Afrika
pesmu, bilo kakvu, sasvim glupu, ali od njih samih savršeno ritmično razrađenu; sa bezbroj upadanja, sinkopa, dopevanja, ponavljanja, u masu raznih glasova. U svoja kratka, široka vesla udarahu kao u gitare.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
grada pokraj stare »Loze«, ispod »Tonija«, i zaustavio se na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto?
ništa drugo sem pomirenosti sa sudbinom što ga je bacila ovamo, bogu iza nogu; možda i malo umora od beskrajnog ponavljanja istih slučajeva, što su uvek počinjali s dve boce piva. —Od društva pored muzike... — procedi i otetura prema šanku.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Burleska se rađa iz ironičnog ponavljanja davno pročitanih stihova. Parodija, kao izraz koji oponaša ritam, frazu i temu ozbiljnog dela, vraća rečima i pojmovima
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
na sve ono što je o jednom piscu pisano — jer u bibliografiji o pojedinim piscima ima i vrlo slabih stvari i čestih ponavljanja ranije kazanog — no samo na ono što je korisno pročitati.
ne doterivao, a ono svakako odabirao i sređivao, izbacivao ono što je vređalo ukus, izjednačavao metriku, izostavljao ponavljanja, unosio red i jedinstvo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ta upornost sastoji se u tome što više puta ponavlja jedno te isto. Nametnuo mi se tom upornošću ponavljanja, ali ni tad još ne poimam što je to što on ponavlja.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Rastko Petrović je u ovakvu pesmu, punu pokreta, ponavljanja i variranja, morao ugraditi čvršću kompozicionu konstrukciju. To se, uostalom, s pravom moglo očekivati od pesnika koji
Zamenio ju je sintaksičkim jedinicama kao i neki drugi pesnici. Otuda i dolaze ova mnogobrojna sintaksička ponavljanja po kojima Matićevu pesmu lako i brzo prepoznajemo.
Na ova se sintaksička ponavljanja (i paralelizme) može gledati spolja, i tada u njima raspoznajemo retorički postupak što je osobito došlo do izražaja u
Ali se na njih može gledati i iznutra, tj. polazeći od zadatka koji imaju u konstituisanju pesme. Jer, ta su ponavljanja i zamenila stih kao osnovnu formotvornu jedinicu.
Kad to uzmemo u obzir, postaje nam jasno zašto se u tradicionalnome stihu ponavljanja koncentrišu na njegovome početku i kraju.
Ranije smo rekli da na osnovu sintaksičkih ponavljanja kakva nalazimo u pesmama „Ima večeri“ i „Teku reke“ lako i brzo prepoznajemo Matićevu poeziju.
Pomenućemo samo neke. Pre svega Matić je ovde pronašao načelo za sklapanje zatvorenih celina: od glasovnih ponavljanja do sintagmatskih i sintaksičkih obrta, i od delova stiha do celoga stiha, strofe i opšte kompozicije pesme.
Njihova je „muzikalnost“ nesumnjiva, ali isto tako i dosta osobena; ne može nikako da se svede na efekat ponavljanja. Pri pomnijem zagledanju uočava se da ključnu ulogu ima aorist sruči se.
Zbog toga, a naročito zbog ponavljanja ustaljenoga obrta bacati senke, stvara se privid dvosmislenosti: kao da se oba puta tvrdi kako topole ne bacaju (jedno
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sintaksički poreci; na kraju - a verovatno je ona i najčešća - metabola shvaćena kao opšti naziv za raznovrsna ponavljanja u vidu suvišnih (na izgled pleonastičnih) gomilanja.
Nejasnoće više nema, ali je zato došlo do ponavljanja, gomilanja. Time smo ujedno dospeli do središnjeg mehanizma koji generiše izuzetno čestu ali i čudnovatu metabolu kao
Pri tome opet može doći do ponavljanja, i u ponavljanju do mogućeg spajanja dva različna opažaja: subjektivnog junakovog i objektivnog autorovog.
