Obradović, Dositej - BASNE
Beži strmoglav pred suncem pomrčina. Nauku, dakle, sveštenstvu! Kad oni budu učeni i dobrodjeteljni, sav će narod dobar biti, i onda će se ispuniti
Ne, on niti je sabirao niti je imao novaca, no on govori za razum i dobrodjetelj. Hoditi po svetu*2 da vas ne oblada pomrčina, uči nas. Svet je prosveštenije duše i razuma, a pomrčina je glupost, navježenstvo i bez svake nauke ludo varvarstvo.
Hoditi po svetu*2 da vas ne oblada pomrčina, uči nas. Svet je prosveštenije duše i razuma, a pomrčina je glupost, navježenstvo i bez svake nauke ludo varvarstvo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Odmah udariše jedan s jedne a drugi s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta, a on nije baš toliko oštra vida da ih smotri. Uputio se pravo njihovoj kući, a govori sam.
Vodenica je baš pod jednom takom stenom, pripeta kao lastino gnezdo uz nju. Beše se već davno smrklo. Pomrčina kao testo. Vreme tiho. Kašto čak dole niže vodenice na brodu hukne voda jako. Nigde se ne čuje ni šta. Samo gdešto.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
II DEO: OSVETNIK 1. PAUK Napolju tužno jauče vetar kroz ogolele grane i kiša sipi... A pomrčina kao u paklu. Po takoj noći ni hajduk ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži
— Ružno vrijeme? — pitaše Turčin. — Ružno. Kiša iz drveta, iz kamena, što ono onaj kazao. A pomrčina kao testo. Da mi je ko opalio šamar, ne bih mu se mogao odužiti!... Ne vidi se prst pred okom!... — Hoćeš duhana?
— Meho! Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog. — Dalje! Dalje! — vikao je Turčin. — Njetko jest! Potraži! Potraži!...
Afrika
Potpuna pomrčina čim iziđem iz osvetljenog kruga naših lampi protiv oluje. Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide
Noć će biti bez mesečine i zvezde se još ne pale, tako da kad stižemo na jezero pomrčina je savršena. Da bih je video, ja nadnosim lampu protiv oluje nad vodu, koju osećam već i inače po svežini koja sa nje
pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam održi i gde je kraj nekog baobaba zapaljen mali oganj. Pomrčina.
Nova igra i nova pijenja. Nemoguće crtati ih, jer to, kažu, nosi nesreću; nemoguće fotografisati ih, jer je pomrčina. Nemoguće dobiti svirale, jer bilo kad da iziđu iz šume, nastao bi pomor u plemenu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj smrad ga je pratio celog života.. Iako je napolju bio dan, sunčan, topao, svetao – unutra je vladala, za trenutak, pomrčina, koja se zatim, kad se oči naviknu na nju, pretvarala u plavetnilo kao nekog dima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Otežale glave, ona tek sad primeti da je u odaji skoro mrak. Zidove i stvari bila je već obuhvatila pomrčina, samo prema peći, na jedan zid, padala je siva svetlost poslednjeg, večernjeg osvetljenja, sa reke, i gubila se, iza
Milićević, Vuk - Bespuće
I on je valjda bio zadrijemao u svojoj naslonjači, jer kad ga je trgla neka lupa iz hodnika, oko njega je bila gusta pomrčina.
Lalić, Ivan V. - PISMO
lica U mreži ostakljene paučine U naprslom ogledalu; tišina Mreška se kao skorup od tvog glasa Iz druge sobe, gde je pomrčina U kojoj treptiš ko paslika spasa — Leptire sive šalješ, da mi kruže Okolo lampe u krhkoj orbiti, Po slojevima
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Jedan pije - drugi plaća. Ko su gazde? Puca tikva, moj Gorazde! daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Obukao sam se, uvio devojčicu u maramu i otišao pravo u noć. Evo po ovoj istoj vodi sam gazio. Strašna pomrčina je bila oko nas, svaki čas sam klizao i posrtao, iako sam stavio čarape preko cipela. Ženu sam ostavio kao ludu u kući.
Mora biti šest stotina metara bar nad jezerom! I sve najviše jedna sekunda. Opet sa te strane savršena pomrčina. „Nuh bilion... Šta to nuh bilion, zašto nuh, zašto?
