Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pošao od kuće, pa se uvratio. Lice mu se smeškalo, jer je video Ivana kad se od Kruške vraćao. — Pomoz̓ bog, Ivo! U ovom trenutku Ivan se zaradova. On skoči sa stolice: — Bog ti pomogao!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pop Spira uđe unutra u kuću gazda Pere, i baš ga zateče u kući gde sedi u hodniku pa kruni kukuruz. — Pomoz’ bog, Petre sinko! — Bog vam dobro dao, gospodin-popo!
Radičević, Branko - PESME
Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor stiže? S konja sjaa — škripe vrata — Pomoz' Bože, eto zlata! (1843, 25. dek.
Pevaj, mila, pa mi danak budi, Jako zbogom, telo sanka žudi. Ovo reko pa odru poteko: Pomoz', Bože, pa sanka pokloni — A Bog čuo pa mi dušu skloni.
ko je? Ona — ona — zlato sunce moje — Ujedanput — reko: pomoz', Bože! Ču Bog ovo, ali ne pomože. Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše
da ti kažem pravo, Tebe mlada žao mi je zdravo: Jedno momče — devet moma mladi, Ču li, dragi, to su veli jadi! Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka.
jegože, Sve to beše još pomozi Bože, Al' te veđe, i te strašne oči — Sav se zgrozi pa u jamu skoči: Ao muze, pomoz'te jadniku! Ovo reko, proguta me jama, Grunu o tle, začu čudnu viku: „Amo brže, pomozi ti nama!
Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je golema, Za
pokosio, I u oku suze zasušio, Oko stalo pa se ukočilo, Ona gleda svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu — Pomoz', Bože, nje golemom jadu.
“ reče, pa ti brže, Ode k vrati, pa odbravi, Al' kako se mlada trže: Tek odbravi, al' na vrati, Pomoz', Bože — njena mati! 124. „Pa zar tako, moje lane? Misliš da je mati luda? To l' je ćerka ta bez mane?
“ XXV Ona vuče: „Odi! odi!“ Uzaman se jadan trudi, Već je eto, već u vodi... Pomoz', Bože! Da l' s' probudi? Da li beše sve to sanak?
Jednom samo glenu bela, Ali drugom nije smela. Prvi put je strašan bio, Drugi bi je i ubio. U dvori je. „Pomoz', Bože! Tako ostat već ne može, Tako ne sme!
“ jezik muca, Ma srce im čudno kuca. Oni idu, ma što bliže, Većma im se kosa diže, Pod kožom im strava mili, Dela pomoz', Bože mili! Zaviriše: eto li je! No, gle čuda, tu je nije!
A sutradan nigde ništa; Treći — srce im se stišta. Skupiše se veće zbori, I reč mučna zažubori: Ona zmija — pomoz', Bože! Ko protivo tebe može! Svak udara krsta na se, Da i Višnji od zla spase.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
KAO PUDAR 272 LAŽ I PARALAŽ 273 ERO S ONOGA SVIJETA 274 DOBRO JE KAD-I-KAD I ŽENU POSLUŠATI 276 ŠLjIVE ZA BUBRE 277 POMOZ BOG, ZLA ŽENO!
Na ovom je drumu za dugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu kaže: — Pomoz bog, dijete! A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — Kako si? Šta radiš? — Fala bogu! zdravo, kako si ti?
Krenu se ovi i odu k mesečevoj majci. Ne nazovu joj ni pomoz-bog, već odma poviču: — Evo nas k tebi, poslala nas vetrova mati da nam kažeš čija je devojka!
Ovi se krenu te dođu sunčevoj materi. Ne nazovu joj ni pomoz-bog, nego odma progovore joj: — Poslala nas mesečeva mati da nam kažeš čija je devojka — pa i njoj kažu sve kako je
On izišavši preda njih pozdravi ih: — Pomoz bog, braćo! — Bog ti pomogao! — dočekaše oni. — A otkuda smo mi tebi braća, ta mi ne znamo još ko si ni otkuda si.
Kad ovaj već bio gotov s ručkom, evo ti starca na zecu, pa će Tarigori: — Pomoz bog, junače! Je li ručak gotov? — Dakako da je gotov, ali nije za tebe — veli mu Tarigora — nego za mene i moje
Tek što je on bio gotov s ručkom, al' evo ti starca od palca sa bradom od lakta, na zecu, pa preda nj: — Pomoz bog, junače! Je l' gotov ručak? — Pomogao ti bog, starče, gotov je ručak — veli Marko — ali neće tebe ubosti u gubicu.
