Crnjanski, Miloš - Seobe 2
vatra, pretrčavalo, od krova do krova, preko baroknih palata i kuća, a samo su ulice u sredini varoši ostajale dugo u polumraku, i sa spuštenim zavesama.
Sve je radio i govorio kao u snu. U tom jutarnjem vazduhu, koji je bio tako hladan i mio, ispod lica, u polumraku kapije, Isakoviču se činilo da ne postoji on tako, samo, u Budimu, nego da je ostao i tamo, u onoj deregliji, na
Kad je ostala sama, tog dana, sedela je dugo, nepomično, čak i kad se bilo smračilo, i Pavle je takvu zatekao, u polumraku. Nije se, međutim, tužila.
Pavle je, obilazeći te hodnike, u kojima je bilo hladno kao da je jesen, ili zima, jedva raspoznavao živa bića, u polumraku, u memli, a video je jasno samo decu, koja su trčkala, oko njega, u ritama, polugola, sasušena, do kostura.
odvede do izlaza i Isakovič se osvrte da vidi, još jednom, sav taj užas, i bedu, primeti kako se u dnu hodnika, u polumraku, mlađi ljudi okupljaju i hvataju u kolo, koje poče, lagano, da se ljulja i povija. Začu se tup udar nogu.
Šandale su gorele, uveče, u svakom prozoru. U svojoj sobi, Isakovič se, u polumraku, tog dana, dugo prao i pirkao, a beleo se u mraku, jer je bio beo i go, do pasa.
Mora da je gospoža Ziminski pogrešila, pa joj se pričinilo, prividelo, u polumraku. Zaprepašćen, Ziminski oćuta malo, pa dodade da nije njegova žena bila jedina, koja je to videla – i on je video.
Isakovič je besneo. Vozeći se, međutim, do Božičeve kuće, sedeći prekoputa gospože Evdokije, u polumraku, Pavle je, za trenutak, sećao se, još, konjanika i konja, koji ostadoše u manježu, da se, kao igrači u polonezi,
nasred te raskošne sobe, navela je svoju gošću da pređu u druge prostorije, koje su bile prijatnije – u hladovini, u polumraku, sa prozorima u baštu.
Bio je zanemeo od čuda. Luč je buknula, od njenog daha, posle dva-tri trenutka. U polumraku ona je, zatim, izišla, ali Pavle taj dah nije zaboravio više, nikada. To mu je bio treći doživljaj u Rusiji.
Isakoviči su saslušali, snuždeno, Petrovu oraciju, uz sveću koja je treperila, u šandali, u polumraku. To, da su pri dobijanju činova, već na prvom koraku u Rosiji, doživeli neuspeh, nepravdu, celu je familiju bilo
Varvara ostade, jedina, sa Anom, i dugo su nešto ćućorile u polumraku i tišini. Đurđe se, međutim, vratio, posle ponoći. Bio je posut snegom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sebe, i nikoga više sem nje, osećao je u blizini, u toplom polumraku vatre. Drugo bi bilo da je ma ko prošao kroz tu izbu, spolja, iz Zemuna.
U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je oticala.
komadića svile, tako da se činjaše kao cveće bagremova, sa mekim, okruglim talasom trbuha, klonule glave, nasmešena u polumraku, uzvijenim usnama.
okrečena peć, kovitlahu se više puta oko njegove glave, ali su svaki put nestajali u potpunoj tišini tople izbe i u polumraku, u kom se ona videla jasno, kod prozora. Gušio se od napora da progovori nešto što bi je dovelo do postelje.
neprijatelja, u duge redove, izlazeći iz šume, pospani, nesigurna hoda, zakopčavajući jedan drugog s leđa, padajući u polumraku preko panjeva, natičući duge noževe na puške.
kao i bela peć, kraj njene postelje, kao i njena stolica, sa jastucima, kod rešetke prozora, kao i vrata, što behu, u polumraku, uokvirena tankim okvirom svetlosti koja je prodirala i kroz pukotine.
Umoran neizmerno, ćutljiv, kao zanemeo, razrogačenih očiju, ležeći zavaljen, Isakovič je unezvereno gledao kako ga u polumraku obilaze Ananija i njegova baba, njegove kćeri, donoseći slame, unoseći čabrove sa vrućom vodom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Uparkiraću se lepo negde sa strane, u polumraku, i posmatrati ko sve sedi unutra. I kada za jednim stolom vidim dvoje zaćorenih kako piju svoje čajeve, isfuraću
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u budžak i sedi za sto sve ćeš morati ponovo da spevaš po novoj partituri pola od toga ćemo baciti u vodu sedećeš u polumraku s prozorom na dvorište kneže koji si sedeo u dvorcu i širio se u preprostranom grobu šalim se dobićeš ti nebesko
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
He-he... ne znate kako se to zgodno usvoji u zimskom polumraku... deca ne dišu, slušajući... da, da!... A maj, znate, treba ostaviti na ponavljanje i utvrđivanje težih stvari, koje se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
ispred matere, da tamo pre nje stigne i u kujni raspremi, upali sveću i osvetli sobu, da joj se ne bi snaška, onako u polumraku, ulazeći spotakla o što. Sofka se za njima vrati osećajući kako je od svega ovoga postala mrzovoljna i umorna.
Ali alat, gotovo trkom izišavši iz ulice i stavši ispred kapije, od radosti zarza. Gore, po čaršiji, u polumraku već su se svetlucali pogdegde potpaljeni mangali i čuo salepdžija, dok je ovde, kao uvek na kraju varoši, sve još bilo
pokrovom od kućnih krovova, izrešetanim dimnjacima i visokim drvećem, kako se ispred njega, po padini, u noćnom polumraku u okrug ocrtava.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Samo, - u tmini, polumraku lednom Vidi se negde slabi zračak plama u tihoj vili. U prozoru jednom, Kroz vreže ruža, i za zavesama, To gori
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Skutrio bih se u uglu, iza naslonjača s navlakom, i dugo ćubio tako, u polumraku. Slušao sam kako me po kući zivkaju i traže, kako se pitaju gdje li sam mogao isplinuti, i čudio se njihovom
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U potpunoj tišini i polumraku, gospoža Dafina bila se približila uz rešetku prozora, pod kojim je neprekidno prolazio šum vode, što je oticala”.
kao i bela peć, kraj njene postelje, kao i njena stolica, sa jastucima, kod rešetke prozora, kao i vrata, što behu, u polumraku, uokvirena tankim okvirom svetlosti koja je prodirala i kroz pukotine.