četiri i na kraju sa tri sloga, a tri sinonimična glagola svojim smenjivanjem ostavljaju za kadenciranje neophodan utisak ponavljanja): „Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi, ono bar u
Kao što se vidi, Stankovićeve su nevolje u sintaksi - neumorna dodavanja, gomilanja, ponavljanja, vraćanja radi pojašnjavanja - bar jednim delom izazvane i dubljim, semantičkim razlozima.
Nas ovde posebno zanima načelo ponavljanja, njegova priroda i uloga, i to na nadstihovnoj ravni. U tom je pogledu manje zanimljiva činjenica da se poema raščlanjuje
Crnjanski je upravo ovu ulogu ponavljanja i preneo iz stiha u prozu. Lako se zapaža, uostalom, da su Seobe prekrivene mrežom raznovrsnih ponavljanja, ali je
Lako se zapaža, uostalom, da su Seobe prekrivene mrežom raznovrsnih ponavljanja, ali je nešto teže otkriti u čemu je njihov značaj i uloga.
Zasad je bar nešto postalo jasno: prvo, da su ponavljanja najgušća na početku prve i na kraju poslednje glave Seoba zato što su, tako reći, okvirotvorna; i drugo, da je to
U načelu, moglo bi se reći, sva ponavljanja u početnoj i završnoj glavi sadrže momenat obrtanja: opis događaja (ili stanja) ostaje isti, reči se u pretežnoj većini
Još samo dva primera za istorodna ponavljanja. U njima je podvučen onaj različan deo gde se ispoljava momenat obrtanja. Prvi primer: „Melanholijom koja se pretvarala
Gusta mreža ponavljanja na oba njegova kraja, sa već opisanim postupkom obrtanja, stvara prstenasti kompozicioni sklop. I on je tesno saobražen
Petrović, Rastko - AFRIKA
pesmu, bilo kakvu, sasvim glupu, ali od njih samih savršeno ritmično razrađenu; sa bezbroj upadanja, sinkopa, dopevanja, ponavljanja, u masu raznih glasova. U svoja kratka, široka vesla udarahu kao u gitare.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
zamršuje, đavo je povukao krajeve i spleo petlje; sedmoga dana sve se okrenulo tumbe, sudbina se umorila od jednoličnog ponavljanja i dosade. I sam njihov dolazak bio je već nagoveštaj. Stigli su gotovo istovremeno. Seli su blizu jedno drugom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
imena, stalni epiteti, počeci i završeci, poređenja, opisi karakterističnih i čestih u epskoj poeziji situacija, epska ponavljanja. Neke stajaće reči su osobina pesničkog jezika: gospodar (m. muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m.
Otuda sva epska ponavljanja nisu iste vrednosti: neka stvaraju — veću ili manju — motoniju, a neka su jedna od najvećih lepota umetničkog
Ali i ova ponavljanja — utoliko pre kad su osvežena po nekom novom rečju — osećaju se i kao prirodna i kao prijatna. Tako se oseća, na
Ali najveću vrednost imaju ona ponavljanja — uvek istih ili nešto izmenjenih reči — koja služe tome da istaknu jedan trenutak, odliku, situaciju.
I koliko reznolikosti u načinu ponavljanja! Ponekad se u ponavljanju čuva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali–beg u Savinim odgovorima na Pavlova
“ Izvrsna je kombinacija dvaju suprotnih ponavljanja u pesmi Marko Kraljević i Đemo Brđanin; gospoda hrišćanska triput mole Đema: Bogom brate, Đemo Brđanine, tu nam nemoj
Nabrojivši odlike epa kao žanra (ustaljene norme, istoričnost, realizam, idealizaciju događaja i junaka, stil ponavljanja i varijacija itd.), Kravcov kaže: „Sve te odlike epa kao žanra određuju njegovo mesto u istorijskoj poetici.
eto dolje pod bijelom kulom, tu imaju tri konja viteza; ta onome Biogradu stojnu, onđe bjehu dva Jakšića mlada), razna ponavljanja (u jednom stihu, u dva ili više stihova, na raznim mestima u stihu), neobičan red reči (pored ostalog, stavljanje