— Baš mogu, — reče Nesreća — evo jednog starca gde nam ide u susret, pa ću pokušati. — Pomoz' bog stari! — Bog pomaže. — A što, stari, na leđima nosiš ta drva, zar nemaš svojih kola?
ugleda više sebe mačku će čuči na jednoj bukvi, pa, da bi dao volju za nevolju, skine kapu s glave i poviče: — Pomoz bog, šjora-mace! — Zdravo bio, putniče! — odgovori mačka.
MUDRAC I SELjAK Nekakav mudri čovjek prođe putem, pak vidi jednoga seljaka đe kopa i nazove mu: „Pomoz bog, rabotniče! Jesi li sustao?“ — i videći ga da u radnji život ne štedi, reče mu: — Počini malo.
Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso! — Pomoz' bog, ćoso! — Bog ti pomogao, sinko! — Bih li ja mogao tu malo samljeti?
Nazovem mu ja: „Pomoz bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ — i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Baš je to bolje... Ih, što neće... Pa posle odmah džemadan, jelek, dizluke, sve zlatom iskićeno... pa: pomoz' Bog, Stano!... a, šta veliš... koji je bolji: ja ili onaj džgebavi Ljubiša?...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Oh, divan li bješe pogledati! U svijet ga jošt nije takvoga ni ko čuo niti ko vidio. Pomoz, Bože, jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije! VUK RASLAPČEVIĆ Na što mjeriš džeferdarom, Draško?
BIJE NEKO U VRATA OD KUINE, DA IH SLOMI; MISLE DA JE LUD. IGUMAN STEFAN Pomoz Bože i Mali božiću! Kad je radost sa svakoje strane, nek uljeze i ta' ludi k nama da nam kuću napuni smijeha!
SE I CRNI MU BRCI PALI NA IZLOMJENE TOKE, DžEFERDAR PREBJEN NOSI U RUKE, I SJEDA KOD OGNjA, SAV KRVAV; NIKOME NI POMOZ BOG. ZAČULE SE KAD GA ONAKVOGA VIDE. VLADIKA DANILO Što je, Vuče? Grdno li izgledaš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Podmuklo pseto najprije će ujesti. — Poklonjenom konju samar se ne gleda. — Po kurjaku se jagnje ne šilje. — Pomoz’ bog čaršijo, na obadve strane. — Popo, popuj, ama malo i prioruj! — Prava braća bez aršina čohu dijele.
, a on odgovori ono. Pomoz’ bog, zla ženo! — Udarivši nekakvi putnici pored mnogo žena koje su u društvu sjeđele, jedan od njih reče šale radi:
jedan od njih reče šale radi: „Sad ću ja poznati koja je zla žena među ovim ženama;“ pa onda kad im se prikuče reče: „Pomoz’ bog, zla ženo!“ A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: „A kako sam ti zlo učinila?
(Uzimajući hleb — kolač): Pomoz’, bože, dve pole, četiri četvrti, osam komada, trista i osam dobrih časa! Kojih časa?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso: „Pomoz' Bog ćoso!“ — „Bog ti pomogao sinko.“ — „Bili i ja mogao tu malo samljeti?
Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa
kad ali eto ti vetra, duva, ruši, krši, prevrće gdegod što nađe, sav izgreben i poderan, pa kako dođe, nazva materi pomoz' Bog! pa joj reče: „Majko! ovde miriše rajska dušica.” A ona mu odgovori: „Bog s tobom sinko!
je ona žena bila kazala; i začuđen ljepoti onijeh đevojaka, ne mogaše razlikovati koja je od koje ljepša, pa im nazove: „Pomoz' Bog!” Jedna mu od njih, najstarija reče: „Bog daj budi gospodinu!” druga: „Dobra ti sreća delijo!
Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso: „Pomoz' Bog, ćoso!” — „Bog ti pomogao, sinko!” — „Bih li ja mogao tu malo samljeti?
Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa
On joj nazove pomoz' Bog, a ona mu prihvati: „Bog daj budi, nesretnji pa sretnji i presretnji sine!“ Kraljev sin kad ovo ču, on se začudi i
On joj nazove pomoz Bog i zapita je, za što plače, a ona mu odgovori da je to drvo pod kojim seđaše, rodilo tri zlatne jabuke, da joj je
Iskoče svi na put, i tek što im delija pomoz Bog nazove, svi poskidaju kape i pred kolima na gola koljena kleknu, i jedan od njih poče mu govoriti: „Blago nama,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Odneli ga zajdno sa govornicom! Gorela ko ova sveća, ako nije! Da se triputa prekrstiš! ANĐELKO: Pomoz ti meni da ovog unesem, a posle se krsti! CMILjA: Al je težak! (Unose Skitnicu u kafanu. Nestaje svetlost sveće.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pomozi bog, duovnici! — viknu harambaša, skinuvši kapu, na kojoj bješe kićanka što mu je do ramena dosizala. — Pomoz bog! — nazivlju jedan za drugim, pak stadoše oko svoga glavara.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Što ne znadoh, barem, dok beše ovde, da ga razgledam bolje... Ali ne mari: videću ga ma gde...« — Pomoz’ Bog, Stanka! — Viknu neko ispred vrljika, za koje se dotle beše zaklonio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao! odgovori starac. Sveti Petar mu onda reče: — Mene je poslao bog da mu te ovce prodaš,
Kad ali eto ti vetra, duva, ruši, krši, prevrće gde god što nađe, sav izgreban i poderan. Pa kako dođe, nazva materi „pomoz̓ bog“, pa joj reče: — Majko, ovde miriše rajska dušica. A ona mu odgovori: — Bog s tobom, sinko!
On, izišavši preda njih, pozdravi ih: — Pomoz̓ bog, braćo! — Bog ti pomogao! — dočekaše oni. — A otkuda smo mi tebi braća, ta mi ne znamo još ko si ni otkuda si.
Kad ovaj već bio gotov s ručkom, evo ti starca na zecu, pa će Tarigori: — Pomoz’ bog, junače! Je li ručak gotov? — Dakako da je gotov, ali nije za tebe, — veli mu Tarigora, — nego za mene i moje
Tek što je on bio gotov s ručkom, al’ evo ti starca od palca sa bradom od lakta na zecu, pa preda nj. — Pomoz’ bog, junače! Je l’ gotov ručak?
No, ovog će baš odvalit, pa on didi i ni „pomoz̓ bog!“ ni „kako zdravlje?“ već udari po didi. Dida opet nit̓ ćuti nit̓ jauče, već stenje. — Jesi ti pravda?
Kad one dođu do njega, reče im on: — Pomoz̓ bog, posestrime! — a one reku: — Bog pomogao, pobratime! Jesi li ti nas pobratio?
Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso! — Pomoz̓ bog, ćoso! — Bog ti pomogao, sinko! — Bih li ja mogao tu malo samljeti?
Nazovem mu ja: „Pomoz̓ bog!“ A on mi odgovori: „Bog ti pomogao!“ i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesrećom udarila kiša, pa
KALUĐER I ERA Putovao neki kaluđer pa sretne na putu Eru. Era, kad ugleda kaluđera, pokloni se pa vikne: — Pomoz̓ bog, duhovniče! — Bog ti pomogao! — odgovori kaluđer. — Pa kuda ćeš, duhovniče, kud je tebe sreća povela?
od njih reče šale radi: — Sad ću ja poznati koja je zla žena među ovim ženama; — pa onda, kad im se prikuče, reče: — Pomoz̓ bog, zla ženo!
“ — a ja ću se kočiti i ponositi kao paun. U ovim mislima srete je knez Jovo, pa joj nazove: — Pomoz̓ bog, djevojko!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Klanja se pred Turcima skoro do zemlje.) ’Vako vas molim, kô što priliči Ponosnoj deci vere jedine, Pomoz’te danas mojoj nevolji! TREĆI TURČIN: Opet nevolji!.... Pa, bako, kaži kakva je golema nevolja što je uza svaku spominješ?
(Uklanja se ustranu.) DRUGA SCENA Pređašnji. Glavaš dolazi. Radak, Vuk i Isak ostaju na vratima. GLAVAŠ: Pomoz bog, Turci! (Turci se uklanjaju u znak poštovanja i glade brade. Jedni govore: „Ožđeldum!...“ Drugi: „Čok selam!...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše kratko reci: Pomoz’, Bože, rodu mome! LXІІІ MATI SINU KOD KOLEVKE.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— E, kad je tako, Simeune, onda Bože pomozi. — Osmjehnu se Mićan, zasuka rukave, pa izmaknu pintu ispod cijevi. — Pomoz'te ljudi! Za časak nakladoše nov kotao i podjariše vatru. — Simeune, zove te otac Sopronija — doletje đače.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I preko njih nekako i za onog njihovog popa. Jer taj župnik, neki rod i pomoz-bog im jeste, verujte. Čim se gde sastanu razgovoru kraja nema. Švapčaju, i sve nekako prepodobno.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka. — Pomoz bog, junaci! — Bog ti pomogao! Kralj se zamisli jedan trenutak, onda se uspravi, pogleda okolo sebe, pa progovori: —