Jakšić, Đura - PROZA
Bio sam u bitkama. Video sam dim i plamen, slušao sam zveku sabalja, zviždanje tanadi, riku topova... Gledao sam ponoć kako je po hiljadu zapaljenih krovova osvetljuje svojim plamenom, koji čak do u nebo šiba. Video sam junakâ.
On mora doći, mislila sam. Ponoć je... Ja vidim iz daleka jednu tavnu senku, posle čujem kako opaklija šušti. On je!
Kad je sve bilo spremljeno, onda mi Živko prišaputa: „Pobratime, vreme je!.. Ponoć je vreme za svako zločinstvo, — pomislio sam u sebi, — ljubav ne može nikad biti zločinstvo, i to sam mislio; ali ovaka
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
PRASKOZORJE NA JELOVOJ GORI Krov kukuriče, grakće hrast, guče bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Gle, koje je već doba! — reče on svlačeći se polagano. — Blizu ponoć!... I zevnuvši jedanput, nastavi govoriti poluglasno sam sebi: — Najviše se brinem za te proklete izbore!
— Šta je opet sad? — upita gospodin ministar začuđeno. — Što ste se iskupili u ponoć? — Pa da naredimo izbore — odgovori mu predsednik ministarstva. — Za kad? — Za sutra... Krajnje je već vreme.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I zaćuta sve kao zaklano... Samo se čuo popak... Ali izneveri lepo vreme. Čim pređe ponoć, poduhnu od Drine hladan vetar... Nebom se počeše valjati sivi oblaci...
Dučić, Jovan - PESME
VEČERI U SUTON 15 JABLANOVI 16 ČEKANjE 17 POVRATAK 18 ČEŽNjA 19 NOVEMBAR 20 MORSKA VRBA 21 SAT 22 PONOĆ 23 ZAŠTO?
lednim, I opet se začu iz topola stari, Sva dolina strahom ispuni se jednim, I užasnom strepnjom, i panikom stvari. PONOĆ U sobi muzeja gluho noćno doba. Pred granitnim Marsom tu strasna i gola Igra bahantkinja.
PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale! Busije s bleskom kraljevskim, Zlatne me čaše trovale.
Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja. U ponoć će na gluhom kopnu Večeras uštap da se rodi; I jedra noći da se popnu; I vazdušasti pođu brodi.
U kasnu ponoć krenu kući, Kad uštap zasja iz planina; I ode teško posrćući, Od sunca i od novog vina. DUŠA I NOĆ DUŠA
I, kao pobožni glas zvona, i taj se glas podiže u nebo. JEDNE VEDRE NOĆI Bili su zašli vlašići i mesec, i bila je ponoć. Grob Spasiteljev belio se u providnoj tmini, i oko njega su ležali rimski vojnici.
Ona je molila samo da joj ostave njene đerdane od lažnih dragulja koji su sijali kao đerdani u kraljice. U ponoć je izgrejao mesec, krupan kao aždaja. U šumu se krišom vratio dečko i odrešio bludnicu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Dolazio je leti u devet, a zimi i ranije, ali neki put prevali i ponoć, a njega nema. To je moju sirotu majku i sestru peklo ja vam se onda još nisam razumevao u lumpovanju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A kad nastane ćeretanje među devojkama, ogovaranje među mamama i pijuckanje među tatama — prođe ponoć za tili čas. Tek čuješ neko šuštanje, kašljanje, neke ropce, a zatim kao neko izbijanje. To duvarski sahat izbija.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
jaka gomila i kuvar sa onom važnošću figure iz diplomatskog tela, tvrdi javno i ubedljivo da će ofanziva početi tačno u ponoć i jedan minut.... — O Boga mu.... — Savski most tek što nije odletio u vazduh.
Ja sam suma sviju pojava kretanja..... Ponoć je davno bila prošla kad se Jurišić digao sa stola za kojim je nekoliko časova zaneseno pisao.
Afrika
Crnci su svetleli tad zapaljenom travom. Južni Krst išao nam je kao ukošeni, pogrbljeni putnik. Zatim, pred ponoć stigosmo u jedno selo čije su kolibe u odbrani od zverova povezane polukružnim zidovima, tako da je teško naći ulaz u
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je bio uspeo da skloni dva‑tri talira. Pred ponoć, bar se tako činilo, bili su pijani, obojica. Pavle je, međutim, bio primetio da Tercini, u rukavu, ima lažnog keca.
Pavle je, međutim, bio primetio da Tercini, u rukavu, ima lažnog keca. Ali je ćutao. Kad je, pred ponoć, dereglija stala, kod starog, turskog, kontumaca, na pola puta do Bečkereka, kirasir je predložio Pavlu da prekinu
Opasnost je bila samo da naiđe na nekog oficira, koji bi ga zapitkivao. Mogla je biti ponoć kad je do grečeske crkve stigao. Tu se i u mraku, lako, snašao. Kopšina kapija bila je sedma po redu, levo.
U ponoć, na jednom donjem spratu, začu ludu vrisku, lomljenje nameštaja, tuču. Odškrinuv vrata na svojoj sobi, vide, na stepeništu
U vojenim stvarima bio je spretniji i uspeo je da prođe kroz Srem i vrati se u Beč, bez aresta. On je pred ponoć, petog septembra, stigao, mirno, u Rumu, pred kuću oca gospože Kumrije, kapamadžije Grozdina.
Ne, nikad se neće vratiti u kuću tog čoveka. Dockan je. Pavle mora biti umoran. Ponoć je davno prošla. Razgovor mogu nastaviti i sutra. Znala je ona da je došao da je natrag vraća.
Napolju je još uvek grmelo i sevalo, i kiša je padala. – Mogla je biti ponoć. Uz fenjere, Isakovič je, pogledom, tražio, pred Božičevom kućom, gospodina Agagijanijana, i kola.
