Jakšić, Đura - PROZA
Pa i ne videše grdila i bruku naših dana, rekao bih poslednjih dana, jer kad god čovek pomisli na poslednje ljude, mora se sećati i poslednjega dana, „što po redu doći mora...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Obradović, Dositej - BASNE
”| 37 Pas i njegova sen Pas, noseći parče mesa, prolazaše pokraj jedne reke. Upazi u reci sen svoju, i pomisli da je to drugi pas s mesom.
Na lava od prirode užas napada kad čuje petla da poje: užasne se, dakle, i počne bežati. Magarac pomisli da lav od njega I beži, pusti se za njim i udalji se od petla.
Videći ih lisica izvan svoga domašaja, vesma se oskorbi. „No 'ajde na sreću”, pomisli u sebi, „ovo nije prvi red da je mene moja hitrost pomogla”.
Ne sramoti se pod starost. Kom si jošte vidio da psa na leđi nosi?“ — „E, to je mnogo!” pomisli starac. „Kad tebe sav svet za psa pripoznaje, ti valja da si pravi pas, kakav si da si, ne može na ino biti.
To gledajući lisica, pomisli u sebi: „Ja bi' pada znati da li je zato vranu slobodno meso sa altara uzimati što je on prorok; ili ga zato za
Ovi je način mišljenja za prostake, a ne za njemu podobne ljude! Zašto, ako on po nesreći ovako što pomisli, prirodno doći će mu zatim i ovo na pamet: da ono što mu je bog dao, on je dužan nadobro upotrebiti, pak ako to počne,
Ja to činim kako ću lakše koga zeca, kornjaču ili ježa na zemlji upaziti.” Umukne slavujak i pomisli u sebi: Nek te odsad hvali ko hoće, ja baš neću, kad ti i na takoj visini ni o čem drugom ne misliš nego o trbuhu!
„Čekaj dakle,” pomisli u sebi, mane sa svom snagom i udari: ona ništa, nego jošt veća postane. Diveći se on neobičnoj vešti, pokaže mu se
Č e k a j t i, s k u v a ć u j a t e bi p o p a r u !” A ovi onda pomisli u sebi: međer ti ovde nije do stajanja! Ti njima o dobru radiš, a oni tebi o glavi! Pak onda beži kud ga oči vode.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
avgusta; natera ga u Paraćin. To veče dođe noćom Karađorđe i Mladen s vojskom; Milenko pomisli da se Turci povratiše, opali iz šanca puškama, dok Karađorđe zalupa doboš, tako se poznadu. Sutra 7.
Uze on malu čuturicu, napi se, pak pruži meni. Ja prineso̓ ustima i ne mogo̓ se napiti. Pomisli̓: Bože moj, kako je Karađorđe mogao pomisliti da bi̓ ja uzeo od Turaka 400 dukata a da njemu ne bi̓ kazao!
Brzokonjici otrče, a ne javivši napred da ide Karađorđe i Mladen, no u mraku prikuče se šancu. Milenko pomisli da se Afiz-paša povratio i poviče na vojsku: „Plotun, junaci!
Ja sam u ̓ladu spavao, dok probudim se i čujem gde doboši lupaju, a vojska se paradi. Pomisli̓ i friško zapitam otkuda Turci dolaze. Živan kaže: „Neme Turaka, nego Karađorđevi momci oteraše buljubašu Manjenicu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman da nagazi kad stade plakati neko dete u strani više puta. »Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja. Dete plače jednako. Pogleda opet, a ono se spušta k njemu: maleno detence, kao ćupić...
»Ne diraj taj šećer!« izdera se na nj, a pomisli u sebi: »Ovo nisu čista posla!« Ono se trže i strpa glavu šećera u torbu. On se opet okrene napred i ošinu volove...
Pupavac se obazre i kad ih vide, pomisli: »Gle, došle joj drugarice da me vide... Vidiš, mora da im se hvalila, a znadu da ću proći!...« Kiša poče jače.
Pade mu na um kako je pop juče prošao naviše žurno, pa Tek pomisli: »Što li ovo jutros nema popa! Čudo bogami! Eto ja popih i kavu, a nega nema!...
Radoša podiđoše još krupniji mravci. »Nije čist posao!« pomisli u sebi, pa opet povika: — Čiji si, bre, govori! Sad ću da pucam! — i navi pušku na nj.
Put ide baš kroz sred Zarožja, pored vratnica kmetovih. Strahinja pomisli i nehotice da bi dobro bilo da se svrati malo kod Purka i još nekih poznanika, te da se alali s njima.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je prema svemu ravnodušan. Čuje cvrčka, pa pomisli samo: cvrčak cvrči... Nešto kucka nad njim „A... to je petlić”, pomisli, i dalje ništa...
Bio je prema svemu ravnodušan. Čuje cvrčka, pa pomisli samo: cvrčak cvrči... Nešto kucka nad njim „A... to je petlić”, pomisli, i dalje ništa... Gleda u njega, a ne misli o njemu... Gleda u sve, a ne misli ni o čemu!...
On se voljno pokoravao. Najzad vide on u gustoj senici šumskoj potuljenu vatru i pomisli: tu smo... Još se više uverio kad je video neke senke što se miču po noćnoj hladovini.
Pa saže glavu i uzdahnu... Ivanu se gotovo sažali... Pomisli: zaista mu je teško... I reče: — Nemoj se kariti, dragi aga, nemoj! Ljudi smo, pa pogrešimo.
Sve mi se nešto sluti... Sve mi se čini da ću danas nešto doživeti, nešto od čega sam srećan i pri samoj pomisli... Požuri, pobratime!... Iako behu prokisli do kosti, iako im noge klizahu po raskaljenoj zemlji, oni su opet žurili...
Turčin ćutaše. — Živa zgoda da ih pohvatamo, dragi aga! Samo da pružiš ruku, pa si ih već spopao za vrat! Pomisli, bolan, ko god naiđe i čuje diviće se tvojoj kuraži i tvojoj pameti!... Reč je učinila svoje.
— ciknu on. — A šta je bilo danas? Ko ono bješe u onoj lopovskoj kući, zajedno sa onijem lopovom?... Kmet Jova pomisli: nužda zakon menja!... I on slaga: — Ja ne znam. — Lažeš! — Ne lažem! — Lažeš! — ciči Turčin kao guja.
Zatim ga spopade strah. „Zar onaj pas ne može biti ovde gdegod u zasedi?” — pomisli. I nešto ga ledeno prožma celim telom... „Njemu je lako!... On je iza grma. Nanišani, i onda gotova posla...
— reče Aleksa. — Ja ovo tebi govorim. On je Turčin, pa je opet čovečniji od tebe!... Kruška pomisli: — Dobro se brani... Šteta! — A... ulaguješ se!... — reče Ivan pakosno. — Kome?...
I onda... ja zavađao!... Ko se s kim zavadio?... Opet niko reči. Kruška se okuraži. Pomisli da će ih i rasplakati, pa nastavi: — A bog je i mene stvorio kao i druge, kao vas. I ja sam čovek, koji srce ima...
— Mir! — reče Stanko, a srce mu zalupa videći Lazara. Turci su išli bezbrižno. Nikom ni na kraj pameti da pomisli; e, ima busija. Dođoše sredini busije... Kao da se zemlja prolomi. Jedan plotun porazi Turke kao grom.
Dosad je mislio na sve drugo, ali sad sva njegova misao beše Lazar... — Možda se susreo, pa poginuo! — pomisli. I ta strašna misao razdera mu srce kao krpu beza. On zadrhta sav, od glave do pete. — Uh, samo da to nije! — jeknu.
Dučić, Jovan - PESME
Ševa ču himnu nebu plavu, Buljina muziku noći. Jastreb se trže: eto lova! I zec: zar lovac hiti? Zvezda pomisli: gle, noć s nova! A grob: o, da li sviti?
Ali nemoj prestati nego laži i dalje, laži neprestano, laži uvek. I on će umreti samo od te jedne pomisli: zašto nas lažu ne samo oni koji nas mrze nego i oni koje mi ljubimo.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Međer si ti neki mudrac! Pa valjda ne sede svinje u mehani? Čitalac će se vrlo ogrešiti ako pomisli da je to Blagoje kakav čangrizalo — bože sahrani!
u varoš da su lupala zvona i pucale prangije, jer konjanik, što je stojao na raskršću, kad ugleda popa u onoj pompi, pomisli da je vladika, pa obode konja na muštuluk. Bilo kako mu drago, vladika dođe, i naš pop osokoli tuna.
Međutim mirno i spokojno gledam svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se da ću postati doktor. — Ko će sa mnom! Pomisli šta je uradio ludi Nikola — obrijao brkove i upisao se u burševe!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— završila bi šapućući pop Ćirinica. No iako je to gospođa popadija govorila, zato ipak ne treba niko da pomisli da su se oni, ne daj bože, mrzeli.
Juli žao baš ozbiljno. Čas krivi, čas pravda sebe, al’ opet na kraj kraja, kad ozbiljno pomisli, pa šta je to tako baš strašno kazao; ta eno i u pesmama, trukovanim još, — pa šta se sve ne kaže, pa se niko ne
Javili gospodinu episkopu... pa ništa. — Pa pre toga, ako se sećaš još kad je ono zadocnio ja jutrenje... ja pomisli’: ode mu brada k’o da je nije ni im’o, — a on još pohvaljen i crven pojas dobio!
— Pa tek kad pomisli na onu gđa Sidu. Nju tek da vidi tih dana, ala bi joj se svetila. — O, bože, — razgovara se sama — daj mi samo dotle da
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći. Jedva se za po nekog pamti da je taj „raskovnik“ našao, imao ga.
Ne bih došla. Ne smem željarnik da ostavim... Ko zna šta je tamo sad? I, pri pomisli da je možda od toliko željakâ koje ona iz cele gore kupi i meće u ogradu od kamenja a u kojoj ogradi, željarniku, i ona
Pri toj pomisli odmah prestaje da prosi, da nudi bilje i brzo, uplašeno počne da skuplja i savija torbe, zavežljaje, i zajedno s hlebom
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U onoj tesnoj, neizvetrenoj sobi on se osećao mučno, ali čim pomisli da sad ide u širok, čist prostor razgali se najednom. Brzo je oblačio uniformu.
„Kako je to sve i čudno i smešno sa tom čovečijom dušom — pomisli Jurišić. Do malo čas ponizna, ponižena i jadna evo je kako se nakostrešila, gorda, prkosna, neustrašiva.
„Eto tamo — pomisli, on — isto kao i ovde, baš isto kao i ovde, okupljaju se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima
On prelete preko njihovih modro-tamnih lica, oseti kako ga poplavi neki hladan talas i pomisli, da je i on sam isto tako sad ovde mogao ležati mrtav i modar.
Kuća — bila je njegova jedina, bolna i rajska misao. I jedna bezumna radost zavrisnu u samoj njegovoj krvi od te pomisli. Slika njegove žene, jasna, jedina, oštra i odvojena lebdela je pred njegovim zatvorenim, umornim očima.
za ruku i priča joj šta znači to samo jedan jedini dan na frontu, pa se čudi kako nije do sad sav osedio kao ovca kad pomisli koliko je tih crnih dana preturio preko glave.
