Dučić, Jovan - PESME
HIMERA Pamtim te pute kud sam jedrio Morima što su večno zračila; Čiji se vidik uvek vedrio, A slutnja nikad ne pomračila. Taj arhipelag gde su cvetala Tek otkrivena polja rumena, I himerična jata sletala Na mladu brazdu prvog grumena.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ja s moje strane umstvujem da bi dražest vašega lica sve proče ljepote pomračila. JELICA: Vi me zastiđujete. ALEKSA: Mislite li vi da je ovo samo praznoslovni kompliment?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tebi, što si mi u telo zasadila vetrovito bilje šuma, iščupala stid i strah. Tebi, što si mi oči pomračila tugom zveri, a kožu osvetlila veselošću oblaka, slava, Slobodo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Za time je čeznuo još jače no za naučnom slavom. Popeti se visoko u otmenom društvu! Ta njegova ambicija pomračila je po koji put njegov zdravi sud, pa i njegov karakter“. „Tako?