Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zbogom, Surepe! Tebe mi je onako ponajviše žao; žao mi tvoga razgovora!... Smeh se zahori. Surep samo diže levu obrvu i razvuče usne...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve se krenulo, samo reduše ostale kod kuće kod ručka, a među redušama naravno da je ponajviše baba. One će se već kod kuće moliti bogu; kad zazvoni »Dostojno«, a one stanu pa se prekrste i očitaju »Očenaš« ili i
al’ šta ćeš!!... Da i’ držim, — skupa je rana; pa p’onda... oni odande, oni preko, — oni nam još i ponajviše smetaju! Čim čuju da ko ovamo kod nas u Banatu ima lepe konje, — odma’ se ustumaraju ti prokleti Bačvani!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Holber i makao bile su njegove najmilije zabave; osobito je rado igrao farbl, ponajviše sa „šantlam”. I sam Ljuba priznavao je tu svoju slabost, ali opet nije se mogao uzdržati, pa ma koliko da su govorili
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Otkad sam ja ovde u kući, jošt se nije vina na astal iznelo. A u podrumu ima devet stotina akova. MIŠIĆ: Tako su ponajviše stari ljudi, sve se boje da neće im stići, a to je zato što ne mogu da rade kao što bi želili.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
I u svima ostalim zapadnim kotlinama su se sačuvale neke arhaične slovenske osobine, ali je njih, izgleda, ponajviše u Prespi i u kosturskom kraju. U Prespi ih je najviše u južnom skrivenom delu: u Maloj Prespi i oko Malog jezera.
Jako su vezani za svoj kraj i zbog toga su se retko na daljine iseljavali, nego ponajviše u Kosovo, i to oko Gatnjeg i Nerodimlja. A otkako su oslobođeni nastala je jaka struja njihova iseljavanja u Kosovo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Igraju, ali karte, i Pera je s njima igrao. O knjizi nema više ni govora, no ponajviše o konjima, i Pera je već postao konjušar, bez konja ne može živeti i kog konja je jedared video, i posle više godina bi ga
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zagonetke kao svoj predmet imaju čak i dete u majčinoj utrobi, tek rođeno dete, dete u kolevci, a ponajviše dete na majčinim grudima.
Ono malo Srba što žive po varošima kao trgovci (gotovo same dućalnije) i majstori (ponajviše ćurčije, terzije, jekmekčije, tufekčije), zovu se varošani; i budući da se Turski nose i po Turskom običaju žive, a uz
(Vuk, na primer, kaže: Srbi žive ponajviše u zadrugama, a jednoglavaca je malo. U Lužnici i Nišavi „gde je u kući samo čovek i žena sa još nedoraslom decom (ili
Vrčević, V., Srpske narodne pripovijetke, ponajviše kratke i šaljive, Dubrovnik 1882. Vujačić, V., Transformacija patrijarhalne porodice u Crnoj Gori, Slovo ljubve,
Matavulj, Simo - USKOK
Ljudi ponajviše sjeđahu podvitih nogu, na strukama i na ponjavama, s dugim puškama preko krila, s čibucima u ustima. Ženske i mladiće
I evo ja sam sebi sudim, da se prekine o mojoj krvi!“ Kad to izreče, ubi sâm sebe iz puške!... Još takvih, ponajviše strašnijeh događaja, pričahu vojnici.
Sjutradan rano glavari se ponovo skupiše u manastiru. Toga jutra potvrdiše zakonik od godine 1803, u kome se ponajviše potvrđuju kazne za zločinstva; ukidoše guvernardustvo i pismeno potražiše od Radonjića povraćanje polovine pečata;
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
godinu. Muškatirović se služio ponajviše mađarskim istoričarima, a od Srba Pavlom Đulincem. Glavna namera mu je da dokaže da su Srbi u Ugarskoj postojali i
Radičević, Branko - PESME
smo proveli, Pa bijasmo svakada veseli, Istina je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige, Al' kad knjiga ponajviše tišta, Latismo se krasna šurovišta, Ili čamac lagani uzesmo Pa s' na dunav ladni navezosmo, Svukosmo se pa za
konjik, sve s' opremat stalo, A Zmajević brzo pohitao, Pa glasnika raspitivat stao, Da sve znade što je i kako je, Ponajviše gde je Radivoje. Glasnik ode: „Bog to jedan znade, A ja samo da njega nestade.