Cela varoš zna, u ostalom kako se ona ponaša i svi je zovu kaluđericom, pa je nagovaraju da malo i na sebe pomisli i po nekad, kao druge što čine, izađe; samo što se ona na to i ne obzire. Kažu joj da je luda i da se ona vara..
prostotom i jasnošću, jednim tako doslednim izlaganjem što bi isključivalo svaku sumnju, smesta odbacio mogućnost svake pomisli o njegovoj stvarnoj krivičnoj odgovornosti, pa je tražio da gnušanje pred tom optužbom izrazi na način koji bi ostavio
Tako uvek, i taman on pomisli sad su se sporazumeli i krenuće svi jednim putem, a oni opet po starom. Ide to tako neprestano te on oseća kako mu se
„Gle — pomisli Jurišić pa se najedanput zverski zgrči — tako mi neba i svih zvezda, tako mi moje propale prošlosti i tako mi moje
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
No ovde neka niko ne pomisli da je moje namjerenije hvaliti se (premda su gdikoji baš ovim povodom to isto napominjali), no iz toga najviše uzroka
Naposledak, da ne pomisli tko da je moje namjerenije s kir Janjom narod grčki na poruganije izvoditi. Ja imam dovoljno uzroka grčki rod ne inače
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kod postelje, pak, stajao je par ogromnih jahaćih čizama. Garsuli ljutito pomisli: „Ni raspeća našeg Gospodina Isukrsta nema.
Kad je sedeo, jedva je bilo moguće obići ga. A imao je glavu kao u konja. Dok je Grk brbljao kao čegrtaljka, stari Švaba pomisli, u sebi: „Oberkrigskomisar, eto, nije ništa bolji, nego neka kameralna gaziblata.
On misli da je trebao da ih pošalje kod profoza. I da ih okuje, ako ustreba.“ Engelshofen se osmehnu. Pri pomisli da Grk i ne sanja da je on išao kod tih oficira i u zatvor, da sa njima odigra, uveče, partiju faraona.
Šta bi tek rekao Grk, pomisli, da zna da im je bilo dopušteno da idu i u Teatar, sa svojim ženama. „Pregledao sam“, govorio je Garsuli, „akta koja
„Pravi lepotan“, pomisli Garsuli. U tom trenutku, kad je Garsuli već mislio da je sve svršeno, taj Isakovič progovori, na nemačkom, odlično.
Nadali su se da će živeti u istom mestu i bili su užasnuti, pri pomisli, da ih razmeste po raznim pukovima. Želeli su da ostanu zajedno, kao što su došli, u zbeg Trifuna Isakoviča, u
Bilo mu je žao da sa njom i novorođenče izgubi, a pomisli i to da je bolje što je nema. Da ga ne gleda, u okovima, i da mu ne visi na vratu, sad, kad se rešio odselitsja.
Oni priskočiše, obojica, da mu pomognu da siđe. Đurđe vide da je Pavle skrušen, pomisli da je, valjda, mučen u zatvoru, možda i okilavio, pa ga uze, kao što se dete uzima, oko kolena.
Ili kao u zasedi, ili kao pečurke u šumama. Trifun, siromah, pomisli, da će to tako ostati i kad on ode, i kad ni Isakoviča više ne bude bilo.
Đurđe je voleo svoju decu, pa je voleo i bratovljevu, svih šestoro. On je uživao pri pomisli da će ih, idućih deset godina, biti još toliko. A žalio je tu mladu ženu, sa tolikom decom.
Bila mu je dosadila. Trifun pomisli: kako se ta žena promenila! U postelji, bračnoj, ona je, katkad, i sad još bila onakva kao nekad, kad je ushićeno,
“ Taj glas je bio iznenadio Trifuna. Ali je to bilo pre sedam godina. Pogledav ženu ispod oka, Trifun pomisli da je među njima počela da protiče nesreća, kao neka reka, koja ih razdvaja.
Teodosije - ŽITIJA
A ja ću ga, napisavši mu, odvratiti od takve pomisli, samo ako mi učiniš bratsku ljubav i ostaviš mene u onome radi čega sam došao.
A sveti uvek, kao što mnogo puta rekosmo, od ljudske slave bežeći, pomisli da ostavi vlast prvosvetiteljstva i ako Bog izvoli da izvrši njegovu želju, reče da će u tuđim krajevima i život završiti.
A paramonar, videvši ga sveg prava i zdrava gde hoda, još većim strahom obuzet, pomisli da je neka utvara i ukrepivši se krsnim znakom reče k njemu: — Ako si ti grbavi Neofit, kao što kažeš, kako si prav i
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
V Celu sam noć proveo na nultoj tački temperature. Krv me je sopstvena izdavala pri pomisli na crvenu mrlju koja se penjala niz nasip. Kad se razdani, kad nestane ove šašave mesečine, to će proći, tešio sam se.
Čak i seterka, po pričama Karanova, jede iz zlatnog tanjira. Osećao sam kako me obuhvata drhtavica pri pomisli na to. - Ne zaboravite ribnjak! - viknuo sam za njom, a ona je, okrenuvši se, počela da klima glavom u znak pristajanja.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa to čudoredno „sortiranje”, da čovek sve što pomisli odmah dobiti može. Ni sam praotac Poje na svom brodu nije bio tako „sortiran”.
Padne mu napamet: s mukom stečeno njegovo imanje u čije će ruke doći? Strese se kad se pomisli. Obraz mu je sav zbrčkan, na čelu duboke bore, ruke suve, koža na njima suva, nema više vlage, svetli se što je
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Jašući dalje, razmišljajući o raspodeli starešina i vojnika, koje je sve lično znao, on se potpuno uspava. Eto, pomisli, dovoljno je odseliti se iz jednog mesta, pa da sve što ostavljaš bude kao i da nije bilo.
I – jer je Isusova. J – jer je Jedinosušna. A – jer je... Ne završi, jer mada beše otežao kao bure, od vina, pomisli da govori što ne treba govoriti. Uplašen i ražalošćen, klonu, i pokuša da zabašuri sve na taj način, da je poricao sve.
veče, u Cvetnoj nedelji, naiđe kada se ona kupala, u izbi sa velikom zemljanom peći, u kojoj se inače pekao hleb, i, pomisli da uđe tamo, poče drhtati, osetio je šta želi i šta čeka.
O, ako mu sad brat pogine u ratu – pomisli i zgrozi se, pa mu dođe da se prekrsti. Nije više išla onako pomamno, samo je rado, visoka, prava, pred njim stajala.
Bio se načinio nered među vojnicima. Jedan zec pretrča mu preko puta. – Uh, da se most ne sruši – pomisli, ili da mu prtljag možda ne ode u reku?
Telo dšeri moje male, prvoroždene, sie v minutu može bit razbolesja?...” Ne pade mu ni na um da pomisli da ga žena, kod kuće, vara.
Izgledalo mu je potpuno čudnovato da bi neko mogao da mu se umeša u ovaj posao i da ga što pita. Naježivši se, pri pomisli: kako bi vrisnuo ma ko da ih vidi kad budu zajedno zaspali ovde, on oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko
Tako je bilo dovoljno da gospoža Dafina pomisli na prve godine svog braka, pa da se pred njom podignu brda, grane što pupe, široke slavonske doline i nad njima igra
Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, tamo, negde, daleko, u svetu. Zaplaka samo pri pomisli da će opet da rodi. Najposle, taj muž je to i hteo.
Odlazio je u rat, u nešto potpuno neshvatljivo i užasno za mozak gospože Dafine, koju je, pri samoj pomisli na onaj njegov strašni ožiljak od sablje, prepadala muka. I inače, kakvog je to uopšte imalo smisla što mu beše žena?
Pri pomisli na Aranđela Isakoviča, on joj se učini manje odvratan no noćas, čak se, setivši se ponečeg što je sa njom činio, prijatno
Promisli, kakve će nove haljine da poruči, i, kao da ih je već imala, oseti svilene komade na svom telu. Pri toj pomisli, ipak, ne samo da nije osećala neko naročito zadovoljstvo, nego je naslutila čak i neku žalost.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Cele noći nismo oka sklopili! Erkondišn je neprestano zujao... »O, đubradi!« — pomisli. »O, đubradi! Smeta vam erkondišn!« – Zaista mi je žao... — kazao je. — Ponekad to stvarno može biti neprijatno!
Gledao ih je kao neko čudo. Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da
To treba proslaviti, pomisli! I mada ništa nije govorila o sebi, znao je i kada je dobila svoj prvi bikini, i prve farmerice od dunda Joza iz
— reče ona. Pokušao je da je poljubi. – Oh bože! — reče ona i odmaknu glavu. – »Gle, porasla mi je brada!« pomisli, prešavši na ulici rukom preko lica.
Mada je osećao da je izvan te lude gradske igre. zarazna razdraganost prođe poput kijavice sa putnika na njega, pa on pomisli da su ljudi u stvari bolji nego što izgledaju preko godine.
—Šta je to taksi? —Automobil koji stoji pred železničkom stanicom... Bitka je znači otpočela, pomisli Maki, pre nego što reče: —To su automobili kojima se vozi samo otmen svet!
»S tim još nije, znači, gotovo!« pomisli, ne bez osećanja poraza. — Azra, Azra, Azra! —Još voliš da ponavljaš moje ime? —Bila si jedina Azra u čitavoj školi.
To je čudno, pomisli, kako iznad ramena izvesnih žena uvek lebdi neka čarolija! I to uopšte ne zavisi od njihove lepote; postoje lepotice na
— i tako postupati sve dok se cela masa ne utroši. Kad je sve gotovo... Zaista je sve gotovo, pomisli, a reče: A Una? Viđaš li je?
Kako je sve to ponižavajuće, mislila je ne prestajući da guta zalogaje. Pomisli još: kakva je čovek životinja, a reče: — Ovde se zaista sjajno jede!
Ne pružati nikakav otpor pre nego što bude neophodno. Možda bih ga mogla zaustaviti, pomisli, samo kad njegovo društvo ne bi očekivalo predstavu. Pogleda ih.
čovek, sin svoje majke, sigurno dobar prema njoj, bivše dete koje je neko nekada davno povredio, pa se sad sveti svima. Pomisli na njegove beogradske mesece u vojsci, na besciljna nedeljna lutanja po tmurnom staničnom kraju, na prezir otmenih
Matavulj, Simo - USKOK
Bješe još bjelolika velikih povijenijeh obrva, sa izrazom nježnosti i sjete. On pomisli da ta neće biti od istoga soja. Sve ga posmatrahu ispitljivo, a učini mu se da mu je ona najmanje tuđa, da mu napominje
To ga je, doista, i uvelo u brastvo. Ne čujući nikakva šuma, pomisli da su domaći u crkvi. Tada mu izide pred oči pop Marko.
