Jakšić, Đura - PROZA
— Ja ti, učo, ne mogu zaspati, moram ovu moju krdžu kuriti do zore; nešto ti nisam kao obično, jedna pomisao mi je nezgodnija od druge... A ti, brate, ako ti se spava, spavaj!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Oh!... ala ću umeti živeti!... A to će biti kad onoga psa nestane. I sama pomisao pa Lazara opomenu ga na dužnost i njegovu zakletvu. On se seti na šta se zakleo pred bogom, ljudima i pred sobom...
Noge zaklecaše pod Turčinom. On se zaprepasti kad ču da ovaj čovek zna sve, svaku i najmanju pomisao njegovu... Deva je govorio rečito, otvoreno. Hajduci zinuli od čuda, zaprepastili se!... — Tako je, Turčine!
— Oprosti, uvredio sam te, a ti si mi ono što i onaj onde, pa bi me ubila i jedna tvoja zla pomisao! Oprosti! — Neka ti je bogom prosto! Ti si dostojan da četu vodiš, ali si bujan, vrlo bujan!...
I sama pomisao da će serbezno prekoračiti svoj prag, razdragala je Stanka. A već ukućani: majka, braća, snahe, dečica... Pa Jelica...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Prvih nedelja, otkako sam je poljubio, ja nisam ništa mislio. Ugušivao sam svaki glas savesti i pomisao na svoju kuću i mene s njome u kući. Pa baš i da sam hteo da mislim na izlazak — nisam mogao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Umakao sigurnoj smrti, uveren da novim opasnostima nema kraja, Hristić je odlučno i ogorčeno odbacio pomisao da se vrati u bateriju. Kuća — bila je njegova jedina, bolna i rajska misao.
u mnogo prilika i po mnogim znacima, osećao jasno, neočekivane i čudne promene u toj ženi kojoj je on sve žrtvovao, pomisao na rastanak s njom užasavala ga je.
Nikad Natašice! Jesam li bio bezuman onda kad sam te vređao? Ja, svakako, ne znađah šta sam govorio. Eto pomisao na tebe prži mi um. Kad sam bez tebe, ni vazduha, ni pluća, ni očiju, ničega nemam, hoću da se ugušim, da oslepim.
Afrika
su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već na samu pomisao da tako ne moram gledati u gubavca i konjušara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije joj bila prijatna ni pomisao da ostari, i umre, među šizmaticima, u tuđini, ali nije htela da mužu protivreči, i – što braća nisu znala – da ma šta
Sirota gospoža Kumrija, koja se osećala još vrlo mlada, smatrala je da je ta pomisao Trifunova, i Pavlova, da se ide u Rosiju, pokvarila, tako reći, ceo njen život.
Ponudio je da Pavle plati, do Beča, polovinu. Isakovič se na to zgražao. Njemu se i sama pomisao da u Beč putuje, bezbrižno, javno, u društvu, činila luda.
Kao što strasni kockari, kad se godinama kockaju, ne vole više da gube, ni Pavle nije mogao da podnese pomisao da može i ne uspeti, iako je svom cilju bio, sad, tako blizu.
Trifun nije ni sanjao koliko je ta njegova bivša golubica ranjena. Veli, gadi joj se i sama pomisao na tog matorog ajgira. Pavle onda pokuša da joj govori o deci koja će ostati bez oca.
U jednom od onih fotelja-sanduka, koji se uveče pretvaraju u postelju za nezvanog gosta. Isakoviču se i samom gadila, i pomisao, da provede noć u kući, u kojoj NjEGOVA žena – njegova pred Bogom – spava sa Božičem, čija je pred ljudima.
Višnjevski se bio toliko pročuo, kao ženskar, u Kijevu, da joj je i sama pomisao bila prijatna, da se i ona čuje, da je neko voli.
Teodosije - ŽITIJA
se Boga savešću se osuđivaše što je takvoga junca svirepoumna od smrti spasao, ushranio i ogospodio, a mrska mu beše i pomisao na bratstvo s njim.