mu glavu na poljanu — Rusto pade — kliknu Srbadija, A uzdahnu listom Turadija, Zadrhtaše jadni na sve strane, Ponajviše Arslan Sulejmane, Obamre mu srce u nedrima, Ali okle, kad ga i ne ima, Davno srce u Hajke je mlade — Kamo sreća da
polomiše — I čadore Turci ostaviše, A Srbinji u njih ulegoše, Pa ih divno premetati poše, I podosta beše u nekome, Ponajviše u Arslanovome, Baš u njemu na gomile blago — Ali gde je Arslanovo drago, Gde mu sunce, gde Hajkuna bela, Blago
Ta zar su se zaman samorili? Zar da s' vrate baš i bez plijena? „Ta naprijed!“ svi veselo zbore, Ponajviše Milun četovođa, Nešto mu se srce razigralo, Kô da ide zadobiti carstvo: „Za mnom, braćo, za mnom, družinice!
straže narediše, I ostalo što je za potrebu, Te s' makoše tajom unaprijed, Jedan na tu, drugi na 'nu stranu, Ponajviše put dvora bijeli — Ma za Musta već su potamnjeli.
Stoji vrlet čudo i strahota, Sa svih strana strma i visoka, Kam do kama, a sve raskrhano, Ponajviše na jednojzi strani, E tu bezdan strahotan zinuo, Pravo leglo smuka i zmajeva, — Često nad njim sunce jarko sjalo,
klikće, poje A čaše se i ne broje, Te s' odoše posmevati, Vezanoga zajedati, I najgrđi koji biše, Rugau se ponajviše; E pa tako bi svakade. Kad iz topa tane pade, I deca se njim igraju, Tamo-amo kotrljaju.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
S. Karadžića). 9. Vuk Vrčević: Srpske narodne prilovijetke ponajviše kratke i šaljive, na svijet izdalo „Srpsko učeno društvo“, Beograd 1868. 10.
10. Vuk vitez Vrčević: Srpske narodne pripovijetke, ponajviše kratke i šaljive, knjiga druga, Dubrovnik 1882. 11. Vuk vitez Vrčević: Narodne satirično-zanimljive podrugačice, skupio
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: E opet ti svaku šalu uzimaš za gotove novce. Kako god što se tom prilikom ponajviše lacnu, tako bi ludo bilo reći da je svaka nabeljena. SVETOZAR: Ja sam se zagovorio, a moram da nosim izvestije.
MILAN: Ja ću poslati, pa vi posle gustirajte, kako znate. LjUBA: Samo da budu lepi svatovi. MILAN: Biće ponajviše činovnici. PIJADA (Ljubi): Oces li i mene zvati u svatove? LjUBA: Zar jošt pitaš?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Žalilo je c’jelo Sarajevo, Ponajviše Sarajli Ilija: Od jada je tamburu razbio, Zlatne žice po putu gubio, A terzijan u vodu bacio; Terzijanu tiho
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa lijepo, gospodine. On dobar a seljaci dobri, pa svima potaman. A popo ga begenisao još ponajviše i zato što je umeo lijepo da poje za pijevnicom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Divlje guske u sumraku oštru zimu najaviše: Dođe vreme kad je svako sam sa sobom ponajviše. Svačija me muka muči, na dušu mi sve utiče: Kako ti je u planini zalutali sad putniče?
Svi su narodi detinjasti i hvališe, Samo se to kod Srba zapaža ponajviše. Pa iako o sebi imaju odveć povoljan sud, Taj ludi svet, bez njih, ne bi bio dovoljno lud.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili seljaka iz okolnih sela, a ponajviše begunaca iz Turske.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Osim toga postoje i „pripovijetke, od kojih su poslovice postale“. Kad se takve poslovice pričice koriste „ponajviše je običaj da se uza ovaku poslovicu cijela njena pripovijetka najprije pripovijedi“.
razvibriran ton retorstva, a odlikuje se i zgodno nađenim rečeničnim obrtima, uz obilje poetskih ukrasa, a začinjeno je ponajviše slikovitim i živopisnim poređenjima. Vrlo često u zdravicama srećemo kao zahvalan elemenat blagoslove.
svega do volje a brez nevolje: kruha, vina, meda, mlijeka, srebra, zlata i svakoga dobra od tebe, Gospodine, poslata; ponajviše zdravlja junačkoga su čijem bi se u mladosti dičio, u starosti hranio, i gospodara Boga slavio i hvalio.
