Jakšić, Đura - PROZA
Kad je sve bilo spremljeno, onda mi Živko prišaputa: „Pobratime, vreme je!.. Ponoć je vreme za svako zločinstvo, — pomislio sam u sebi, — ljubav ne može nikad biti zločinstvo, i to sam mislio; ali ovaka kao ova njegova, možda i stoga što je
I pobratim nije izgledao loše: ne znaš čemu pre da se diviš, da li licu, oružju ili vitome stasu. Divan par ljudi, pomislio sam, a da l’ će biti i srećni?...
— Mora da je bio Prus, pa je pomislio da ga je negde na barikadama republikanskim pogodilo đule, a uistini i izgledaše kao onaj koji umire: „Di lajte sind...
Tako on govori, a suze mu teku niz zabrinuto lice. — A nikome nisam nažao učinio, ni zla pomislio, toli nekom zakinuo ili zajeo... A gle mene jadnika!...
— Ja da mu pomognem?... O, stari moj prijatelju!... — reče učitelj, a u sebi je pomislio: i ti si ostareo, pa te je i pamet izdala!...
Obradović, Dositej - BASNE
Ko bi ikada ne samo rekao nego pomislio da ćedu nasljednici onih prvihhristjanskih pustinjika i monaha takovi s vremenom postati da prvi u narodu ištu da budu,
Morao bi ko biti ili sasvim zloban ili vsekonečno nesmislen koji bi samo pomislio da se ovo piše s namjerenijem za oporočiti naše nastojašteje sveštenstvo, koje ili je sasvim bez nauke, ili bez
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
nisam ja, nego oni... Zdravlja mi, nikad ni pomislio... Idi, veli, te iskopaj... a ja što ću?... — Odmah da si išao s kim si i kopao — da vratite dete na svoje mesto, gde
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Bio sam se poplašio. Ja znam, čuo sam od žena da je on bacio oko na onu Sevića curu... pa, bogami, svašta sam pomislio!... Ali, hvala bogu!... Turčin je to i čekao. — Šta reče, šta?... Zar on voli onu devojku?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Od neko doba naša se prepiska vrze samo oko Ane. Ja to činim, valjda, stoga da ti ne bi pomislio: „A, sad se ućutao, sad ništa o njoj ne piše, znam ja šta će to reći!”, jer takvog skeptika kao što si ti, malo je.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ovim se umirio i pomislio u sebi: »Blagoobrazan mladić! Isti ja!« A zatim produži glasno: — Milo mi je... Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno!
i tome podobno, — veli gost koji se malo upleo bio. — Ta šta govorite? — čudi se gospoja Sida. — Ko bi to i pomislio da vam se to dopada?! — Ne, ne, milostiva, verujte. To je moj ideal. Jedna mala kućica i baštica.
— Ta šta govorite?! — čudi se opet gospoja Sida. — Ko bi to i pomislio!... Zbilja, kad spomenuste ručak, — reče i okrete se popu, — a jesi li ti, Spiro, pozvao za sutra gospodina na ručak?
— Šta će samo taj mladi čovek pomisliti?! — Šta je pomislio, to je i rek’o, a ti ’ajd’ pred kuću — veli gđa Persa. — Ta tek da nije bez komendije — reče pop Ćira, napuni lulu i
— A kako bi sad dobro došlo da imaš svoja kola i konje! — veli gđa Sida. — He, to sam ti, Sido, i sam više puta pomislio, he... al’ šta ćeš!!... Da i’ držim, — skupa je rana; pa p’onda...
— produžuje frau Gabriela s gđom Persom. — E, e, ko bi to i pomislio! ! A ja, još kad sam ustala, a ja sva dešperatna, pa još mislim: šta će, bože, biti sas vašim gospodin-suprugom, pa
— A a, vrlo lepo, vrlo lepo! — veli pop Ćira, smejući se usiljeno, a u sebi je izvesno pomislio: »Nije to tebi pop Spira zabadava prezentirao; ima tu i tvoga masla, Kaijafo jedan!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali je, isto tako, žalosna oseka nastupala uvek kad bi pomislio: da bi to značilo lišiti se svih draži na koje se navikao i koje mu je pružala ona strasna žena u onoj svojoj
da mi kažeš ovo što te pitam Kad smo išli ovamo, pa jašim ja ovako ispred, a ti pozadi mene, je si li koji god put pomislio, ali pravo da mi kažeš, je si li koji god put pomislio da me ubiješ, pa da uzmeš ovaj arač i ove paretine iz bisaga?
jašim ja ovako ispred, a ti pozadi mene, je si li koji god put pomislio, ali pravo da mi kažeš, je si li koji god put pomislio da me ubiješ, pa da uzmeš ovaj arač i ove paretine iz bisaga? Pravo da mi kažeš, poštenja ti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U trenutku, kad ga je Garsuli dao okovati, nasred kasarne, uz lupu dobošara, Pavle je zbilja pomislio da će ga obesiti i bilo mu je stalo samo do toga da ustane, u lancima, prav, ponosit, i da se isprsi i korakne u
Pa bi se snuždio. Trifun nije bio samoživ čovek, niti zao otac, daleko od toga. Nije ni u snu pomislio da bi mogao da ostavi tu decu, i ide sam u Rosiju. Ne bi na to pristao, ni za živu glavu.
