Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No odma pomislim: ja vido’ cara u avliji i usna mi ne prepuče, a i nije strašniji ni od jednog beogradskog vezira. Hajde, pa što Bog da.
Ja onda pomislim: baš su meni dobro kazivale moje komšinice babe, da sam ja učen; međer i moj učitelj Sabov ne zna više od mene, zato on
Ja sam bio podalje od te skupštine, i kad čujem najedanput tu viku, i vidim ono komešanje među ljudima, pomislim da ga ubiše, no kad dotrčim bliže čujem da svi viču: „Srećno, srećno! Aleksa je opet knez!
” — Pomozi Bože, pomislim ja, kad ovaj stari tako govori, koji zna kako je vojevati. Odma ja odatle pošljem Živana iz Kutešice u Suvodanje Miliću
da sam se onda prvi put nasmejao, otkako smo Dunav prešli, a i sad, pisajući ovo, ne mogu da se od smeja uzdržim, kad pomislim na nji̓ova po snegu ležišta. Zato sam i upamtio da smo u Klinu bili uoči Svetoga evangelista Luke (tj. 18. oktobra 1804.
) Ispituj vinovnika, a ne osuždavaj sama Černago Georgija. u tako krajnjem nedoumeniju pomislim: nebo visoko, zemlja tvrda, a od Cesarije Turci vodu zatvorili, begati se nema kuda a braniti se ne možemo.
Neizbežimo ropstvo i smrt pred očima vidim. Preznem i otrgnem se iz ruku očajanija, i aki od sna probudim se i pomislim: a da l̓ bi se jošte u čem sebi i svom rodu pomoći moglo?
” i otera me natrag. Ja gladan, a žaleći za mojim petacima, pomislim: ja nisam nikom kriv, a neće mene arambaša poseći; vratim se oko brda, dođem kući, al̓ to velika gromila oružati̓
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mi nismo naučili da se vi, Turci, na nas smeškate; pa kad sam te prvom video kako si sladak, a ja pomislim: ovaj dobra ne misli!... Boga mi!... A sad... sad ću ja drukčije i drugom kazati.
— mislio sam. Onda mi opet dođe drugo u glavu... ono kako se Aleksa prenerazio... sve... I, onda opet pomislim: ko zna!... Da si samo video Aleksu onoga dana kad sam detetu molitvu čitao!...
Dan-noć u strahu... Kad samo pomislim na moje kod kuće, kojih se svi odrekoste, kad pomislim da oni behu roblje nezarobljeno ni krivi ni dužni; kad pomislim
Dan-noć u strahu... Kad samo pomislim na moje kod kuće, kojih se svi odrekoste, kad pomislim da oni behu roblje nezarobljeno ni krivi ni dužni; kad pomislim kako se pravi krivac bezbrižno šeće po Crnoj Bari — u
pomislim na moje kod kuće, kojih se svi odrekoste, kad pomislim da oni behu roblje nezarobljeno ni krivi ni dužni; kad pomislim kako se pravi krivac bezbrižno šeće po Crnoj Bari — u meni se uzmuti utroba!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona ne otimaše ruku, ali izgledaše ozbiljnija nego što bih ja hteo. Ovo je zgodna prilika da ogledam njeno „srce”, pomislim se. — Gospođice, poklonite mi ovaj prst. Ona je neprestano u njega gledala.
E, pa laku noć! Dođoh u svoju sobu. Na znam otkud, pa ipak osećah se uvređen. Ah, nema smisla zanositi se, pomislim. Treba ostaviti stvar. Nema tu onoga što sam ja mislio, a naposletku i ne treba. A šta sam ja i mogao misliti? Da me...
Nekako osećanje ispunjene dužnosti golicalo je prijatno moje grudi. Ah, ovako je divno! — pomislim se ja. — Šta me veže za nju? Nisam ničim angažovan. dalje, dakle! „Odsada će braca Mika ovako da radi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa sad... ono ne kažem baš da nema; ono što ima bolje, tome čast i poštenje — veli gđa Persa. — Ali tek, ja bar uvek pomislim da su druge sretnije matere što im ćerke nisu tako pasionirane za nauku i za čitanje, pa kažem u sebi: »Bože, kako je,
— Pa ja nisam gđa Persa, da pravim spletke. Ali sad je već dosta, isuviše. Samo kad pomislim kako su ga saletili, pa mu napunili uši!... Sirota Juca, nje mi je samo žao!