— Hoće li skoro? — Ja mislim sad. — Brava završi njenu rečenicu: tram! Opet pomrčina. — Ja mislim na to, — reče čovek, — na to, tu glupost. — Šta misliš?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nigde zvezde da bismo se malo orijentisali, a kiša lije, pomrčina je gusta kao testo i strašna kao smrt. Ordonansi zaziru od svakoga drveta, od svakoga žbuna, i niko nikom ne veruje.
Ceo narod je na nogama i sada još upornije navaljuje. A putevi sve gori, konji se neprestano sapliću, pomrčina kao olovo gusta. Topovi svakog časa zakačinju za kola i onda se razleže zapomaganje.
Onda komandant naredi da pođu poslužioci i pomognu, te narod jedva krete, a za njim lagano i mi. Gusta pomrčina pritisla zemlju, da se ni prst pred okom ne vidi.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
nešto je na tebe mnogo ljutit. Gojko ustade, ćuteći, prođe pored kmeta i ode u školu. Beše jaka pomrčina, ne vidi se ništa, ali on polako, pipajući oko plotova i spotičući se, dođe do svoga stana, koji beše osvetljen.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tvoja će se želja ispuniti. Starca nestade, u sobi se opet navuče gusta pomrčina, ali u ruci mi ostade hladna dugačka truba. Obukoh se brzo i izađoh iz kuće.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Vrlo dobro, vrlo dobro! Šta tu imam da ga pitam i da tražim preko hleba pogače. Njega ću ja. Divota! Slavno! Pomrčina je bila u sobi, pa ne smem reći da mu se zasijalo lice od zadovoljstva; ali kad kažem da je od zadovoljstva trljao ruke,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jutros, od Surčina do Vrčina, Grakće raspadnuta pomrčina — Vrane, ko narikače iznad raka, Crne su jer su pune mraka. Na svršetku noći mračne, nazadne, Pomrčina se zgusne
Na svršetku noći mračne, nazadne, Pomrčina se zgusne i raspadne, Pa zato, svaki put kada svane, U nebu zagrakću tolike vrane.
Jeca oluk, Plače streha, I grgolji Stabla šljiva Smolu sluze, Ponoć roni Tamne suze. Južni vetar Zimu tače, Pomrčina Gorko plače. Kopni, kopni, Voda škropi, Prska, pljušti Na sve strane: Po Evropi Sneg se topi I klokoću Noću Brane.
Rakić, Milan - PESME
ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI PISMA 84 ORHIDEJA 90 POMRČINA 92 KOSOVSKI CIKLUS 96 BOŽUR 97 SIMONIDA 98 NA GAZI MESTANU 100 NASLEĐE 102 JEFIMIJA 104 NAPUŠTENA
gnezda, I tajanstven šumor žbunova i leja, Predznak duge bede, kao kobna zvezda Dizala se zlobna, crna orhideja. POMRČINA I Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa; Od svekolikog svetskog jada Ne dopire do mene ništa.
Napolju možda sunce greje, A možda kiša sipa kapi Na mirna polja i na streje, Il̓ pomrčina ko grob zjapi, Ja ne znam. — Ne znam šta je sada, Ne pitam šta će sutra biti, Ležim u tami kao klada, I živci su mi
I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj javi, Nijedna nekad draga žena, Nijedna rana što krvavi, — A pomrčina mirno pada Na razvejana pepelišta. Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa...
'' Sipi pomrčina kao sitna kiša I zasipa stvari pred nemarnim okom, I, dok noć postaje mrtvija i tiša, Sve spava u miru tamnom i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vražja sila odsvud oklopila. Da je igđe brata u svijetu da požali, kâ da bi pomogâ. Pomrčina nada mnom caruje, mjesec mi je sunce zastupio. Uh, što mislim, kud sam zaplivao?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Obradovao se kao siroče suncu. Ode na jagmu kao alva. Steglo se kao gladna godina. Pade kao kap. Pomrčina kao testo. Pravo kao strijela. Prolazi kao mimo tursko groblje. Proć’ kako jutarnja rosa. Prošao kao lanjski snijeg.