Isakovič se na to smeškao. Zdrav Osmane – kaže da je pomislio – ako ti ostane! Zaspaše tako u utrobi dereglije, brzo, a kirasir uskoro zahrka, a kad zahrka, sam se od sebe prenu,
– nečujno – da sad, samo sad, ne sme popustiti, da sad, još sad, mora odoleti nagonu, koji ga je ka toj ženi vukao. Pomislio je da bi se, ako bi je zovnuo, ako bi sišao, pritrčao da joj pomogne, da joj se pokaže da je tu, u Beču, da će da je
Njemu se učini da su joj duge trepavice boje pepela. Bio je toliko poražen tom lepotom, iznenada, da je kao poludeo pomislio da bi to bila žena, vredna zagrljaja i ljubavi, prava, tvrda, a mora biti strasna, slatka, divna.
I tu je pomislio da vreme prolazi brzo, a da će taj sat otkucavati sate, i kad on ode iz Leobena, i kad ga uopšte više ne bude bilo.
Zna on to. Svačega je bilo i u njegovom životu. Kad ču da je Tekla bila u Engelbirti, dok je on bio u arestu, pomislio je da je pukla kao pupoljak, a kapetan kriv, i nehotice. A on, otac, zna bolje, šta je, i gde je, sreća njegove ćerke.
Imala je vrlo lepe, svetle, graoraste, oči. Isakoviča je sve to sećalo na familiju Božič, pa je pomislio da njegovi sunarodnici menjaju zemlje i varoši, ali ne menjaju svoj način života i ne menjaju svoje naravi.
Fontane su se Isakoviču, na njegovom putu, u Beču, učinile nešto najlepše, na svetu. Pomislio je da bi smeh ćerke gospože Evdokije tako rado čuo, još jednom u životu.
Tu, na tom, poslednjem, prenoćištu, u Karpatima, Pavle je, prvi put, pomislio, da mu, njegova mrtva žena, dolazi, kao i da je živa, u snovima, koji su sad postajali sve noviji, a divni.
Da li se Petar, onako detinjast, kakav je bio – iako je bio uzeo tridesetu – posle toga, osetno osilio, pa pomislio da može, on, da bude glava u familiji, kao što je Belgrad nacionu, ili je bilo slučajno, tek on održa Pavlu još jedno
Čestnjejši Isakovič bio se tako, u snu, ponova zaljubio u svoju pokojnu ženu, iako je nedavno imao jednu drugu. Pomislio je zato, prvi put, da bi između života i smrti muža i žene trebalo da postoji više veza – trebalo bi da se rode istog
Teodosije - ŽITIJA
prepodobnoga svoga oca Simeona u pomoć i Boga, pristupi k caru govoreći: — Ako si, Bogom ubeđen, blagovolevši nam pomislio da nam učiniš savršenu i milostivu ljubav, učini da po zapovesti tvojega Carstva primim od blaženoga i svesvetoga oca
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
On je u zabuni pomislio da je to njegov džak s malim prasetom, ali kad je već stigao pod samu planinu, susretoše ga drugi bjegunci s vašara i
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Rekoh da nisi što slab, te dođoh... PAVLE (jedva se savlađuje): Nisi ti bio na građevini, niti si pomislio da sam ja slab, već te moja žena poslala ovamo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada je bio red na mene. Ovo će se, kao Bog, smrskati poda mnom! - pomislio sam napravivši prvi korak po ogradi, a isto je to, sudeći po izrazu na njegovu licu, mislio i Ataman, samo što sam ja
III Slagala je, pomislio sam prošavši dvorište i jedan blok zgrada, a onda sam je video kako sedi na klupi kraj vodoskoka, koji je radio
Tako smo uspeli da čujemo kako psuju i oni za koje to čovek nikad ne bi pomislio. Gospodin prota, na primer, dr Jovanović, stari Francuz, milostiva gospođa upravnika Vodne zadruge i još neki imali su
Zatim je video kako se neki ljudi s ogromnim glavama naginju nad njega. Pomislio je da su užasno ružni. Rekli su mu da je to samo po njegovim merilima.