Nasamo reče kralju Vladislavu svoju pomisao. A kralj i blagorodni njegovi, hoteći ga zaustaviti od takve namere, padajući na zemlju, mnogo ga moljahu i nikako ga ne
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaki rodoljubivi pokret, svaka pomisao na nezavisnost, čak i upotreba ćirilice, i izbor tradicionalnih srpskih motiva u narodnoj ornamentici, smatrani su od
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za ljude koji su na smrt ljuti, koje vređa pomisao da bi mogli umreti, koji će u grob poći zabrinuti kao oni što idu u tuđinu gde ne znaju ni jezik, ni običaje, gde ne
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zbog njih, i samo zbog njih, razgovor o tzv. dečjoj književnosti dobija jedan mogući smisao. Takva dela nas navode na pomisao da je dečja književnost jedna mogućnost književnog izraza, jedna duhovna pustolovina koja se nije slučaj no dogodila u
Već i od sedenja u čuvenoj kulturnoj ustanovi sam sebi sam se činio pametniji i važniji: pomisao na razdaljinu između rodnih Ivanovaca i svetilišta kulture u ulici Richelieu izazivala je prijatnu vrtoglavicu, i nešto
Pred takvim dahom svežine čitalac nije mogao ostati ravnodušan; Radović nas navodi na jeretičku pomisao da bi mnoga velika pitanja, slavna dela i imena savremene književnosti mogla biti stvar prolaznih zabluda.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Daj ti da se mi dekujemo dok ima cajta. Naravno, tamo gdje su intendanti, tu je uvijek blizu i pomisao na magacine, slagališta i raznoraznu robu, a kad je već o tome riječ, e, onda ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Počeh i nju da tešim i pođoh k njemu. Ali baš tada kako mi dođe neugodno viđenje s njim! Kako bih se vratio? No pomisao da iza mene ide ona, majka mu, ohrabrena, umirena što ne verujem u tu Mitinu bolest, jer, eto, idem k njemu, ne bojim
Boraše se sobom. Kao da je osećao da će, ako uzme, uvrediti Mariku, koja je jednako u njega gledala. Ali valjda pomisao da je to Marina ruka spravljala, i, kad je čula da je bolestan, da je, šaljući mu ponude, spravljajući mu ih, možda,
i, kad je čula da je bolestan, da je, šaljući mu ponude, spravljajući mu ih, možda, sigurno i plakala za njim, valjda pomisao na to učini te se on reši i reče: — Daj! — I na to željno, halapljivo zagrize krušku. Marika skoči od Aritona.
I on nam nije branio, uzima.. li smo. A i Anica je sve to znala, osećala. I uvek se trudila da izbegne pomisao da on, pokojnik, nije tu, u kući, živ, već da je mrtav i daleko, daleko od nje. Greh je bio to misliti.
I u početku nije nikako na preudaju pristajala. Jedno to, a drugo još i pomisao da njeno telo još nije čisto od prvog muža, pokojnika, a kamo li da sada još dođe i telo drugoga.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Smanjivanje nije za nas, mi za ovaj prizor nismo spremni. Na tu pomisao dolazi odgovor koji kaže: pa vi i jeste neko drugi, pogledajte svoja lica u mraku, to uopšte niste više vi, vi sebe ne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li, ne bi se ljutio? Izgleda mi da je pomisao na žene olakšavala sve tegobe ovoga marša. Bili smo dosta daleko od ratišta i glavnih saobraćajnih centara, gde bi se
Ili su se možda navikli na pomisao da to isto i njih može snaći, pa je utrnuo svaki osećaj saučešća i samilosti. Sunce zađe za oblačak i kratka senka
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
To ga je vuklo napred, te iđaše s voljom, ali pomisao na one ljude što su tamo zaseli, zaplaši ga i zbuni. »Sad ću da se spletem... čim pogledam u te ljude...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ima ljudi koji bi vazdan mogao gledati, da ti se ne bi dosadilo; takav bješe taj. Prva pomisao, vidjevši ga, bila bi: čudne muške snage!
Taj bi dar i od njih koga mogao dopanuti, ali ta pomisao ne ponese sna s očiju ni jednome. Ni gavrani, što ih grakanjem pozdravljahu u prolazu, ne pomjeriše gvozdena im srca.
Jedan drugome čitaku iz očiju svaku pomisao što je kome mozgom lijetala i osjećaje što im grudi nabrekle. „Hoćemo li se obrukati danas pred starijema?
Poglednula bi čas na brata, a čas na momka. U njoj se borila djevojačka savjest sa nečim drugim. Pomisao da bi je otac ako se probudi, ili neko od domaćijeh, mogao zateći u to doba, sa Jankom, možda je to nagonjaše da uljeze.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Počeja si se već gospoditi, a!? Da te ja budim, je li?... Koliko god taj kolač bješe nemio Bakonji, opet mu prva pomisao bi: „Blago meni, kad stric ne zna!“ — pak otide po vodu.