Put je bio zasut šljunkom, koji je, od kiše, bio utonuo u zemlju. Do škole jahanja nije bilo daleko. Iako je mogla biti ponoć, iako je iz mračnih oblaka grmelo i sevalo, Isakovič je išao pravo, prema svetlosti onih fenjera u daljini, a nije mario
Kad bi senatorka sinula, a lajtnanti počeli da uzdišu, bila bi već ponoć, i vreme da odu. Lajtnanti su se onda praštali učtivo, ljubili domaćicu – koja je prevrtala očima – u ruku, a senator
Teodosije - ŽITIJA
Molitvu i poslednji celiv u Gospodu jedan. drugome davši, patrijarh ode u svoju ćeliju. A u ponoć kada je svitao vaskrsni dan nedelje, sveti pričestivši se svetim i životvornim Hristovim tajnama, kao što i uvek
U ponoć, probuđen kao od nekoga svetloga, i najedanput skočivši sa groba svetoga, odmah razumede da prav stoji na svojim nogama
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Verovatno su i Rašidi i Vesni govorili nešto slično. To je uobičajena pesma. Mislim da bih, i da me neko probudi u ponoć, mogao da je izrecitujem a da ne ispustim nijedno slovo. - Misliš li da ćeš nastaviti školovanje, Rašida?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
živimo uzalud... prah... smert... prazdne reči. Tada biskup skide sa njega svoje hladne oči i naježen pogleda u noć. Ponoć je bila odavno prošla. „A kad se pogleda ovako u noć? Kad se stane, evo ovde, u mrak, na vratima?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ovom shvatanju, dete rođeno ujutru biće dobar ratar, ono rođeno u podne biće gospodin, uveče — lenština i, najzad, u ponoć — razbojnik.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
za njegovim stolom, a da se pre toga nikada nisu upoznali, nikada pričali, nikada se kupali na plaži Svetog Jakova u ponoć, ni ljubili na zidinama, ni šaputali u kapijama, niti se krili od znatiželjnika u kamenim uvalama Lokruma — ništa sem
Žene su u ovoj palanci već odavno spavale ili čekale muževe da ih pretuku ili traže pečenje pita i bureka u ponoć. Upala je zabunom u muško svetilište.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad već i ponoć minu, a od dorata ni traga, djed se poče vrpoljiti u svom krevetu i zorom ustade da ga sam traži. Osvitalo je neko
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prvi je dan Božića, pa ne ide da čovek odmah... ima kad, tri su dana. I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je ponoć prešla, a po gdegde tek zapišti zurla i dopire koji glas pesme.
Samo sad, da li što beše prevalila ponoć, iz ravnice, s Morave, osećaše se kako počinje da duše, dolazi, rasplinjuje se neki širok, vlažan, neugodan vetar.
Kostić, Laza - PESME
— i ona je, ko noćni san, iz žarkih nikla dni. MOJA DANGUBA (Odlomak) III I sada Mi priviđenja razbuđuju ponoć snovnu, bledi redi od obraza, bližnje duše, drage seni, oživele uspomeni izumrlih prijatelja.
pa te uši — taj nezgrap? Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap! Strašna misô, ponoć nema, mali žižak dogoreva, u Delile duše nema, tek da samo iz vajata posrćući nađe vrata.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pomrkne sunce i uvati se tama, reko bi da je ponoć. U tom mraku satre glavama kulu u mlevo, uzme devojku pod krila i digne se u oblake.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Kako može da ne bude o akšamu dvanaest saati? LjUBA: Kod nas je dvanaest saati kad je podne i ponoć. STANIJA: Kuku, ponoć će i biti, kad se tako čini. Ja ti kažem, kjerko, obrnuo se svet naopako.
Kako može da ne bude o akšamu dvanaest saati? LjUBA: Kod nas je dvanaest saati kad je podne i ponoć. STANIJA: Kuku, ponoć će i biti, kad se tako čini. Ja ti kažem, kjerko, obrnuo se svet naopako.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Niko nije razjasnio šta je leopard tražio tako visoko.“ —Vaš cvet? —Onaj koji se ukrade sa groblja u ponoć. —Vaše piće? —Paradajz-džus s malim belim miševima. —Kakvi ste vi, u stvari?
im ispale od muke na onom usponu, kao fildžani za kofijanović a naš tip svež ko rosa, svež, mislim, kao moj matori u ponoć kad mu dođe njegovo vreme.
Deda Mraza, a unosi tipičnu jugoslovensku porodicu, kao, fol, i oni slave Novu godinu, onako nikakvi, tipični, kad u ponoć kuc-kuc!
nesrećnom saobraćajcu što radi na raskrsnici kod Londona gradonačelnik Beograda svake Nove godine uvaljuje točno u ponoć televizor.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KROZ GORAŽDE Kosiš li to ili žanješ belo žito? Šta li sija? Sanjamo li i ti i ja? Od nezgode, tebi ponoć - meni podne. Plitke rake. Truo mozak piju svrake. Crne, gorke, u osmici tri četvorke. Gde su braća?
Kroz podneblje polusedo, dan i ponoć, uporedo, jedući se, dok se tope, od dve senke nulu sklope. Sa Boranje, nevid-gore, oblaci se zavijore i tukući
Trese se kuća s krova, s temelja: jauče Sreda, kuka Nedelja, čangrlja ponoć drven-žlicama. Tek koščat-ruka kostreš-starice ispruži hranu gladnim pticama, za smiraj dušā zdelu varice.
Tumara tmušom nagon bògotvorni. III Iznutra beo, ljubičast po rubu, a s ponoć—jutra podne mu se ceri. Belino, svij se, laneno, u trubu, da Prvi danak obožen treperi.
Tek, čelom svoda sevaju maslačci, a sev se kruni, raspada se žarko; u ponoć prućem šuškore vrbljaci: protỳtnja Mutap, ode Katić Janko...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Bezdana evo ko ponoć sušta. Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži.
„Ala će sjutra šiba da radi! Svrbi me ruka!“ baka se sladi. Dremljiva ponoć po šumi lunja, a stroga baka na pragu kunja, drži u ruci od breze prut.
Čovjeka čovjek od srca voli, ne plače niko, nikog ne boli u zemlji Vrapca Crvenog. Tu ponoć vozi srebrne sanke, a vjetar gudi uspavanke, i zvijezde klize niz Mliječni put, dok čika Mjesec, beskućnik stari,
U tihom gnezdu, pod strehom samom, vrabac se vrapcu pod krilo krije.“ Vatra se gasi. Mačka i Žuću zavija ponoć najcrnjom svilom. Ponekad samo kanda zatrepti Ognjena vila plamenim krilom.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren, kraj topla plama, Pretura debelu knjigu.