Bolje u zemlju da sam propala! Ubio ih bog, svud se oni moradu da strefidu. Muškarci! Juf, samo kad pomislim... Pa još oni paorski muškarci čim vididu, a oni spevadu šorom. O, o, mog malera nema nigdi, slatka snaš’-Pelo!
Ah, frajlice, blago Rotšildovo što je! Kad pomislim da će Sve to biti moje: Zulove i šnekle I to belo lice Roznforb-boje! Ah, ljubazna Julo, Sve će biti moje!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Da ne postoji druga žena, pa to bi bio užas! Kad samo pomislim da interesujem žene, ja osećam kako u meni pridolaze novi talasi životne sile i radosti.
I lepo sam, Boga mi, našao jedan takav stan za propadanje, pa mi i sad sve smrdi kad pomislim na onu debelu, znojavu ženturinu u fesu, što je posle nedelju dana ušla u moju postelju da vidi ,,šta radi i da li spava
Tako je, svaka mi se kaplja krvi buni kad pomislim: da je ovaka ista moja mladost otišla negde u nepovrat. Zašto je ona otišla u nepovrat? Kome sam je poklonio? Kome?
Afrika
Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao
Ali samo ležim pola sata, pa mi se ili učini da čujem zvrjanje automobila, ili pomislim da su oni crnci iz Boboa možda već stigli, te opet istrčavam na trg.
Sve to jedino iz raspuštenosti. Kad pomislim da sam četrnaest nosača i nosiljke platio sa napojnicom šest franaka, za celu noć nošenja, da sam po pet franaka davao
Teodosije - ŽITIJA
pošto je Bog hteo da se dogodi onako kako žele roditelji tvoji i velmože vaše i braća tvoja, ko sam ja da tako nešto i pomislim! Bolje bi mi bilo da se i ne vratim ocu tvome.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- To su uradili miševi! - rekla je Rašida kasnije, ali ja nisam mogao da ne pomislim na Gretu kad god bih pogledao zakrpe u sto boja.
VII Na nju ne bih mogao da ne pomislim i da nije bilo tih pantalona, jer je ona bila svuda s nama. Rašida je zahtevala da je donosim čak i na plažu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— vrati se Pop. — Daj mi grudvu! —Kad imamo voz? —U šesnaest i četrdeset. —Ima vremena . . . —Kad pomislim samo gde nam deca žive! — reče Pop. —Nije ni čudo što su stalno bolesna! —Molim? — reče Čile.
— reče kćerka. — Šta mi je guraš? —Pravi gospodin! — kazala je žena nagnuvši se poverljivo. — Ipak, znate, kad samo pomislim da je neko od njih, tim istim rukama . . . — Ne, ne... — razmišljao je njen muž tonući sve dublje u stolicu.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Huj, kad pomislim da se poklade približuju, groznica me vata. OTAC: Ubi se, ako možeš. MATI: Kukavna devojka, osušila se od plača.
Radičević, Branko - PESME
“ Sit ga s' tedo onda da namlatim, Da mu napred velje trude platim, Ali zatim pomislim opeta: Ta šta oćeš više od ćušeta?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Evo ovako se ustobočio, lud, kad ti kažem, pa prosto vrišti: „Žensko! Kad pomislim da je sto hvati od mene, nek je hiljadu hvati od mene!
Kostić, Laza - PESME
dvorište tamno, samo tek uz opali prikućak kao da se miče nešto belo; pomislim da je nespokojni duh pokojna kakva glasa što se u Matici porodi nekad, predlažuć da se pustoš opravi, pa bludi sad,
Kad se posle duge noći jave zraci nove zore, te pomislim, sad će doći sloboda na naše gore, da će hteti, ko će moći, dići narod bogu gore, te će biti jedan, srećan, neće biti
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Vreme je čudno, mučiš se i kinjiš, pak najedanput da ti drugi odnese. KUZMAN: To i jest, ali s druge strane kad pomislim, ljudi smo smrtni, da mi se iznenada što dogodi. DAMJAN: E, fala bogu, kanda smo samo mi na svetu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ponovo potucanja, ponovo gazdarice, tuđe prolazne gajbe, ista stara izlizana filmčuga... Kada pomislim da ću i ja statirati u tom bioskopu, dolazi mi da unapred poklopam traku, mame mi!