Pomislio je da su užasno ružni. Rekli su mu da je to samo po njegovim merilima. Onda je pomislio kako oni mogu da znaju šta on misli. Odgovorili su mu da mogu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ko bi pomislio da ću postati bogatiji od njega i od njegovi’ sinova! — Možeš Buniparti sveću upaliti. — Ne Buniparti već caru Aleksand
Ne jedared je uzdahnuo i pomislio: „Ovakav da je moj Pera!” Profit nije se nikad kartao, pa kad bi video da gospodar Sofra sam sedi, on odmah k njemu,
Svirao je jedan marš, ali sa takvom tačnošću, takvom energijom, da bi pomislio to je kakav „kvartet”. Tako je još dalje svirao, dok mu padne na pamet da treba odlaziti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— pozdravio ga je šef Terase. Sjajno izgledate! »Znači, već je vreme da mi kažu kako sjajno izgledam« pomislio je. »Nekada se to podrazumevalo...« – Hvala! — rekao je. — Što ima kod vas?
»Samo mi je još ona danas trebala!« pomislio je, pre no što je ušla i stidljivo sela na ivicu fotelje. Ispitujući je ravnodušno, saznao je da nije iz ovog grada, da
Nije stigao ni da se tušira, a kamoli da popuši obaveznu cigaretu. To je, dakle, to! Pomislio je da se na neki volšeban način vratio u mladost, u svoju studentsku sobu. Samo su posteri bili drugačiji.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(U susednom selu živeo je jedan čovek koga su zvali „Zmaj”, i ja sam, u jednom času, pomislio da on sastavlja te pesmice.
Valjda je pomislio: da deci „više” ne treba. Bogme ni nama, odraslima, najčešće više od toga ne treba! Bar ponekad, bar onda kad se čula
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković razabiraše još jedan glas, i to, činilo mu se, ženski. Valjda je oženjen, pomislio je; u ostalom, šta ga se to tiče?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ko bi samo i pomislio da je taj u stanju da tako šturmira na jednu, da rečemo, staru ženu, babetinu. — Nemoj ni ti, Rade, biti baš tako
Ja sam već pomislio da su tu negdje, u šikari. Tetak Aćim prijekorno smače ramenima. — Šta ima da se izražavam. Evo ti tu pjesnika, to
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Kad? BEG PINTOROVIĆ: Pa jutros! Kad ste mi javili, pitao sam se šta prvo da radim. I pomislio sam da je najbolje da prvo vidim Hasanagu. Razumeš? HASANAGINICA: Šta ti je rekao? Jesi li ga pitao zašto?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I onaj koga bi pogledala, ako bi što rđavo o njoj pomislio, to se nje ne bi ticalo, ne bi se odnosilo na nju, već na nj, na muža, domaćina, kao da je njega rđavo pogledao.
Kostić, Laza - PESME
Petra, petlov kukurik: zacelo je te reči pročitô pa, u brizi da čas ne propusti, po zakonu asocijacije ideja srodnih pomislio je da kukuriknu petô zaista, i zato tako izneveri me. Al' ništa zato, hvala, goste moj, naveki hvala! Rekô si mi dost'.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
LAŽE Bio je neki Mujo koji je uvijek lagao, ali tako fino da kad bi poslije dva dana sam svoju laž čuo on bi i sam pomislio da je sama istina.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Tek ona mora da pecne. SOFIJA: Par zar nije tako? MAKSIM: Već i onaj bi bio lud, koji bi pomislio, da svedodžba nije data za ljubov sto dukata, nego što je žena dobra. 8.
DOKTOR: Evangelije. PUTNIK (ustane): To se zove zavjet, a ne testament. Oprostite, drugi bi pomislio da ste Nemac. DOKTOR: O, sve Švabe, koji nemačkim duhom dišu, treba udaljiti kao kugu, da ne truju bar mladež našu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I što je najcrnje, ono malo sveta po ulicama žurilo se nekuda kao sumanuto. Gledajući ih, čovek bi pomislio da je u šest sati zakazano padanje sekira. Tako i ja izaberem nešto kao cilj i odvojim pešaka najužurbanijim korakom.
Tu je Suletu najzad pukao film pred očima! „To je, znači, ta istorija!“ — pomislio je, rekavši mi posle nasamo: — Ispada, znači, Anči — kazao je — da oni uče iste fazone kao i mi, samo obratno!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I zapliva stenjući i frkćući... Ali tada me ščepaše nečije ruke kao klešta, i svi skupa počesmo da tonemo. Pomislio sam: sad je svršeno... i ja još očajnije dohvatih te ruke i jedva ih odlepih... Besmo već uz most.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
a on se uprepodobio, pa samo trepće i miluje decu po glavi... Ko bi pomislio, da se u takvoj školi cele godine razleže jauk i plač jadne, nemoćne dečice !...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ide svet za njim kao lud... — mišljaše pekar. — Kažu da i čudesa čini, ali ja u to ne verujem... — I taman je to pomislio, a on oseti kako ga po celom telu prolaze mravi, kako mu se kosa na glavi diže. — Šta je to sad?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Koješta! Marko i list! O, što me luge kojekakvi ludaci! Niko za njega ne vredi. Svakog, ako bi samo i pomislio da kakav posao preduzme, odmah proglasi za budalu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kroz pomrčinu svetlucaju plamenovi od luča, a oko njih se vide samo glave, spreda osvetljene, a okolo umotane pomrčinom. Pomislio bi ko da su kakve avetinje, al' bi ga brzo obavestio veseo kikot, govor i pesma, što se otud čuje....
