Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dva puta su dogonili do samoga šanca, i to ih je stalo mnogo žrtava. Ko se šancu primakao, taj više ne vide Bosne ponosne, ne zagrli majke ni seje, niti poljubi ljube. Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi.
Radičević, Branko - PESME
Crna Goro, gnezdo sokolova! Da tvrde su ponosne ti stene, Čeda tvoja tvrđa nego stene, Stena stenu goni do nebesa, Tvoja slava još više nebesa.
labude, Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga prejure, Da ne glede tvoje lude
Niže, niže, čedo moje, Zemljica je carstvo tvoje! 3. Brda, gore i planine, I vi stene tu ponosne, Klanci, luzi i doline, Reke, vrela, luke rosne! Kad vas glenem, al' mi go(di), Blago meni, da se rodi! 4.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Nisam nešto sigurna. Dragocenija sam joj živa, je li tako? Idemo dalje! Da bih brisala po šumama i gorama naše zemlje ponosne, ako treba, mislim — brisala bih na sve četiri strane sveta! Znate li kad bi me uvatili? Nikada!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tebi, jer tebi je sam bog dao vlast jer nikad nisi zaboravio te stene ponosne, sure, orlovite. Mučeniče, sveče naš nekloniče.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Ne, tu nije reč o Starom Avdi, Već o jednakosti, bratstvu i pravdi, A meni, iz ponosne Crne Gore Ti ideali od rođenja u srcu gore, Za pravdu bih dao života sedam (Al ovaj, prvi, nizašta ne dam!
Pandurović, Sima - PESME
I osećam dušom miris blage ambre I istočnu radost, i ljubav, i strasti Gospodara starih ponosne Alhambre Što ispiše pehar kratke zemne slasti. U meni se strasti svih vekova bore.
Bojić, Milutin - PESME
Gacaju gorde čete, koje Preko jezera stegove nose, Tutnje ponosne legije što se Po goletima fijučnim roje. I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni plamenom slave, S kosama punim sna
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Milica je devet puta hvatala za uzdu bratovljeg konja i devet puta sklapala bratu ruke oko vrata. I devet puta ponosne reči junačke vere ispunile su grad i polje: Idi, sestro, na bijelu kulu; a ja ti se ne bih povratio...
Je l' Miloša s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava?
Je l’ Miloša s konjma istrgao? Je l’ Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l’ vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l’ skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako i sve neprave, nemilokrvne, ponosne, gordeljive sudije skoro s jednoga siromaška teška uzdahnuća nizlaže, a prave i sklonite, krotke uzdiže.