Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ta zvezda se ne pomera nikad sa svoga mesta. Oko nje se kreću sve ostale zvezde u kružnim putanjama čiji je poluprečnik utoliko veći, ukoliko je uočena zvezda udaljenija od ove naše zvezde koja se zove polarnom zvezdom“.
Odaberemo li poluprečnik Zemljine lopte za jedinicu, onda otstojanje Meseca od Zemlje ima 81 takvu jedinicu, a otstojanje Sunca ima ih 1550“.
Pri tom mu sinu kroz glavu nova jedna misao. On se zapita koliko bi moralo da bude otstojanje tih zvezda, dakle poluprečnik sfere zvezde nekretnica, pa da iz obilaska Zemlje oko Sunca ne proiziđe nikakva osetna paralaksa tih zvezda.
On poče da računa, no sredstva matematike behu tada još nedovoljna da poluprečnik sfere zvezda nekretnica, premeren poluprečnikom Zemljine putanje, izraze jednim određenim brojem.
rečima: „Ti znaš, kraljeviću Gelone, da astrolozi zovu svetom loptu čiji centar leži u središtu naše Zemlje, a čiji je poluprečnik jednak otstojanju Sunca.
stepena, pa je nađeno da jedan stepen meridijana ima 562/3 arapskih milja, čime je premeren i ceo opseg meridijana i poluprečnik Zemljine lopte“.
Da se godišnja paralaksa zvezda nekretnica ne ispoljava, tumači Kopernik, tačno kao Aristarhos, tim što je poluprečnik Zemljine putanje beskrajno malen prema poluprečniku sfere zvezda nekretnica.
Da bi iz saopštenih relativnih vrednosti našao stvarne, uzeo je Kopernik za poluprečnik Zemljine putanje Ptolemajev broj od 1210 poluprečnika Zemljine lopte koji daleko zaostaje iza stvarnosti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Aristarh je otstojanja i veličine nebeskih tela izmerio poluprečnikom Zemljine kugle, ali koliki je taj poluprečnik, to on nije umeo da kaže, pa zato njegova merenja nisu bila, u stvari, dovršena. „Treba izmeriti veličinu naše Zemlje!
veza u mislima središte stvarne Zemlje sa Aleksandrijom, baš sa onom klupom na kojoj je sedeo, pa produži taj poluprečnik Zemlje uvis. Ovaj je prolazio kroz njegovo teme i udarao u zenit.
A kada znam opseg Zemlje, onda mogu, po Arhimedovoj metodi, izračunati i njen poluprečnik“. Eratosten se uspravi ponosno uvis, obasjan mesečevom svetlošću.
Od tih lukova pa do krova prepliće se laka, svetla drvena rezbarija. Svaka stranica paviljona, pa i njegov poluprečnik, meri tačno tri metra. U paviljonu stoji još i danas veliki okrugli sto, odmeren za dvanaest osoba.
To je putanja Merkura, planete koja je najbliže Suncu. U odabranom smanjenju, ima ta putanja poluprečnik od tri metra, taman koliko su stubovi paviljona udaljeni od njegove sredine.
Ta putanja ima poluprečnik od trideset devet metara, pa sam je jedva mogao smestiti u moj vrt; sam Jupiter pretstavljen je ovim zrnom ćilibara,
Njena putanja imala bi u našem modelu poluprečnik od sto četrdeset četiri metra, pa bi pala sasvim izvan granica moga vrta, a zalazila bi i u sam Dunav.
Njegova vrlo ekscentrična i jako nagnuta putanja imala bi u našem modelu poluprečnik od tri stotine metara, a valjalo bi je postaviti tako da njena najbliža tačka Suncu bude udaljena od naše bilijarske