On se trže. »Ta šta, — reče u sebi, — obična putnička kola.... I to s druge strane«... zatim poćuta: »A što sam baš pomislio s druge strane... Zar se ja čega bojim? Ah, da, jes' bogme...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
On prema njima kao otac, a oni opet prema njemu kao deca. — Kakvi sakati i nakazni pojmovi, pomislio bi često tada Sreta u sebi; kao i da nije bilo Devedeset treće i Četrdeset osme!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Lica i očiju nežnih, kadifenih, da niko ne bi pomislio da su to kćeri njihove, osobito po ocu im, koji je bio bucmast i jednako tamna, debela, preplanula, seljačka lica.
šalvare, da bi slobodno mogla kročiti ili, kad bi ta sada oznojena prsa počela brisati, da bi svaki odmah s podsmehom pomislio, kako se ona eto sprema, doteruje za muža. Zato je morala sasvim ukrućena da stoji i da bude ukočena, ukipljena.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Jesi li se prepao jutros? Šta si pomislio da će biti!?“ to su sad bila obična, uzajamna pitanja građana. Poneki bi se razmetao: „A od šta da se prepanem.
“ Pa kad još čuše čija je, svaki je pomislio: „Ej da mi je u dom!“ pomišljajući neko na sina, a neko na sinovca, jali unuka.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ On se siromah stane krstiti govoreći, da on to nije nikad ni pomislio. Ali car ni pet ni devet nego: „Ako to ne uradiš, na tebi nema glave.
“ On se siromah upropasti i stane se odgovarati, da to nije nikad ni pomislio. Ali mu se car ne dadne mnogo odgovarati, nego mu reče: „Ako to ne uradiš, na tebi nema glave.
“ On se siromah stane odgovarati, da to nije nikad ni pomislio, ali car: „Ni reči više; nego ako to ne uradiš, na tebi nema glave.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
) TANASKO: Goskapetane, čini mi se... MANOJLO: Ode li to tumaralo? TANASKO: Ode, ali ja mislim... MANOJLO: Pomislio sam ostaće, sve da nam pokvari! Ne znam kakva je ovo sekcija!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko bi pri svem ovom ne pomislio da ovo bog ovako ne namešta? Ja se tada nimalo o tom nisam sumnjao i sve sam za javne znake uzimao da ću se nabrzo
Dođe sa strahom da se ispoveda, a nikakva zla u životu nije ni pomislio; nejma ti ništa kazati razve da je kad u sredu i petak jeo (za hiljadu glava ne bi ko pogodio da mu se ne kaže) — raka!
Miris takovih ploda i cveća da bi čisto pomislio ko daje u raju. U početku junija došao sam ovde; peti dan zatim dođu glasovi da u Carigradu kuga mori.
” Gledajući kakve se ovde knjige svaki dan sastavljaju, pišu i na svet izdaju, žalost napadaše na mene kad bi[h] god pomislio kako kod nas viču - „Daj nosi knjige iz Rusije.” A kakve knjige?
Ko ne bi pomislio da vi črez to ništa drugo niste naumili bili razve ubediti me da se opet u London povratim? I krome toga, dražajši
Sad uprav poznam da mi sa svim srcem obed daju i tako celu ftoru godinu nikad nisam pomislio gdi ću ručati. Ali, ko bi se nadao od ovakovi[h] dobrodetelni[h], ljubezni[h] i božji[h] ljudi i dušâ da su oni naumili
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čvrste, krupne i tople dojke. Moje, uvek bi pomislio. Sada se ničemu više ne raduje. Izdaleka, mučno se probija i kljuca — ničemu, a vilica zaigra kao pred plač.
Te godine, kad je zapazio bradu na njemu, prvi put je pomislio na žene. „Samo da mu prva ne bude za pare. Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.
„Gazdi da poljubiš ruku, i sve što kažeš, da je pametno“, opomenuo ga otac pred velikom magazom u Savamali. Pomislio je u sebi „neću“ i, na odstojanju, ušao za ocem; zamirisala je pšenica i trinja od žižaka; mali čovek sa fesom sedeo je
Tada je ona ustala, spustila vedricu kraj vrata, pomislio je: da se odmori, i dale držeći rep što se žilavo grčio i hteo da se otme.
