Jakšić, Đura - PROZA
Grehota je onih se sećati o kojima bog brigu vodi, a siročad su deca božja... Marta Stanojevića“. Dok sam ja poluglasno čitao pismo sirote udovice, moj otac je tužno gledao preda se i, pokatkad tužno uzdahnuvši, puštao bi dim iz mirisave
se ne sećam njezinih izraza, ali izraza lica njenoga nikad ne mogu zaboraviti: pobledela bi kao list hartije i onako tek poluglasno govorila bi za sebe: „Prokleti!
u rukama makaze zadrhtale, i, pored svega što je majstor Sima rado govorio i pripovedao ućuta se zamišljeno; a posle poluglasno reče: „I vidiš, brate Obrade, kakvo nastade vreme, da nam opet oni sude!?...“ „Jest“, reče otac.
“ doktor ga, zabezeknut, pogleda i poluglasno reče: „O, di ferfluhten rajber!...“ „Napolje, nitkove!“ viknu čiča Marko, uhvati doktora za gušu, pa ga izbaci napolje.
Sklopila je nanovo oči i ćutaše kao obično. Čiča Marko je dugo posmatraše, pun tuge i saučešća, pa onda, onako poluglasno, kao da sâm za sebe govori, reče: „Teško da će živa osvanuti!“ I on se nije prevario.
Nismo se usudili dublje u crkvu ulaziti; činilo nam se da smo nedostojni... Za pevnicom su čitala poluglasno neke molitve njih dva kaluđera, a jedno đače je pevalo; u oltaru je služio treći kaluđer.
Najedanput sve se utiša. Naše veliko đače stupi nanovo, s pristojnim rešpektom, i poluglasno — ali su ga svi morali čuti — reče: — Gospodine, ja sam javio gospođi da nećete doći na večeru; kazao sam i to da sa
svoju kačketu, prekrsti lepo noge, natuče naočari na nos, pa onde kroji i šije; a đaci sede po skamijama, pa tek onako poluglasno nešto bumbaraju, a prvi đak stoji kod table, pa ih jednako opominje na tišinu.
— Hvala ti, učo, — reče bolesnik poluglasno, — ali se mora umreti!... — I, pogledavši blagodarno u blago lice učiteljevo, okrete se svome Milisavu, uze ga za ruku,
ode i ona tamo; pa kad je sve onuda pregledala, a ne nađe ništa što bi joj pažnju obratilo na se, zamisli se, a posle poluglasno reče: — Ali šta će baš tu, na tome mestu, — mišljaše Stojna. A posle najedanput preblede kao krpa. — Nije moguće!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ode obilaziti i ostale zgrade. Kad bi kod ambara, smotri ono momče i pokraj njega probijen bubanj. »O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili! Bome je tu padala para kao kiša!« Već se prilično odjutri.
— odgovori Tiosav. Opet neko viknu u selu i odazva se drugi glas nerazgovetno. — Hm! — učini Tiosav poluglasno — ima neki đavo. — Ne viče se 'nako uzalud! — dodade Vitomir. — Ih, ih!
Sava i Nikola još više prilegoše da ih kako ne opaze. — Simo more, kuda ćeš ti noćas u ovo doba? — viče poluglasno Julka Simičina s kućnjeg praga za njim. — Spavaj ti samo — spavaj! Šta zijaš noćas? — oseče se na nju Simica.
Tek beše kapetan ušao u kancelariju i seo za svoj sto, a pandur unese jedno pismo. Kapetan otvori, pročita i poluglasno reče: — E, siromah Simica — ništa od njegovog mrkova! Nadao sam se od ovog poslednjeg akta da će biti što, pa badava!..
— Dobro, ser, dobro! — reče načelnik i dodade poluglasno: — Hvala bogu, sad mi bar nećeš ti dosađivati! — pa ode u kancelariju.