DEČJA STRAŠILA BAUK Bauk, kako ga dete zamišlja, neodređena je oblika i izgleda. To je neka strašna neman, mračna kao pomrčina, bezdana kao prostor, — koja uništava život, naročito deci, pogotovu kad su ona sama, nezaštićena i bespomoćna.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Osluškuju put kojim on ide. Najpre plamen probode mrak. Kasnije zaboli. I opet pomrčina. Đorđe se smanji, zgrči i primače bliže Tolinim leđima. Zašto je kupio crvene đinđuve?
Aćim pripali cigaru i pogleda u prozor. Pomrčina miriše na kišu. Tamo gde noćas njemu treba da se rodi unuk, žuta je mrlja u tami. Kora srca je ispucala i boli. ...
To što će Vukašinova žena roditi u Beogradu, nije njegovo. Ni ovo nije njegovo. Čini mu se da čuje: krov na kući krcka. Pomrčina će smrskati kuću. Badža, crna kao šubara, skotrljaće se sa ćeramida i kiša će je zaliti, a sa streha će kapati crna voda.
„Nisi me ni pomilovao. I ti si čovek!“ prošapta za njim ispražnjena, sa rukama ispruženim za pobeglim zagrljajem, a pomrčina se još više smrači. Ustade, suknja se smulji niz glatke butine; napipa stablo jabuke i u račve pritisnu čelo.
„Lako je tebi da galamiš kad Ti je glava sigurna“, zakrkljala je smrdljiva i znojava pomrčina, grka od žeđi, teška od teskobe. „A što je Meni lako?“ Andra mu je osetio drhtavicu. „Sin će da te iščupa.
“ „Kad si digao bunu, još onda si se prodao.“ „Na dve si stolice. Neće ti preki sud suditi, pa izazivaš.“ Lomila se pomrčina.
Pokazaću ja vama ko je Aćim Katić!“ Andra je slušao kako ciči pomrčina prignječena uz tavanicu i zidove od grubog, netesanog kamena i gledao teško i sve mrklije njihanje nad sobom.
zida, kad su svi sem Andre i Aćima glasno plakali slušajući treskanje sekira i maljeva, tada se nešto dogodilo u njemu. Pomrčina je bila znojava i vrela a jednjak suv i čađav od žeđi. „Dovedite mi popa da se ispovedim. To mi po zakonu sleduje!
— E, mogao sam ja njega u onim prvim danima da smaknem — uzdahnu Raka. — Pojela ga pomrčina. U knjige zavedu da je naprasno umro, i u zdravlje! Sigurno bi deca za njim zaplakala.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I usred dana u takvoj je ulici pomrčina, a kada zađe i poslednji zrak sunčev, koji je danju bar one guste oblake osvetljavao, na takvome mestu nastupa crna
Vrata se otvoriše; iza njih zinu ista takva gusta i crna pomrčina, kakva beše na polju. Đurica uđe u sobu. — Upali-de videlo, oslepiću u ovoj prokletoj pomrčini. — Što će ti ?
Naišao valjada poslom, da mu što javi. Tako prosedeše u razgovoru dugo. Prođoše dva časa noći, navuče se gusta pomrčina, jer ne beše meseca, a po nebu plivahu jednostavni tamni oblaci, pa se onda obojica krenuše niz brdo.
Ali se pred usijanim očima tiho nosi i veje hladna i crna nema pomrčina, ulevajući u dušu još veći jad i crnji bol... »Šta je ovo ?... Šta ovo bi ?... Svršava se, dolazi kraj...
Pa onda... šta bude, ne marim !«... Kad odjahaše konje u potoku, ispod Jovove kuće, beše se razredila pomrčina, ali se još nije dobro videlo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
PRVI ZAGRLjAJ Zagrljena lepotom, i umna, Bleda kao tuga, mesečina, Izraza božanstva razumna I dubokog kao pomrčina, S krilima polutame, Kraj klavira Sedi i svira Komade osame.
Tvoj kostim je bio lak k'o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomrčina, A na glavi šešir pomodan i beo: Kraj mene, kroz graju Prošla si u sjaju. Pogledom te gledah za tebe umrlim.