Zar rastati se za navijek! Pa to je što i umrijeti! Srce mu se stište od pomisli da više neće vidjeti svoju dragu Ludmilu, svoga zeta, njihovo dijete, koje nosi njegovo ime!
u svemu i po svemu nenalik na oca i na svoj rod, vjeruj ne bi ga smislio takoga, kao što je taj Kićun Radojev! Pomisli samo to da barjaktarstvo nije prešlo na njega, no na mlađega mu brata, ne dadoše mu njegovi rođeni brastvenici!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Zaboga, ti znaš da je devojka pod felerom, pa se mora malo više oko nje. Pomisli samo kako bi izgledala da joj nisi kupio fališan zub. OTAC: Dobro, to je zub; ali našto tako skupe aljine?
Milićević, Vuk - Bespuće
mirna, tiha bijeda koja se osjećala u ovoj kući, bi jeda pred kojom su svi sagibali vratove, poslušno i pokorno, bez pomisli da imaju pravo da se bune.
Kako ga je bunilo njezino: „Zašto?“ „Ona je dakle ravnodušna,“ pomisli on. „A ja ne jedem, ne pijem, ne spavam, bez i jednog časa mira i počinka — misleći neprestano na nju.
to sve svršiti onako kako ona želi, da će njezinu sreću povećati jedna kazana riječ u posljednjem času, i ona drhtaše pri pomisli na to. „Zna li taj čovjek šta se zbiva u meni?“ pitala se ona. Trenuci bijahu dugi, a vremena sve manje.
Sremac, Stevan - PROZA
A moja Kaja ume da šporuje, majstor je u tome! Lane sam ti, pobratime, naš’o šest napoleona u slamnjači. Pomisli samo, a mi sve u bankama akontiramo. — »A otkuda to?« — pitam je ja.
Dalo mu se na žao radi mnogoga čega; i ovoga danas i svega onoga što ga je u životu zadesilo. Kad pomisli: šta je, a šta je sve mogao biti! Da je svršio škole, pa kako mu je knjiga išla u glavu — kud bi njegov kraj danas bio!
Radičević, Branko - PESME
se amo živo krenu, Diže pijuk pa udari stenu, Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da bega, Ali ona upravo na njega, Nuto sreće!
jako meni bliže, Jednom, brate, baš do stuba stiže, Ta do stuba, de sakriven bija, Ao oco, ujela te zmija, Već pomisli e jadan poginu, Ni se mako, niti tužan dinu, Ta od one goleme straote Mal' mi duša na nos se ne ote, Oh u pakô da
ti njega za sekiru brže, A momak je od mene otrže, On ne znade šta je ni kako je, Samo vide besno lice moje, Pa pomisli, kakova sam luda, Može oda nj trista biti čuda, Te me divno ušicom dovati, I o zemlju pola mrtva sprati.
66. Sreća moja vi ste sada. No da sve vam kažem pravo: Kad vas ono zgleda tada, Prepado se mlada zdravo, Jer pomisli baš zanago Da mi uđe staro drago. 67.
Opet manu prokleti Turčine, Da mi glavu sa ramena skine; Već pomisli: tužan, nema ništa! — Kad mi zrno kraj uva propišta, Te udari Turčina sred čela I obori sa konjica bela.
Sve ja nađem kô što knjiga piše. Al' je moglo jada biti više. Ja pomisli na ubavu Cvetu, Te prežali celu sreću kletu; Osta doma šest nedelja dana I ozdravi sa svime od rana.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nisam hteo da te dâm drugome, da tu svu svoju lepotu, milinu, ljubav i sreću ima. Bilo mi je teško i mučno pri pomisli da će te drugi grlili i ljubiti; da će drugi piti ljubavi iz tebe, Tog čistog, još ne proteklog izvora... A ovamo?
Eh, to ne beše osmeh. Beše to nešto što pruža, mami, ali od velika, iznenadna stida strepi i trza se i od same pomisli na poljubac. — Ne, ne... — mucala je, a jedva se savlađivala da glavom ne odriče. — Daj mi! — M-m-m... — mucala je.
Bio je namršten, ljut. To mu se videlo po njegovim ukočenim očima i uzdignutim, raširenim nozdrvama. Njoj srce stade. Pomisli da se valjda on ljuti na braću joj, Itu i ostale, što već ne idu, i ostave njih dvoje same.
Pomisli da se valjda on ljuti na braću joj, Itu i ostale, što već ne idu, i ostave njih dvoje same. Pri toj pomisli on joj dođe još više ljut, krut, te se ona u strahu poče jače privijati oko braće, Ite, koji su usled svirke, svežine
Pa i to, bojeći se da ona ili koji drugi iz komšiluka ne pomisli da on radi nje, Anice, šalje, njegov momak kad donese govori: kako je Ita, gazda mu, poslao to „za dete; boji se da ono
Kostić, Laza - PESME
čuješ li pesme, znaš li kakve su?” delila čuje i delila zna, od opomene spopada je stra', od pomisli se krvca sleđuje, a kamo l' glasa tutnjavina ta, što zalečen tek bol pozleđuje, al' ipak veli: ne zna, ne čuje!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati, zašto da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem!“ Kad se vrate iz tame na svijet, a
Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!« pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i
Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni a treći imam, to je čudo veliko“, pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.
Onda ona ućuti i pomisli u sebi da je sama kriva. Carev sin, dugo vreme morem putujući, dođe opet pod onaj grad gde su mu braća zatvorena.
Čudi se maćija kako Miloš živi kad kod kuće ne dobija jesti, pa pomisli, možda mu komšije daju, te će ona na njega paziti.
„Drugi će tu morati vrag biti, — pomisli maćija — njega neko potajno hrani.“ Jedanput će zapitati ona njega otkuda se tako uhranio, i ko ga hrani.
„Hajde dok prođe pa ću jesti“ — pomisli carev sluga. No onaj čovjek sjaha s magarca, priveza ga pa uđe u hlad. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao.
On potjera tamo, i kad dođe bliže vidje da se tamo jedan već odmara. „Tim bolje — pomisli — bar ćemo biti u društvu!“ Pozdraviše se i zamalo pa zametnuše razgovor ko da su stari poznanici.
Sad se car tome još više začudi, pa kako je bila mlada i zgodna pomisli u sebi: „Ova bi bila dobra za moju kuću i moje dijete“.
Ali carici onemili i taki život. „Što, pomisli ona, da pored moga djeteta i ono tuđe dijete ima svako dobro?“ Zato namisli da sina u oca omrazi, ne bi li ga otac
Kad bi oko pola noći, začuje on kako iz peštare nešto jauče, pa se uplaši, ali se brzo povrati i pomisli: „Ko je da je, ne jauče iz bijesa već od grdne i velike nevolje.
Onda on pomisli da pođe tražiti oči svoga dobrog gospodara. Ostavi ovce pa uzme torbu i metne u nju hljepca, soli i luka, i sviralu, pa
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Spasića, izvađeni od časti iz Zemljeopopisanija njegovog, od časti iz drugi njegovi sastavaka. No pritom, neka niko ne pomisli da je karakter doktorov kopiran s karaktera g.
JAKOV: Za sve? To ne može biti. SELjAK: Zar ti je to malo? JAKOV: Pomisli samo, onolike muke! Drugi bi odavno izgubio glavu. SELjAK: To jest; ali promisli i ti, koliko sam te puta omilovao.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
poznata po tome što, kad preuzmem banku, ne mogu satima da se zaustavim u blebetanju, pogrešiće svako ko makar i u snu pomisli da neprestano vodim monologe, osluškujući kako mi zvuči glas u kupatilu!
— podseti me moj lični noćni maser. — Jeste! — nastavih. — U prvom trenutku, čovek o kome je reč pomisli da će živeti kao kamen u bubregu, sad kad je najzad maznuo telefon, ali, vidi vraga, nekako nije znao kome prvo da se
Uze gajtan od telefona i omota slušalicu oko vrata, a celu stvar zakači za kuku na kojoj je donedavno visio luster. Pomisli — sve je počelo, evo, od ovog telefona, koji sad tu kao naivno leži i, uopšte, baš ga briga!
nabacuje kosinger na zaliske da bi čovek u pola noći — i još ako je bunovan, u prolazu kroz neki tunel mogao lako da pomisli da je razbarušen. Nosi kapute od tvida, pantalone od sive kaše, a pre nego što vam odgovori na pitanje „Koliko je sati?
Da je pardoniram? — pomisli, pa je pardonira, jedno dva-tri puta, i drž tamo, drž vamo, oćemo li zajedno na doček? Pa gde ćemo? Kod mene.
Ali poznajem ja njega: u takvim slučajevima on obično pomisli da je padala kiša dok je stvaralački knjavao posle ručka, i čitava stvar dođe mu čisto normalna.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Što se pak gospodara Batića tiče, njemu na svaki način mora biti žao; ali kad pomisli da je gospodična u Beču vospitana, to će se lako moći skloniti da drugu sebi partiju traži.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Ne, ne, ja joj se moram izviniti. Ne bih hteo da ona pomisli još... AGATON: Dobro, neka tako bude! Idi, Simka, zovi devojku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Po urođenoj selačkoj promućurnosti kao da uviđaju nemogućnost prelaza, i crne slutnje ih obuzimaju pri pomisli na vodu. Postali su tmurni i ćutljivi. Uozbiljio se čak i Tanasije. Čekali smo dugo ispred sela Uzeća.
Vojnici počinju da bivaju nespokojni pri pomisli da sada treba preći na onu obalu. A ako neprijatelj navali... Oko pet časova naiđe naš komandir i naredi da se
Kroz prozorče na štitu, prema mesečevoj svetlosti, ugledasmo tamnu, iskrivljenu siluetu mosta. Ljudi su drhtali pri pomisli da su zanavek odvojeni od svoje braće i drugova...
— začu se komanda i ljudi se sručiše u duboku jamu. Zapanjeni ovim događajem, bili smo nemi i drhtali smo pri pomisli šta sve može sada nastupiti. Nova eksplozija jeknu iznad naših glava i iz šrapnela suknu beličast dim.
Očajanje obuzima ljude pri pomisli na ponovan prelaz. Ko zna!... Oni što naređuju daleko su, te im je nepoznato naše duševno stanje.
A ako su naši odbili napad... Ako su pešaci krenuli u protivnapad... Kosa nam se diže od užasa pri pomisli da sada tučemo naše. — Penjimo se na ovu kuću. Tanasije, telefon brže!
narednik, uvukao se u njenu kuću, pa se raspilavio kao da je domaćin — jadao se Aleksandar, stežući vilice pri pomisli na mladu seljanku.
Teška me slutnja muči... Sjahujem, i odmičem žurno peške. Strah me hvata pri pomisli da sam slučajno pogrešio put. Pešadijska paljba se malo utišala, ali još uvek odjekuju negde u blizini pojedinačni
Pade mi iznenada na pamet da bi one isto ovako plakale da se i meni nešto desilo. Čisto se trgoh od te pomisli I naglo se digoh, te priđoh prozoru. — Strašan je rat — govorila je moja majka brišući suze.
!... Pade mu na pamet kad je ukrao vepra iz obora jednoga seljaka, pa svinja nije ni skiknula. „A tek neću točak!“ — pomisli zadovoljan, opet se počeša, pomerajući čaškire oko slabina. „Mrtva stvar... dok samo padne mrak!
