Obradović, Dositej - BASNE
Svak mu veli: „Ili kuj, il' ne mrči.” Sam pravi, pak sam pokvari: zaludu mu muka. Čini kao pop Muždalo kad služi, pominje svoga sela poglavare, a kako iziđe iz crkve i dođe s njima u krčmu, a on ih pita: „jeste li
Ja sam ti pop Mauk, a moje se selo zove Oton. Eto sam ti doneo u bisaga dva varićaka čiste pšenice kako zlato, oku masla i jedan
Drugi su tu bili, | i drugi, pak nisu se mogli posvetiti, altroke pop Mauk!” Onda sam mu ja odgovorio, po mojemu tadašnjemu načinu mišljenja, da sveštenstvo, budući dar svetoga duha i vlast
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Bio bi jahač nad jahačima, da mu ne smetaju sedlo, uzde, mamuze i uzengije! Da mu ne smeta jevanđelje, bio bi pop! A mogao bi postati i patrijarh, kad bi razlikovao guske od anđela!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
naučiti i popa biti, za čim je onda svaki težio, jerbo u Srbiji nije onda bilo drugoga gospodstva, krome biti knez, pop ili kaluđer, a i pandur imao je neko malo odličije.
U to vreme (1793. godine) bio je paroh stari moj učitelj popa Stanoje i pop Nikola iz Kršne Glave, oba stari i ne velike nauke, no što se tiče krstiti i venčati i druge obrede crkvene, to su
bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko [Petrović] i Milisav Milošević lajtnanti; pop Ćuka [Popović?] bio je fendrik, a Đoka Mićanović stražmešter.
godine. — Posle toga dođe mom ocu pop Luka, bratučed kneza Ranka, i žali se kako Turci ne samo što su kneza Ranka ubili, nego jošte ištu globe 2500 groša.
On zamoli mogi oca, te mu uzajmi te novce da se otkupi da mu kuću ne ̓araju. Kad ode pop Luka Lazarević, dozove moj otac mene da pišem pismo veziru.
februara dođem u Zabrežje, poručim i dođe mi tu Petar Jerić iz Zvečke i Isailo Lazić i pop Leontije iz Urovca. Ja ne kažem odma njima, da sam ostavio na visu sa Jakovom 700 ljudi, jer rad sam bio da vidim hoće
Kad pređem, poručim i odma dođe mi Petar Jerić, Isailo Lazić i pop Leontije. Pokažem ono malo džebane, i kažem da je otišao čovek u Varadin, i da ćemo džebane dobijati koliko hoćemo.
” — Meni se već dosadi kazivati, dok pop Leontije iz Urovaca reče: „O Veso! a šta se đogaš, kad znam da i ti želiš ono što i mi?
” — „Otišli kućama”. — Opet mu ja kažem za glavu da ćuti. Potom odem u kuću, kažem Jeriću, pop Leon tiju i Del-Ametu: „Secite vi ovde, i u ovim selima kupite vojske što više možete; šaljite u sela: koji nije pošao
Zatim predam moga pobratima Del-Ameta pop-Leontiju, Isailu Laziću i Jeriću na amanet, dok se ja odozgo ne vramim. Pak onda uzjašem na konja i osvanem u
Ranjeni̓ bilo je od obe strane. Turci se uzbiju i pođu Valjevu u pomoć, no Jakov i pop Leontije i Jerić pođu s vojskom pored Turaka.
Ja onako radostan pređem na čardak boljevački. Dođe lajtnant i pop Jakov, paroh boljevački, sa kočijama; ja se poče̓ hvaliti i kazivati, kako su Turci onu noć iz Valjeva pobegli, kako i̓
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Po zidu slike Maksimilijanove: jedna, kako ga uhvatili; druga, kako je u tamnici i pop mu nešto čita; treća, kako gleda sliku svoje žene; četvrta, kako su već oni đenerali streljani, a na nj tek nanišanili.
— Eto, čim te pogledah, izgubih cvancik. — E, hoćeš ti kaiš!... Šta ću ti ja! — reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop?
— E, hoćeš ti kaiš!... Šta ću ti ja! — reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop?
— E, hoćeš ti kaiš!... Šta ću ti ja! — reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop?
— E, hoćeš ti kaiš!... Šta ću ti ja! — reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop?
— E, hoćeš ti kaiš!... Šta ću ti ja! — reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop?
— E, hoćeš ti kaiš!... Šta ću ti ja! — reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop?
— reče Radan. — Kako si, Radane?... Pop! Pop! pop!... Odakle ti?... Pop! pop! pop!... U ovo doba?... Gde je pop? — upita gotovo pevajući jedan, a drži u desnoj ruci dve i u levoj jednu kartu, hitro ih premeće, već što treba u toj
— Ja vala, sad iz varoši — odgovori Radan. — Ovo je pop! — viknu jedan od pogađača i lupi po jednoj karti. — Sutra! — uzviknu onaj što razbacuje, izvrnu kartu, kad ono dama.
Uzme pređu i ono malo ribe pa hajd nasipom Ide tako polako, ide... Dok se obre pred njim crn pop! Asli crn kao ugljen, a lice i sve mu zaraslo u samu bradu. »Daj mi te bukagije da ti skinem!« — Baš lepo zaiska?
i okreće se isto kao radiš; dojuri već do njega, kad — al̓ opet onaj crni pop pa ište bukagije. Petar ne da nikako... Obleta pop i iska, pa ga opet nestane... Spade Petru i druga pranga.