Napred ide četa snažnih kopljanika, A za njima sluge s rujnim buktinjama — I mrtvački sanduk. I hor sveštenika Oglašava ponoć svetim molitvama. U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni k'o duhovi tajni.
U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni k'o duhovi tajni. 8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'.
Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo,
K'o ustrgnut cvetak, što se grobu sprema, On za radost ne zna — al' ni straha nema. POŽARNIČKA PESMA Tiha ponoć zemlju skriva, Sve spokojno sneva san I miline rajske sniva, Dok ne svane beli dan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
dozivali dežurne, vodnici vršili poslednju smotru i onda raportirali komandiru da je baterija spremna za polazak. Ponoć je bila prošla... Vojnici su se zbili u male grupice i pričali.
Tada baš, negde desno i u daljini, odjeknuše potmulo pucnji topova. Pevci zakukurikaše. Bila je ponoć... Maršujemo ceo dan I ovu noć. Umor je savladao ljude i na svakom zastanku ležu pokraj puta.
Kad se vratio od komandira, priča nam Aleksandar da ćemo noćas svakako krenuti. Bila je ponoć kada smo se digli. Kiša je prestala da pada i izvedrilo se. Ali zemlja je pištala pod našim nogama. Bilo je hladno.
! OSMATRAČNICA NA CRKVENOM TORNjU Bila je ponoć kada su nas probudili. Komandir je smatrao da je mnogo bolje ako izmesti bateriju izvan sela.
Krenusmo po najvećem blatu. Vojnici su neprestano pridržavali topove, da se ne sruče u provaliju. Ponoć je već davno bila prošla kad stigosmo najzad u selo. Komandir naredi da se vojnici odmore.
Pravac kretanja je saopšten najstarijem oficiru i tačno u pet časova kretosmo i mi. Bila je već ponoć kada se naš voz zaustavi na jednoj maloj, neosvetljenoj stanici.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Puna žuči, otrovane krvi i smeha, rumen njena rumenija mi je od pričešća, a ruka mi drhti više nego da dižem putir. Ponoć je, pustite me da nazdravim, i ja. Prospem li vino po belom vašem čaršavu, ostaće na njemu rumen vinograda.
Ostale su samo tuđe, bezbojne, mračne ulice. Mrtve kuće. Kako se sve svrši! Kad sam stigao kući, bila je ponoć; nisam mogao da zaspim; čitao sam.
Posetio sam direktora muzeja, večerao sam sa socijalistima, a pred ponoć sam se upustio u razgovor sa onima koji su se opijali teškim, kao pomije masnim, pivom. Toga je dana ceo grad vrio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prolazi ponoćno doba, a sa njim i njegove strahote. A kako je strašna seoska ponoć!... To je doba kad se pojavljuju najveća strašila na svet i rade što hoće, sve dok prvi petli ne objave zoru.
Nastupila je ponoć. Petli su svoje učinili, pa se opet šćućurili na grani, uz kakvu koku, a ponoć je otpočela da caruje...
Nastupila je ponoć. Petli su svoje učinili, pa se opet šćućurili na grani, uz kakvu koku, a ponoć je otpočela da caruje... Čuje se već gromoviti avaz drekavca... Po brdima jure vampiri i trče u selo...
Grlo mu se suši, a on ne sme ni da se nakašlje, boli ga jedna strana, on ne sme ni da mrdne — jer je strašna ponoć... Al’ veselim komišiocima, sakupljenim u velikom broju, razveseljenim pesmom, šalom i bardakom, ponoć nije strašna.
Al’ veselim komišiocima, sakupljenim u velikom broju, razveseljenim pesmom, šalom i bardakom, ponoć nije strašna. Oni je i ne osete kad nastupi, oni je se i ne sećaju tog večera.
Ćutao je dugo i pušio. Tek posle dužeg vremena čulo se izbijanje školskog časovnika. Bila je ponoć. Oštar noćni vazduh dopre do njega kroz otvoren prozor, pirnu ga po licu, i on skoči s kreveta pa sede opet uz prozor.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
JE KOME DOJADILO 32 ČUDNOVAT DAN 34 KAKO SPAVA PLEME ROGOGU 39 KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT 42 PONOĆ 46 ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI 49 ŽITIJE VESELOG DIMITRIJA 51 BALADA O OBUĆARIMA-KRPAMA 53 ŽIVOT NOĆNOG
ŽIVOT STVARI 176 STOPARAC 177 RUKAVICE 179 OLOVKA 181 DVA SAPUNA 182 NEPRODATI HLEB 184 ULIČNA VAGA U PONOĆ 185 HELIKOPTER I LETEĆI ĆILIM 186 KAKO SPAVAJU VOZOVI 188 KAKO SPAVAJU TRAMVAJI 191 OBROK MAŠINE ZA PRANjE
KRAJ REKE 237 OKLOPNICI 239 POSLE KIŠE 240 NOĆ POSLE KIŠE 241 U LETO I U ZIMU 242 ZEMLjA U PONOĆ 243 ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE 244 OGLAS 245 JESEN NA PIJACI 246 PIJACA NA KRAJU GRADA 248 LONAC PASULjA 250 ODČEGA JE
Lular ne voli fabričke muštikle, nalik na lulice. Fenjer mrzi sijalice koje bezdušno sjaje U ponoć, kad milicioneru dojade puste ulice.
To me golica, ko žito što šašolji godine rodne: — Kad se kazaljke poklope na dvanaest sati, Kako sat zna da li je ponoć, ili podne? Brz odgovor svaku nedoumicu preseca: Sat to utvrđuje pomoću sunca ili meseca. Zar i on Ko čika Anton?
Zar i on Ko čika Anton? I on I još satova milion! Kad je ponoć Mesečeva pomoć Ne samo da je zgodna Već i neophodna. Pun dece, internat spava: kuća Diše na prozore kao na pluća.
Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat. PONOĆ U ponoć, u zemlji Nazaretu, Svaka zvezda zapali cigaretu, A po kafanama Prestonice Na glavama Dube stolice...
Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat. PONOĆ U ponoć, u zemlji Nazaretu, Svaka zvezda zapali cigaretu, A po kafanama Prestonice Na glavama Dube stolice...
