Jakšić, Đura - PROZA
Ode kao senka. Nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom, samo da ga u našem sokaku ne uhvate. Nijedno pseto nije zalajalo na njega...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i
U mraku su šumile i hujale baruštine, sa kojih je polazio sjaj mesečine, polazio i pojavljivao se nad pomrčinom, pa opet nestajao u noći i nepreglednim vrhovima vrbaka, punim šiblja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kroz pomrčinu svetlucaju plamenovi od luča, a oko njih se vide samo glave, spreda osvetljene, a okolo umotane pomrčinom. Pomislio bi ko da su kakve avetinje, al' bi ga brzo obavestio veseo kikot, govor i pesma, što se otud čuje....
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
takvih mesta, na primer jedno u Jadranskom, jedno u Jonskom, jedno u Tirenskom moru, sa istom dubinom, temperaturom, pomrčinom i istim salinitetom kao i na tim plodištima.
Pandurović, Sima - PESME
Prazna skrinja Gde ne tinja Ni plamičak svesti više, Koja zjapi pomrčinom što shvatanja naša briše, Što i sama već odvratno na đubrištu nekom truli S celim svojim divnim svetom od obmana
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i
Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i