Petar ne da nikako... Obleta pop i iska, pa ga opet nestane... Spade Petru i druga pranga. On uze bukagije u ruke pa nosi, a opuči sad brže...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
svoj porod očuvan i nedirnut bolešću ni smrću, svoje prijatelja i drugove, i otići u večnost poštovan i uvažen... Pop Miloje beše pop na svome mestu.
Pop Miloje beše pop na svome mestu. On je imao jednu uzrečicu kojom se dičio: — Ko je mom „Trebniku” došao - morao se pokloniti! I...
Onda stade čitati „Strašnu molitvu”. Strahota je slušati „Strašnu molitvu”; još strašnija je kad je pop Miloje čita... I sam se bolesnik uzjazbio, pa dršće kao prut... A on mu čita, čita...
Možeš ispred njega odneti sve kad se bogu moli, možeš mu kuću zapaliti, on glave ne okreće!... Nego, on nije bio samo pop. Bio je on čovek od perčina do pete, i to pametan čovek... Sve što ti on rekne - rečeno je.
Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati... Sumnjao je na pop-Miloja, ali nije bio siguran... A on, zaista, beše rđav čovek, čovek koji je u kavzi živ, U nesreći ljudskoj — srećan.
— Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj? — Onaj prema kome si ti najčovečniji. Ti guju na srcu gajiš! — Pop? — On. — I kmet? — I on!... — Pa, šta vele? — Mnogo vele!... Vidi se da su razmaženi!...
Vele: on je Turčin, a Turčin je Srbinu dušmanin!... Vele... — I to sve veli pop? — I pop, i kmet, i... svi!... — Pođi sa mnom — reče Kruška. I vrati se nazad. Marinko je išao za njim.
Vele: on je Turčin, a Turčin je Srbinu dušmanin!... Vele... — I to sve veli pop? — I pop, i kmet, i... svi!... — Pođi sa mnom — reče Kruška. I vrati se nazad. Marinko je išao za njim. Turčin je bio vrlo ljut.
Najedared zapita: — A kako žive pop i kmet? — Kao braća. — Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!
Pravo veli Marinko, ondaj će mi Crnobarci doći da ih mirim!... Neće im ništa pomoći oni drljavi pop, nego Suljo, ili, kako me oni vabe, Kruško... A ja ću se ondaj do mile lasti rebriti po Crnoj Bari!...
— Dobro jutro! — Zlo, moj popo! — reče Jova. — Što, Jovo? — Krađa! — Krađa?! — upita preneražen pop. — A kome... gde?... — Meni — reče Ivan. Kmet jedva dođe do reči. On ispriča popu kako je Ivanu nestalo novaca.
— Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče. — Ne znaš ko je? — upita pop opet. — Ta, to i jesu jadi, moj popo! ..... Tu i nema više sumnje... — Pa ko je? — rekoše uglas i pop i kmet.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A što ja? — Pa je l' ti kazala da si joj ukrala belenzuku? — E, a zar tebi nije kazala da ti je muž divlji pop? — Pa kazala je i Mirjani da je se dovela iz gladi! — I Velinci da je rodila kopile!
— Jes', bogami! Na Novu godinu 1881. ŠKOLSKA IKONA I Naše selo imalo je crkvu, a crkva je imala popa. Pop je, opet, imao crkvu, selo i popadiju. To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom.
Pop je, opet, imao crkvu, selo i popadiju. To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom. Pop je bio sve i sva!
Pop je, opet, imao crkvu, selo i popadiju. To jest: pop je služio crkvu, upravljao selom i živio s popadijom. Pop je bio sve i sva! Imali smo i školu, ali je ona bila potčinjena značaja, kao što je ćata u sudnici.
Sjutradan do večernje oboreno sve, vezano i složeno u krstine. Pop je sve što je imao svoga zvao „crkveno” i „narodno”, a sve što je seosko „naše”.
Narod ga je zasijavao, žnjeo, kosio, plastio, vrhao, vijao, Mićo crkvenjak na pijacu nosio, a pop novce čuvao. — A šta će njima dvoma dobro? Ni kučeta, ni mačeta!
Ni kučeta, ni mačeta! Dok su još živi, biće im dosta, a poslije — narodno je i bilo. Poodavno je već kako pop ne može da mahne kosom, ni da zakopa motikom, ali zato je on ipak uvjek u poslu. On vodi brigu o cijelom selu.
Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u nešto što pripada crkvi i selu, dakle popu. Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe.
Prije, još davno, i kad je kakav svetačac, pa i petak, nagura se puna crkva žena, ali pop jedanput, poslije službe u petak, stade pred oltar pa poče govoriti; da je bog ostavio nedjelju i praznike za crkvu; da
A nedjeljom crkva, rekoh vam, puna puncata, pa i polovinu porte pritisnuo narod. A pop još kad hoće što važno da besjedi, poruči kmetu da zovne još ljude kojih će se najviše ticati besjeda.
Svaki dan sve gore, i kmet već bio poručio Ciganinu da skuje rezu za zatvor i predložio da se kupi katanac, a pop jedne nedjelje stade pred oltar pa otpoče propovijed. Lijepo je, brate, govorio, čisto da se zaplačeš.
