Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ravnih dve stotine dukata!... – Dve stotine dukata!... Ih!... A sumnjaš li na koga? Ivan umuknu. Saže glavu i poniče nikom... Kmet je hodao preko odaje. Ta, to nije bilo za nj samo čudo nego strah božji...
Kad kmet ispriča, popa se okrete Ivanu. — Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče. — Ne znaš ko je? — upita pop opet. — Ta, to i jesu jadi, moj popo! ..... Tu i nema više sumnje... — Pa ko je?
Radičević, Branko - PESME
Da li gradiš kaku Nanku? 6. Gradi, gradi, brate, priče, Biće dobre, Nanka jemči; Udri gubu što poniče Da nam seje sve ponemči — Seje naše, kod nas živi, Kami nama — mi smo krivi! 7.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dođe, svi hajduci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše, kako trava na uvojke raste kao dojke u mlade đevojke; ne poniče Daničiću Vide, već poskoči na noge lagane, a dovati laka dževerdana, raskaka se s njime niz planinu kao jelen od sedam
Fočo podavio bradu, pa je b’jelu sa zubima grize, ni on ne zna s knjigom besjediti, već se i on tome poslu čudi; ne poniče Fočić Memed-aga, ne poniče, već junak pokliče: „Dišer more, hodže i ’vaizi!
je b’jelu sa zubima grize, ni on ne zna s knjigom besjediti, već se i on tome poslu čudi; ne poniče Fočić Memed-aga, ne poniče, već junak pokliče: „Dišer more, hodže i ’vaizi! Mol’te boga i jezan učite svaki danak a sve po pet puta!