Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
govori Bećiraginica: „Ev’, boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; nalož’te mu vatru na prsima, hoće li se pomaknuti, kurva“. Lože njemu vatru na prsima, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni pomiče Rade.
već se ućutio; već uvat’te zmiju prisojkinju, te turajte Radu u njedarca, hoće li se od nje uplašiti, neće li se, kurva, pomaknuti“. Uvatiše zmiju prisojkinju, pa turaju Radu u njedarca, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni se od nje plaši.
boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio: već uzmite dvadeset klinaca, udrite ih pod noktove Radu, hoće li se pomaknuti, kurva“. I uzeše dvadeset klinaca, udaraju pod noktove Radu, — i tu Rade tvrda srca bio, ni se miče, ni dušicom diše.