Sve više iznemaže, i jednu noć lijepo da zakovrne. Udariše nekaki bolovi u krsta i sve se u klupče savija. Sjedi pop kraj postelje i ne odmiče se. Šapće samo molitve, a popadija slabo se i razbira. Ječi samo i moli se bogu da je primi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Stevan Sremac POP ĆIRA I POP SPIRA Sadržaj GLAVA PRVA 3 GLAVA DRUGA 14 GLAVA TREĆA 19 GLAVA ČETVRTA 26 GLAVA PETA 34 GLAVA ŠESTA 38 GLAVA
DVADESET TREĆA 179 GLAVA DVADESET ČETVRTA 191 GLAVA DVADESET PETA 197 GLAVA DVADESET ŠESTA I POSLEDNjA 214 POP ĆIRA I POP SPIRA PRIPOVETKA Svome ujaku Jovanu Đorđeviću profesoru Velike škole GLAVA PRVA U kojoj su opisana dva
DVADESET TREĆA 179 GLAVA DVADESET ČETVRTA 191 GLAVA DVADESET PETA 197 GLAVA DVADESET ŠESTA I POSLEDNjA 214 POP ĆIRA I POP SPIRA PRIPOVETKA Svome ujaku Jovanu Đorđeviću profesoru Velike škole GLAVA PRVA U kojoj su opisana dva popa, dve
« — A svaki pop čudo što voli krofne! Otkud sad to, bog će ga sveti znati; ali to je nepobitan fakat, poznat svakom pravom sinu naše
I jedan i drugi pop iz ovog mesta gde se naša priča razvija, mogao je začudo i za pripovest mnogo krofni pojesti. Već čisto čovek da ne
Već čisto čovek da ne veruje! Za jednoga od ove dvojice, i to baš, boga mi, biće za pop-Ćiru, pripovedaju da je u jednim svatovima pojeo punu jednu veškorpu krofni, i to za ono kratko vreme dok je pre ručka
Ali to mu ništa ne smeta (ni njemu, pop-Ćiri, a ni pop-Spiri),2 da posle sedne za sto i da sa ostalim gostima jede redom sve, ne htevši, valjada, kao dobar
Ali to mu ništa ne smeta (ni njemu, pop-Ćiri, a ni pop-Spiri),2 da posle sedne za sto i da sa ostalim gostima jede redom sve, ne htevši, valjada, kao dobar pastir ni tu da se
čekaju vas u porti pred crkvom, da krstite novoroždenog mladenca mužeskog pola Neci Prekajcu. (Arkadija je, kao i pop Ćira, mrzio na Vuka i njegove reforme, po kojima se čovek ne može razlikovati od paora).
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I zato, što bliže kraju služba, tim jači, užurbaniji plač. Jer čim se svrši služba, pop počne da prepojava grobove, prestaje plač, nastaje onda delenje, razdavanje jela i pića u pokoj duša.
Praštajući se, one padaju kao u neki zanos, rasprostiru se po grobovima, viju, ljube, bacaju šamije. Pop prepojava. Brzo, užurbano, da bi što pre prestalo to cvilenje, plač. Zaustavlja ih.
Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar češće da mi te viđa... — cvili već iznemogla majka. Ali joj pop ne daje dalje.
I jednog dana, pošto se groblje ispraznilo, svi prosjaci razišli, a pop seo ispred klisarnice da se odmori od prepojavanja, ona stala pred njim. — Koje dobro, Nazo? — upitao je on.
— Ete... — počela da muca. — Pa šta? — hrabrio je popa. — Hoću da se udadem. — Za koga? — strogo zapitao je pop a već ljut što mu se još i time dosađuje. — Za Ljubu... Pop poče da se šali: — Kako za Ljubu? Ona, od stida, ćutala.
— Hoću da se udadem. — Za koga? — strogo zapitao je pop a već ljut što mu se još i time dosađuje. — Za Ljubu... Pop poče da se šali: — Kako za Ljubu? Ona, od stida, ćutala. On počeo i dalje da se šali. — Pa dobro, dobro Nazo.
Kako hoće? — počeo pop da se jače šali. — Pa je li ti rek’o, kazao: da te voli. Naza, od stida, jedva je odgovarala.
Voli me. — Pa dobro, dobro, uzmite se. Ko vam brani? — prekinu je pop odobrovoljen tom njenom ljubavlju. Ali Naza još zbunjenije nastavila: — E, ali ja iskam da se venčam.
— Nema Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video kako ona svako jutro ispred kapije čeka ga, bosa tapka po snegu i pilji u njega
— Dêdo, i ove moje... I ma da pop odmakne daleko od njega, neki put ode i iz groblja pošto sve prepoje, on jednako plače, viče za popom.
za sanduk, krst, vidi da li je grob na groblju već iskopan, gotov... I da, opet, kad iz crkve pođu pop, klisar, čiraci i ripide, on opet ispred sviju, kao odvajajući se, ide pokazujući tobož maalu, kuću u kojoj je mrtvac..
Po njemu, čim se on ukaže s kraja ulice u kojoj mrtvac čeka, za saranu zna se već da onda za njim ide pop i drugo što treba. Takav je uvek. Niti ga ko zna od, čega živi, gde stanuje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mönch“) obećava tom svetu, i, što je glavno: da li je Vasilije išao, ovde, u Beču, venecijanskom ambasadoru, Korneru? Pop, u ambasadi, tvrdi da nije, a neki sinjor Agagijanijan, da jeste. Zadatak kapetana je da sazna pravu istinu.