To saznanje je povećavalo njegov bol, koji se pri pomisli na narednika pretvori u ljutinu i bes. — Napred! — a kad ugleda narednika, njegove oči sevnuše. — Baš dobro...
Gledamo kako čitavi čokoti odleću u vazduh. Stabljike trepere kroz onaj dim kao mrtvačke kosti. Strepimo pri pomisli, ako onaj slučajno samo malo poveća daljinu. Prisetih se tada da nas oficiri posmatraju sa brega pozadi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« »Rekoše da je mnogo lepa i mlada... Sad pravo iz škole« pomisli on i podiže napred svoje velike sanjive oči. Beše već ušao u selo, pa gledaše da ne izgubi iz vida školu, koja se, sa
Ona je sad razumela o kome ćata govori, ali odmah pomisli: neće li biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško, što se ovaj prostak
Daj da se radi!... Ulazeći u školsko dvorište, Ljubica opazi kako se Gojko nešto ustumarao pred svojom kućicom. Ona pomisli da se to i on žuri za poslom.
Pogleda je i bi mu veoma po volji njeno veselo nasmejano lice. »O, pa mi ćemo ovde lepo i veselo živeti !« pomisli on, ali ne smede iskazati svoju misao glasno. — Jeste li odavno učitelj?
Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu. »Sve jedno isto«, pomisli ona prolalazeći pored stola, za kojim se vrši upis i slušajući preklinjanja jednog mlađeg čoveka i molbe da mu se dete
»’Natema je... pomisli on, a vi’š ovaj ne ume ni da obeli !« Ne može narod da izdrži ovolike terete... — A vi zatvorite školu.
»Bog ga video, kad ih pre nauči pesmi! pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«.
»Eto, kažem ja: samo polako, pa ko zna šta još može biti !...« pomisli on i pogleda kradom Velju, pa opazivši na sebi njegov pogled, mahnu mu glavom kao preteći.
»Šta oni govore o zlu kad je tako prijatno i zanimljivo provoditi vreme u radu sa malom decom!... pomisli ona. — Istina, nezgodna je ta večita borba sa kmetovima i odborom...
Ujedno opazi Gojkovu natmurenu, zgrčenu figuru. pa odmah pomisli da njega sad grize ljubomora, te se sa osmehom obrte, pisaru, pogledajući lukavo ispod očiju, na Gojka.
Zna ona žene, pa neka im je najsvetiji izraz na licu... »najbolje će biti, pomisli ona, da govorim sa njim u povratku, sad kad pođemo.
»A ko zna?... pomisli ona sa nekom sumnjom na duši: možda je ovo pretvaranje... Da li mogu biti ljudi toliko dvolični ?«...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svim mislima, za sve junake, i grehe. Ali držeći mu glavu rukama obema, suzno, umirući, pomisli, bolno, da za oči neveste utehe nema. Tada zaplaka u vodi zvono Svetog Marka.
Nikola Vujić imao je dve kćeri i dva sina. Njegove kćeri, shvatljivo, uživale su u pomisli da imaju brata, iz Austrije, koji želi u akademiju.
Znoj me probija pri pomisli da ću se, po navici, pred strojem, proderati nemački, viknuti austrijsku komandu. U Mostaru se naseljavam u hotelu
Ne znam zašto, meni pruža ruku, ljubazno. Znoj me probija pri pomisli da sablju i kapu držim, po austrijskom običaju, nepropisno. Valjda nije video, ili je zažmurio.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Gazda se još bolje zagleda u nega, premerivši ga od glave do pete. „Ovaj je poludeo“, pomisli on, mašući glavom. — Nema... — ponovi sluga žalostivim glasom. — Pa šta si ga onda tražio?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čistota, red, simetrija — to je njihov život, njihovo disanje... Oni im žrtvuju sve. Zbog toga se oni plaše i svake pomisli, da može neko drugo biće, neka ličnost sa strane osvojiti njihova srca i time dobiti pravo, da uđe u svetinju njihova
Kad je mogao dosad dobivati najlakša pitanja, možda će moći i sad... »A šta bi sad mogli da ga zapitaju?« pomisli u sebi. — »O Justinijanu. To je veoma lako i zanimljivo...« — »Ah!...« uzviknu glasno, jer se beše setio noćašnjeg sna.
On se zagleda u dugme i stade da ga posmatra. »Sigurno mu je to dar od pokojne žene«, pomisli on i stade da čeka kad će ovaj dići ruku sa čela.
— zapita ga profesor. »Sad sam pao!... svršeno!«... — pomisli on i oseti kako mu se penje nešto uz grlo, pa zastade baš pod vratom i poče da ga draži. On poznaje tu pojavu.
»Kako li bi bilo da padnem kao proštac pred njih?« — pomisli on. — »Eto ovako, niže... niže.. pa — bup!... Umeo bih se dobro pretvarati, a to bi mi sigurno pomoglo...
Sad mu bi krivo što se tako požurio: ko će da izdrži još ceo čas u ovakvom nestrpljenju! »Ali opet, pomisli on, bolje da ja čekam ovde no da zadocnim.
»O, baš sam lud !«... pomisli on, pa stade još brže da hoda. Odjednom čuje on neki živ govor. Ne zna koje je vreme, ali drži da je prošlo vrlo
« I doista, on u sebi pomisli: »Pa što ?... Ako nema njega, naći će se ko će biti prvi na bdeniju... Hm, zar mora baš on da bude prvi.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Moj je poziv mnogo svetiji, a ne da mu se tu derem!« — pomisli Sreta, a zatim će glasno: — A ko vam je predsednik? — Pa čiča Milisav, onaj Pajić. — A...
Izbroja reči i izračuna i opet mu izađe: trista šezdeset dinara. S ovim se može izaći pred ćir-Đorđa, pomisli Sreta i pođe, ali se s pola puta vrati. Nije smeo da spomene toliku sumu ćir-Đorđu. Opet stade prepravljati depešu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA Strah kuvajtskog mira Od socijalnih nemira: Kad grom pred kišu grune, On pomisli: „Evo pobune, Ustaju stari i mladi, Da šiju zavrnu vladi!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Samo, valjda usled pomisli na groblje i plakanje, već joj i sad oko vlažno a usta toplija. A Sofka je znala da je to, pored ovoga, i zbog današnjeg
I to kucanje beše tako lako, | tiho, da Sofki srce stade od uzbuđenja pri pomisli da je to on. Mati, dotle već pribrana na sve, gotovo mirno se diže i ode da otvori.
Kao da nikako još nije verovao u sve to. Koliko je puta u potaji drhtao i tresao se od straha, pri pomisli da od svega neće ništa biti; da Sofka, kakva je, sigurno neće pristati, ispustiće se ovaka prilika, neće se doći do
Uzmi, prvo jedi nešto, pa onda pij... — Neću, neću da jedem! — odsečno, čisto gadeći se pri pomisli na jelo, odbi je Sofka. — Pa onda da donesem da piješ nešto?
Magda se brzo vrati i donese. Ali da se ne bi poznalo, niti iko mogao da pomisli da je to rakija, nasula je u testiče od vode, u čije grlo, da bi što više izgledalo da je voda, bila je uturila lišće.
znajući već šta će, odjednom podiže glavu i pogleda svekra tako očajnički, da se ovaj prenerazi i zanese od straha. Pomisli da je ona uzalud sebe mučila i gonila, ali sada, pred svršetak, kada će da se zaključi bračna veza, ne može da izdrži,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da ako sad zaspem! Dugo je do dana!“ I šćede da leže, no mu u taj mah sinu čudna misao. „Kako bi bilo“, pomisli on, „da se ja baš s njom porazgovorim? Da je onako iz daleka, ama iz daleka, da počnem! Postidjeće se, pa...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kako je lijepa odsijeva od nje sunce. Ko ga ne zna skupo bi ga platio. Komad hleba ne bi zaiskao da zla ne pomisli. Ko od njega uzme iglu, ima ćuskiju da mu vrati. Kusalom ga zakusuje, a drškom mu oči vadi. Lak je ispod kape.
— Pusti dobro niz vodu, a ti hajde uz vodu, — srešćeš ga! O DOBROČINSTVU — Ko što čini sve sebi. — Prvo pomisli, a pak učini. — Što ne želiš sebi, nemoj ni drugome. — Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
— Lako melju božji žrvnji. — Bog i u crnoj noći na crnom panju crnog mrava vidi, bahat mu čuje i pomisli zna. — Dobar je Bog, ali su i đavoli jaki. — Boga ne gnevi, vraga ne draži.
Snaha videći to pomisli da on nešto vrača pa reče: „Blago onome ko šta zna! a ja sirota ne znam ništa“. I vrijedi! — Postavila kuma kumi
— Kazao nekakav u sebi, koji je išao u vodenicu, pa našao kuma vodeničara; ali vodeničar opazivši njega sa žitom, pomisli u sebi: Blago meče, evo moga kuma, daće mi dva ujma. Da grdne crkve! a bijesni svetaca! grdna mjesta za jagnjivo!
Bijaše mi se pamet prevrnula, noge su mi zadrhtale, a srce mi zakucalo u njedrima: ja pomisli’ zauvik poludit’ pa zamalo da ne padoh na kaldrmu. — Još sam, dušo, vrat iskrivio, gledajući džamu i pendžeru!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ — „Bi, zašto ne bi; evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago.“ — Ali dijete pomisli, šta mu je otac rekao, pa iziđe na polje, i pođe uz potok u drugu vodenicu.
Kad se već đetetu dosadi, onda pomisli u sebi: valja da je u svakoj vodenici ćoso; pa sprti svoju torbu s leđa i ostane, da melje s ćosom.
“ dijete pomisli u sebi: Već se sad nema kuda, pa reče: „Ajde de! počni ti.“ Onda ćoso počne koješta lagati, ovamo, onamo, a kad se već
„Eno ono je premudri.“ Čovek se začudi, pa pomisli u sebi: „Šta će ono dijete meni znati kazati! Ali već kad sam došao dovde, ajde da vidim, šta će reći!
“ pa se onda okrene, i čoveka malo predre krajem štapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru. Onda čovek pomisli u sebi: „Baš sam prava budala!
Svinja podigne glavu, da vidi, šta je, | a mačka pomisli od njezine surle da je miš, pa skoči, te svinju šapama za nos. Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a
Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straa padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne; a lisici
Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: „Što bih ja i za ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!
Idući tako dođe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuću i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: „Ovde valja da je kako veselje ili slava,” pa pođe unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u
On pomisli da je onaj našao pod jelom sreću, pa pođe i sam da je traži: najprije uze u sud vode, i otide pod jelu, pak izvadi nože
Gacajući preko snijega počne mu točiti krv iz nosa, pa gledajući kako je krv crljenu po bijelu snijegu lijepo viđeti pomisli u sebi: „Oh da mi je vjenčati đevojku da je bijela kao snijeg, a rumena kao krv!
na nogama, dok svojom srećom viđe joj zvijezdu zlatnu na desnom koljenu, pa kad viđe, ništa ne reče, nego sam u sebi pomisli: blago meni jutros i do vijeka!
Sveti Sava - SABRANA DELA
braćo, neko len kao ja, razobličujući svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i tegobu sna, ipak, preni se, o ljubljeni, pomisli na darove koje obeća Gospod onima koji ga vole i koji se trude njega radi.