Kad sam bio mali, O jednoj sam stvari mislio sto puta: Šta bi bilo kad bi, u ponoć, svi svatovi stali I zabušili od vremena popet minuta? Mudre glave, slavni naučnici, Našli i se u neprilici!
I onda, kad se sve munje Raspadoše u svetlo trunje I mrak se smekša ko pliš, Iz duge napetosti i grča U ponoć sparnu istrča Novorođeni miš. ŠTA RADI MIŠ PO KIŠI Sruči se pljusak iza kuće, I nebo pusti kiši na volju.
Dođoše vrućine nečuvene i maslačak poče da vene. Oblačak pritrča brzo u pomoć: kiša je lila sve do u ponoć. I kad god je bilo potrebe, oblačak davaše sve od sebe.
ULIČNA VAGA U PONOĆ Ponoć velika, prostrana, blaga, Ohladili se zidovi grada... Za drvo vezana ulična vaga — Ko čovek kad ga izda
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kada počeše pred ponoć već i petlovi da pevaju i sve oko kuće nastade tako mirno i tamno, ču se kucanje alkom. I to kucanje beše tako lako, |
Tek što je ponoć prevalila. Jedva se nazire bunar, štala, okolni zid, a ostalo se još gubi u mraku. Iz one velike sobe, kroz široke,
Pandurović, Sima - PESME
Tad će tvoje srde zakucati jače, Kao čas pozni kada ponoć pada, Brujeći kao da tuži i plače Ko zna da d’ će kogod čuti ga i tada!
“ Glas mrtvačkih zvona sve tiše i tiše, Napolju, gde kiša polagano pada, Zvonio je glasom kojim otkucava Duboka ponoć sred sanovna jâva.
Kako sam tada zadovoljan bio! NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive staze čuva.
SA SVOJIMA „O, kuku! kuku!“ pevali su petli. Skočih u strahu. Ponoć. I iz tame Noći i bola vidim gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli —
Hajd’mo! — O vidi veličanstvo pólja, Tragično društvo kroz koja me vodi: Ogroman vidik, neslućena dólja. Snivana ponoć nad njome se svodi. Mirišu polja na prolećne dane, Na čistu kišu što spomene kropi, Na mnogo suza za ideje râne.
REZIGNACIJA Opet je ponoć sumorna, Opet je ponoć budnom mi promakla I mekim krilom, tugom srce takla; Opet je duša umorna, A s grudi Teret
REZIGNACIJA Opet je ponoć sumorna, Opet je ponoć budnom mi promakla I mekim krilom, tugom srce takla; Opet je duša umorna, A s grudi Teret se nije sišao. Šta mari?
Šta mari? Ponoć je prošla. – Zora rudi... Treba nam leći, snovi moji stari. Često smo puta ustali; Često smo puta duge noći bdili
NA KAMENOJ KLUPI U mojoj duši šými tako tajno U mrku ponoć i u veče sjajno Neznanih, mutnih želja crni let, K’o jata tica raširenih krila, Prošlosti senke, što je jednom bila,
Na palo carstvo sada ponoć gluva Mistični veo razastire nemo, Uz tihu pratnju prohladnoga ćuva, Kroz koju ćutom, ozbiljno idemo.
Ali prva zora i kraj svega glasi! Naš polet brzo, opuštenih krila, Još dok bledi mesec mrku ponoć krasi, Pada i gine gde je nada bila, Kraj lampe što se polagano gasi...
A orgije besne dželata i hulja. Ko kapije naše i svetinje čuva? — Niko, sem Ponoć ravnodušna, gluva; Naše reke teku pune teškog mulja.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A ja sa jednim jerejem, koga ostavih sa sobom, provedoh kod njega svu tu noć. A ponoć kada bi, utiša se blaženi starac, i više mi nije govorio.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Smena straže svaka dva sata! TANASKO: Razumem, goskapetane! MANOJLO: Prvo stražariš ti, pa ja. Sad je ponoć. Probudi me u dva... (Manojlo se umotava u šinjel i pelerinu i leže iza kanti za đubre.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ne znam: da l kraj mene diše grad il šuma, Da l sam svež ko šiblje il ko panj orono? O moj oklop ponoć kuca ko o zvono. KALEMEGDAN Gde je muzika što se nekad čula?
U tamnu ploču zurim nice. I stojim ispod lipe tvoje, Samcit, umesto da smo dvoje. ZAR SAD BAŠ Zar sad baš kada ponoć prevali I kad je mozak trom i umoran I kada dugo nismo pevali Jer nam je duh odavno sumoran Zar sad baš stati opet
Ćosić, Dobrica - KORENI
Prođe ponoć, umornu je obori san, ona se trgne i jurne napolje, na mraz, na kišu, i tako, oslonjena uz bagrem, stoji satima na kiši
krila mašu, padaju na sneg, petlova glava leti na krov i odatle kukuriče prskajući krv, u njemu kao u dubodolini u ponoć odjekuje petlovo kukurikanje, krv viče vrevom petlova i vreva prska krvlju po brestovima i šljivama, po plastovima i
— Jedna kao Simka rodila je dete s dve glave šapuće Anđa. — Evo, skoro će ponoć, u bakrač vodu opet moram da dolijem, a još ništa. — Biće žensko. Večeras spremam gusle za veselje, a strune se kidaju.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
li, jednog dana, ako to Turcima bude jako u volji, za njim, iz Kneževe kuće krenuti senka da ga sustigne, iznenada, u ponoć ili pred svitanje. To mu je bilo svejedno.
Grlili su se, nešto su, možda, i rekli, Višnjiću je za leđima gorela vatra, bližila se ponoć i tama se hladila, dolazile su jesenje mesečine a Voždov obraz je mirisao na barut.
na dunavska pristaništa; u sumrak bi ga, ponekad, viđali kako ulazi u kuće francuskih diplomata na koje se motrilo a u ponoć je, na tajnim sastancima budućih ustanika, recitovao svoje stihove.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
9 IV DED I UNUK 11 V SIROČE 13 VI RIBARČETA SAN 16 VII ĐAČKI RASTANAK 18 VIII VRAGOLIJE 27 IX UKOR 31 H KROZ PONOĆ 32 XI LjUBAV 33 XII 34 XIII KAD SE SETIM 35 XIV NA NOĆIŠTU 36 XV MILA 37 XVI PIJEM... 39 XVII JOŠ...
Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Br. Radičević H KROZ PONOĆ Kroz ponoć nemu i gusto granje Vidi se zvezda tiho treptanje, Čuje se srca silno kucanje O lakše samo kroz gusto granje!
Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Br. Radičević H KROZ PONOĆ Kroz ponoć nemu i gusto granje Vidi se zvezda tiho treptanje, Čuje se srca silno kucanje O lakše samo kroz gusto granje!
Jovanović 3maj XXIII Mesečina, - al' meseca nema: Moja mila zelen venac snila, Pa se malo u snu nasmijala Od toga se ponoć zasijala. J.
XL II PONOĆ Ponoć je, U crnom plaštu nema boginja. Slobodne duše to je svetinja, To gluvo doba, taj crni čas... Al' kakav glas?...
XL II PONOĆ Ponoć je, U crnom plaštu nema boginja. Slobodne duše to je svetinja, To gluvo doba, taj crni čas... Al' kakav glas?...
Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane Tama?... I hod se čuje... Da l' ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi; K'o da sa onog sveta dolazi. Il' kradom oblak ide na više?
se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže. Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći, I Rim počiva mirno.
Po kosama mojim popanulo inje... A. Šantić LXXX JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje bereš krupne raspukle granate.
J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.
I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V. Ilić CII POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren kraj toplog plama Pretura debelu knjigu.
A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa zajedno
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
(Da sam došao k sebi poznao sam po tome, što sam se već počeo stideti.) Bila je prošla ponoć i jasna mesečina obasjavala je palanku, nemu kao seosko groblje.
Činilo mi se čak i to malo, pa sam tražio nešto drugo, prljavije i od toga. Bila je prošla ponoć i ja sam, sav klonuo, sedeo za stolom, misleći o tome, kad me san i bunilo osvojiše.
Zaustavio sam se tek pred samu ponoć i odlučio da noćim pored puta kod jedne kućice, koja se blizu druma u pomrčini belasala.
Prilegli smo šćućureni jedan uz drugog, jer na hladnoj noći osećamo laku, neprijatnu drhtavicu. Ponoć je. Svetlo i zvezdano nebo je očekujući nemo.
A kad crkveni sat izbi ponoć on naglo ustade da se oblači. — Ti nisi pri sebi, nesretni. I upola ispravljena u krevetu, starica nastavi očajno i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Beše skoro ponoć. Po nebu jure crni i gusti oblaci, otežući se u duga i široka povesma, a vetar duva snažno, te uvećava ono usamljeno
Istina, on hoće moju glavu, a ja se, bogme, ne dam tako lako. Pa sad... to je i tražio!...« Beše prevalila ponoć, kad Đurica stiže s Novicom pred kolebu u Matovu bostaništu, gde je od pre nekoliko puta noćio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Spava. Sad reče lija: — Tu je tvoj trs. Straža spava, ponoć je. Eno gle dvije lopate, jedna gvozdena, druga drvena, obje zabodene u zemlju.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granama. Ponoć i sunce odjek su menama. Zavoli sebe kroz nesreće krute I mene s njima.
Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.
kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što ga namah skoli Tražaše ljubav i neznane oči, Boga, da kune i da mu se
I dok stara ponoć nosi moje dane, I dok lanac muka steže i okiva, Bol, padanja i potresi da sarane — Moja glava na tvom krilu nek počiva.
Znam je, jer na svemu vidim crna krila, Okamenjen jauk. Znam je. Al' nek stoji. 1916. MEĐU SVOJIMA U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja Mis'o da još živiš, moj predele mladi. Moja lepa zvezda, majka i robinja, Bože!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak („Kosovo poslanstvo“) Ovakva celokupna
Da se samo prisetimo dveju strofa iz „Maćuhice“: 1. Crna kao ponoć, zlatna kao dan, Maćuhica ćuti ispod rosne vaze, U kadifi bajne boje joj se maze, Misliš: usred jave
Radi ilustracije, navešćemo jednu tipičnu Matićevu „sinkopu“: čitava se jedna ponoć sruči se čitava jedna večnost. Ova su dva stiha uzeta iz pesme „Čitava jedna večnost“.
To su ponoć i večnost, koje se fonetski ne rimuju, ali ih zato stihovi celom svojom dužinom, odnosno celom svojom strukturom rimuju
u koje su uvedene, uključuju ove reči u međusobni ukrštaj koji bi najlakše mogao da se nazove metaforičkom spregom: ponoć koja je večnost, večnost koja je ponoć – ponoćvečnost, večnostponoć.
u međusobni ukrštaj koji bi najlakše mogao da se nazove metaforičkom spregom: ponoć koja je večnost, večnost koja je ponoć – ponoćvečnost, večnostponoć.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pri tome oba opisa, naravno, počinju istom rečenicom: „Tek što je ponoć prevalila. ” U Gazda-Mladenu, u verziji koju je pisac objavio, zvezdica se nalazi baš posle prve rečenice, koja je
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
antipod (grč.), stanovnik koji živi na suprotnoj tački zemlje; kad je jednima podne i leto, njihovim antipodima je ponoć i zima. apsentirati (po Franc.), odsustvovati, ne biti tu.
Miljković, Branko - PESME
Al pristani na svet koji zvezde vode Izlasku mutnom s bezbožnim poletom. Srce rodi ponoć glave, al izbavi Sebe anđelom kada vreme stade. I oplođen prahom mutni cvet objavi Pomeranje porekla, dan veći od nade.
vatro koja izgaraš Svud oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i
Krakov, Stanislav - KRILA
Na grebenu su streljački strojevi uređeni, naperene su cevi mitraljeza, utureni redenici. Ponoć je davno prošla. Opet je tišina na frontu. — Je li nađen i drugi mitraljez? — Nije, odneli su ga sobom... — Fić, fić.
Umorni vojnici utonuli su u san. Samo su ruke grčevito stiskale oružje uz sebe. Nad mračnom šumom je ponoć naišla, kada odjednom ovu uspalu tišinu rastrže neljudski krik: — Na oružje... Bugari...