Tako on lepo otputuje na more, miran da ne može biti mirniji. Dođe mi da puknem od smeha kada samo pomislim na kome je ostavio kuću! . Moj matori počne onako iz zezanja, da obilazi uveče Zokijevu gajbu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— To li je? — i Aleksandar se zamisli. — Ja bogami, ako ne pokupimo mi, uzeće Austrijanci. Hajd uzmi trojicu, i kad pomislim da ste tamo, vi da ste ovde. Vratili su se terajući čitav čopor prasadi, i noseći dva džaka jabuka i bakrač pun meda.
— prekide ga komandir. — I rešim se da zakucam... Neki ženski glas: „Slobodno!“... A-ha, tu je, pomislim i uđem. Zamalo da se preturim...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
sam da legnem i tu, da se zagledam u more i prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Tu sam se i rodio. ,,Čudnovato, to onda nije zemlja mojih predaka, moja domovina“ — pomislim, a glasno zapitam: — Pa zar ti baš ništa ne znaš o toj zemlji? Zar ni po čemu nije čuvena?
Izvoze samo svinje. Pomislim da ribar zbija šalu sa mnom, te planem: — Ta šta ti meni koješta pričaš, valjda misliš da sam lud?!
,,To već nije zemlja mojih slavnih predaka, jer ona je čuvena junacima, velikim delima i sjajnom prošlošću“ — pomislim, ali me ribar čudnim odgovorima na moja pitanja zainteresova, te se rešim da i tu zemlju vidim, kad sam već tolike druge
“ Buni me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za
„Lepo, boga mi; kud ja da natrapam na to čudo!” — pomislim u sebi, i bi mi neprijatno, jer sam se u Srbiji već odvikao od političkih zborova i učešća u javnim poslovima.
„To je divan i obrazovan narod!”, pomislim u sebi i pozavidim toj idealnoj zemljici. Tu, valjda, ni moja pokojna strina ne bi huknula ni predvidela kakvu opasnost.
„Umalo ja ne potamneh slavu njihovog Leara”, — pomislim i okrenem se zadovoljno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo što se ceo san nije završio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Lakše, lakše za ime božje! viknu mi on. Stadoh, al’ ne znam šta da mu kažem. Otkud on ovde? Pomislim da to nije kakav nov kolega.
Gde su obe palilule, pomislim se i uviđam jasno da nema smisla ići... Ali pusto đakonsko srce: zna da mu nema više od jedne čašice (pop Cuca je
A ja se vidim da sam mlađi, pa ćutim... Samo po nekiput u sebi pomislim: »Neka vas, obući ću i ja kadgod taj epitrahilj, pa ćete mi onda platiti sve ove muke«...
« A ja se topim od radosti. Pa kako mi je kad pomislim na rastanak!... Prvo mi dođe u pohode pop Cuca. Žali se kako je kod njegove kuće nevolja: žena mu već dve godine ne
Vasinog dućana pa pogledam unutra, srce me moje zaboli; sve puno, brate, ko kutija, pa te milina pogledati, pa još kad pomislim da je sve to moglo biti Katino. — Ej, Julo nesrećna, šta učini od našeg deteta!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Ponekad, kad vetar svoj večni pripev zagudi, Luda mi nada za tren ispuni grudi; Pomislim: možda on srećne provodi dnevi U podrumima, uz tople, kućne cevi, Možda je, našavši drugare spretne i mlade, Naučio
MONOLOG STONOGE Šta je sadržaj monologa Što ga, mileći, vodi stonoga? „Idem, sad levim, a sad desnim: Kad pomislim, dođe mi da pobesnim. Naizmenično parnim i neparnim, Pazeći da se ne prevarim.
Po sto volova dnevno strada poradi Zlih navika u vezi s kuhinjom i menijem! Kad pomislim na sve, život mi se ogadi I dođe mi da više ne jedem i ne pijem... KRAVLjA LjUBAV — Šta je ljubav?
