Radičević, Branko - PESME
jada Što nas hvati onda iznenada: Ni sad ne znam kako sve bejaše Ma začas nas Turci opasaše, Baš iz zemlje kâ da ponikoše — Sve bih rekô, izdade nas neko, Baš izdade, drugače nikako, Evo glave ako nije tako.
Kostić, Laza - PESME
« — »Sine!« odzovu se usta njena, a iz belih iz ramena ponikoše bela krila: to je bila — moja vila. — Lepirica kao bela kad bi sobom cvet ponela, da ga visa spase vela od zemljina od
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vujana naredi da žalosna povorka krene. Arnauti poustajaše i ponikoše da je s pažnjom propuste, jer dalje običaj ne dopušta da se ide. Druga je vera.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, al ne gleda Kotarac Jovane, veće skoči na noge lagane, pa on ode ovčar-čobaninu, i donese
Kroz marame zasijalo lice, svatovima oči zasjenile od gospodskog lica i ođela; svi svatovi nikom ponikoše, i u crnu zemlju pogledaše, ja od čuda lijepe đevojke.
Kada riječ u družinu dođe, svi hajduci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, kako trava na uvojke raste kao dojke u mlade đevojke; ne poniče Daničiću Vide, već poskoči
Tako knjige indžijeli kažu“. Kad to čuše svi sedam dahija, sve dahije nikom ponikoše, i preda se u zemlju poglaše; s knjigom ne zna niko besjediti, ni kako će knjizi otkazati.