Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pri tome se nije služio samo ponavljanjima, kojih inače ima – bar u nekim pesmama – srazmerno mnogo, niti samo običnim sintaksičkim paralelizmom, nego je i jedne
Matićeve pesme imaju, s jedne strane, stih s početkom koji je nekad dosledno a nekad povremeno obeležen sintaksičkim ponavljanjima, ali zato uopšte nema obeleženog kraja, pa je stoga njegova dužina proizvoljna i nije formotvorna; s druge strane, ove
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Po pažljivo uređenoj književnoj strukturi, sa ponavljanjima, paralelizmima, ogledalskim odražavanjima i podvostručenjima, počev od sintakse pa do kompozicije, po strukturi koja je
O redu reči kod Stankovića, o čudnim inverzijama, još čudnijim vraćanjima i ponavljanjima, kao i o segmentaciji sintaksičkog niza koja zna da se ubrza (usitni članke), poput one koju ćemo kasnije kod
delovima uvodne i zaključne glave valja nešto duže zadržati, i izbliza razgledati kako se tekst ovde zapravo tka u ponavljanjima.
Sve skupa uzeto otvara put raznoličnim sintaksičkim ponavljanjima, koja inače nalazimo - negde više, negde znatno manje - u svima vrstama stihova, ali ne i u prozi.
Navodimo celovit komad teksta s podvučenim ponavljanjima: „Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo.
Ako, uz to, navedeni komad teksta o Aranđelovome noćnom razmišljanju čitamo pažljivo, sa svim podvučenim ponavljanjima što ga iznutra raščlanjuju i ritmizuju, osetićemo da on doista deluje kao zasebna celina.
Sam početak romana sačinjen je od jakih senzacija, gusto sabijenih, što se vidi i po dosta učestalim ponavljanjima: „Šumi i huji baruština iza mraka.