Ćosić, Dobrica - KORENI
Čula je šum kaluđerovih opanaka što su se gubili iza stubova, i tupo, jedva čujno kapanje voska po crvenkastoj polutmini. Tad je podigla glavu i njene široko otvorene oči srele su se s modrikastim okom neba, pritisnutim na uzan prozor iznad
Oprosti mi, mnogo sam nesrećna. Oči joj se ovlažiše. Ona je sebi mrva mesa ludskog u ovoj crvenkastoj polutmini, raskrvavljenoj pozlati krstova i krugova oko strogih glava, jer svi drže mačeve i kantare više njene glave, a ona je