— Gle, koje je već doba! — reče on svlačeći se polagano. — Blizu ponoć!... I zevnuvši jedanput, nastavi govoriti poluglasno sam sebi: — Najviše se brinem za te proklete izbore!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I njome ovlada neko pesničko i pevačko raspoloženje, pa je jednako u sebi deklamovala tu pesmu, ili poluglasno pevušila onu poznatu: Prođi, luče, kad te srce vuče; Prođi luče, i mojim sokakom, I moja je kuća na sokaku.
onako tajanstveno, kao što to rade zaverenici u tragedijama na pozornici u trećem činu, i stade je prijateljski koreti, poluglasno, da niko ne čuje. — Al’ za ime božije, libste, ta šta pravite to od sebe!!!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A čovek je velika stražnjica. „Stražnjica“ – dodade poluglasno, tako da ga Grk sa zaprepašćenjem pogleda. Engelshofen je, međutim, bio završio svoje oblačenje i staračkom ljubaznošću
Zatim bi, sami sebi, poluglasno, komandovali: „Kehrt euch“, i vraćali se, istim putem, otkud su i došli. Sunce je nad njima crvenelo i sijalo se, kao
Te knjige su bile na nemeckom, a jedna na franceskom, i on ih je poluglasno sricao, i kad ih nije razumeo. Isakovič je, i nemecki, govorio slabo, smušeno, rogobatno, a franceski je čuo samo od
Ana nije skidala oka sa Varvare. Već ko zna koji put, tog jutra, ona je ponavljala, poluglasno, kao neku opomenu, svojoj jetrvi: „Ostaješ sama, serdce! Ostaješ sama!
Nikad lepše dete nisam video! Napravio si, kad je Bog dao, lepoticu!“ Đurađ je međutim, poluglasno, zlovoljno, grubo, dodao: „Šta brndaš, šta sam napravio? Dete? Da ti iz duše kažem! Da sam tele napravio pa da se diviš!
Ševič je bio pritrčao kao da je jahaču hteo da pomogne, da ga sa kobile skinu. Pavle mu poluglasno opsova, na maternjem jeziku, majku. Kobila je bila, najzad, stala. Sva u peni.
Pre nego što je bolesnik, ponova, zaspao, trže opet svoju levu ruku i promrmlja, poluglasno, ali čujno. Dok je, kaže, još v celom razumu, hoće iz duše da kaže Pavlu, želanije svoje: „Šokica moja da, po smerti
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ali, setivši se dece, on zajeca poluglasno, pred vojnikom koji ga je oblačio. Taj poziv na vojnu, tako iznenada, pobrkao je bio sva njegova rešenja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—Onda radije donesite kafe. Malo gorče, molim vas. Kad kelner ode po kafe, mlada žena reče poluglasno: — Imam utisak da me ne voli preterano. Koga si sve dovodio ovamo ranije? —Varaš se! Siguran sam da mu se sviđaš.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
pesnik nastoji da je uklopi u blago tkivo svog pričanja, da joj poništi vulgarnost ili sirovost, ili da bar to izrekne poluglasno, ako drukčije ne može.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Koliko je veliki — čujem da govore žene sa druge strane ulice. — Odakle dolazi? — pitaju poluglasno zidarevu ženu. — Samo će da prenoći ovde. Zanima se za ribe. Možda je došao zbog bacanja novih mladica u jezero.
Ljudi govore poluglasno. Ja ne razaznajem, ne slušam njihove reči; oni ne primećuju moj prilazak; ipak razumem jasno šta se zbiva.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— E brate, baš to nismo znali, reći će jedna poluglasno, nego smo došli da čujemo od gospodina Ljube!... — Bar da je neženjen, pa da mu priliči!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sećam se lepe, vesele, pokvarene Marijete Loriol, i kažem sebi, poluglasno: „La charogne“. Stižem, zatim, u varošicu San Vito, koja je puna bagrenja, belog, žutog, plavog, i, u kojoj je počelo
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Tu sam brigu skinuo s vrata! — reče pa pokuša da hrče. Ujedared se lupi po čelu i zbaci opet guber. — Phi — veli poluglasno, — kud da mi to ne padne na pamet! Eh, — reče zlovoljno, — nema ništa od toga, nego: pik, Jovo, nanovo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona uze pravac ka jugoistoku; to ožive u njemu davnašnje uspomene. „Takvom sam lađicom“, reče on poluglasno, „pre trideset godina krenuo u Egipat“.
Tako pođe njih sedam abderićana - magarac je u tom broju uračunat - kući. Njihov vođ uzdisaše i reče poluglasno: „Pravedni bože Posejdone! Grešan kakav sam, zaslužio sam svojom besmislenom laži ovu tvoju olimpijsku čikarmu“.