Kakva reka? Pomislim — okean Čedu mom je za život potreban! — I to je sve što bih mogla reći O ljubavi, materinstvu, sreći; To je naše
I zato, kad god pogledam veliku gradsku palatu, U meni se probudi sećanje najtajnije: Pomislim na vojnike koji su umirali u ratu, Tamo, u gudurama Albanije.
— Al kad pomislim na druga njegova postignuća, Ja se od glave pa do pete naježim. GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA Danima, danima, danima
Izvadi me iz ove bede! Dotakao sam nogom u dno Poniženosti... Pokaž se, kume, dede! Srce mi zakuca kao ludo Kad pomislim da si tu negde...” „Đoko Đorđeviću, sevap učini! Dosta si uživao u obilju...
Kad pomislim, dah mi se i sad preseca! Šta sam mogla? Vratih se u Čajniče, Majci, i onamo sam tri meseca Zbog tebe plakala, izdaj
Da ga prodamo, sva tri pristasmo. U pitanju nije prisila, I za odstupanje sad je prekasno!” „Kad pomislim na sve škotske tuševe Koji u braku čekaju čednu nevestu, A posle — šumagele!
U dve-tri sledeće noći, napisao sam još pedesetak pesama, i zaokružio knjigu. To je naviralo, i naviralo. Pomislim da sam rekao sve što sam imao, odem u postelju, ugasim lampu, a ono — iskrsne nova tema, nagrnu novi likovi i prizori.
Rakić, Milan - PESME
— Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sav protrnem, da ih Bog ubije, kad pomislim za ono strašilo. Niko žalit ne smije nikoga, a kamoli da mu što pomože. Kada viđeh vitešku nevolju, zabolje me srce,
Kad pomislim i ja kakav bješe, raspale se uz mene plamovi! GLAVARI SJEDE OKOLO VELjEGA GUVNA I RAZGOVARAJU SE, DOK EVO TI TRI ČETIRI
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet! CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim! (Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice!
Stanković, Borisav - JOVČA
Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?! Gazdarice su mi, snaške! A moram jednako sa njima da sam, da ih služim, dvorim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ha, pomislim, ova je za mene! Jedva je podignem, iziđem pred vrata kelijska, metnem je na jedan karučni sanduk, a ja sednem dole i
Ne pamtim kako smo se ispriča|li; to znam da iziđemo, pak bež’ iz grada. I sad kad pomislim oni slučaj, užasavam se kakva je užasna vešt predrasuždenije!
Čujem da u Atonskoj Gori na glasu Evgenije učitelj predaje na jelinskom jeziku nauke. [H]ajde tamo, pomislim, novci su ovo! Pođem morem u Boku od Kotora, da tu nađem korabalj za | Greciju, no u tom se mestu razbolim od groznice.
Slušao bi[h] s velikim vnimanijem ne bi[h] li najmanje što razumeo. Nigde ništa! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nauči[h] ja ovog jezika. Što je sitno — sitno preko svake mere i razloga.
Što će ovo sad biti od mene, ko boga veruje, pomislim; no što sam ja kriv, kad je avlija otvorena. U taj ma[h] uljeze u avliju i pristupi k meni s dugačkom, belom kao sneg,
Agapije Peloponisiotski, Kiprijan Kritski, Maksim Larisiotski - nikada nisam na ove ljude pogledao da ne pomislim: „Ovakove, večni bože, daj hristjanstvu episkope!
Kad ovo čujem i črez izlitije suza sebe oblahčam, dođem u se i pomislim, bože moj, kako smo Mi ljudi vsegda k zemlji prilepljeni!
Dečica kojima sam babinje čuvao i potom u naruči nosio, sad su oci i matere. Eto ti ga, pomislim u sebi, idi sam, te se kaluđeri, pak ćeš i ti biti čovek na svetu.
U početku junija došao sam ovde; peti dan zatim dođu glasovi da u Carigradu kuga mori. „Idi ga sad u Carigrad”, pomislim u sebi.
Ne ostaje mi više nego 50 dukata. Za takova mesta malo i ništa; ali što mu drago, (pomislim u sebi), neću ja ni prvi ni poslednji biti koji je po Franciji i po Ingliteri pešice [h]odio.
O, nevaljalo malodušije (pomislim u sebi). Ako ne znam ingleski, a ja sam baš onde gdi valja za naučiti. Mnogocene vešti ne kupuju se za malu cenu.