(Ps. 140, 2) I još: „Na svakom mestu uzdizati prepodobne ruke bez gneva i pomisli“. (І Kor. 2, 8) A kada se okonča rečena molitva i jerej izgovori uobičajenu molitvu, toga časa svi padaju pa lice i
pak, svima, braćo, kada vam se postavi iguman, požurite se da mu duša vaših naložite pokrete sve, i štetne pomisli vaše duši ispovedite, da bi otuda pazio vašu ljubav i u sebi prinošenje utisnuo.
svoje molitveno služenje i da budu sa bratijom na molitvenim okupljanjima, poučavamo da se ne omaloduše i ne očajavaju od pomisli da su izgubili korist, nego neka su pre dobrodušni i radosni što ih je ukrepio Gospod da posluže svojoj braći, po
Ako li si, brate, lep kao i ja, ipak se preni i pomisli na darove koje obeća Gospod darovati onima koji ga ljube i koji se trude njega radi, jer reče božastveni apostol: „Što
Stanković, Borisav - JOVČA
Ne daš je... drugom! JOVČA (razume sumnju, plane, uplaši se od pomisli da svet, i vladika, sumnjaju da on sam, otac, nema što s Vaskom; žuri se da tu sumnju otkloni; sasvim se približuje uz
ali ne dolazi odmah ovamo nego obilazi daleko, čak dole, do granice, ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi, da pomisli kako on dolazi ozdo, iz Arnautluka, gde se, kako nam posle priča, puškarao s njima... STARIJI SIN De, znamo to i mi.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dok mu se dodija, ne toliko od žeđi koliko da se na pokaže sasvim neposlušan, pomisli u sebi: zatvoriću oči pak ću je piti, makar da bi[h] se znao otrovati. Ode, gleda u leđen. [H]oćeš!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
!... Sad Bakonja poželje da mu je bućnuti u vodu, pak se prosušiti u „ajeru“, pa opet pljus, i sve tako dokle ga od te pomisli ne uhvati mala ježnja... Pa onda se sjeti e je slušao da ta rijeka otiče u more, a more da je široko kao nebo.
(Bješe staklo na crkvenom prozoru, od koga se odbijahu sunčani zraci.) Bog zna šta on pomisli da je, te se opet stade propinjati, a tada gaknu nješto odonuda: gaa-aaa... — Šta je ono? — viknu Bakonja.
Pa onda se prepade od te pomisli, jer mu se vidje da su sveci strašniji onako nakaženi i da su „mogućniji“ no što bijahu prije...
Bakonja se začudi kako to nije još odmah vidio, pa onda pomisli da su se, eto, u manastiru počeli nizati događaji munjevnom brzinom; sad se dešava u minutama za što je prije trebalo
Ta to je prava blagodat. Bakonja hoćaše poigrati. I opet ga uhvati mala vrtoglavica od pomisli: kako se sve to dešava preko noć!
Di mi je dite? — Ajde, brate, kod gvardijana! — ponovi Grgo i obrnu mu pleća. Kušmelja štipnu nješto za srce, jer pomisli da se Bakonji što desilo, pa poteče natrag, obiđe opet sav trijem, zaviri u crkvu, ali ne vidjevši nigdje žive duše,
— veli Tetka duvajući... — Dobro je, dobro! Ima sami veliki misâ dosad blizu stotinu (tj. plaćenih velikih misa). A pomisli, teke je deset uri! Još će puka doći! — E, bože pomozi i sveti Frane! — prihvati Brne.
Daklenka kaže: „Nisam se još ispovidija, ali želim da se ispovidim!“ „Pa ajde, brate!“ — reko ja i pomisli da nije čiste pameti, kad dolazi iz crkve, a nije se naredija.
sad vraća s kupanja, koji je namislio da ne ruča samo da ne zaboravi Vrtirepovu uvrjedu, koji je tako daleko bio od te pomisli kao od pomisli da će postati biskup! — Ajde, spremaj se, šta si tu blenuja! — reče Brne, pogledavši ga preko naočara.
koji je namislio da ne ruča samo da ne zaboravi Vrtirepovu uvrjedu, koji je tako daleko bio od te pomisli kao od pomisli da će postati biskup! — Ajde, spremaj se, šta si tu blenuja! — reče Brne, pogledavši ga preko naočara.
Stanite, lipi gospodine! Bakonja pogna kasom. On se sjeti što mu je Srdar pričao o tome mjestu i pomisli: „Kuda će me đavo naniti, ovuda!“ Najzad izađe iz ulice, pa naiđe na rupčage pune đubra i na smetlišta.
— En oni, ča je vetji od ostalijeh! — odgovori drug. Bakonja zinu od čuda, čuvši taj govor. Zar su ovo boduli, pomisli. On je po pričanju znao kako ostrvljani govore, ali nikada dotle ne vidje koga.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Rekao je To da me ujede, pomisli Đorđe, i bi mu mrzak čovek koji ga prati na svim putevima, dok ga u nedrima žulji kesa dukata a čopori svinja i dželepi
— Prestani! I uzmi pušku. — Šta će mi? — Tola dohvati pušku, začuđen Đorđevim strahom. Dukati ga izmišljaju, pomisli, i reče: — Moje oko neće promašiti. Ne boj se.
Simka uđe s naručjem drva. On izdaleka spazi njen umor zgusnut u podočnjacima, zagleda se, ni ona više nije negdašnja, pomisli. Ona nije kriva. O tome neće s njom... — Onaj još spava? Ona samo uzdahnu i saže se da založi furunu.
Dok je živa, paliće ti sveću na grobu. A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom. Pomisli samo... — Napolje, stara kujo, napolje, kad naređujem!
Zovi sutra popa da mu očita molitvu. — Ne treba njemu molitva. Spava mu se. Daj mi ga. Tola spusti dete u korito, pomisli da im je zima, skide gunj sa sebe i pokri ih. Ni Bog nije svog sina, kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu.
visinu prema veličini njiva i livada što ih ostaviše svojim naslednicima, i svi odreda jadno su beznačajni, pa Vukašin pomisli: ipak, neće me pored ovih sahraniti. U ovoj krčevini smirio se negde i moj deda. Luka Došljak.
Otac je Vukašina voleo više i zato što je držao buntovničke govore po Beogradu, a on, Đorđe, pomisli na njive i livade koje je kupio od svoje zarade i bi ubeđen više no ikad da Morava neće odneti ono što je na kantaru
Do u kasno jutro ležao je Đorđe zgrčen i zatvorenih očiju. Stideo se dana. I morao da pomisli: ima pravo otac. Pravedno je da Vukašinu i njegovoj deci ostane imanje. ...
Rat su nekom objavili... Đorđe se namršti od gadne i mutne pomisli. — Još donesi! Daj svima ovim oklamišima nek piju! — Viknu i pokaza rukom na lude u kafani. — Nek piju dok mogu!
Pao je, pa se opet brzo podigao. Jeste iz njega istekla krv, još onda, pomisli sad. Hteo je da se pridrži za kravu, a ona se izmakla kao da ga se gadi što je on, dečak, još dete, sa strinom.
Neće joj Bog dati poroda. Kako sme da pomisli? To je najveći greh. Oprosti mi, Gospode, grešnoj. Oprosti mi, mnogo sam nesrećna. Oči joj se ovlažiše.
Toga dana, prvi put otkako se udala, nije Aćima sačekala da se vrati s puta, pomisli. Skinuli su se u mraku, stidljivije nego prve njihove večeri.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
I nehotice, starica se zabrinu. »Možda su seljanke bile u pravu?« pomisli. »Možda dete nije od ovoga sveta?« seti se priča o ukletoj zvezdi, vilinskom rodu, đavoljem semenu, i zadrhta.
— Da ne sanjam? — okrete se ka prozoru, ali na prozorskom okviru vrapca već nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?« pomisli, odlučivši da majci i dečaku o ovome ništa ne kaže da joj se ne bi smejali. »Koji još vrabac govori?« — rekli bi joj.
« i sama isto zaključi, pa ipak, još od zore poče čekati pticu, ali vrabac niti se javi niti pojavi. »Zaboravio me?« pomisli i taman htede da se zavuče pod pokrivač kad ču lepršanje krila i nečiji jasan glas: — Izvlači se iz kreveta! Žurim.
Iza okna su već promicale prve pahulje snega, a iz semenke ništa da nikne. »Možda sam ja vrapca samo sanjala?« — pomisli devojčica tonući u san, ali kad ujutro otvori oči, u loncu se zlatio nežni izdanak raskovnika. »Kada li će porasti?
! Lepo!! Ali pomozi mi! »Možda se vrabac vratio?« — pomisli i okrete se ka prozoru, ali vrapca tamo nije bilo. Samo se, zaglavljen između dve cepke, koprcao maleni, riđi cvrčak,
»Sigurno sam sve to sanjala?« — pomisli. Ali kad otvori šaku, na dlanu vide pregršt čudnog svetlucavog semenja, teškog i toplog, utrča u kuhinju i jedno dade
Okupi se gomila radoznalaca. — Udaraj! Šta čekaš? — smejali su se i bodrili zavađene. »Bio je Poglavica u pravu!« pomisli Đavolak. »Ni ovi Gore nisu bolji!« — Dang, bang! — učesta Đavolak da baca čičak. Aj, kako se grad komešao!
»Uh, kako se Poglavica prevario da neko može uništiti čaroliju!« pomisli Đavolak, kad iz jedne niske, ruševne kuće izađe devojčica noseći malog brata u naručju.
Pogled na nju zasmeja Đavolka do suza. Bila je hroma i grbava. »Verovatno je pošla po hranu?« pomisli Đavolak i zagleda se u nju. Smešno pocupkujući, devojčica se s mukom probijala kroz smeće, ali nije ispuštala mališana.
— Bang, dang! — prema njoj polete čičak, a devojčica se sledi. »Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću.
Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?« Devojčica se ponovo vrati prvom prozoru.
— Šta tražiš? — zamrsi mu se jedna od njih u kosu. »Baš da joj ne kažem!«— pomisli mali čistač, a zvezda se, kao da mu čuje misao, nasmeja: — I nemoj, ali pazi! Srebrna ruža nije običan cvet.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Osećao je da se baš tom gradnjom opredmećuje jedna njegova velika radost i strepeo od pomisli da tu radost može nešto, iznenada, razoriti.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
On pomisli da je neke pute od sna ovog osvobodio se; ah, njegove prevarne nadežde: on je tada sebe utopio u sna carstvo tvrđe
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu, sa jedne uzvišice, mogao je Marcelus da sagleda celu varoš. Obuze ga tuga kad pomisli da će je njegova vojska opljačkati do gole kože, jer nijedan rimski vojskovođa ne smede se odupreti zahtevu svojih
„Oznojih se pri samoj pomisli na tu vašu kovačnicu!“ rekoh mu i obrisah čelo maramicom. „Da, to je bio dug, mučan i zamoran posao.