„Razumete li vi ovo?“, upita ih on poluglasno. „Šta?“, zapita ga Kalimahos, dok mu Teokritos odgovori samo upitnim gestom. „Pa sve ovo!
Onde ga je čekao jedan kapetan njegove vojske da primi njegova naređenja. Falkenberg ga povede ustranu i zapita poluglasno: „Jesi li pripremio sve što sam ti naredio?“ „Jesam“. „Ima li goriva dovoljno?“ „Ima“. „Onda slušaj!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„Treba izdržati samo do sutra, eto tako nekoliko dana, i onda ću biti spasen.“ A sinoć je poluglasno neko kazao: „Video sam osmejak jedan munjevit na njegovom licu, tako reći u trenutku primljene vesti o nesreći.
— A, nećeš, dakle da nam priznaš ti, jogunico?! E, onda dobro! — I obraćajući se poluglasno jednom od uniformisanih ljudi što su stajali oko nega i držali ruke iza leđa, izađe u hodnik. — Na posao!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica iđaše očima za Sretenom, dok ovaj ne priđe barjaku, pa onda obori glavu i poluglasno, kao za sebe, reče: — He, da je moj tata odbornik, bilo bi drugo...
— O, ala ovo smrdi užasno! — reče poluglasno, pošto se napi vode iz krčaga. Pogledavši na onu stranu, gde je bio prozor, Đurica opazi da nema više onih zrakova od
I Stanka se prenu, pa videvši ga tako na oprezu s puškom, skoči uplašeno. — Šta je to? — zapita ona poluglasno, osvrćući se oko sebe. — Pst, ne govori! — prošapta Đurica, pa se podiže na noge.
Đuricu nehotice obuze jeza; on opruži pušku i stade da se privlači krušci. — Jovo, jesi li ti ? — zapita on poluglasno, kad se oni iz kukuruza približiše. — Mi smo, naši smo... — ubrza Jovo s odgovorom, videvši pruženu pušku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zamerke; više i bitnije od toga: da bismo posle tih odgovora mogli da čitamo poeziju kakva je Popina ne šapućući poluglasno i kradimice one iste ili slične prigovore. Pri tome, doduše, ne treba smetati s uma dva momenta.
Krakov, Stanislav - KRILA
Budne senke su šaputale poluglasno, i na dnu rovova skrivale vatru cigareta. Odjednom bi zalupale prazne konzerve na žicama, pripucale puške, n onda bi
Bojić, Milutin - PESME
tada zboriće ti jasno, Kao najstrašnije sručena sramota, Zaostalu čast da lancima obmota I iz duše tvoje krikne poluglasno, Očajno prezrenje svog vlastitog pada, Kad prljava duša ničem se ne nada, I bol na nju pada kao kiša pozna.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
O, Bože, znaš li ti šta će da bude — uzdahnu poluglasno, i trže se, jer se u taj mah stvorio kraj nje Švaba. I on već mladić, ali sasvim drugoga i svoga kova.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ona pocrveni, obori oči i u zabuni prebi legištar na tri parčeta. — Ne verujem! — odgovori mi poluglasno. — A zašto? — zapitah je uzbuđeno i pođoše mi suze na oči. — Zato što si kod njega rđav đak!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gledali smo ih sa nestrpljenjem. Blagajnik izvuče naočare i pročita poluglasno: — „Strogo pov.“... — on se diže i pođe svome šatoru, a za njim ode odmah i veterinar.
“... — on se diže i pođe svome šatoru, a za njim ode odmah i veterinar. Dušan otvori koverat i poče poluglasno mrmljati: — Rezervnom kap... i tako dalje. Pristao mi je večeras sveštenik puka Gospodin... kako sam ga zvao na raport.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do sedme stene dođe, proviri: veštice vare trave i poluglasno pevaju: Rastvarajte se trave, rastvarajte, nesan nam u san pretvarajte...
Kada ih je otvorio, trave su ga samilosno posmatrale. Zatim jedna poluglasno reče: — Gle, pa on još uvek ne veruje? — To je zato što on izgubljeni ključ traži na vrhovima planina, po gradovima,