„Ono“ pomislio je, a ona mu je već bacila suknju na glavu, suknja je zaudarala na mleko i bila mokra, zaudarala je na karlicu za mleko,
na slavi manastirskoj dvaput je videla tu čađavu ruku i bila joj ružnija od kozjeg čaponjka, nije ona, đavo je To u njoj pomislio.
Nisam naumila! Pomislila sam samo danas, dok sam se kupala. Nisam ni pomislila. Drugi je neko pomislio. Šapnuo mi. Čula sam. Đorđe me je tukao, ni krivu ni dužnu. Tada, u ljutnji Mi se pričinilo da bih s drugim.
„Samo oni najstariji. Oni koji znaju i pamte njega. I mene dok sam bio mali.“ Za koju godinu i oni će pomreTi, POMISLIO je tada. I ne samo tada. Sećanje leti po selu, sada dok leži. Malo je onih koji smeju da mu se rugaju „Došljak“.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
eno, onaj mršavi, visoki, za stolom ukraj vrata, mršti se i gnevi uzdržano baš kao i njegov brat Jevrem kad bi, 1841, pomislio na Garašanine, oca i sina, HadžiMilutina i Iliju.
uzbuđenje ga je protreslo, glas mu se stvarno polomio, reči su se razbežale a nekakav se tutanj valjao njegovim sećanjem. Pomislio je da nestaje jer su mu se svi damari kidali i vazduha više nije bilo.
sam hteo da vam govorim o tome“, rekao je taj veštac na svom izvanrednom francuskom jeziku i knez, začudo, nije ni pomislio da čuje frazu koju svi zloupotrebljavaju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Petra, petlov kukurik; Zacelo je te reči pročit'o, Pa u brizi da čas ne propusti, Po zakonu asocijacije Ideja srodnih pomislio je Da kukuriknu pet'o zaista, I zato tako izneveri me. Al' ništa zato! Hvala, goste moj, Naveki hvala!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
prvi kalem spojih sa Voltinom baterijom i pustih kroza nj električnu struju, magnetska igla galvanometra malo zadrhta. Pomislio sam da je to zbog toga što se sto na kojem je bila nameštena moja aparatura zatresao pri uključivanju struje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kriv sam ti, brate, što sam mlađi od nekoga. Pa onda udarim u kas pravo drumom u drugu bateriju. — To si ti, valjda pomislio u sebi, Stevane? — Nije, časti mi, nego sam baš glasno kazao i čuo je komandant.
šta su sve ove moje muke i nevolje, otkud su, mogu li se one otkloniti, itd. Može biti, pomislio sam, da bi mi pred jednim tako jasnim i čistim računom sinulo šta treba da radim.
i drugova i sve one divlje prirode oko mene, pritisnu do takve odvratne neizdržljivosti, da sam, Bog mi je svedok, pomislio i na sam zločin bekstva.
„Kako je to nepravedno i kako ljudi brzo sude o svemu, pomislio sam ljutito. Eto, uveren sam, svi misle da sam iz besa, onako iz drskosti ili nevaspitanja, zauzeo to mesto i seo ovde,
A ova radost kao da se prenese i na nju, jer i njeno lice odade najednom taku sreću, da sam pomislio: kako i ona, samo mi nije jasno bilo zašto, toga časa doživljuje najlepši momenat života.
a on se pojavi iz jedne sporedne ulice poguren na svom sedištu tako starog, rasklimatanog i propalog fijakera da sam pomislio kako on ni do kafane ne može stići sa svima svojim točkovima.
“ Tek što sam to pomislio a on stiže pred kafanu, te se podigoh da prikupim stvari. Ali samo što sam ih namestio i naumio da sednem pa da
Pomagajte, ubi se Laza. Laza se ubio!“ Pa kad je tako, pomislio sam čim sam se probudio, i kad i u takvoj prilici ni za koga nisam gospodin, onda šta mi i vredi živeti.
A ova je tuga otuda dolazila što je Mitar još to veče natrag kući morao da putuje. Pa kad je pomislio da će se natrag sam vratiti i sam se posle toga po kući okretati, njemu se uzmučilo, te mu je otuda prosto suza suzu
A osim toga, ima još i to: želeo bih ja da vidim jednog jedinog od hiljade koji bi i pomislio drukčije da se opredeli, pošto je pet punih godina ovako kao ja proveo u ovoj užasnoj pustinji.
Iz jedne kućice pozdraviše me nekoliko oficira, s šalom i s osmehom. — „Ovi se ljudi smeju!“ To sam prvo pomislio, kad sam ostao sam, jer mi je to izgledalo nemogućno. Put se odavde penje, te sam često silazio s konja i išao pešice.
