Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sad možeš taki početi. KATICA: Ah! S njime neću moći. POZORIJE 2. BIVŠI, MIŠIĆ MIŠIĆ: Sluga sam ponizan! (Klanja se prvo Juci, potom Katici.) JUCA: Službenica! KATICA: MIŠIĆ: Ja sam čuo za neki nesrećni slučaj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u Tokaju, čovek bled, tih, kao neki apotekar, onizak, u crnom odelu nižih staleža u Austriji, izbuljenih očiju, ponizan i pažljiv – koji se, svaki čas, klanjao – našao je, istog dana, Isakoviču, kuću u Tokaju.
Hoće li izići iz Tokaja živi? Tek pred veče, došao joj je u posetu, postmajster Hurka. Sav u crnom odelu, tih, ponizan, došao je, kaže, da ih izvesti da će i njihov rođak, Trifun (Hurka reče Trofim) uskoro stići.
Tih, odeven sav u crno, ponizan, postmajster je došao Trifunu, sa porukama Višnjevskoga i Pavla Isakoviča. Od strane Višnjevskog poruka je bila da će,
Sav u crnom odelu, tih, ponizan, postmajster se, pred odlazak Pavlov, u Tokaju, potrudio da, po okolini, po osiromašenim, plemićskim, kućama –
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Polazi.) SPASOJE (prateći ga): I otezati stvar, otezati koliko god možete. MILE: Sluga sam ponizan! (Ode.) III ANTA, SPASOJE SPASOJE (čita ponovo Rinino pismo i smeška se). ANTA (dolazi, s praga): Evo me!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Slavonsko‑podunavski polk beše otišao na vojnu, posle smotre u Pečuju, kao prebijeno pseto, ponizan i tih. U razvučenim, iskrivljenim, dvojnim redovima, dizao je prašinu kao stoka, obilazeći sela i baruštine, gazeći od
Tada prvi put usudi se, sav naježen, te je hotimice dodirnu. Na mukama, pri tom nespretan i ponizan, Isakovič je tako proživeo malne pola godine, kao u paklu, skoro i ne pogledavši drugu ženu, sem te visoke, vanredne,
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva. UGLED 5. OTAC (stupi), PREĐAŠNjI OTAC: Sluga sam ponizan, gospodo moja, meni je drago da sam tu sreću polućčio. PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.
Lako je njima! Da, oni misle da je drugi lud. UGLED 2. MLADOŽENjA (stupi), PREĐAŠNjA MLADOŽENjA: Sluga sam ponizan, gospodična. DEVOJKA: Službenica. MLADOŽENjA: Kako ste, gospodična? (Poljubi je u ruku.) DEVOJKA: Kako vidite.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Ovako stoje šančevi. prvi, drugi, treći. 4. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI GAVRILOVIĆ: Sluga sam ponizan. NANČIKA: Službenica. ZELENIĐKA: Prvi je dubok po fata, drugi čitav fat, i fat i po širok.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ti si, gospodine? — šanu a neki nov, stran, ponizan, učmao i bezživotan tvoj glas prepade me. U njemu ne beše ni traga o kakvom osećaju, toplini i bolu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ja sam ti već stara. Živite vi, a ja ću kako mi bog da. 6. MILAN (s naočarima), PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. LjUBA: Službenica. MILAN: Kako ste? LjUBA: Blagodarim na pitanju. Kako ste vi? MILAN: Blagodarim.
STANIJA: Šalite se vi, ja idem u moj krasan vilajet. 9. NEŠA, PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. NEŠA: Gospodine Milane, vi ste moju Ljubu iskali, i ja nemam što drugo da kažem, nego da budete srećni.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim. (Jelici.) Sluga ponizan. JELICA: Zbogom! BATIĆ (odlazi). MARKO: Viš, Jelice, ovaj nije iz rumana, al je zato opet krasan dečko.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
posetioca, koji se, ulazeći u školu, nekako neobično previo, smanjio se, pa postao nekako smiren, tih, rekao bih čak ponizan. Sa nekim učtivim, finim smešenjem prilazi on stolu, pruža ruku, izvinjava se, moli za dopuštenje da posedi malo u školi..
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Dobro, dobro. I ne mogući da izdrži, dok ne ode i ne izgubi se na kapiji, sav srećan, ponizan, čisteći oko sebe po svojim haljinama, a naročito cipele, i nameštajući jaku oko vrata, — Todora tresući se od bola,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen kroza san čuo bi kako otuda kroz kujnu dopire očev glas. Pun, kratak i ponizan. Uz to zvek novaca i izvinjavanje: — Nisam mogao više, nano. A za to i to cena je ovolika. Niža nije.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bližnji nadgledaju kako to ide sa mojim kažnjavanjem, da li klečim, da li sam skrušen i ponizan, udaram li sebe dovoljno snažno po golim prsima, ramenima i leđima žitkim brezovim prućem, puca li mi koža od udaraca