Opet su izdavane zapovesti da se ne sme spavati, i opet u ponoć provalio je na najvišoj tački kose neprijateljski stroj, i bajonetima bez pucnja uzeo rovove.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crnci su svetleli tad zapaljenom travom. Južni Krst išao nam je kao ukošeni, pogrbljeni putnik. Zatim, pred ponoć stigosmo u jedno selo čije su kolibe u odbrani od zverova povezane polukružnim zidovima, tako da je teško naći ulaz u
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
onde, strahom prisiljen, Prikriva nejač, obučavajuć Da glasa svoga piskom tananim Nauče lajat, il’ kao sova Kroz ponoć nemu glasno kreštati, Kako ih Turci ne bi poznali... GLAVAŠ: Strahota!
GLAVAŠ: Prokleta zemlja, Gde suza mami zoru na nebo, A jauk nemu ponoć razdire; Gde sanka nema, gde danka bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti zračak kao izgubljen, I tu na hladu
Ali stvoriti?... Divnu si glavu vešto srubio, Eno se bledi sa vrh bedema, Kao kolutak tanke svetlosti Što je pred ponoć stere Danica... ...Majka te moli, pašo svemoćan, Povrati rumen licu bleđanom, Po bledilu ga neću poznati.
GLAVAŠ: Nje nema tu!... Gde je?... O, bože moj, Čudan je izgled moje kolibe! Crna kô nebo oko ponoći! Samo što ponoć ima zvezdice, A kuća moja — crna peštera Iz koje beže slepi miševi, A škorpije se kriju pažljivo U pukotine vlažnog
Radače!... Vuče!... (Uzima jednu tronogu stolicu i seda na nju.) Šta mi je sad?... Kô da mi ponoć pade na oči, Na grudi stena s svojim teretom Disanje slabo guši u grud’ma. (Baca pušku dole.
trenut čekati Da kužnu tamu krvlju razvedriš Po tamnicama što si disao, Sa nestrpljenja umljem bolesnim Iščekujući ponoć veselu Što će polugâ teške šipove Slobodi tvojoj šumno pomerit!... Da l’ ti je puška dobro spremljena?...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»Oh spavajte, deco draga, Vaša snaga Laki sanak potrebuje« Izbija ponoć. Laku noć! laku blagu noć! XI 12 i 13 avgust.
1) Logorske su se vatre već davno pogasile, ponoć prevalila, mrtva tišina caruje nad uspavanom vojskom, ja počarkujem moj dogoreo pan i pišem dnevnik, a kadgod uprem
u glavi mi se ponavljaju ovi lepi stihovi iz Dragaševićevoga »HajdukVeljka«: Svi spavaju, i Srbi i Turci, Sve je nemo i ponoć je nema, Čadori se rasejali beli, Ko na groblju grobovsko kamenje, Ah grobovi i postaće sami, Trava biće crvenoga
Na časovniku otkuca ponoć. — Kako smo se zagovorili! — reče Komarov. Laku noć T.....; da se odmorimo, a sutra ćete sa mnom preko Morave u
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
VII Mesečina, — al’ meseca nema; Moja mila zelen venac snila, Pak se malo u snu nasmijala, — Od toga se ponoć zasijala. VIII Pola srce, pola kamen — To sam bio ja; Pola studen, pola plamen Krvca moja sva.
Ja i ne znam šta je bilo U trenutku tom — Tek osetim da je nešto Lakše srcu mom. LXXII Tija je ponoć sveta, Čuje se zvezda poj, — A mene draga pita: „Šta radiš, brate moj!
LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje u jedno se sliva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pa šta bude. Čekali smo ponoć. Na frontu se trenutno sve utiša. — Hajd’ sad! — viknem ovim mojim. Jaoj, ljudi kad je grunulo...
Ali valjda i zato što je i nama nad glavom lebdela smrt. Kad smo stigli u puk, bila je ponoć. Naiđosmo na naše predstraže i zamalo da izginemo.
A nju gleda i pozadina, koja mirno spava. Komandir pogleda na časovnik. Izvadio sam i ja svoj. Bila je ponoć i petnaest minuta. Još kao dete slušao sam da se ovo vreme naziva „gluvo doba“, kad izlaze mrtvaci.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo. Drva ko gora, devojče k’o jagnje, a ja ti baš noć pre Snivah o slatkom čedu da
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Za sebe). Još pitam ko? Ubica neki, ili očajnik, Kome je pogled ljudi omrzô, Te veće siti sunca božijeg — Kroz ponoć riju kao krtice. (Radoš im otvara vrata. Boško, Bogdan, Staniša, Stanojlo i Mira ulaze.) BOŠKO: Pomozi Bog, deko!
Još nije, čedo, dan osvanuo — A sunce samo onda ustane Kad ponoć mine i bledih zvezda Na tavnom svodu svetlost prestane — Idi, počini, nastavi san!...
(Izdaleka se čuju puške.) KNEZ ĐURĐE: To puška beše — I to, i to — I ponoć grmi, ječi planina, A postolje se moga prestola Uznemireno trese poda mnom, Kô da mi glasi skoru pohodu Krvožednoga
Dušo! Jelisaveto! Zbogom!... JELISAVETA: Još živi on — Na usnama se ledi poljubac... Zapali sunce! Mrak! Ponoć! San! U Veneciji svakad je dan... Puštaj me! Idem!... Ko, starče? Ja?.. Tvoja te kći progonila!...
Bojić, Milutin - PESME
Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba sleću — Tobom Gospod
David širi oči krupne i crvene Kô večernje nebo vrh peščanih stepa, I traži u ponoć slasti nepijene, Dok olovno srce steže se i cepa I čelična zmija sikće na nj i pljuje, Staklastih očiju i srebrna
Velikom i strašnom kletvom iz dubina Mrtvu bih te kleo lud od očajanja, Pio bih u bolu i, pijan od vina, Jecao u ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih da dižem Za vekove nove kô znak vaskrsenja, Ja, što kô kraj sfinksa u
Umorno je sunce stvaranja i nada, A duboka ponoć grobnice rasklapa, Prošlih dana kraj nas teče maskarada, Gde Um, trošni starac, Sumnjom se poštapa.