Prekovođani opet pitaju: „Je li ono mali Jerković, što onako lipo piva?...“ — Bakonji sve kika rastijaše na tu pomisao, pak se toliko odobrovolji da se izdaleka javi Dundaku, koji goluždrav bješe izišao pred mađupnicu...
Bakonja ne znađaše šta da želi. S jedne strane plijenjaše ga pomisao da ode u grad, ako će i za kratko vrijeme, s druge, opet, bojaše se da stric ne umre tamo, pa šta bi on sam među
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Udri je vilama! Đorđe poznaje žene po glasovima i tako saznaje ko je poginuo. Ču da Simka zakuka, ali pomisao da siđe i brani ženu brzo zamre u strahu. — Kuću da mu zapalimo! Nek izgori Katićevo gnezdo! — Uzmi slamu!
Da je razložio takvu pomisao, došao bi do ovog opravdanja: Vukašin ipak valjda nije takav nečovek da ne kaže deci kako im se deda zove.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pade obećanje da Že onaj ko prokaže ili pronađe male svirače dobiti trista zlatnika. Nego šta! Ali ni pomisao na zlato ne otvori ribarima usta.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A Miloš je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zašto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem već izdao? O Gospodar-Jevremovom neobičnom ponašanju Jovan je verovatno
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„E, pa vidite, gospodine Faradeju! Druti nisu došli na tu pomisao. Ta misao bila je dakle, neka vrsta munje koja je pred vama trenutno osvetlila horizont i pokazala vam put kojim treba
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To novo, to milo sunce, taj cilj, To je Boba. Opija me pomisao da će me dok sam živ grejati, zanosi me već Miris cveta koji ću negovati, drhti mi duša od želje da je vidim veliku...
Neki strašan krik, neki očajan jauk raspinje ponekad groznim noktima dušu koja već jasno oseća prolaznost svega, i pomisao na prolaznost njenih draži žene, onih dragocenih draži koje mogu nestati, koje će sigurno nestati, ubija, rastrže,
I ta pomisao razdraga me toliko, da sam osećao kako mi se lice preobražava u jedan tako radostan izraz kakog ranije sigurno nikad
Ali taj pogreb, bučan i veličanstven, uz jeku hiljade zvona, morao je biti pogreb velikog čoveka. I druga Jaćimova pomisao bi: da je taj veliki čovek on lično i niko drugi.
Ti zamasi, uvek isti, nalevo i nadesno, brisali su i svaku njegovu pomisao. Kao zamišljen, tupim, besvesnim pogledom pratio je pokrete što ih je činio.
Zatim, postepeno, misao je oživela, i prvo što mu je sinulo, bio je strašni osećaj stida. Pomisao da ga neko može poznati, zaledi ga.
I tada, verujte mi, okrenuo bih se, begao bih, da mi častoljublje i pomisao na veliku dužnost odlučno ne vele: ostani tu, budi na svome mestu, inače si kukavica.
mi na um Božić i Nova godina, Uskrs i moja slava Sveti Đorđe, dobri i iskreni prijatelji i topla soba na zimskoj noći. Pomisao na sve ovo gonila me je napred i ja sam zaboravljao na muke svojih vojnika, koji sa oruđem na leđima i natovareni
To je bilo prvi put u tvome životu da ti osetiš sličan strah; pomisao da si mogao poginuti užasnula te je i ti si se prepao prilikom prve mogućnosti da možeš unesrećiti svoju majku.
Ali ništa dalje od tebe nije bilo nego pomisao da ti drugoga ubiješ. Ti si išao među svojim drugovima i ne poimajući zašto ćeš među njima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
(Njihova imena znao sam s mramorne ploče na porodičnoj grobnici. Pobuđivala mi je smijeh pomisao na te stričeve u kratkim hlačicama ili čak u povojima: prema mom zamišljanju, pojam strica morao je kao neminovan
Na takav prizor uvijek mi se navraća pomisao da bi lica spavajućih, iz pijeteta, trebalo samilosno zastrijeti maramom, kao lica umrlih.
Osjećanje vlastitog bića u djetetu tako je jako da rađa osjećajem neuništivosti. Djetinje ja ne podnosi negacije. Pomisao prestanka prosto je nespojiva s osjećajem postojanja: ta njegova suština, sama njegova srž, i jest baš u tome, u tom vidu
Ljepota nad čijom se stvarnošću strepi. Nikad mi nije prošla glavom pomisao da bi još neko u njenoj porodici mogao biti lijep, i vjerovatno bih se začudio da mi je kogod to rekao.