To je bio moj prvi kuršum, moje krštenje vatrom. Prvo, što sam pomislio tada, bila je ona ogromna razlika između strelišta, na kome gađamo u mirno vreme, i bojnoga polja u ratu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Naivno sam pomislio da se osmijeh na slikama valjda naslika najposlije. Oči su gledale pravo u nas, kroz nas, kao što gledaju oči čovjeka
Međutim, ne! Taj krhki fakat bio je jači, kudikamo jači! I tad sam pomislio: vidi! nije tu važan sam fakat, ono što se gore u planini dogodilo, ono što jest: važno je naprosto to da li majka za
U prvi mah pretrnuo sam od radosti: pomislio sam da sam sasvim blizu rješenju mog gorućeg pitanja. Tu sam istinu protegnuo na čitavo područje misli i na čitavu
Čovjek je, prije svega drugoga, i nada sve drugo, bijednik! — pomislio bih u tim časovima; svaki čovjek bezizuzetno, pa i oni najgori i najtvrđi.
U zagrljaju, sasvim sam prisebno motrio preko njenog ramena zelenu bubicu na grančici oleandra; tad bih pomislio kako me ona u tom času zamišlja očiju zakovrnutih od blaženstva i spopao bi me neodoljiv poriv da se iza njenih leđa
A kako mi se učinilo da ljudi od struke upravljaju svoje napore baš u suprotnom pravcu, pomislio sam: Očevidno, nisi shvatio u čemu je stvar.
Čvrsto sam vjerovao da je raskid s njim bio konačan i nikad nisam pomislio da bih se nekad u nj mogao vratiti. Ali jednom su me, sasvim neočekivano, pozvali „po službenoj dužnosti”.
I odmah mi prođe glavom: stari je zasigurno u sebi pomislio: „Puko estetsko iživljavanje, emotivno poigravanje radi zadovoljstva od same stvari, svijet kao izvor emocija!
Da učinim uvjerljivijim, nadodao sam: — Imaš li kakav prašak? „Možda mu je i ta glavobolja jedna mala zadovoljština“, pomislio sam sipajući u grlo kombinirani prašak iz kartice. „Nadajmo se da će ovaj prašak umiriti više njega nego mene!
poluge označenu na priležeće nacrtu slovom A i okrećite je ravnomjerno u smjeru kretanja kazaljki na satu, i tako dalje. Pomislio bi: bog zna što. A kad tamo — najobičniji mlinac za papar! — Ti me iznenađuješ, Mato!
bore kao da su od gume, iskrivljivao je lice tako da bi mu skupljena usta otišla sasvim u stranu, gotovo do samog uha. Pomislio sam da je mnoštvo tih smorfija, svu tu još živu Beolkovu mudrost, naučio od sajamskih saltimbanka potucajući se po
Prošlo mi je glavom: ovaj će umrijeti od kapi. „Sličite mi na Krilova“ — rekao sam mu. I pomislio sam kako je legendarna tromost velikog basnopisca, koja se ističe kao njegova osnovna karakterna crta, po svoj prilici
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vidim, brate, čovek kô i mi, samo veća glava. — Vala i ja sam to sto puta pomislio, ali opet nekako sagnem glavu i ćutim. Kô velim: ako ćutim, ne gubim ništa, a da povičem, ode glava...
Ali opet na kraju bi pomislio: »Pa neka je... može se i ovako!» A i to ovako bilo mu je nejasno, neodređeno. Ovako, iz dana u dan, ne misleći o
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Dok sam tamo bespomoćno ležao, pomislio sam da je moja majka umrla, dok sam ja bio daleko od njene postelje, sigurno bi mi poslala neki znak.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
šarene torbe, skinuo kožuh i pokrio njime torbe, skinuo šubaru i onda sam ga pozdravio na tipičan graničarski način. Pomislio sam u sebi daje preda mnom sam car, a ako je tako, pomislio sam, da li je saznao da sam na proslavi prvog maja u
Pomislio sam u sebi daje preda mnom sam car, a ako je tako, pomislio sam, da li je saznao da sam na proslavi prvog maja u Pančevu gazio njegovu žuto-crnu zastavu.
U tren oka siledžija je bio na zemlji, a njegovi drugari su prsnuli u grohotan smeh. Pomislio sam da je to signal za opšti napad, ali niko me nije napadao i niko se nije mešao u naš obračun.
u ovoj zemlji i kada sam mu rekao da sam tu samo oko dvadeset i četiri časa, nasmejao se i rekao da je tako nešto i pomislio, sudeći očigledno no nepogrešivim znakovima ”žutokljunca” koji su se mogli primetiti na meni.
Sledećeg dana, na putu do polja, često sam glasno ponavljao naučene reči sve dok nisam pomislio da ih već i mazge znaju napamet. Druge večeri imao sam sledeći čas i dobio sam najbolju ocenu od moje učiteljice.