Plačemo kad ponoć pred oči nam navre, Stid nas da bez venca mremo u osami, I dižemo s mukom gorostasne lavre, Da bismo ih svesno
A kad ponoć smiri ulice i dvorce, Ti, zgrčena, čuvaš pust i mračan forum, Idole skrnaviš, pljuješ mrtve borce, Ti, Večita Sumnja,
Albanske stene ledom posute Dršću i slute... I urla pustoš buđena iz sna I cikće ponoć pogleda risna, A razjarena Deca Dana Stižu kroz pustoš, gde se survava, Gde se od noći dan užasava, Na plavi,
A kad se ponoć niz padine prosu, U senci venja jedan car Balkana, Rasturiv svoju pozlaćenu kosu, Odmarao se od noći i dana.
Pleća mu dršću, a iz magle tutnje Azijski hati, i blešti vrh vode Srebrn rep šajki što po moru brode; I huji ponoć puna smrtne slutnje. Čuje se rzaj konja koji stižu.
I podne i ponoć jednoliki, mukli. U toj jezi kao i bogovi sami Da su se pred bolom u ambis povukli. Samo beli bezdan pahuljice veje.
To je hram tajanstva i grobnica tužna Za ogromnog mrca, kô naš um beskrajna, Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna, Mračna kao savest hladna i očajna.
Razumem. Ova noć svetla i burna Traži u nama blesak palih dneva. Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli. Ponoć je. Zadnja zvezda dogoreva.
Jakšić, Đura - PESME
24 PIJEM... 25 PADAJTE, BRAĆO... 26 KROZ PONOĆ 28 LjUBAV 29 CRNOGORAC CRNOGORKI 31 NA LIPARU 33 PONOĆ 35 JEVROPI 38 OTAC I SIN 40 OTADžBINA 42 JEDNOJ NESTAŠNOJ
24 PIJEM... 25 PADAJTE, BRAĆO... 26 KROZ PONOĆ 28 LjUBAV 29 CRNOGORAC CRNOGORKI 31 NA LIPARU 33 PONOĆ 35 JEVROPI 38 OTAC I SIN 40 OTADžBINA 42 JEDNOJ NESTAŠNOJ DEVOJCI 44 KARAULA NA VUČJOJ POLjANI 46 KAO KROZ MAGLU...
Napomena Đure Jakšića NOĆ U GORNjAKU Kao bedem tvrdi crna ponoć stoji, Preko koga preći pust se život boji. Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira.
Onemeše stene što neme bejahu, Umuknuše zveri u divijem strahu. Ne miče se listak, šuma ne šumori, Mrka ponoć preti mrkoj pustoj gori... Pa i Mlava pusta uzdiše potmulo, Da se ne bi njeno uzdisanje čulo.
Sama u svom strahu priroda se grozi, Strahovite tajne nema ponoć nosi... Uzdrma se kula, zvono se zanija, U crkvi se čuje molitvica tija, Užegu se same pogašene sveće — Kroz nemo
Nemo potok beži — ko zna kuda teži! Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe... Smrtno bleda lica, gore nebu leti: Poginuli vitez eno se posveti!...
Ta Srbin kipi, kipi i čeka — Al’ ne da đavo... il’ ne da bog! 1861. KROZ PONOĆ Kroz ponoć nemu i gusto granje Vidi se zvezda tiho treptanje, Čuje se srca silno kucanje; — O, lakše samo kroz gusto
Ta Srbin kipi, kipi i čeka — Al’ ne da đavo... il’ ne da bog! 1861. KROZ PONOĆ Kroz ponoć nemu i gusto granje Vidi se zvezda tiho treptanje, Čuje se srca silno kucanje; — O, lakše samo kroz gusto granje!
Na Liparu 1866. PONOĆ ...Ponoć je. U crnom plaštu nema boginja; Slobodne duše to je svetinja. To gluho doba, taj crni čas — Al’ kakav
Na Liparu 1866. PONOĆ ...Ponoć je. U crnom plaštu nema boginja; Slobodne duše to je svetinja. To gluho doba, taj crni čas — Al’ kakav glas?...
Pa zar da nebo svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane — Tama?... I hod se čuje... Da l’ ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi — Kô da sa onog sveta dolazi. Il’ kradom oblak ide naviše?
U to doba neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu njenu Paljevinom iz pušaka Projuriti u plamenu...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I Mladen izišavši i prošavši pored te njene sobe, trzao bi se od straha videći kako, makar ponoć bila, ona jednako još sedi. Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jevđenije se nije dao zbuniti. Vile postoje, rekao je. On, Lauš, video ih je u ponoć dok igraju umotane u prozirne velove, dugih kosa koje lepršaju kao pramenovi svetlucave magle.
Bilo je potrebno da mu naga, nevina devojka protera strelu između rastavljenih nogu, na Ivanjdan, po mesečini, u ponoć. Vrh strele će biti zamočen u krv crnog jarca i okićen kandžama slepog miša.
Artemije Ustali smo u ponoć, ili nešto kasnije. Izbudiše nas, rekoše da se obučemo i da dođemo u veliku trpezariju u gornjoj kuli.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć? Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka dan; Al' noć kad padne, bajna noć!
1882. DUH PROŠLOSTI Sa starih ruina, kad ponoć caruje svudi, Diže se prošlosti duh. Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi
Oboren pehar, pogažen cvet, Buktinja već se gasi, I tavna ponoć širi let I svija guste vlasi. O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom
1884. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina.
Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć pada... 1885. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osim krčmara starog, što zguren, kraj toplog plama, Pretura debelu knjigu.
(VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo. Po dolinama pustim Umukô ljudski zbor.
„Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge.
ja, večno Tužan, dižem svoje oči, Kad se danak smiri i sunce ugasi, Kad noć tavna padne nad pustom Alhazrom, I sumornu ponoć jeina oglasi.
I ponoć se blaga vijnu, da prevali; Al' zaječa gora, zapljusnuše vali! Gde je pastir? Moma? Nestalo ih! Nema! Svud je tiho, mir
Gle, večna tama pokriva njihove grudi, I svetla oka gasi se i trne zrak. Likuje Karlo. I grobni mir i ponoć, Uvija plaštom poražen smrću svet Tišina mrtva. I tihim, blagim vetrom Nepokrenut povijen sneva cvet... 1881.
Napred ide četa snažnih kopljanika, A za njima sluge s rujnim buktinjama I mrtvački sanduk. I hôr sveštenika Oglašava ponoć svetim molitvama. U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni kô duhovi tajni.