Ne bi trebalo dozvoliti da nastave put do Kijeva. Kopša nije voleo popa Mikaila i govorio je da taj pop ne zna ni da se prekrsti kako treba, a deli naforu bolesnicima.
Sahranjuje i pričešćuje samrtnike, a kažu da i nije pop, nego kalcan. Kad kaže: „Vo imja Oca!“, on još pogodi oca u čelo, tačno, kako treba. I, na pupak, sina!
Ali, tamo mu se trag izgubio. To veče, međutim, u Vijeni, u grečeskoj kafani, pop Mikailo je Pavla i očarao i iznenadio. Reče da mu neće biti teško da Isakoviču otvori vrata, u lazaret.
Vani je, za vreme razgovora, sa Isakovičem, dobro jeo i pio. Priznavao je da on nije nikakav pop, nego ga tako zovu, a psovao je mitropolita, ali uljudno – koji ga mrzi, kaže, zato što je on koleno, pred črnogorskim
Isakovič mu onda reče da su Črnogorci, za popa Mikaila, spremili škopicu, pa bi on radije da uđe, tamo, bez njega. Pop Mikailo, kad to ču, blago se smeškao. To, kaže, zavidljivci, zli jezici, o njemu pričaju. Nema za sveštena lica škopice!
Kad treba poći u pakao?“ Pop se i na to setno smeškao. Tu priču o užasima pakla, kaže, izmislili su papežnici! Nema toga u našem svetom i slatkom
reče da, eto, njega, nigde ne prate suze ženske, uz kletvu, nego ga blagosiljaju žene, kad za njega pitaju: gde li je sad pop Mikailo?
Isakovič ga, onda, posle tog uvoda, zapita: Zna li vladiku? Pop mu onda reče, uvređeno, da on nema običaj da laže i da vladiku Vasilija zna, dobro.
Šutonja se sa rogonjom ne bode. Nego, ako se vladika Vasilije iz Rosije bude čio vratio, sretno, čuće se i Vani, pop Mikailo! A dotle da čekamo!
A ove svoje rođake, eto, ostavlja u lazaretu. Pop na to, umiljato, ispriča, kako Sava drži Črnu Goru, po Bogu, ali Vasilije, na mudrost i snagu.
Nikad pre, takav zadatak, nije imao, pa se čudio šta ga snađe. Pop se međutim smeškao i na to. Preletao je, katkad, sa Isakoviča, pogledom, na kafanu, na kockarnicu, u susednoj dvorani,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
To je bila masa seljaka od kojih je svaki imao vlastitu zemlju. Jedino odlikovanje je bilo biti pop ili knez. Popovi su se nešto malo izdizali iznad naroda. Zbog toga je svaki želeo da ima popa u porodici.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zurio sam u polutamu išaranu zracima sunca koji su kao raznobojni reflektori prodirali kroz šarena okna. Pop je o grehu i pokajanju a to je bilo ono što je ličilo na moga oca.
i penzionera sada su na trgu još samo kućne pomoćnice s decom koja jure unaokolo na izmišljenim raketama dok katolički pop završava misu. Pomislih kako bi bilo da sada uđem i u katoličku crkvu, ali mi se nešto nije dalo.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Drži se sud, i svi budu na smrt osuđeni, na vešala. Prave se vešala. Tu je i dželat i pop. Pre zahoda sunca svi budu povešani.
Da je vidite, ne biste je poznali. Starca bi još lako zadobili, on vas ima u volji; al’ taj demon pop, taj njen stric, sve je pokvario. No tu još ima pomoći. — Kakve pomoći?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pevahu vičući. Kad stiže sav uprskan, do vatre, među vrbama, javiše mu se dva oficira i pop, koji je bio potegao zajedno sa njegovim bratom, čak iz srebrobogatoga Zemuna, da isprati sina i da ih sve blagoslovi.
Brat mu je daleko i, kao taj muž, daleko je i njen očuh, ćosavi Hristodulo, koji mu još uvek duguje za neki duvan. Ni pop, ni njegov ortak Dimče Diamanti, neće moći da mu smetaju, svojim savetima i benetanjem.
Već idući dan obesiše dva Vuičeva vojnika, zbog krađe jabuka. Četa nemačkih konjanika, pop i dželat obilazili su okolinu i vešali na mestu. Pop je ispovedao pred smrt.
Četa nemačkih konjanika, pop i dželat obilazili su okolinu i vešali na mestu. Pop je ispovedao pred smrt. Isakovič promeni šator i dade sebi iskopati u zemlji kolibu i pokriti je travom, okrenuvši
Govoreći drukčije nego svi njegovi oficiri, blagočestivo, kao pop, birao je tih dana ljude, koje je mislio da treba otpustiti kućama.
Štrasburgom, ležeći u svojoj jazbini, najposle konačno uvide da je postao smešan i uzaludan, kao neki matori, odebljao pop, koji jednako popuje, ali koji u stvari nije više ni za šta.
