Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ubijte me!... Ali se niko ne mače. A on, i ne znajući šta čini, okrete se od njih. Oni ostaše. Niko reči ne reče. Pomrkoše starine i udubiše se u misli. Zaista, kuća Aleksića je bila najstarija u Crnoj Bari. A on dođe kući kao vetar.