U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni kô duhovi tajni. Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To je Aristotel! Mi se vraćamo natrag, ponoć je davno prošla. Cela varoš leži u dubokom snu. I mi smo osanjivili, pa tromo koračamo kroz tihu, pustu ulicu.
Uživajmo zato veselo u sadašnjici!“ Svi prihvatiše oduševljeno ovaj predlog. Čaše se napuniše, pa ispiše na iskap. Ponoć je odavno prošla, ali društvo pijanči dalje i ne misli na odlazak. Pobratim Keplerov leži već opružen pod stolom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zanimljivo bi bilo znati iz koje civilizacije ili religije je ostalo „gluho doba” baš u ponoć. U ponoć se po palankama i inače oseti „gluho doba”, a posle neke nesreće, ili zločina, još mnogo jače i jasnije.
Zanimljivo bi bilo znati iz koje civilizacije ili religije je ostalo „gluho doba” baš u ponoć. U ponoć se po palankama i inače oseti „gluho doba”, a posle neke nesreće, ili zločina, još mnogo jače i jasnije.
Da li neko vodi brigu o tome?” Žene opet jednoglasno otklimaše glavama. Po palankama, sem u ponoć, ima još jedno gluho doba, a to je u podne. Ima ponoćna tišina, ima ista podnevna tišina.
Ima ponoćna tišina, ima ista podnevna tišina. Pusto je u ponoć, pusto je u podne. Ima pauza života u ponoć, i ista takva pauza u podne.
Ima ponoćna tišina, ima ista podnevna tišina. Pusto je u ponoć, pusto je u podne. Ima pauza života u ponoć, i ista takva pauza u podne. Po palankama, zamor i dremljivost javljaju se dvaput u 24 časa.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
redove Po svojoj volji prestrojava Kos otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak (1958—1971) ĆELE-KULA ĆELE-KULA Kula smrti Na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ne puštaj!... Još malo!... Napred!... Stoj! Opet smo na istom mestu, kao saterani u tesnac. Već je skoro ponoć. Na raspoloženju imamo još pet časova. A vreme nečujno i brzo odmiče.
Ne vidimo više ni one vatre na planini. Sigurno Bugari spavaju... A šta li će sutra biti?... Ne sutra. Ponoć je prošla... Gde li je pešadija? Njima je teško, mnogo teško, jer oni danas svojim grudima treba da pronađu neprijatelja.
Bila je prošla ponoć kada sam stigao do baterije. Naišao sam prvo na poljsku konjušnicu. Tu sam našao stražara, koji mi je pokazao šator
Vrh takođe. Naši su se nalazili na bližem, vertikalnom kraku. Bila je ponoć... Bugari se spuste u Kajmakčalanski potok i naiđu na naše predstraže.
Petrović, Rastko - PESME
DELIJE 164 PREVODI 166 PIJANI BROD 167 RUKE 171 PESME RANE PESME NEŠTO ŠTO NE BI TREBALO DA ZNAM U ponoć kad pođem ulicom sam, sam, Ulica je suviše široka i crna, dva prozora su svega osvetljena, U ponoć kada pođem ulicom
BI TREBALO DA ZNAM U ponoć kad pođem ulicom sam, sam, Ulica je suviše široka i crna, dva prozora su svega osvetljena, U ponoć kada pođem ulicom sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Da je majka rekla kćeri: “Zatvori, promaja je!
A majka uzviknula: - O, kćeri! I obeznanile se obe u ponoć kada prođem ulicom sam, sam. Ja znam, Ja znam, Ja znam. Kada je umro krevet broj 8 u sobi broj 9, Doktor da je
stolu bude prizvata; U čas evo Dantona, za njim evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla, dva sata, I mrtvaca glave blede i sede.
I provlače se lagano, fosforno ponorne reke, Tankim mlazima sjaja, ruke koje su ljubile, Kroz tamnu ponoć zemlje, izmeđ žilica smreke, Ispod toliko bila koje su svud sadile.
Gde kopne ponoć rujnog granja Šapuću daljnih reč dragana, S rukom na srpu koje bije, Nad konjma snijuć san delije. Tu besne zveri
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, je zato bio lep i zlatan, zlatastiji i nežniji od ostalih. U ponoć i u podne njihao se, pevušeći na vetru koji mu je donosio priče sa sve četiri strane sveta.
Šantić, Aleksa - PESME
1913. IZ BOLNIČKE ĆELIJE Kako si lepa, Sestro Pavina! Ponoć je, je li? Svrh vrata bije Časovnik stari. Napolju vije Vetar, i sipa U okna naša Pahulje bele.
Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. — U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate.
Ne pitaj ih kuda jezde, To ne smije niko znati, Do li ponoć i zvijezde I pun mjesec što ih prati! Ne stoj na put!... Mrko sluti Onaj što kô vihor goni...
Staro groblje ćuti, A krstovi, mahovinom ogrnuti, Svoje ruke šire, kô da svaki čeka Da zagrli nekog... I dok ponoć plava Trepti, i pod božjom rukom selo spava, Žeteoce čudne, koštane i sure, Ja vidim gde s neba niz lestvice
Kod kuće često, u sobi tamnoj, Sedeo je m čekô, Pružao ruke u čežnji plamnoj, A reči ne bi rekô, Ali u nemu ponoć i kasnu Čuo bi svirku i pesmu strasnu, I s vrata kucanje neko.
61 Ponoć je bila nema i kao led; Ja tugujući po gori lutô sam bled. Iz sna sam trgô ceo planinski strm, I bolno vrhom tresô
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— pohoditi polak — pola polica — mesto koje ima pratilac megdandžije: Da mu budeš zdesna u policu polunoći — u ponoć pomatera — v. pobratim ponačiniti se — potkrepiti se ponžoli — prozori poočim — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Bazdilo je iz njega kao iz bureta. Nikolin vod srećno je prošao kroz pećinu i u ponoć se prikrao logoru Tepsiji. Sve je spavalo tvrdim snom, jer se komordžijska bratija, čuvari municije, bila ponapila neke
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
gleda kako se razgovaraju; čuje kako Kalini dršće glas, i kako ga meko i duboko pogleda svojim velikim i kao junska ponoć crnim i toplim očima!... I drugu igru, opet „Jelku tamničarku“, igrali su, jedno do drugog, Kalina i Mane.