Pri tom uz četu ide neki katolički pop, koji ispoveda i pravoslavne, tako da oni plaču od žalosti dok ih vešaju, nemajući kome da se mole i kome da preporuče
Za nekoliko trenutaka, kad je pop pojao, stade iza kovčega, gologlav, i Aranđel Isakovič, pod nekim krovom punim golubova i obrati na sebe pažnju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U srezu boljevačkom iz istog razloga ona izbroji određen broj listova Trebnika iz kojeg pop čita. Kada svatovi prelaze preko vode, onda poneka mlada iz Levča i Temnića „metne pod pojas, kradom da je neko ne
Voda se uzme sa tekućeg izvora, a pop je osveti.¹ U Boki i Hercegovini pop dolazi porodilji narednog dana od porođaja da „zakrsti vodicu i s njom okrepi
Voda se uzme sa tekućeg izvora, a pop je osveti.¹ U Boki i Hercegovini pop dolazi porodilji narednog dana od porođaja da „zakrsti vodicu i s njom okrepi rodilju i dijete, pa svu kuću“.
On tada kaže: „Našlo se djetence... došao sam po zlamenje“ ili ovako: „Žena da prostite pala u slamu.“³ Tada, kada pop čitanjem molitve osveti i blagosilja vodu, dete dobija prvo, privremeno ime (koje mu služi do krštenja, a naziva se još i
Nikola Begović, pop iz Like, piše: „Srbi uopšte drže se više svoga domaćega običaja, negoli što bi se držati imali opštecrkvenoga pravila.
⁶³ Hrišćanski obred uvođenja deteta u veru izvodi pop u crkvi. Dok se dete svečano kupa, otac ili majka valja da rade onaj posao koji bi voleli da njihovo dete radi kada
Na ručak se zovu kum, najbliži srodnici, susedi, a negde i pop koji je krstio dete. Kum u nekim krajevima donosi svoj prilog ručku: pogaču, pečenog šarana u tepsiji ili pečeno pile.
⁷⁹ Kod Srba dete, sve dok je nekršteno, zovu onim imenom koje mu je pop dao na vodici ili ga zovu „Čore“, „Turče“, „Bugarče“, „Vlašče“ „Šileže“, ako je muško, ili „Bulče“, „Cigančica“, ako
“¹⁵⁶ Neke magijske reči mogu biti pouzdano zaštitno sredstvo kada se za neku ženu posumnja da je veštica. Pop iz Grblja o tome veli: „Kad vidiš kakvu staru ženu a bojeći se da je vještica, treba pošto prođe bacit roge od desne
Majka dete zastrašuje realnim osobama (otac, pop, Ciganin itd.), opasnim zverima (vuk, medved), ali i izmišljenim bićima (baba-roga, vampir, karakondžula, veštica itd.).
igri traži se od deteta da kaže devet puta nadušak ovu brzalicu: „Prođe devet popova kroz devet bobova, veli svaki pop: Dobar bob.
kontaminacijom hrišćanskom religijom (dete kao polaznik, zastupnik duša predaka ili dete kao znamenje srećnog, a pop nesrećnog ishoda).
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
i tablama koje upozoravaju turiste da je to jučerašnji svet, a ne ekstravagantno delo nekog manijačkog graditelja pop-art objekta, kada ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i neutešna kao u detinjstvu, ne
Malo proprži, naravno, tako je, Đukiću... — Šta je sa Čitom? — upita. — Poginuo je u saobraćajnoj nesreći... — A Pop? — Maneken za muški veš u Parizu.
Oči im zasuziše od iznenadne beline. — Bog te mazo! — reče Pop žmirkajući. — Pogle kolko snega! Zujali su u kabini uspinjače iznad vrhova jela. — Šta misliš da se ovo otkine?
— reče Čile. Zatim su, zaslepljeni snegom. prešli u plitkim cipelama stazu za veleslalom. Pop je u prolazu napravio grudvu. — Pravi sneg — rekao je. — Ne sećam se kad je tamo kod nas poslednji put padao?
— rekao je Čile. Nalaktiše se na šank hotela »Belvi«. — Pune su mi snega! — reče pop. — Pa, istresi ih, čoveče! — reče Čile. Pop pažljivo istrese sneg iz cipela u »Martinijevu« pepeljaru.
Nalaktiše se na šank hotela »Belvi«. — Pune su mi snega! — reče pop. — Pa, istresi ih, čoveče! — reče Čile. Pop pažljivo istrese sneg iz cipela u »Martinijevu« pepeljaru. Kelner je istog časa zameni: — Prosim?
Kelner je istog časa zameni: — Prosim? — Flašu piva, sa dve čaše — reče Čile. Pop je i dalje gladio svoju grudvu sve dok se od nje ne načini savršena lopta.
Napolju iza stakla nečujno su klizili smučari po padini. — Idealno za decu! — reče Pop. — Aha... — Šta misliš koliko ovde košta dan? — Pojma nemam... — Ispod triest sigurno nije! — proceni odoka Pop.
— Aha... — Šta misliš koliko ovde košta dan? — Pojma nemam... — Ispod triest sigurno nije! — proceni odoka Pop. Grudva pređe iz svetloplavog u ljubičasto. — Pričuvaj mi je malo! — reče Pop i ode do recepcije.
— proceni odoka Pop. Grudva pređe iz svetloplavog u ljubičasto. — Pričuvaj mi je malo! — reče Pop i ode do recepcije. Tamo je razgovarao sa portirom. Čile nije znao šta da radi sa grudvom.