III GLUMA A) SVATOVSKA 1 ČAUŠ (GLUMAC) Čauš je u našeg naroda u svatovih šaljčina. Obučen je što smješnije, ponajviše u kakvo staro odijelo, i pripaše kakvu staru kusturu (sablju), i mjesto kite, na sablju objesi malu čuturicu medene
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A i odziv na cirkular bješe vrlo slab. Ponajviše stizahu mali novčani prilozi, praćeni dugačkim pismenim sažaljenjem, ili crkvene stvari koje bijahu na odmet šiljaocima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mesto a podvlačio debelom crvenom crtom, te izgleda po tome da je to za njega bila stvar najglavnija, da je tu manu ponajviše mrzeo.
Jao, veli, braćo Hrvati, dušu nam srpsku ne poznajete.“ i baš tu kod Hrvata ponajviše se isticao i nastradao Jaćim Medenica, i na publiku se okolnu stao ljutiti što ga žešće i svesrdnije ne pomaže: „Šta
Nego su novine obično ostavljane za uveče prema lampi, pa bi se tada ponajviše zadržali na izveštajima sa sudskih pretresa, ubistvima, razbojništvima ili samoubistvima, pri čemu bi on unosio
onu istu, prvu i jedinu, još jutros popijenu kafu, te Iketa oštro osuđuje ovaku zvaničnu korupciju, i Šljivić se njega ponajviše pribojava.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zadržavao se ponajviše na strmini iza kuće, pod prozorima sjenovitih odaja. Nije bio nametljiv ni previše bučan. Bio je prilično neuredan,
slučajevima prognoza je redovno povoljna: gotovo bezizuzetno, s prelaskom kritičnog doba prođe i ta propratna pojava, ponajviše ne ostavljajući nikakvih posljedica.
Igrali smo nebrojene partije šaha, ili smo ćaskali dok je pripremao recepte. Ponajviše o literaturi. I, naravno, pravdali smo se.
Ivan nas je pozvao obojicu na večeru. Održan je i dogovoreni kućni koncert. Svirao sam, uz pratnju gospođe Mizzi, ponajviše obične tačke s koncertnih dodataka. Ona se oduševljavala bez rezerve. — Savršeno! Eine wunderbare cavata!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Drugi je takođe doseljenik, zvao se Novica, a tvrdio je da je Crnogorac. On je živeo ponajviše u varoši, gde je senzalio kod žitarskih i šljivarskih trgovaca.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kod mora u punom podzimnjem danu sunce ih lijepo grije; toplo im, pa zadovoljno rade. Ponešto i razgovaraju, ponajviše rade i ćute, kao da misli sabiraju.
Po tijesnim ulicama prolazi svakovrsna čeljad, a ponajviše susreće djecu, sluškinje i vojnike. Valja da prođe pored same kasarne, a uvijek, kada se između vojnika nađe, preda da
Tamo, ujedno sa stokom, i stanovaše. Slalo mu se jelo za više dana, a rijetko, ponajviše nedjeljom i blagdanom, silazio je u grad. Malo po malo svikne mu se, i nije onako ispod sebe ubojito gledao.
Najposlije se i oslobodio, bio veseo, i više puta smijaše se njegovu čudnome pričanju, ponajviše o vojnicima što su po tvrđavama živjeli, oko kojih je bila najbolja paša, i kuda je gospodarevu stoku gonio.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je bio kao još nov, tek doseljen, još ne kao varoški, više seljački, pun samih doseljenika, ili seljaka iz okolnih sela, a ponajviše begunaca iz Turske“. 106 Videla je to, procenila i doživela ipak - Sofka.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
sednicama ministri nam jednako podnose neke telegrame na malim parčadima hartije, u kojima pogranični načelnici (ponajviše užički i čačanski) javljaju kako mnogi begunci iz Hercegovine i Bosne prelaze na srpsko zemljište, kako se ta sirotinja
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Oko jedne sofre selo Momče mlado golobrado, A do njega Cvet-devojče. Drugi jedu, oni glede To na ovo, to na ono, Ponajviše jedno drugo. A kad dođe do tucanja, Uze jaje mlado momče, Drugo daše Cvet-devojci.
