste li vi poludeli? Vraćamo se u varoš. U vašem prisustvu, pred vama, kroz jedan sat, ja ću pokazati i dokazati ko je sin moga pokojnog
U vašem prisustvu, pred vama, kroz jedan sat, ja ću pokazati i dokazati ko je sin moga pokojnog oca. — Poludeli ste vi — rekoh ja — jer šta se mene tiče sin vašeg pokojnog oca? Kroz jedan sat ja moram stići na proševinu.
Za to vreme kao smušeni, sumanuti i poludeli izletesmo ja i moj klijent iz zasedanja. Još na vratima on me pogleda očajno: — Šta uradiste, ako Boga znate?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Hoćete li da se desi da počnem juriti kroz crkvu? pomamiće se svet protiv nas: da smo svi poludeli. — Gospa Nola se prekrsti i sklopi ruke. — Brige su mi, gospodin proto, mnoge.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jer našta sve ovo? Sve je bez kraja i završetka i ceo svet se kovitla, kao da su ljudi poludeli... A i ono drvo se klati i cereka, kao onaj Anamit. E, došlo mi je da ga udarim.
Petrović, Rastko - PESME
O, toliko varnica, Kroz poludeli podmlađeni mlečni put; Dole se providi i miriše nađubrena mračna njiva, Međ noge tu prima poslanu ženu Boz - i jedan