Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Očni kapci behu mu sasvim pomodreli. Pokaza im rukom da uđu i reče tiho: „Pojdite i ne budite što uvreždeni slabostjom mojom.
Zagledan u njeno lice i očne kapke, što behu pomodreli, on se neprestano previjao i lomio. Odbijajući od sebe svakoga, pritiskivao je na nju svoje grudi, ne puštajući je ni
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prvi put, ispod bele maramice oko vrata, videh joj neopranu košulju. Prsti ruku joj behu pomodreli i izbodeni iglom. Kao da me nečija ruka uhvati za srce i steže ga jako, pa ga onda opusti te da se što više raširi i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pribili se Srbi uza one mokre masline, pokrili se šatorskim krilima, sve po desetorica pod jedno, pa, pocrneli, pomodreli i mršavi kao avetinje, a pocepani kao prosjaci, te sede onamo prema maloj svećici, što se svaki čas na onoj kiši gasi,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
čini nam se, morala iskrsnuti baš onda kad svetlost svesti konačno mrkne: „Zagledan u njeno lice i očne kapke, što behu pomodreli, on se neprestano previjao i lomio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ako pođemo sa vama, pomrećemo od gladi. Ako se vratimo, možda će nas kuršumi mimoići. Gladni, pogureni i pomodreli od zime, odoše oni natrag. Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena.
Snage nemam i, čini mi se, kao da propadam kroz ono granje u neku tamu i ponor... U PLANINAMA Onako izbledeli, pomodreli i pogureni, izgledali su ljudi kao teški bolesnici, koji sada prvi put izlaze na svetlost dana.
Bilo ih je dvadesetak. Stajali su dečaci na putu, dok je kiša nemilice lila. Nosići im pomodreli od zime. Svi su nosili na glavi neke stare šajkače, sigurno od pomrlih vojnika, da su im uši bile poklopljene.