On joj se stidljivo osmehnu i sleže ramenima. —Otišli su da ga zovu... — vrati se Pop. — Daj mi grudvu! —Kad imamo voz? —U šesnaest i četrdeset. —Ima vremena . . . —Kad pomislim samo gde nam deca žive!
—Kad imamo voz? —U šesnaest i četrdeset. —Ima vremena . . . —Kad pomislim samo gde nam deca žive! — reče Pop. —Nije ni čudo što su stalno bolesna! —Molim? — reče Čile.
Matavulj, Simo - USKOK
Njeguši se urediše u povorku. Prvi pođe pop Marko Punišin, čovjek sredovječan, ni po čemu ne različan od ostalih Crnogoraca, jer u ono vrijeme njihovi popovi ne
A zašto to, razabraće se domalo. Na običnom počivalu pop stade, pa svi stadoše i svi se, osim kneza, okrenuše ka Primorju.
Beskrajan, crn, gust oblak zakrio bješe vaskoliki zapadni zrenik nad vodom, te se polako širio ka našim krajevima. Pop Marko reče: — Snijeg ovoga će puta od mora! Eto ga prije noći! Biće ga izjutra u nas do koljena!
Njih trojica starijih ne bjehu silazili u Kotor otkad ga konačno zauzeše ćesarovci. Pop očekivaše da knez pripali, pa da zapodjene razgovor o tome. I započe: — A da kako ti se čini, kneže, sad dolje?
Svi bjehu nezadovoljni tim odgovorom. Pop samo odmahnu glavom. Brkonja takođe to učini, pa reče: — Tô jest, kneže! Velika je ćesarovina i jaka je, osobito sad,
Ha, pope Marko, sokole, šeni! Pop ubrza koračanje, svi ostali za njim. Kad stigoše pod golemu pećinu što zja u brdu nad putom, pop stade, hitro snimi
Pop ubrza koračanje, svi ostali za njim. Kad stigoše pod golemu pećinu što zja u brdu nad putom, pop stade, hitro snimi pušku, nategnu je i viknu: — Ko si? Svi namah stadoše i nategoše puške. — Ko si?
Svi namah stadoše i nategoše puške. — Ko si? — ponovi pop i koraknu ka njekoj prilici, koja stojaše uz liticu. Rako, Markiša, Pero i Krcun opkoliše noćnika, koji odgovori na
— Otkuda ti fes na glavi, kad si ti ćesarski soldat? — pita pop. Bjegunac promrmlja nješto nerazumljivo. Krcun kresnu i drugom, te vidješe na njemu izlinjao građanski kaput.
— Daj bože! — reče pop i krenuše se svi. III Bilo je još dosta rano, te iako dolje po dubodolinama bješe već mrak, gore na njeguškom polju,
Knez se vrati u kuću vičući: — Oro, đeco! Oro! Svi nagrnuše za njim. Milica pripali zublju. Pop Marko, Rako Mrgudov, Krcun Serdarev i Pero Purov odvojiše se da pjevaju. Ostala gomila uvrsta se u polukrug.
Ona dva mlađa pjevača zapjevaše drugi stih bržim naglascima: „U Ro-vi-ne, u To-ma-no-vi-će!“ Pop i brkonja, debljim glasovima a istijem načinom, ponoviše taj drugi stih.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
od Francuza: Bosije, Molijer, Boalo, Lafonten, Volter, Helvecijus, Didro, Kondijak; od Engleza: Šekspir, Goldsmit, Pop; od Talijana: Dante, Ariosto, Taso, Bokačo, Goldoni; od Rusa: Lomonosov, Deržavin.
1895. igran je u novosadskom pozorištu njegov komad Pop Dobroslav, sa problemom nazarenstva među Srbima. Inače, devedesetih godina on gotovo sasvim retko i po izuzetku piše,
109 »Limunacija« na selu izišla je u Beogradu 1896 (drugo izdanje u Beogradu 1912). Pop Ćira i pop Spira, u dva izdanja (Karlovci, 1898. i Beograd, 1911).
109 »Limunacija« na selu izišla je u Beogradu 1896 (drugo izdanje u Beogradu 1912). Pop Ćira i pop Spira, u dva izdanja (Karlovci, 1898. i Beograd, 1911). Vukadin (Zagreb, 1903), Zona Zamfirova (Beograd, 1907).
Radičević, Branko - PESME
Još se eto Madžar tuži Što madžarski pop ne služi — I kune se po tatarski Da će biti sve madžarski. — Juriš, Srbe, udri zmiju, Pusto li je digla šiju!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To je isto kao da ideš zagledati u oltar šta pop radi. — Hm, šta veliš, Petrače? Petrak samardžija, držeći na koljenima rašivenu stelju od samara, gvirnu ispod oka na
Već im je pop ranije bio nešto natuknuo o slikarevoj neobičnoj raboti i provukao im kroz uši da se kod Rade Ćopića kupe štokakvi —
— A ti ? — Šta a ja? Nijesam ja, velim im, ni pop ni crkvenjak pa da sve to moram znati. Ne znam čitati, ne znam pisati ... — A oni?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jedan drugoga pecka, nude se duvanom. Razgovaraju se, čekaju popa da preseče kolač. Dođe i pop. Svi stoje gologlavi, on čita, kadi, oni metanišu, krste se. Preseče se kolač i onda nastaje slava. Počnu zdravice.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Evangelska carstvuje svoboda, Zbacivši jaram s človečeskog roda. David prorok u timpane svira Nek pop više u triod ne dira. | Pentikostar — knjiga prevesela, Poje Hrista spasitelja dela.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
244 ZAŠTO ĐAVO OPANKE DERE 245 ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU 246 BONIK I BOLEST 247 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO 248 KUDROV I KUSOV 249 ĐAVOLU SVIJEĆU PALIO 250 VARKA PRED MARKA 251 KLINČORBA 252 NIJESAM BAŠ IZ
— pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo
Kad šta ćeš da vidiš! — zgurio se pop u kotlu, pa čuči. — O, gospodin popo, — reče vojnik — a okle ti o'đe? — Nemoj, moj sinko, poda me ložiti!