Nevolja je jača od stida! Što mu drago, pomislim, ta uzajmio, ta poklo|nio, ovo se mora iskati. Sednem i napišem pismo i, ako ne verujete, evo vam ga, čitajte.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neću te više nikad noću otkrivati. Neću ti više kupovati manja odela. Neću više nikad poganu reč da pomislim. Neću... Andri se čini da Đorđe plače. Ipak je čovek, misli.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te! Srpska momo, sele moja mila, Ti mi nesi groba ni vidila, Ta ni groba, ni na grobu cveta Tuđa noga po njemu se
Dvorište tamno, samo tek Uz opali prikućak kao da se miče Nešto belo; Pomislim da je nespokojni duh Pokojna kakva glasa, Što se u Matici porodi nekad Predlažuć' da se pustoš opravi; Pa bludi sad,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On poče da uzdiše. „A prvi primerak dao sam skoro džabe, za osam stotina forinti. Kad na to pomislim, prepukao bih od muke i jada“. Pogledah koliko je tabaka u knjizi i izračunah koliko je Mardohaj za nju platio.
„U salonu gospođe Lavoazije, u vrhovnom štabu nauke! To sam, budala, mogao odmah da pomislim, jer svi ti ljudi bili su Vaši najbliži prijatelji i poverenici.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Još samo ovo, još samo ovo: dovršite o Grkinjama! — Grkinje? Grkinje su božanstvene, Grkinje su anđeli. I kad pomislim da pripadaju onim degenerisanim đavolima, ništa me ne bi tako obradovalo kao rat s Grcima.
I evo godine su prošle a ja redovno zadrhtim od stida kad pomislim na moga prvog klijenta, što je stalno sa svojim podsmešljivim, ciničnim izrazom lica na vratima svoga dućančeta u
Ono što je ona videla, bile su nove suze koje su mi grunule tako neodoljivo da nisam imao vremena ni da pomislim: odakle sad da potražim snage da ih sprečim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ona mi je najplastičnija ilustracija te istine. A ako katkad pomislim da sam tu pamet prekasno stekao, smjesta tu misao sustigne druga: to jest, da to nije bilo ni prerano ni prekasno,
Čak i takav bog još uvijek ima svoju vrijednost... (O, o! stari pomalo prelazi u ofanzivu — pomislim ja.)... Ali mi smo ljudi nepravedni, ne dozvoljavamo drugome ni onu istu mjeru naivnosti koju dozvoljavamo sebi.
Ali pomislim da je uputnije ne zapletati opet diskusiju. — Ti si, Ivane, pun kontradikcija! Jedno klupko intimnih kontradikcija !..
Djevojka kudeljnoplave kose, obilato nasuta po licu sunčevim pjegicama, tek nedavno došla sa sela, pomislim. Predočavao sam kako sa svakim udarcem mirijade mikroba iz tepiha zakađuju njene svijetle trepavice i tek napukle
Uskoro se javio rad crva. Pomislim: koliko dugo živi crv? Je li ovo onaj isti, negdašnji ili možda njegov praunuk? Odgurnuo sam stvari s ugla sanduka i
od vlage poklobučenog kartona, u topli suhi pepeo — iz jednog oblika ništavila u drugi — „Svijet je prepun uspomena” — pomislim. „Svijet je prosto zagušen pod teretom prošlosti.“ Dogorijevali su posljednji svežnjići. Ustanem i otresem dlan o dlan.
Kad susretnem neznanca ispršene pojave i sigurna koraka, s klasičnim izgledom majora u počivci, pomislim: teško da će biti umjetnik. Volja se razvija na štetu fantazijskog i senzibilnog.
Imam istančano i sasvim sigurno čulo za isprečen zid pred sobom, za skučen okvir oko sebe. (Pomislim katkad: pa ti si nesuđeni slijepac?!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
njemu što desilo... da pogine... da li bi se ko svetio ? — E, to ti ne umem reći. Neki put pomislim da on tek ’nako zadaje strah... pametan je pusnik!...