- Niko, dobaci Kristijan, buneći se zbog ove očeve primedbe i dodade - A ko ne bi pomislio da ti nisi još uvek stari nemački ”žutokljunac”?
“Kako ću se ja nadmetati sa američkom omladinom” - pomislio sam u sebi, - ”kada ti mladići pišu obema rukama bolje nego ja desnom!
Skoro da nisam verovao da je to moguće. Mora da se smanjio, pomislio sam, ili se meni vid u Americi promenio. Sve što bih pogledao izgledalo mi je sitno i da nisam video one gigantske,
Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja. Gledao sam u nju, divio sam joj se i nikad se nisam osećao tako
Skoro da nisam verovao da je to moguće. Mora da se smanjio, pomislio sam, ili se meni vid u Americi promenio. Sve što bih pogledao izgledalo mi je sitno i da nisam video one gigantske,
Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja. Gledao sam u nju, divio sam joj se i nikad se nisam osećao tako
A ako ih ne mogu ostvariti da lije napor vredan truda? Pre dva meseca tako što ne bih pomislio ni u snu. Ali na to me je navela Gavrina melodija i opšta atmosfera u Idvoru.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
obrnuto, da se često ne može razlikovati šta je autorovo a šta junakovo oko videlo, i šta je jedan a šta drugi osetio, pomislio i zaključio. I inače vezan za vidokrug likova, autor je u Seobama ipak najčešće i najduže uz Vuka Isakoviča.
osuli vatru dok je jahao obalom Rajne, i tada se „poče, na najopasnijem mestu, izmicati sedlo poda mnom, i već sam pomislio da ću pastima zemlju“ Pri tome, naravno, Piščevića nije pogodio metak, ali zato jeste mađarskog husarskog pukovnika
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“... A ovaj Moravac, za koga bi i Pećanin i Kolašinac pomislio da je zaista kaurin i prosjak, zubima drži komad srpske zemlje da ga sačuva Srbiji, i — na novac gleda kao knez Mihajlo!
lupaju i viču. a niko se ne odzivlje. Izgleda da je tako suđeno. Nije šala kad se carstva menjaju, bolno pomislio pop, pa ponovo kliknuo: — Hej, lipova beso, otvaraj noćas!..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sav klonuo spustio sam se na krevet. Vojnik me pokri. Obuzela me je neka zima, i sa užasom sam pomislio šta ću sad da radim ako me spopadne malaričan napad. Posilni mi dodade kutiju sa hininom.
— Bre, bre — smeje se komandir — ala su ti skromne želje. Ja sam pomislio da ćeš reći kao major. — Pa... sproćom priliku, gospodine kapetane.
— A-ha! — učini Vojin. —... i dohvati za bravu. Trgao sam se kao krivac i brzo seo na jednu stolicu. „To je ona“ — pomislio sam zadovoljan i gledao s nestrpljenjem u vrata... Brava škripnu i vrata se otvoriše.
Zatim se hitro okrete, otvori vrata, izvadi ključ, pa iznutra zabravi i ključ stavi u nedra. Uh, šta uradih! — pomislio sam. Njeno lice je sijalo od zadovoljstva. Ona obrisa oči i priđe mi. Trebalo je sada nešto reći...
Kad smo prišli stolu, one su progovorile među sobom na nekom čudnom jeziku. Pomislio sam da je francuski argo. Ali Poleta mi objasni da su govorile flamanski. Tada sam saznao da su one Flamankinje.
Ali sad se pojavio i treći... Pa bar da je belgijski oficir, pomislio bih da je Poletin muž, ili njihov brat. Ali Francuz!... Bio sam očajan.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vami poslanu pesmu „Svanutak“ ovo izjasnenije dodati blagovolili: Da ne bi tko, čitajući Danicu ilirsku čislo 25, pomislio da sam ja moju ćud promenio i Ilir postao, uskoravam dati na znanje da ona moja pesma „Odziv na Svetu odluku“ ništa
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kad bi pomislio na te zborove i svetkovine, duša bi mu potajno propištala, jer se na njima ne bliješte više toke i ilike sa vitkih i
O, ljudi, ljudi! — čudi se Belemez i oblijeće oko njeg'. Ko bi, veli, rekô i pomislio da je ovo David Štrbac! U svašto li se ovaj čojek pretvara, Kriste, istini Bože.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Računa u glavi koliko će po prilici para dobiti, ali nikako da se zadovolji sa sračunatom svotom. — Malo je! — pomislio bi, i opet stao računati. Žena tek što sklopi oči, iznebuha prene se i tada prisluškivaše da li Rade spava.