— O, gospodin popo, — reče vojnik — a okle ti o'đe? — Nemoj, moj sinko, poda me ložiti! — stane ga moliti pop. — O-o-o, ne boj se, neće ti bit' zima! — odgovori vojnik i otklopi kotô pod kojim bijaše malo više žeravi.
Kad žena otide i to popu kaže, pop sa nekoliko čoveka dođe, te onoga nazovi-mrca metnu na nosila, i odnesavši ga u crkvu onako na nosilima ostave ga
Kad pop s ostalim ljudima pođe iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo
UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO Ukrcaju se u jedan čun pet šest prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata,
UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO Ukrcaju se u jedan čun pet šest prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok na jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se čun te svi u blato.
Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: — Kako se utopi?
Nakon neko doba srete se na putu odža i pop, i dadu se u razgovor. Odža, da bi se potsmijao popu đe mu se parohijanin poturčio, kao rugajući se i sileći reče mu:
Nasmije se pop namesto da se postidi, pa odgovori odži: — Mi u nas zovemo psa kad nema repa kusov, a onoga što cijele uši nema
U to iziće i pop pred crkvu i svijema nazove dobro jutro i po običaju blagoslovi, a oni svi na nj skoče vičući: — Ded' pope!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pravoslavni pop, naravski, teo čovek da što brže otalja svoju dužnost, pa je poizbacivao čitava poglavlja iz jektanija ili kako se već
I taman kada je poluzamrznuti pop mislio da je čitava stvar gotova, frendovi počeše da vezu govorancije bez kraja i početka!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop. Stoleća trećeg, ovoga danas, tamo su digli ćupriju za nas. A juče, kume, šta li se desi, da zineš odistinski!
Pre nego skočiš, ne viči hop, magarče dragi, gruhnȏ te top, ne njači tamo gde peva pop. KOSMIČKI SAN Moj sinovac, dečak mio, noćas čudan sanak snio: u kosmosu da je bio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dok mi stignemo, a oni završili borbu, i tako pokupimo samo „šnjur“! — veli Dušan Pop. — To ti je kao ajnc, kad vučeš na sedamnaest — objašnjava stručno narednik Milan. — Slika ili desetka.
— E, pa sad, naredniče, ti možeš da se vratiš... Tada baš začusmo kako neko traži komandira. Beše to narednik Dušan Pop. — Gospodine kapetane, naredio je komandant da se vratite na stari položaj!... — Ama, pobogu čoveče, šta veliš?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
nije zbog škole. Ima i bogoslova koji rđavo pevaju — Ima, doista ima, odgovori pop, obarajući oči, jer i sam je veoma slab pevač. — Inomu solnce, inomu luna, inomu zvjezdi... kako li ono beše.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Znamo, sigurno, da mi se praded zvao: Jovan. Da mu je brat bio pop, i stric pop, a mlađi brat kaluđer. Taj kaluđer, Teodosija Cernjanski, sahranjen je u manastiru Vojlovici, kod Pančeva,
Znamo, sigurno, da mi se praded zvao: Jovan. Da mu je brat bio pop, i stric pop, a mlađi brat kaluđer. Taj kaluđer, Teodosija Cernjanski, sahranjen je u manastiru Vojlovici, kod Pančeva, gde mu se
Kalcan se nije udavio. Isplivao je. Moj ded, pop Mita, prešao je iz Itebeja u Ilanču i oženio se ćerkom sveštenika u Ilanči, Nenada Putnika.
Taj Nenad, moj praded, bio je toliko težak, da su seljaci pritezali levče kad bi se peo u kola. Pop Mita, moj ded, po ocu, na starim fotografijama liči na nekog seoskog Tolstoja. Bio je riđ, plah, strog.
Kad je njegov patrijarh, u revoluciji godine 1848, prešao na stranu Beča, protiv Mađara, pop Mita je komandovao Ilančanima, u boju kod Ilanče.
Posle revolucije, porodica pop Mitina ostala je bez kuće i kućišta. Moja baba, Jula, othranila je mog oca valjušcima od crnoga brašna.
„Daleko mi je Banat, crna košulja!“ – kaže, negde, Jakšić. Pop Mita je imao tri sina i dve kćeri. Njegov najstariji sin, moj stric, Joca, bio je ostao hrom u nogu, pa je kupovao i
Kad je pop Mita ugledao skitnicu, svog sina, hteo je da ga poseče kosom kojom je kosio žito. Jedva su ga spasli naši napoličari i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
veliš ti, a svetli knez, obradovan, prekide, pa veli: »Dosta, kapetane: s to malo reči kazao si mnogo«... Pop se namršti.
ovaj... šta ću i kako ću, — reče kapetan i diže se. — Popo, hajde i ti sa mnom. Pop se diže i ode s njim, narod se raziđe, ali nas nekoliko ostasmo, jer nam pop dade znak da ga čekamo.