A neki put, bogme, pomislim ti sto čuda... Ko ti zna njegove račune i krajeve. — Znaš... i ja tako mislim. Ali mi se sve čini, da se mi svi bojimo
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali ja pomislim da više vrijedi ono malo u derviša ogledalo nego sve dvadeset i četiri tovara para, pa rekoh dervišu da mi i ono ogleda
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oblak s tvoga čela odagnaj i skini, I srećnog me sanjaj u svom divnom kutu. Da znaš kol'ko patim kad pomislim tako Da me možda čekaš i izgledaš svuda: Mene sve zaboli i plak'o bih, plak'o, Na hladu i senci ovog starog duda.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na to sam ga upitao: - A na šta drugo da mislim? Užasno mi je kad pomislim na one strašne zelene fluorescentne vakumske cevi, o H-zracima, fluorescentnim zastorima, skeletima ruku, stopala i
Veoma sam srećan kada pomislim da je moj pronalazak nešto doprineo ovom zdravom razmrdavanju I šta je rezultat toga? Danas Američka telefonska i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— To je Antica! — pomislim u sebi i pogledam je bolje. U prvi mah usjekoše mi se u pameti duge sijede kose, zarasle obrve i jaki, još zdravi zubi;
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
DJEJSTVO II POZORIJE 1. EVICA i VASILIJE EVICA: Ah, slatki Vaso, kako mi je žao kad pomislim šta se s tobom zbilo! Moja uspaljenica, tako da joj kažem, mati isterala te je kao najgoreg bećara, i ja nisam smela da
Ja sam vam samo tela pokazati kako noblesi rade, no ja oću... Ah, ja od radosti opet padam u nesvest, kad pomislim kako će oko mene moje komšinice puziti, kako će me nazivati milostivom gospojom filozoficom, a ja ću nji preko gledati,
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao
Ali samo ležim pola sata, pa mi se ili učini da čujem zvrjanje automobila, ili pomislim da su oni crnci iz Boboa možda već stigli, te opet istrčavam na trg.
Sve to jedino iz raspuštenosti. Kad pomislim da sam četrnaest nosača i nosiljke platio sa napojnicom šest franaka, za celu noć nošenja, da sam po pet franaka davao
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ne bi bilo kpaja da me Turski kuršumi ozbiljno ne opomenuše da je već krajnje vreme da prekinem moja razglagolstvija. Pomislim: ako je za vajdu dosta je naćeretano — pa ućutim. — Ura, živeo đeneral, ura, ura...
Komarov, bio budan, on nije dangubio. — Jašite, reče mi, i hajdete za mnom. Pomislim: »No, sad će biti šta će biti; Komarov je energičan čovek, on neće dati Turcima da se oporave od jučeranjih udara, on
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kome zbore ovi glasi? Ja pomislim sam u sebi; Duša danja, duša noći Zagrli me: Tebi, tebi! A ja što im reći htedoh, To slavujak pevnu prije: Od
Ćipiko, Ivo - Pauci
Meni strgao vjetar kapu s glave, a spao mi opanak . .. „Ne smijem se sleći, ostaću u snijegu”, pomislim, i požurih bos...
— Pa koliko ste osuđeni? — upita Ivo naglo. — Ja šest miseci, a ono dvoje dice svako po tri miseca... Uh, kad pomislim na familiju! — Puno! — začudi se Ivo. — Lipo kaži kako je bilo! — opazi otac Ivov, šjor Luka.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pokazali smo vam sami kako je to moguće. Strah me je i da pomislim kud bi nas odvela naša nepromišljenost. Pitam, vas, trezvene ljude koji ovde sedite, da li ćemo širom otvoriti vrata i
Tako se to nastavlja, dok nas ne zabole vilice i trbusi. Pomislim da je naše izgnanstvo iz manastira najlepša stvar koja nam se mogla dogoditi, jer smo tu na slobodi kao tri šumske
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»O, nebo, o, sudbino, kakvo čuvstvovanije prsi moje obuzima, kakva nema pečal dušu moju para kad na vas pomislim, angelska moja gospodična!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ključ što svaka gvozdena vrata otvara; u ruci mi je Aladinova lampa, pred kojom se stene otvaraju; u ruci mi je samo da pomislim, pa će me diploma odvesti tamo gde sam poželeo.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pogibe naš Stric, pomislim u sebi. — Pa dabome da pogibe! — mrmljao je Stric u svom zelenom skloništu. — Ne puca se džabe iz voj- ničkih pušaka.