Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Pešti, pomiče se ka jugu i prelazi u Novi Sad. Od XIV veka, sklanjajući se od turske navale, Srbi su svoj centar stalno povlačili ka
Radičević, Branko - PESME
oluje, ao grmljavine, Pognale se nebom oblačine, Posuktale one munje lake Pa razdiru nebo i oblake, Dršće zemlja, pomiče se stena, Vihar čupa drvlje iz korena, Mrak je sada, sve sad opet gori — A moj Bože, sveta ne umori!
Pognale se nebom oblačine, Posuktale one munje lake, Pa razdiru nebo i oblake. Drkće zemlja, pomiče se stena, Vijar čupa drvlje iz korena, Mrak je sada, sve sad opet gori... Bože moćni, sveta ne razori! Sevnu munja...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I pokazuje na mene. — Eto ga, neka služi on. Vidiš li ga koliki nam je porastao. Sedi ti, tako, do mene. I pomiče se da joj načini mesto. Majka seda, klekne, i nudi č’a-Jovana, a ruka joj drhti... — Kusni, Jovane. Obiđi.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
mu povijena zemlji (pun klasić znanjca), gleda s tolikom pažnjom preda se da već lišce dobiva smešan izraz; ide, to jest pomiče nožicama po jedan santimetar, ne zvera ni levo ni desno, iako mimo njega vrvi svet na sve strane.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema. Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima. Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu se zaustavi neko vreme i učesta paljbu, pa onda opet jedan po jedan istrčava napred, I opet se pomiče ceo lanac. Za lancem se primicala i artiljerija, starajući se da se što bliže prikuči našim položajima.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
S. je u vezi i sa vukodlakom: on pomiče plast s. (SEZ, 66, 1953, 158 i 178). S. od prvog otkosa meće se u kolevku — da dete ne mokri ispod sebe (SEZ, 58,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Popnem se, jedva imam mesta da sednem pored nje, ali ona se ne zbunjuje, ne pomiče. Kao sad da je gledam. Cipele, prave vojničke cokule; ona vrpca za vezivanje debela s prsta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Lože njemu vatru na prsima, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni pomiče Rade. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; već uvat’te zmiju prisojkinju, te