Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali nije mogao. Samo je u mom krilu video njene bele, pune ruke, kojima me stegla i, onako poniknuta, krila se iza mene. On izvadi kesu s novcima i pruži mi dinar: — Na, da si kupiš...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Tako li je to? Jedino to što sebi prošaputa i ostade da sedi poniknuta, držeći se rukom za podbradak i usta. I za čudo, opazi kako sada ništa ne oseća: Ni strah, ni bojazan, ni gnev.
Stanković, Borisav - JOVČA
(Povlače se u kujnu.) JOVČA (Anđi, posle pauze): Pa? ANĐA (poniknuta, ćuti). JOVČA (nestrpljivo): Govori. Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Eto šta si ti za mene i kakva! Sada moraš sve da znaš. TAŠANA (jednako poniknuta, izgubljena, otimljući se): Neću sada da znam, već idi! Idi ti sada! SAROŠ Neću da idem, hoću sve da znaš. Znaš li?