A ipak, dok bi pomislio na život i svijet, utrnuo bi i čisto je znao da njenu mladost neće nikada privezati uza svoju. Nikada još u životu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
„Može biti i glogovo, šta s tim kakvo je, važno je da je trnje i da probija ljudsku kožu, da izaziva bol.“ Pomislio sam u tom trenutku kako je taj čovek zapravo lud. „Glogovo trnje se upotrebljava protiv nečastivog.“ Prohor je pobledeo.
Čini mi se da sam spazila jedan njegov brz pogled kojim je preleteo preko mojih grudi i kukova. Ko zna, možda je pomislio da ga, prerušen u žensko obličje, sam vrag kuša i navodi na grešnu pomisao.
Tako sam barem pomislio. Nastavio sam da objašnjavam: pohod je kratak jer u njemu nije sudelovao Dragutin, ne radi se o spoljnjem neprijatelju
Zašto moj, upitah. Tvoj, jer ga zoveš, jer mu praštaš. Ja mu ne praštam, rekoh, nego sam pomislio da bi jedino on mogao pomoći igumanu. Ne, rekoše dok se Nikanor ne vrati, ništa mi nećemo preduzimati.
Da ne znam Nikadora, i da nisam uveren da je to jedan vrlo častan čovek, pomislio bih kako je anđeo dobio od njega tačna uputstva šta će reći, jer zbilja nikakve razlike ne beše između onoga što sam ja
Sa punim ustima Dorotej se kikotao nekoj Dimitrijevoj šali, koju nisam čuo, jer sam tog trenutka pomislio na Ančicu. Eto dakle Ančice gde mi čupka dlačice na trbuhu i zabavlja se s njim kao mače s mišom.
Najpre sam pomislio da će Dorotej svoje strašilo postaviti ispred ulaza našega doma ne bi li isprepadao ili barem obeshrabrio saboriške
Dotle je sve išlo kako valja. A onda mi je pala na pamet jedna budalaština koja je smanjila učinak moga lova. Pomislio sam da ću, ako pospem stazicu žirom i ako nekoliko gomilica rasporedim po pokrivenoj rupi, oslabiti svinjama pažnju, te
Kod drugog se uzvrpoljio, a treće je dočekao podignutih obrva, baš onako kao Dorotejevu prvu kapljicu rakije. Pomislio je valjda da ću ja celi dan donositi iz šume probodene svinje, pa se izgubio nekud — da ne gleda.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Od čega da živimo? Od vazduha? A moramo već i da pomišljamo na opremu i udomljenje naše Regine. Da li si ikad na to pomislio? Ni za šta ti smisla nemaš, do za tvoje zvezde i brojeve od čeg’ niko živi nikakve vajde nema.
Koliko se raznih pitanja ne postave, sama od sebe, bolesniku, na koja dotle nije ni pomislio. Ja ne volim razmišljati o onome o čemu ne mogu dobiti pozitivna odgovora, jer u mojoj nauci nailazim na više problema
Stanković, Borisav - TAŠANA
Jer, kad bi video ove pečene džigerice i bubrege, a zna da samo mi, sluge, seljaci, tako krvavo pečeno volimo, pomislio bi da sam ja to za sebe skrila i onda bi drvlje i kamenje na mene.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Najposle, gdi ni pomislio nije, nađe dragu svoju, koja mu pripoveda svoja udivlenija dostojna stradanija. Tu nađu lađu, koja ji baš čeka da u
Da je Roman u tamnicu odveden bio čuli smo, ali onaj bi se prevario koji bi pomislio da je duh Romana klonuo. Zar ji je malo bilo u tamnici, i opet su se lepo svi na laki način izbavili, tako da nijedan
njeni kačestva tiče, ništa ne mogu naznačiti, jer, kao što sam kazao, ona je tako na dobrodetelj gledala da niko nije pomislio ni izdaleka u nju zavirivati; kamo sreća da i naše devojke njenom primeru podražavaju, takim načinom ne bi svoje aljine
(dobro bi bilo kad bi svi istorici ovu dužnost točno ispunjavali i ne namećali čitateljma ono verovati što nije niko ni pomislio).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Moj sestriću, Jovan-kapetane, san je laža, a bog je istina; ružno si se glavom naslonio, a mučno si nešto pomislio. Znaš, sestriću, ne znali te ljudi!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Na što bi god i što pomislio i što bi rekao da bude, i mahnuo bi s onom palicom, oma bi ono stalo se i bilo bi. Prvo čudo pred faraonom š njome
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ona je čisto umela sinu i misli njegove pogoditi; čim bi samo pomislio i u sebi zaželeo nešto, majka bi mu pogodila šta želi i misli i ispunila mu već!
posle spavanja, da nije ni tražio izmećarku da ga po običaju polije vodom, kako je to redovno četrdeset godina radio. Pomislio je da je sve to, ta Dokina poseta i proševina, udešena sa Zoninim znanjem i pristankom, i zato je planuo na Zonu, silno