Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ja vas razumem. Mislite, tako bolesna devojka ne može se udati. — Da to Juci kažem, mislila bi da sam poludila. — Ja sam već sa Jucom svršio. — Nije moguće? — Pitajte. I sad ću se oprostiti, da vam vremena na to dam.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
10. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI SOFIJA: Prepravi se, Leposava, da idemo na bal. MAKSIM: Jesi li ti poludila, more ženo? SOFIJA: Kažem ti, ti ostani kod kuće, ako te mrzi; ići ćemo nas dve.
Dosta, aljinu joj neću kupiti. SOFIJA: A ono ću joj kupiti ja. MAKSIM: More, jesi li ti poludila danas? SOFIJA: To zaista nisam; ali, kao gazdarica od kuće, treba da se za kuću i brinem. Ajde, Leposava.
Što drugi čine, moramo činiti i mi. Dobro će dakle biti da i mi damo jedan put bal. MAKSIM: Jesi li to poludila, more? SOFIJA: Zašto, što je dobro, treba činiti. MAKSIM: Jes čula, ako to učiniš, odma se seli iz kuće.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) SRETA: Šta? (Oće da otvori vrata.) More, Pelo, otvori, malo ti je bilo? Na moju dušu, poludila žena! Ako ne bude nagazila na štogod, da nisam Sreta.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) MITAR: Šta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica? ANČA: U bašti. MITAR: Idi je zovi. (Anča otide.) Kog vraga, il’ je poludila ili se čini. Kakve su to reči: miko! miko! Kanda krave vabi. POZORIJE 9.
Koji me šegrtom nazove, onaj je propao od moje gospođe majstorice. MITAR: Tvoja je majstorica sasvim poludila. JOVAN: Dosta je i bila pametna. MITAR: Pa kud je sad otišla? JOVAN: Da joj čitaju molitvu.
JOVAN: (Ded sad, Jovane!) FEMA: Ne parle francuz! JOVAN: (Pravo sam ja majstor Mitru kazao da je poludila.) FEMA: Johan, moram i tebe da dam učiti francuski. JOVAN: A, to mi fali; naučio sam i srpski, tek nisam francuski.
Opet mi dolazi na Vrat. (Metne maramu na nos.) MITAR: Bogati, Femo, došao sam da te pitam šta si poludila, te praviš komendije po kući. Šta si se narogušila kao patak na kišu, je l’ to lepo, što činiš, je l’ to pametno?