I, na tu pomisao, nastojim da nađem u tom redu stvari neku ravnotežu — onu ravnotežu koja u ljudskom sistemu surogata za apsolutne
I možda ga je od skoka uzdržavala pomisao da bi nekome od njih mogao pasti na glavu. I to ne toliko, ili bar ne isključivo stoga što nije htio da nanese iznenadnu
stoga što nije htio da nanese iznenadnu smrt nevinom slučajnom prolazniku, koliko iz ježnje koja ga je hvatala na pomisao da bi se tom prolazniku mogao nasaditi na tjeme uprav onim muklo bolnim mjestom ispod desnih rebara.
Iznenađenje i kuriozum na svakoj stranici. Čudni su ti primitivni ljudi o kojima nam ona priča: ni jedna jedincata pomisao, ni jedna jedincata reakcija nije onakva kakvu bi prosječni čitalac ovog izlinjalog kontinenta u sličnoj situaciji sâm
I, priznajem, pomisao o njegovom nadživljenju rodi u meni jednu sitnu, letimičnu klicu zadovoljstva. U svim tim pripremama oproštajne večeri,
Ne, to nije bio stid. Strahovao sam samo da mu se moj novi drug zbog toga ne podsmjehne. (Tek, katkad bi me podišla pomisao: ne vrijedi li to strahovanje koliko i sam stid?) Ivan ga je nazvao Glavonjom.
Obojica smo osjećali potrebu da svaku pomisao, zapažanje, doživljaj smjesta jedan drugome saopćimo. Baš kao da smo neprestano provjeravali da li naša unutrašnja
I kad nas je kasnije život sasvim razdvojio, ja sam još zadugo nosio njega u sebi. Godinama sam svaku pomisao iz onoga reda koje su nas nekad zanimale i pasionirale doživljavao uvijek „udvoje“ , za mene i za nj.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A on izbegavaše svaku pomisao, koja bi ga na to podsetila, i ako osećaše posledice toga neprestano i oko sebe i na sebi samom.
XXVII Na belom hlebu!... Kako mu je daleka i strašna bila ta pomisao nekada, kako se zdrhtavao od užasa, kad je slušao priče o tome crnome danu...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
moji roditelji su ostali nepokolebivi u svojoj odluci da me nateraju da se prihvatim svešteničkog poziva, a sama me je pomisao na to užasavala.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nisam imao baš ničeg od vrednog što sam mogao da ponudim zemlji u koju sam ulazio. Ta pomisao me je tištala dok sam slušao razgovore iseljenika.
” Idvor se nikad nije mogao pohvaliti knjigama niti ljudima koji su im posvećivali pažnju. I sama pomisao da jedan Idvoranin čita Lagranža u svojoj skromnoj seljačkoj kućici, bila je krajnje neverovatna.
Ova pomisao me, međutim, nije mnogo utešila jer sam bio jako vezan za Kembridž i nisam hteo da napustim ono što je moja majka naziva
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zar da se udomi u onim golim krševima, otkud mu se otac iselio? I dođe mu pomisao: „Da mu je dobro bilo, ne bi ostavio svoju kuću i pošao u tuđi svijet”.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ono što on skriva ne samo pred drugima nego i od sebe sama; uz hotimično daje se i nehotično; uz svesni postupak, ili pomisao, ide i nesvesno, kao nagoveštaj, laka slutnja.
Petrović, Rastko - AFRIKA
su me pozvali da ručam s njima ljuti kus–kus, sok od kokosa i vino od palme, radosno sam primio njihov poziv, već na samu pomisao da tako ne moram gledati u gubavca i konjušara.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Pa posle sviju napora i skupih žrtava robovi opet da ostanu robovi, a Srbija slomljena, razorena. Ali tišti i sama pomisao na ovu crnu mogućnost.
otomboljeno, zaspalo lice, čije crte nikad nije grčila i omračavala nijedna »buntovnička« ideja, nikakva »protivzakona« pomisao, nikakva »nedozvoljena« strast, izgledalo je u sumraku tako nevino i bezazleno kao u maloga recimo — jagnjeta koje još
Ova pomisao kao da me ujede za srce.. Jaoj meni! Kakve krupne stvari zavise od ovako sitnih ljudi! Život ovih hiljada što ovde gmižu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Hteo bih da se jednom pojave, pa da ih satremo. Ali nespokojstvo mi izaziva pomisao na municiju. Došlo mi da se čupam za kose. No, hvala Bogu, i oni su se pritajili. Valjda i neće.