Pri toj pomisli, moja dobra supruga premire od brige i bola“. On uzdahnu, ojađen. „I crkva je grešna - i pregrešna!“, počeh da ga
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nego ode svojoj ženi u Solun, svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za njega najveća draž kad pomisli da će ih ona isto veče navući. Zatim da verujem, kao on, da su saveznički političari genijalni.
mračan kao pakao, tek mnogo docnije, u onim časovima samoće na frontu, buknuo pred očima u svoj svojoj strahoti? Pomisli, sasvim mirne savesti, sasvim mirne, i da sutradan ponova drhtimo pred njima! Jest, takvi smo bili, baš takvi.
Ne povodi se ti za ovim današnjim Beogradom. Eto, to ti je moj savet.“ „Čuj, Jaćime,“ kaže ona opet, „pomisli, bolan, da ti je ovo sve tako reći pred samu kuću došlo, tu ti se, tako reći, namestilo, tu ti pod nos došli ljudi iz
dok se o konjici nikad nije dobro izražavao, pa se može reći da je ovu donekle i prezirao, te je daleko bio i od same pomisli da joj ma kakve počasti i ovom prilikom ukazuje.
ove konjice Jaćim se, uopšte, reši da svu ovu ceremoniju samo hladno i pešački posmatra i kritičkim očima prati, jer, pomisli on baš u tom istom trenutku: ko mene ovde plaća da se ja, recimo, derem i svoje grlo, koje za pazarne dane moram da
Zanesen tako čitavom bujicom utisaka: „Jao meni jadnome,“ pomisli, baš kad iza Rumuna zatrese češka muzika, pa se sa nom izmeša i bat, kao šuma, bezbrojnih..
čeških ženskih nožica, sve u istim čarapicama i cipelicama, „jao meni“, pomisli on, „ko će danas ovde živ glavu da iznese?
I Jaćimu se nasmeši brk, i sve se na njemu zadovoljno smeškalo: „Bre“, pomisli on, „bre, Jaćime, grdno li bi pogrešio da si nešto kod kuće ostao, nikad ti to ne bih oprostio!
župe i muzike, ali pred svima Slovenci i Slovenke, te se prosto ne zna koja je nošnja lepša od druge, a Jaćim smesta pomisli: „Evo, veli, i ovo su ti ovde sve naši, čista naša krv, ali od nas podaleko žive i stanuju, te im treba pokazati i
„Gle“, pomisli tada Jaćim po treći put, „sad mi je sve postalo i jasno i prosto: ta ja sam umro i već vaskrsao.“ I baš u tom trenutku
Misli Mitar ovako o tome, pa ga baš pri ovoj pomisli veliki stid obuze. I kao hteo bi ovoga stida da se oslobodi i sve kao nekom četkom, koju u svojoj ruci oseća, taj stid
U momentu sećao sam se hiljade lepih stvari koje nam život pruža, i kosa mi se kostrešila pri pomisli da mi životu trenutno može doći kraj.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zar, pri pomisli da bismo bili drugi nego što smo — daleko uspjeliji, daleko čarobniji, pa i daleko sretniji — duboko u nama, ipak,
čovjeku ostane do starosti tanak, piskutljiv glas iz djetinjstva, tako je i meni ostalo to slabo razlikovanje između pomisli i stvarnosti, između „istine” i „laži”, između onoga što se „odistinski događa“ i onoga što se „samo zamišlja”.
Čudno kako neki takav, sasvim iskreni, sa dna nas potekli vapaj može da pod djelovanjem jednog kasnijeg zapažanja ili pomisli naknadno postane banalan, neiskren, namješten!
I stare igrače ostavlja na cjedilu nekadašnja sreća (gotovo da čovjek pomisli: zar je i kockarska sreća stvar hormona!). U naš psihički mehanizam ušulja se izvjesna negipkost zglobova, izvrsna
Kultivirali smo taj dioskurski ideal, i više se puta zaricali na tu vezu i zajednički ustanovljavali određene momente, pomisli, asocijacije, kod kojih ćemo uvijek kasnije, ma gdje se nalazili, intenzivno misliti jedan na drugoga.
sam ostavljao da se ta bulažnjenja lelujaju na nekoj ugodnoj granici, jednako daleko od sračunate laži kao i od stvarnije pomisli. Zabavica za jedne ferije Après moi le déluge!... A možda uopće to nije trebalo započinjati. Ali što se sad može?
Opirao sam se. Pa ipak su time bili uspjeli da mu usade nejasni strah pred pomisli na eventualnu manje vedru budućnost. S nekom zimicom u kostima iščekivao sam ta apokaliptički predskazana „potonja
Mutno, onako kao što se u zimljivu zoru javlja sjena pomisli da bi trebalo bolje navući na se jorgan: osjećanje tog „trebalo bi” u nama je dosta jako, i biva sve oštrije, ali što je
A onda, uslijed te pomisli, nagla provala mutne panike, smjesta zakočena i savladana napredujućom omaglicom, koju sam, u taj posljednji časak,
banknotu i ceduljicu s adresom, pa okreneš leđa i ne sačekavši da vidiš kako izgleda to cvjetno otjelovljenje tvoje nježne pomisli. Ne. Trebat će da pronađem takvu knjigu u kojoj bi se našli skupa i njen i moj ukus.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sad odmah okovi... jer on reče »opasna krađa«, a Vujo kaže da za to okivaju pre suda.... Gvožđe na nogama!...« — pomisli Đurica, i samo mu srce zadrhta od te pomisli. — Otkud tebi, momče, ove stvari?
Gvožđe na nogama!...« — pomisli Đurica, i samo mu srce zadrhta od te pomisli. — Otkud tebi, momče, ove stvari? — zapita policajac, dignuvši na jednom prstu duge niske starinskih novaca.
»Ala žive ova gospoda! — pomisli Đurica u sebi — samo jedu i piju, a ništa ne rade«, i tu se seti da od juče nije ništa okusio.
«To ću ja od istine da gladujem danas... O, brate, da mi je samo komad hleba... — pomisli Đurica opet. — Vala neću sad lupati, pa makar crkô... Mrzi me da gledam očima pandure... Kako bi bilo da spavam?...
baš ga ne bih mogao pogledati, a već posle... lako ćemo...« — pomisli Đurica i poslušno, pognute glave, iziđe u hodnik, gde ga dočeka drugi pandur i odvede pravo u kancelariju.
— Šta si ti, more, počinio tamo u Trbušnici? — progovori kapetan, čim Đurica stade. »Hvala Bogu!« — pomisli Đurica. On se plašio samo toga prvoga pitanja, strahovao je samo od početka; a kad vide da mu samo pitanje stavlja na
»Pa to je već prava noć« — pomisli on, i neko čudno, zagonetno nadanje ispuni mu dušu. Stade da čeka još, ali prolaznici behu vrlo retki, a razgovora
»Ja crna života, majko moja!« — pomisli u sebi i odmah se postara da uguši takvu misao, koja mu oduzima i poslednju kap prisustva duha.
Đurica ga pogleda začuđeno. »Šta će to sad — pomisli u sebi — da skačem kroz prozor napolje ?« Ali kad ustade s postelje i ugleda kroz onu rupu drugo prozorče, začudi se
Stanku veoma iznenadi ovaj glas. »Đurica — hajduk! Kako to može biti ?« — pomisli ona. Pre dve nedelje su zajedno na mobi kopali, i ništa; on — kâ i svaki seljak — kopa dobro, igra u kolu...
Đurica iziđe iz kuće mahinalno, kao u nekom bunilu, praćen dvojicom zlikovaca. »Ko zna — pomisli on — možda to neće ni biti ; dugo je do zore«. I tako poluumiren uđe u goru. VII Davno je svanulo.
»He, odsad nećemo kao jutros, zacelo nećemo« — pomisli on i zadovoljno se osmehnu.... Tako dođe do izvorca, koji je iskopan u samom koritu rečnom, te sa njega svi radnici iz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen, pa onda pomisli u sebi: — Bože moj, šta mora biti pod ovim kamenom?
Devojka se na to obraduje i pomisli u sebi da vrh od čizme ne može nikad biti teži od celog Petra, i reče: — Pa hajde.
Tu je on lijepo dočeka i stade milovati, a bogme i ona kad se vidje u onakom istom dobru kao i kod oca, pomisli da je on ja car ja carević, pa stade i ona njega milovati, te ti se tu lijepo po zakonu vjenčaše i lijepo živiše.
Misli, misli, pa smisli te ode pravo pred carski dvor i prisloni se uz vrata. Carski ga aščibaša spazi, pomisli da je gladan, te ga upita: — Šta ti tu čekaš?
Onda pođe po gradu unakrst, ali nikog živa da čuje, sve pusto! Sam u sebi pomisli: „Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!
Carević pomisli: „Sad dva života da mi pokloni, a treći imam, to je čudo veliko!“ pa uzme maštravu te mu dade, a ovaj popije.
Što god u nju metni, svaka se para stvori dukatom. Videći ovo vezirović, obradova se veoma i pomisli: — Baš mi je otac — alah rahmetile — ostavio blago koje nikad ne mogu potrošiti!
Začudivši se pomisli u sebi: „Hvala bogu, šta će ovo sad biti?“ obuče gaće i pođe u dućan. Kad dođe u dućan zapita majstora: — Šta ću
Sjutradan otiđe vezirović opet svojoj materi, te je zamoli da mu dade i treći ključ od treće tajne sobe. Mati pomisli: „Ta nije bilo ni u ove dvije sobe kakve vrijednosti, pa neće ni u ovoj“, te dade i treći ključ svome sinu.
„Hvala bogu“, pomisli vezirović u sebi, „svašta li ti je imao moj otac! Nije šala, trešnja, pa usred zime“, i u čudu ubere dvije i izjede.
„Još mi je ovo manjkalo“, uzdahnu vezirović, pa poče kleti trešnju, ali kad pogleda na jagode, pomisli: „Vala ću ubrati još dvije jagode grožđa, pa kud puklo da puklo. Gđe su dva roga, neka budu i četiri!“ — Ali nu čuda!
“ — Ali nu čuda! Čim izjede grožđe, odmah mu rogovi opadoše, kô da mu ih rukom odnese. „Ah! pomozi ti, jaki bože!“ pomisli u sebi, „povratiću ja sebi i ćesu i gaće i sviralu, čini mi se, ako bog da!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Tamo mi se dogodilo nešto od čije mi se i same pomisli kasnije ledila krv u žilama. Bila je to moja druga pustolovina u crkvi.
Kasnije kada sam poprimio nešto od praktičnog američkog duha, tresao sam se od same pomisli i divio se svojoj ranijoj ludosti. Želeo bih da mogu da opišem svoje prve utiske iz ove zemlje.
Uporedite sada ovu situaciju sa onom sa kojom se suočila moja turbina. Čovek bi mogao da pomisli da bi tako jednostavan i lep izum, koji ima mnoge karakteristike idealnog motora, trebalo odmah da bude prihvaćen, što
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
? Crveneo sam pri toj pomisli, a bojao sam se da ću se još više postideti kada me bude upoređivao sa svojim mladim studentima koji su već imali
- U to ubrajam sve znanje - nastavila je ona - koje me približava bogu; a ovo novo znanje sigurno je takvo. Pomisli, sine moj: bog šalje svoje poruke od zvezde do zvezde i, po rečima Davida, od zvezda ljudima, još od onog doba kada je
Kad god pogledam ovu divnu palatu, uzbuđen sam pri pomisli da blaga koja ona sadrži u obliku organizovanih naučnih dostignuća i umova, spadaju među najvećim od brojnih
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Parobrod je imao da krene oko jedne, a već zvoni podne. Cveta pomisli da je bolje da ga pričeka, ako će i duže, da je ne ostavi. Nije ni sumnjala da se neće prevesti i za nešto manje.