Pod sramotom živi naše pokolenje. Pomrčina pritisnula naše dane, Ne vidi se jadna naša zemlja huda; Al' kad požar poduhvati na sve strane, Kuda ćemo od svetlosti
naše dane, Ne vidi se jadna naša zemlja huda; Al' kad požar poduhvati na sve strane, Kuda ćemo od svetlosti i od suda! Pomrčina pritisnula naše dane. 1910.
Krv kao savest ne dade mu spati. A šta mu mogu pomrčina gusta I šume mraka — šta mu mogu dati? Da l' večan pokoj, da l' željena usta?
1914. PROLEĆE 1915. GODINE Opet nam je zemlja teška k'o tamnica, Pomrčina gusta nasred grudi leži. I varoš i voda, brdo i ravnica — Sve je jedno danas, sve grobovi sveži.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Potpuna pomrčina čim iziđem iz osvetljenog kruga naših lampi protiv oluje. Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide
Noć će biti bez mesečine i zvezde se još ne pale, tako da kad stižemo na jezero pomrčina je savršena. Da bih je video, ja nadnosim lampu protiv oluje nad vodu, koju osećam već i inače po svežini koja sa nje
pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam održi i gde je kraj nekog baobaba zapaljen mali oganj. Pomrčina.
Nova igra i nova pijenja. Nemoguće crtati ih, jer to, kažu, nosi nesreću; nemoguće fotografisati ih, jer je pomrčina. Nemoguće dobiti svirale, jer bilo kad da iziđu iz šume, nastao bi pomor u plemenu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedan od naših reče: »Jako se bojim da ovo, što se ovako u pomrčini rešava, pomrčina i ne pojede.« — Dok se ovako radilo u skupštini, ne znam kako su se razvijali odnošaji između kneza i Ristića, tek
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Eto, tako Srbovi da budemo. To oni traže, čujem dolje u čaršiji, već puni' šest godina, pa ne mogu da nađu. Pisarčić: Pomrčina, Davide, pomrčina, pa ne vide od očiju. David: More i to biti...
To oni traže, čujem dolje u čaršiji, već puni' šest godina, pa ne mogu da nađu. Pisarčić: Pomrčina, Davide, pomrčina, pa ne vide od očiju. David: More i to biti...
Jakšić, Đura - PESME
kosničkome Ima, valjda, pet stotina Crnih riza i mantija — Ali nigde vedra lika; Već kô ona tuga tija Spustila se pomrčina, Pa se valja kao zmija Po grudima stanovnika...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tek kad se tama zgusnula oko zidina i kad je studena pomrčina prekrila i snežnu belinu da se čak ni prst pred okom nije mogao videti, ljudi su ušli unutra, u veliku zadimljenu
Petrović, Rastko - PESME
Smeću - ha, neukrotljivče! Da izvučem i sve hajduke Iz pomrčina gde neki hrast kašlje ludi Od drhtanja, pa prosipanja, pa bolova!
Šantić, Aleksa - PESME
Tu u noć nemu sam bio, Sav bolom obuzet; Na mesečini se nji'o Bednih grešnika cvet. 63 Svuda gde sam, oko mene Pomrčina, guste tame, Otkad milo ne gledaju Tvoje sjajne oči na me.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I krošto li si došao ovamo? Kakvo li je sjednačenje svetloće s mrakom? A mi smo ta ista prava pomrčina, zato i u grobnomu mraku priličnome nam živimo se. A ti si taka svetloća u kojojno nikakve ni senke mrcajuće nejma.
Lakše je i pobolje nositi i malo zlata, negoli olova centom. Bolje je malo sjanje nego velika pomrčina. Nit je svest obikla s bogatstvom se ortačiti. Tko pred drugim kopa jamu, sam će u nju se uvaliti.
kamenitih brda); veliko strahovita zmija vatrom duhata; iz ušiju joj durma kipti smola i sumpor što napunja paklo. Pomrčina teška, ama đavoli su onde i vrlo svakom viđeni pred očima...
Zarad toga veli to jevangelist Joan za Hrista: »Svet v tme svetit se: svet u mraku svetli i pomrčina ne može ga zasloniti.« Karbunkulum brani ljude od kuge koji ga kod sebe imadu i nose ga.