krivo tursko praviteljstvo što mi hajduka toliko imamo; da mnogi otide u hajduke za nevolju; da u nas u hajduke idu ponajviše najznatniji ljudi i da među njima ima dobrijeh i poštenijeh ljudi, koji tek u društvu malo pomalo stanu zlo činiti; da su
O toj pesmi i vremenu kada je nastala Jakov Ignjatović piše sledeće: „Jovan Subotić već uveliko piše pesme, ponajviše erotične, uglađene, pune refleksija, vidi se da je mnogo čitao, osobito nemačke autore, ali ne sme ni kod njega faliti
U Slavjanci je, kao što je poznato, ponajviše učešća bio uzeo P. P. Šapčanin. Ja sam slučajno sam imao jedan, malko oštećen, primerak Slavjanke, i rekoh Pajeviću da
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Imala samo to muško. I tamo, u Odžinci, sa tim svojim sinom živela nešto od imanja što su imali, a ponajviše od rada. Naročito u poslednje vreme, kad joj ojačao sin, postao veliki, baš se bili otrgli.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
njeg̓va ljuba bila«, a na Ivanove reči da bi obljubio i ostavio odgovara pretnjom da će ga kazniti mesec, zvezde i sunce ponajviše (ibid., 143). Čempres (cіpreѕѕuѕ ѕempervіrenѕ).
o setvi) sadrže pojedini članci u Rečniku: o bundevi, konoplji, krastavcu, krompiru, kukuruzu, kupusu, lanu, pšenici, a ponajviše članak Seme. Za ostali, veći deo građe (ne samo o setvi nego i o drugim radovima) v. npr.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zalažu se pečenicom, puše i piju iz pune bukare primorsko vino; na mahove razgovaraju, a ponajviše pušeći u vatru gledaju. I u tome spušta se suton i selo zakrili božićna noć.
Rade čeka. Na bunar dolaze žene, dolaze cure, i vraćaju se, ali nema Božice, a za nju se odlučio. Nju je ponajviše u snu milovao, a na javi u gonjanju, najjače mu se opirala.
Plativši porez i gdješto još u varoši, ne da mu se poći kući, već najposlije svrne u gospodarevu krčmu. Ponajviše u njoj pije i naročito u nju svrće, da se gospodaru ne zamjeri.
O tome poslu ponajviše su žagorile žene, pa njihov žagor stiže i do Petrovih ušiju, a na prelu, između ljudi, izbi kao bjelodana istina.
—Da smirimo i nju, pa što bog dade ... . — veli ocu. Cvijetu je zamjerio Vojkanov sin Radivoj. Sastaju se ponajviše na paši. Kad su lijepa vremena, prama suncu, pazeći blago, sjedi jedno do drugoga na kamenu.
Sjeća se, kao da je danas bilo, kako se selo, a ponajviše onaj čoporak oko crkve, uzvrpoljio da biskupa lijepo pričeka. Izišao je preda nj načelnik, gazda Jovo, iako je tada sa
Te večeri bilo je čudo svijeta u ulici; ponajviše nekakva prljava, aljkava čeljad čekaše pred vratima, pogađajući se s ženskinjama; cjenkaju se kao na sajmu...
Što ne osude gazda—Nikolu? Svi se oni obogatiše, a čime trgovahu? Kukuruzom, brate, za gladnih godina ponajviše i... nešto sa seljačkim potrkušicama . .. Pa oni mirni, počitani, sudac s njima kao sa braćom.
Povrati se nakon nekoliko mjeseci i po sebi namjesti trgovinu; ponajviše prodavaše sitnež i seljačke potrkušice, ali postepeno dućan napredovaše, takmičeći se sa najboljom gazdinskom trgovinom.
je lijepe, prostrane kuće, za trgovinu najzgodnije u mjestu, a živi od svoje rente i pozajmljuje namalo svoj novac, ponajviše varoškim trgovcima, obrtnicima i gdjekojemu seljaku.
Svaka strana ima svoju mješinu punu vina i dvadesetak svjedoka, ponajviše staraca. Svjedok sa strane općinske, stari Ždrale, odgovara na upite suca, pošto ga zakle: — Ja sam još od djetinjstva
U jamatvi život i rad življe se javljahu. Mladić se uputi prema mjestu otkuda se čulo ponajviše glasova. Činilo mu se da je to negdje blizu same crkve.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
drago čina i dostojinstva recenzentima javiti imam da je glavnija čerta moga temperamenta melanholija i da je delo ovo ponajviše u ona vremena pisano kad je duh sočinitelja najvećom žalošću obremenjen bio.