što daje bilete i za polovicu, kad sazna za nezgode što su je neprekidimice saletale, a da nije ni za što ona kriva. Pomisli da je i ona krštena duša.
Prolazeći mimo toliku čeljad što uživa u bogatstvu i obilju, pomisli Cveta na svoju nevolju; jada se u sebi: „Toliko bogataša, pa niotkuda pomoći”, i jače oseti u svojoj duši samoću, brigu
—Da pođemo, a? Idimo! — jedva dočeka Marko. „Ali da bar nešto ponesem deci”, pomisli Cveta i odjednom sinu joj misao: — Udijeli darak, gospodaru! — usrne pred trojicu mlade, nasmejane gospode.
Starac, srdit, odmah se ne sjeti da je Spasoje zaostao, a poslije, kad su kola odmakla, pomisli: „Požuriće priječicom, pa će ih dostići”.
Devojka časom prekine niz misli i zaboravi na se. S ulice čuje se snažni ljudski hod: pomisli da vojnici marširaj u, pa i nehotice osluškuje, dok za kuću zaminuše. — Jesi li sašila?
I osjeća slačinu u životu i za dah umirene slasti... „Vjetar mora da je napolju”, pomisli, jer nad krovom njegov udar tugaljivo fijuče, i fijuk se sliva sa zvučnom jekom vojničke trube.
Njoj i nehotice pred oči dolazi vojnik u teškoj službi na straži, pomisli na nj i kao osjeti zimu napolju, sažali nepoznatoga patnika i kupi se pod topli pokrvač.
I gleda na Lovćen, čije visi bijele se od snijega. Dolje, ispod njega, u bukovim šumama, po kazivanju, pomisli da se ona rodila.
Pa kada pomisli da je tamo negdje iščekuje jedno od njenih čobančića, požuri nizbrdicom, jednako gledajući u svoj školj što je nepomično
Kad se najednom sunce pomoli iza oblaka i zahvati joj glavu, pomisli: „Lijepa je i jaka je!” — Što premišljaš? — upita je iznebuha.
Zureći u daljinu, djevojka pomisli da je to, može biti, brod na kojemu je on ukrcan. Iako nije bila sigurna da je to taj brod, osjeti u sebi silnu tugu,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Čitalac ne može a da se ovde i nehotice ne seti snižavanja visokih tuđih, „uvezenih“ vrednosti; da, naime, mimogred ne pomisli na poznatu teoriju Hansa Naumana, iz međuratnog perioda, o narodnoj poeziji kao o spuštenom kulturnom dobru iz viših
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na primer, iz prve verzije romana: „Ne pade mu ni na um, / da pomisli, / da ga žena, / kod kuće, / vara”. 286 Kasnije su - svakako pod uticajem novih pravopisnih normi - brisana dva prva
286 Kasnije su - svakako pod uticajem novih pravopisnih normi - brisana dva prva zareza: „Ne pade mu ni na um da pomisli da ga žena, kod kuće, vara“.
Izgledalo mu je potpuno čudnovato da bi neko mogao da mu se umeša u ovaj posao i da ga što pita. Naježivši se, pri pomisli: kako bi vrisnuo ma ko da ih vidi kad budu zajedno zaspali ovde, on oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Radi nas, jer se ja neću nikada poturčiti, a ti ćeš vavijek ostati ni to ni ovo. Radi našega đeteta... Pomisli: zar ima bole vjere od naše?
Tako strašan i razrogačenih očiju, sav u uverenju da dobro radi, on pomisli da za sutra ostavi poslednji obračun, pa se prući pokraj sina i odmah zaspa.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Najposle, da ne pomisli tko da mi je scena, koja se u Rodoljupcu od G. Čokerljana izdatom šečatana naodi, ko izmeni ovoj povod dala, jer je i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Meni se steže srce od bola pri ovom užasnom prizoru i pri pomisli da će možda i ona sela koja se sad onako divno bele kroz gusto zelenilo voćnjaka, za malo čas buktati u plamenu i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osetio sam smrad. Ali gadan. Onom do mene „prioćalo se“. Trpeo, grešnik, dok sam bio budan. Kad sam legao, on poMisli da sam zaspao, pa sad može. Da iziđe, poginuće... I onda — više moje glave. — Šta si mu radio? — Ništa.
— Na frontu se to i ne oseća mnogo, koliko ovde u Solunu. Kad pomisli čovek da smo svi mi, koliko nas ovde ima, bili žrtvovani, dok je ovde varijete, pun lepih ženskih... — Ništa to nije.
Ne ki podmazivali puške, a drugi se raskopčali i trebili od vašiju. Gledao sam ih i nešto je u meni drhtalo od pomisli da će kroz koji čas polovina od njih ležati mrtva. Došlo mi je nešto teško.
— Gde je komandir čete? — Prošli ste. Naopako. — Kako! — uzviknuo sam zaprepašćen, jer sam pretrnuo od pomisli da sam mogao tako i na vrh da iziđem. Pošao sam za vojnikom.
— To ni mi ne možemo znati. Ostavlja se vašoj uviđavnosti. Pretrnuo sam pri pomisli, ako bi artiljerijska zaprečna vatra pogodila naše na poljani. Izginuće svi do jednoga.
Tresak, jauk, prasak, ljudi postaju zveri... OD same pomisli trgao sam se... A oni će noćas izazvati tu stvarnost. Dragan je nešto pisao... Da li mu se šta predskazuje?
— Eto tako... Bio je dobar drug. Za sobom je ostavio ženu i dete. Strašno je to kad se pomisli da oni njega iščekuju, nadaju se, a on leži mrtav. Sišli smo brzo do svojih konja...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti znaš ove c'jenu, I kol'ko sam jagnjad im'o ja na silu njenu. Ja ću zaći izdaleka, zametnuti trage, Nek' pomisli: Veseo je, taj nije bez drage.
U smeju joj na usnama volju ti primeti, Bude l’ dobra, tad pomisli da si već na meti. Kad ja dođem i upitam, kazaćeš mi stanje, Taj će vopros bit mom sercu najslađe pitanje. 1838.
Tim si rane pozledila ljute Od kojih će mnoga lepa duša Padajući u vrtlog nesvesti Od jadanja doći do skapanja, U pomisli što se varat dala. Smrtna j’ rana prevarom zadana.
Jakšić, Đura - PESME
„Zvali ste me da porečem Svojom krvlju što sam pisô, Mojim nožem da presečem Od pomisli prvu misô: Da se klanjam nemoj slici, Koju ne znam niti čujem, I u njojzi, varalici, Hrista boga da poštujem!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Besna je ona. Kamdžija njoj treba! I jedino misao da to spreči, da se ne čuje, ne pomisli da je zbog njega to učinila, samo to mu je bilo pred očima. Uđe na kapiju njihovu. Ljutitim korakom pojavi se u dvorištu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I sada, gazeći blato, misleći na cure, jari se, strast ga zanosi. —Neće druga pobjeći, — pomisli, — neće, boga mi! Hitar je, pa u putu stiže seljake, dostiže i onoga siromaha u rastrganome gunjcu što ga jutros
— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke
— Taman se uza slamu priljubila, — pomisli i ispravivši se, veli joj: — Sada je sve u redu, uđi! Božica se sleže, srebreni đerdan s nje zvekće, a Rade, ulazeći
I kad to pomisli osjeti u sebi utisak kao da gleda da mu neko sinu Radi trga desnu ruku sa živa tijela. A jedne noći premišlja: što bi
Pa mu pamet muti sila izmrčene hartije, rastrkane po golemome stolu, i debele, uvezane, trgovačke knjige. „Sigurno”, pomisli, „i moje je ime nekoliko puta u njima upisano; više vrijedi ova prljava hartija od cijeloga našega sela!
i pozdravlja te. Petar se prvi diže i pogleda na društvo. — Vrijeme je da se pođe, — veli, i pomisli: „Ionako ih je vino dobro prihvatilo!” — Kupiću vaše dijelove, samo da mogu Iliju goniti ...
— reče on živo i čisto je pogleda. Ona sagleda u njegovim uzigranim očima vatru i volju kao nikada dosada. pomisli, „čovjek je!” i primače se k njemu. —Što će ti kobiletina? — pita ga. —Napojiću je. —Drugdje ima vode za nju.
Ali ako ga zakon primora da je na komade dijeli, da je kida? ... I kod te pomisli opet mu se predstavi živa slika: čini mu se i teško mu je, kao da ko trga Radinu desnu ruku sa živoga tijela.
Mogla bi se prodati na dijelove, po česticama... raskomadati... Ilija protrne, pomisli: „Raskomadati?” —Ne, gospodaru!
„Bih, vala, — kad ne bi moglo biti drukčije, — svojim je životom otkupio!” pomisli. I sve bi osim Rade za nju pregorio, da samo ne upadne u tuđe ruke.
Trenom ispovjedi ga i ogari cedulju. „Biće da je na njoj posvjedočio” pomisli Rade kad mu je povratio. Izišavši iz crkve, hodajući po gradu, čudio se što ga pop Vrana čini da dangubi i baca ga u
„Besposlice!” pomisli i svrne u krčmu da se založi. Poslije, napivši se zdrava, primorskoga vina, skita se po gradu, jer je prerano poći na
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Voda je dremala, lenja i nepomična, iznad plodne vratimljske zemlje. Svi su zebli od pomisli da Morava taloži na dno poplavljenih predela šljunak, jalovu stelju iz koje ništa više neće moći da nikne i plodove da
unesrećeni koji tu prebivaju iz dana u dan, pa malo zdravlja, mladalačkog smeha i života nije tu naodmet, da Bog ne pomisli kako je stvorio jedan užasno nesrećan svet od koga samo vapaj dopire.
Plašim se usamljenosti. Hvata me jeza od pomisli da ću ostati ovde sama u kamenjaru, među sprženim kovragom, zvečarkama koje gmižu okolo, dok im tela blistaju na suncu.
Prisećao sam se svih bitaka u kojima smo bili zajedno i grlo se stezalo pri pomisli da ih žive nikada više neću videti. Makarije Ono što se jutro dogodilo božija je kazna. Sručila se na nas žestoko.
Pa zar će nam više iko verovati da smo mi monasi glasonoše božije pomisli? Možemo li reći: živite onako kako mi živimo, bojte se Boga onako kako ga se mi bojimo, postite, molite se,
po čupavim saboriškim obrešcima, i Doroteja koji još ništa nije pokušao protiv stene i mene koji se gadim od same pomisli na neki rad, pogotovo na tucanje kamenja?