Ukoliko smo Arleta i ja bili duševno prisniji I nerazdvojniji, utoliko sam bio sve više uznemiren zbog svog odlaska. Pomisao na rastanak lebdela je u mojoj duši kao neka ukleta kob.
Užasavala me je i sama pomisao. Mrzeo sam neodoljivo tu zamišljenu ličnost... pa i njenu sestru, koja mi je izmamila reč. A Poleta se međutim provodila,
I sama ta pomisao izazivala je nelagodna osećanja, a tek kako li je morala biti užasna stvarnost. Moj mladi kolega obrati mi se: —
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ko zna, možda je pomislio da ga, prerušen u žensko obličje, sam vrag kuša i navodi na grešnu pomisao. Bogdan Nikome to nisam rekao, ali ne mogu dugo trpeti da ne kažem. Video sam susret Doroteja i Jelene.
šta ću reći, vodiš li mi misao, mogu li ipak skriti od tebe neku svoju malu tajnicu, nešto kao neku sićušnu poganu pomisao, tek toliko da i ja imam nešto svoje, da se promučiš odgonetajući Prohora, da ga po tome zapaziš u gomili priprostih
Eto, dakle. Nema ništa od moje budalaste nade da možemo, kad smo već slobodni, ići onamo kuda nas prva pomisao navede. Dimitrije kaže da MORAMO odlučiti kuda dalje. Možemo birati, kaže on, između nekoliko mogućnosti.
opirem se smrti, i u nesamerljivom očajanju dok se gušim i besomučno raskrvavljenim šakama udaram u poklopac, dolazim na pomisao da ću tim pre umreti što se budem više koprcao, jer će tako pre nestati vazduha.
“ Makarije Da vratim u manastir Dimitrija, Doroteja i Matiju došao sam na pomisao postepeno, dakle, ne odjednom, naprečac.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
No ono što me je, i pored ove utehe, još uvek uznemiravalo bila je pomisao da je moje zadocnjenje od sedam dana, koje me je sprečilo da se rodim kao sin bogata oca, možda kakav neodoljiv fatum
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A nama, koji smo preživeli, na sreću, ili možda nesreću, pomisao na prošle dane spasava dušu... Proщaйte ž, druzья, vы čestno prošli svoй doblestnый putь blagorodnый!...
Petrović, Rastko - PESME
Pod vrbama je pisao pesme, Kraj voda je sanjao devojke; Zažarene mu bile jagodice grozničave Na pomisao: da jedne malene dojke Nikada dodirnuti ne sme, Pod vrbama tek zelenim, na obalama Save.
Ali i sama estetička ideja na čemu se rascvetala! Zgrozili su se usamljenici na pomisao nauke da je njihova verska ekstaza hranjena stalno njinom polnom glađu.
Moj se duh, čak i jedan deo samo mog života, sad mnogo više buni na pomisao: da je moj odnos religioznosti bačen jednim svojim krakom u napred u ništavilo, i da nikakav princip nije s one njegove
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ko zna šta bi sve videla da je napolju ostala malo duže? Na tu pomisao oči ribice postajale bi velike i zamišljene. Ali, uzalud je obilazila oko čamaca, uzalud ulazila u mreže!
srdito raširi velove i otpliva za jatom riba, dobacujući Sedefnoj ruži kako je najpametnije da izbriše u sebi i samu pomisao na Gornji svet. Bilo je to poslednje što je Sedefna ruža bila u stanju da učini!
Ali, uzalud su ga vezivali! Zvonjava nije prestajala. Zvonilo je i zvonilo, dok ljudi nisu počeli i na samu pomisao o zvonjavi da se ježe i zatvaraju u kuće.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I Zona kao da podleže. Silno joj se uvrte u glavu i silno je uspravi i podiže pomisao da je ona čorbadžijska kći i prva lepotica.
Strašna mu je bila i sama ta pomisao da je Zona sve to morala čuti i videti, a još mu strašnija beše pomisao: šta je sve morala pretrpeti Zona posle svega
Strašna mu je bila i sama ta pomisao da je Zona sve to morala čuti i videti, a još mu strašnija beše pomisao: šta je sve morala pretrpeti Zona posle svega toga od svojih u kući!...
I strašna mu beše i sama pomisao na to kako je smešan, kako bedan morao izgledati kad je ostao sam na sokaku onako gadno ismejan od jedne glupe
Međutim, i oni koji su i mislili da je Manulaćevo maslo sve to, batalili su tu pomisao kad su ga videli i bolje zagledali, jer su našli da taj ne bi mogao povesti za sobom ni jednu junicu na ularu, a kamoli