On se, istina, u svom predsloviju izvinjava što je primetio da ponajviše ćaci, koji u školu idu da što nauče, knjige pišu i za narodne učitelje sebe izdaju, pak je mislio da on kao star čovek
je (ja molim čitatelje za oproštenje što ne mogu slabog pamtenja radi titulu točno da predstavim), no budući da su ove ponajviše kopije stari, nikakovo vpečatlenije na njega ne učine.
U palati bilo je ponajviše takovi ljudi koji su za najglavniju dužnost počitovali jesti i piti. Ovde bi mogao tko reći da takovi jesu na škodu
« Ima i takovi na svetu ljudi koji neprestano teže da se gore penju, ne smatrajući što im iz Tog uzroka ponajviše gore ide. Zato ovi po pravilu retko i idu, no ponajviše sede i sedeći gledaju kako im glave sede.
Zato ovi po pravilu retko i idu, no ponajviše sede i sedeći gledaju kako im glave sede. K ovim i ja prinadležim, želeći prvo čitateljma moje visokoučenije (neki
bio, i svakom koji se o tom sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.
bio, i svakom koji se o tom sumnja, alegoričeske knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.
velika je raspra među psihologima da li čovek glavom kao i drugi čovek odaren može ništa ne misliti; i premda je ponajviše takovi bilo koji su ovo s najvećim dokazatelstvama odricali, to ja opet velim da je najveći filozof iskustvo, i mogu u
provesti, budući da se mozak ništa ne mori; i evo razrešenija one zagonetke što takovi koji voopšče ništa ne misle ponajviše do zore vreme u kartanju provode.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tako se zahvaljujući ponajviše nivelizatorskoj ulozi turskog feudalizma stvarano i stvorilo jedinstvo celokupnog našeg naroda pod Turcima, koje se
I kad se pominje kao takva, optužuju se za to pojedine ličnosti, među kojima ponajviše i skoro jedina prokleta Jerina. Uspomene na patnje od domaćih feudalaca mogu se još nazreti i u izvesnim negativnim
sa „pripevom iza svakog, ili svakog drugog, ili svakih nekoliko stihova“ (pripev je od šest, ređe od pet slogova, i „ponajviše ne dodaje stihu iza koga se nalazi ništa novo, nego ga samo raširuje“).
Crte toga lika nalazimo kod Jugovića, kod Banović Strahinje, kod Srđe Zlopogleđe, kod Musića Stevana i, ponajviše, kod Miloša Obilića.
Kad koga uhvate i povedu da nabiju na kolac, ponajviše pjevaju iza glasa, pokazujući da ne mare za život. I predani je hajduk svagda slobodniji n otreseniji od drugijeh
Al' besjedi Orloviću Pavle: „Sestro draga, Kosovko devojko, vidiš, dušo, ona koplja bojna, ponajviše a i ponajgušća? Onde j' pala krvca od junaka ta dobrome konju do stremena, do stremena i Ao uzenđije, a junaku do
Zašto Marko tako postupa, o tome narodni pevač ćuti. Zato su se — ponajviše zato, između ostalog — i mogla pojaviti različita tumačenja.
Ovakovi je rob imao oko vrata gvozdenu halku s katancem pod grlom, i ponajviše se u narodu našemu zove tucak... I sužanj je nalik na roba, ali se sužnjevi ne prodaju, nego se drže u tamnici dok se ne
„Gatnjik je” — kaže Vuk — „opleten kao uzica (vunena i prtena), a učkur je od platna i na krajevima ponajviše izvezen zlatom. Gatnjic su u senjaka, a učkuri u varošana.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Od to dobi, tim mlečnim gore putem kroz kapanje od bogorodičinih sisa, mnoga krštena dečica od sisa pomrla ponajviše, tuštena k nebu vrve tamo odlazeći mirno Od vazdušnih onih crnih knezova.
Te ne isto kad sami sobom zgrešujemo, nego kad čujemo a drugi što sagrešuje, onda nas ponajviše to sumnjenje muči i jako na nas viče.
Odvraćaj uši svoje od pesni i svirnje, psovnih i šaljivih beseda, ponajviše od laživih i šugavih za svadu i tuđ ukor pridonosnih reči.
k svetoj bogorodici: uđi natrag u vesele k svome gospodinu, gospođo, zašto ne dostoji se tebi plakati, negoli tebi ponajviše jednoj valja se radovati! Ama nju pečao i tuga obujmi...
Nego ponajviše valja da imamo među sobom mir. A kojino je bog mira, i tim će nas blagosloviti: i daću vam — reče — mir u vašoj zemlji;