Tri krmače, od kojih je jedna sprasna, četiri nazimeta i desetak prasadi. Uhvati me svrab od pomisli da bismo mogli čitav čopor namamiti na stupicu. Kažem to Doroteju. On klimnu glavom. „Mogli bismo“, kaže.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada. Jeza me hvata od nje, ali se stišava pri pomisli da je moj položaj na Alcioni izvan domašaja njenih topova.
osećao je da se približio, na dohvat ruke, rešenju svoga velikoga problema, a grlo mu se osušilo od uzbuđenja pri toj pomisli. On morade ponovo sesti.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Ljubav prema njima i potreba da im se priušti radost Milovanova je privela pomisli da deci napiše knjižicu pesama“. Glas pesnika se pita koji bi poklon bio najprikladniji za dete (potencijalni darovi
Stanković, Borisav - TAŠANA
) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako? TAŠANA (ustaje, a već tresući se od pomisli na dobra jela, pića): Da, da, još i to: dobro jelo, dobro piće. Meni i ovo je suviše, pa još i to mi treba.
zaspiš i odmoriš se — a ono još moraš da paziš, i da tamo, po čaršiji, po varoši, po kućama, što ko ne kaže o tebi, ne pomisli, ne čuje što. KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza. Pomisli na svoje rođenje i detinjstvo, na mladost, na naglu odluku da se ženi nepoznatom devojkom.
Gospa Nolaje počela da mucka od navale raznih pitanja i pomisli. Je li to Talijanka spremila neku smicalicu? je li Julici teško u kući? je li posredi račun, ili ljubav?
čita: govori kako je njeno delo što su joj sinovi advokati i doktori, i što joj ćerka ima mesto u jevrejskoj opštini. Pomisli, Milane, ta balavica prima svakog prvog platu, kao čovek.
Posle pola sata ropac stade razređivati svoju neumornu ujednačenost. Krkljaj, pa pauza. Krkljaj, pa pauza. Otac Milanov pomisli: Neka, lakše mu je tako, odmara se. I nehotice stade brojati krkljaje. Opet krkljaj, pa pauza. Opet krkljaj, pa pauza.
u najmlađoj, Kosovčevoj generaciji, prvi do Kosovca vrši njegove dužnosti, oseća se sasvim kao Kosovac, i zastrepi pri pomisli da bi se autentični Kosovac jednog dana mogao živ vrasiti. — Nikad doći na red, a život žuri!
Ljudi se gade sebe, povraćaju sebe. Ko je kriv? Kako? Zašto? Ljudi, braćo!... Sve su to pomisli i misli, a palanka je izgubila moć govora. Palanka ima srce.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Njegov poočim pomisli da je dosta kod njega bio, i da je vreme da ga sopstvenoj njegovoj sudbini preda. »Ljubezni Romane« — ovako mu stane
— Ona ga spočetka dosta dugo kako spava gledaše; potom pomisli da je bolje na javi mu što ima kazati, i metne ruku (ja upravo, gospože, ne znam gdi) da ga probudi, koje bi i učinila
postupaka svoji, ali Roman, koji je, kao što je rečeno, poetičesko voobraženije imao, osobito snom zbunjen, pomisli da su to oni isti neprijatelji koji će ga u ropstvo voditi, pak raspalivši se gnevom Kraljevića Marka, »Mene u ropstvo?
to jest morao sam se sorazmerno našej magarećoj prirodi uplašiti; ali moj gospodar, koji je na mojim leđima sedio, pomisli da sam se ućudio, pa ti lati batinu, te mi tri rebra slomije.
Međutim da ne pomisli tko da mi, žitija slavni magaraca pišući, originalno pišemo. Šta može kod magarca biti originalno?
Spočetka pomisli ovaj da je kakav divlji mačak koji se na dve noge k njemu približuje, no zamalo se uveri da je to Adamov potomak, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Grana me neka ošinu preko lica, i zaplašen od nove mogućnosti da udarim glavom o drvo, zategoh dizgine moga konja. Pri pomisli da onaj može opaliti pušku u moja leđa, nesvesno polegoh i ponovo obodoh konja.
Dah pobožne osećajnosti i fanatičan zanos bi obujmio mlada srca pri pomisli na tužno Kosovo. Ono je neodoljivo spajalo misli kao neki uzvišeni kult i postalo sveta zamisao cele jedne nacije...
— Ah, na stranu uverenja da će na kraju sveopšti mir pobediti — razmišlja potporučnik Ljubiša — teško je ipak pri pomisli, da nas više neće biti... Mračno zvezdano nebo ćuti. Strahovita tišina lebdi nad zemljom.
Petrović, Rastko - PESME
Devojče potrča da ih uzbere. Ali je tresište rovito: više se nikud ne može Nego u dubinu do kraja. Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko Da joj se visoko telo utopi. Pa kada se uveri, nasmeši se i opusti!
Pa deran, koji pronađe ovo docnije, Može l oprostiti mladosti ljubav za bundžije: Pomisli na njega, ovu pesmu što krije Tajnu naklonost; i zbunjenost ga trza!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, koji je još suncokret poleteo u visine? Koji je to želeo? »Sa mnom nešto nije u redu!« — pomisli mali suncokret i prope se na prste u želi da poraste i stigne braću koja su majci već bila do uha.
Vide li ga ko? Ču li? Ježio se mališan pri pomisli da bi ga mogli zaustaviti, ali suncokreti su spavali, svi do jednoga! A trave? Spavale su i trave.
Uzalud su ga mravlja deca molila da ih poštedi! Uzalud su mu nudila pomoć! »Kome bi još takvi mogli da pomognu?« — pomisli dečak prezrivo, i ne obazre se odlazeći. Na vrhu Srebrne Gore Cvet ga čeka, nema on vremena za priče.
»Koješta!« — pomisli dečak. »Otkuda žbunu oči? Mora da mi se prispavalo?« — htede dečak da uteši samog sebe, ali mu strah kao ledena voda
Očice trepću li trepću. »Mora da se i njima prispavalo?« — pomisli dečak, kad se žbun, iznenada, pokrete i zakorači ka njemu... Uzalud je zatim bežao.
— crnog ogrtača i crne kapuljače, najednom nestade. Vetar se naglo utiša, a Drvoseča pomisli: »Sad, šta je — tu je!« Prebaci on vreću preko leđa i krete ka planini, ali se pred sam ulazak u selo zaustavi,
A kad su poginuli napunili rovove, seti se Drvoseča vreće. »Baš sam budala!« — pomisli. »Iz gluposti ću ostaviti glavu u smrdljivom rovu!
S tugom se sećao čak i đavolova lica. Pomoći nije bilo. Smeh i poruge pratile su ga kao najverniji pas. Konačno, pomisli da je i smrt bolja od ovakvog života, pa odluči da pođe i nađe svoje pravo lice ili smrt.
Drvoseča poče da se na smešno lice privikava. Čak pomisli da ima nekakve svrhe njegov život i iste noći prvi put, spokojno zaspa.
Žena se smešila, a susedi mu dobardan nazivali. »Sve je to samo san!« — pomisli otvorivši oči i pređe rukom preko lida. — Gle — reče — gde je bradavica? Gde su dlake?
— Gle, neki su od njih zreli! — uskliknu žena i nabra čitav snop makovih čahura. »Mogla bih ih poneti sobom!«, pomisli i kao krilata polete s makovim čahurama u naručju.
— Ko to govori? — žena pogleda oko sebe, ispod sebe, ali nigde nikoga nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?« pomisli, ali glas ponovi istu primedbu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sva četiri jesu jednolika: jednog rasta, a jednog pogleda; jedne ćudi, a jedne pomisli. Na njima je ruho jednoliko: čista svila do zemlje spušćena, a kadifa u kraćem skrojena, sve oružje u zlato oblito, u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
mjestu, zaždio bi odmah trkom natrag u logor da uzbuni ostale, ali odvažni dječak brzo savlada prvi strah i pomisli: — A šta će biti ako je samo obični jazavac ili neka još bezopasnija životinja?
— Drekavac! — pomisli poljar nijem od straha i pade na leđa. Ovo je zaista bilo i previše poslije čitave one malopređašnje trke.
— Možda je s njima i naš Nikoletina! — pomisli sav ošamućen, u vatri uzbuđenja. — Ne da rezervoara Nijemcima u ruke! Već mu se činilo da je i sam tamo, pod moćnim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak posle toga boljarin pođe da otide do Ilirika k jeparhu skazati mu o veliki čudesi svetago Dimitrija, i pomisli uzeti od tela neko hise da i onamo krasnu crkvu spravi na ime svetomu, i one mošti položi pak u onu crkvu što bi ih
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kote samo obrte glavu pa se krišom nasmeja; valjda i njemu smešno dođe pri pomisli kakav bi smešan izgledao šegrt Pote kad bi zaista virio kroz plot u čorbadžijsku baštu i uživao u prizoru opisanom u
— Lele tugooo! Istin’ rekoše koji kazaše: „Da ne dava Gospod na dete što mu majka pomisli!“ Ete i s men’ i Manču mi alis ta si je sag rabota! Može da i neće bidne baš tako lošo! Done! Done, mori!
Sestre ti se poudavaše sve za ljude trgovci, a ti što iskaš?!... Pomisli se na koga si kerka! jedan si je čorbadži-Zamfir u grad; more, do Solun i Filibe nema ga jošte potakav!
Ove cele nedelje kao rob trpe psovke i grdnje, ali sve to rado snose pri samoj pomisli na nedelju posle podne, pri pomisli na igru i ašikovanje. Dođoše već i Cigani.
Ove cele nedelje kao rob trpe psovke i grdnje, ali sve to rado snose pri samoj pomisli na nedelju posle podne, pri pomisli na igru i ašikovanje. Dođoše već i Cigani. Čuvena družina snabdevena raznim muzikalnim instrumentima.
i razgovoru, o Manulaću, o proševini, o svadbi njihovoj i o životu njihovom posle svadbe, pa se trže uplašen i od same pomisli te. Vrati se opet mislima sinoćnjem događaju.
Kakva bruka!! Bar da nije to pred njim bilo! Ljut, pođe na njega, trže se i razabra se malo. Koješta! — pomisli Mane — pa Manulać nije ni bio tu. On je u to doba već obično u krevetu.
“ a on tada polete i viknu na nju iz svega glasa... Trže se i razabra.. Šta je ovo? pomisli Mane, kakva doka, kakve druge žene! Niko više nije tu bio, samo njih dve.
I gledajući neprestano igranje one suklate Manulaća, pade mu teško; steže mu se srce i pomisli u sebi: „I u čem nisam bolji od ovoga zevzeka Manulaća, — i ona opet volije njemu nego meni?!...
Šta je ovo, ako ko boga zna? pomisli Mane, pa se samo prekrsti od čuda i reče: „Gospodi bože, i ovoj čudo u svet da vidim!
Posle tri dana on je već imao ideju o osveti i zadovoljan trljao ruke pri pomisli da to neće biti san koji zorom bledi i nestaje ga kao magla sa Paša-čaira što se diže i nestaje je pod zracima
Kako može toj i da si pomisli?! — E, idi si, pa gi pituj sama. Oni si takoj zbore. Dževap ne mogašem da si veće dajem, — tol’ki me pituvaše!