— Popo, hajde i ti sa mnom. Pop se diže i ode s njim, narod se raziđe, ali nas nekoliko ostasmo, jer nam pop dade znak da ga čekamo. Posle jednog sata pop se vrati. Bejasmo gotovi da »iskočimo iz kože« od nestrpljenja. — Šta bi?
Posle jednog sata pop se vrati. Bejasmo gotovi da »iskočimo iz kože« od nestrpljenja. — Šta bi? — saletesmo pitanjima.
— Pa hoće li da je piše? — zapita neko. — Mora, i da mu se neće, — veli pop. — Sutra je mora poslati. — Da li je već počeo? — reče neko. — Ja računam da će on to noćas, — veli Mitar.
— Ja računam da će on to noćas, — veli Mitar. — Ne može danju zbog larme. — More ostade čovek da piše, — veli pop. — Šta vi govorim ja. Mi se gotovo zaprepastismo.
U jedno vreme bismo gotovi da okrivimo učitelja, ali pop i Mitar ustadoše tako energično u njegovu odbranu, da morasmo ućutati i tražiti u mislima drugoga, na koga bismo bacili
— More, ljudi, jeste li pri sebi! — veli pop. — Zar ne znate kako uča peva heruviku... taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla.
« I zvonari se digoše, pa, stenjući i kašljucajući, stadoše silaziti niz stepenice. Prođe nedelja dana. Umro pop Kosta, paroh crkve. Slučajno je Marko stupio u službu kao zvonar baš istog dana, kad se pop Kosta đakonio.
Prođe nedelja dana. Umro pop Kosta, paroh crkve. Slučajno je Marko stupio u službu kao zvonar baš istog dana, kad se pop Kosta đakonio. Seća se dobro, i ako je to bilo pre... hmm... koliko će biti?... dvadeset i... jest, i sedam....
hmm... koliko će biti?... dvadeset i... jest, i sedam.... pre dvadeset i sedam godina ! ... Onda pop Kosta beše tanak, suh i visok kao ova zvonara, a posle, he ... jedva uđe kroz južne dveri.
Onda pop Kosta beše tanak, suh i visok kao ova zvonara, a posle, he ... jedva uđe kroz južne dveri. Pa eto, pop Kosta umre, i ako je pojeo bezbrojne ćurane s trticama kao pesnica, a Marko će još i dalje da se previja ovako, jedući
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JOVICA: A Jova Crvljanin? JEVREM: Pa je l' ukrao testament i bio u 'apsu? JOVICA: A pop Pera? JEVREM: On jeste. Ako tamo u skupštini treba zinuti, pop ume da zine, pa da ga majci olako ne zatvori usta.
JOVICA: A pop Pera? JEVREM: On jeste. Ako tamo u skupštini treba zinuti, pop ume da zine, pa da ga majci olako ne zatvori usta. Ali, brate, odvešće svastiku u Beograd, pa će da nam puca bruka.
JEVREM: Znam, ali – opozicija. SPIRA: A šta se to tebe tiče? SPIRINICA: I pop Anta ima zeta opoziciju, pa još kako lepo žive. JEVREM: Jes', ali... ovaj... kako da kažem...
JEVREM: To ostavi... nego drugi, tuđini. MLADEN: Pa onda... dolazio je pop Vidoje. SEKULIĆ: Dobro, dobro, pope, obrijaću ja tebe, ako bog da. Hoće opoziciju, a ovamo preskače udovičke plotove!
JEVREM: Jest, kod one Angeline. SEKULIĆ: Pa onda? MLADEN: Pa onda... čekaj, pop Vidoje, pa onda opet gospođica Danica... JEVREM: Ama, za druge govori.
(Vadi iz džepa puno hartija, zagleda jedno pismo.) „Pop Spira...” (Čita.) „Al' ako si siguran da mi izradiš pomilovanje za ono što su me ubedili da je moja služavka rodila”...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A Avakum će: „To možda važi u gradu, Gde sve ide na notu i na nošu... Na selu joškako udarit znadu, Tu i pop ponekad zakači pošu, Pa što ja ne bih Vuku i Magdu, Što ne bih pameti doveo Jošu?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
RASLAPČEVIĆ VUKOTA MRVALjEVIĆ VUK TOMANOVIĆ MNOZINA BOGDAN ĐURAŠKOVIĆ VUK MIĆUNOVIĆ VUK MANDUŠIĆ VUK LjEŠEVOSTUPAC POP MIĆO SESTRA BATRIĆEVA HADžI-ALI MEDOVIĆ, kadija SKENDER-AGA MUSTAJ-KADIJA ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ FERAT, začirski
KNEZ ROGAN Ja se ovoj i čudim raboti! Pop grešnika za grehove pita, da ga đavo nije prevlastio, a đavola jošt nijesam gledâ da se popu ispovijedao.
Svi se u hlad pod njom sabijemo, uberemo zrelijeh jabukah, kao cukar svaka bješe slatka; pop očita pod njom evanđelje. U to doba pet Martinovićah digoše se jedan za drugijem i za njima tri četiri druga.
SERDAR VUKOTA Hodio je do u Mletke Draško. Kada Šenđer na Kotor udara, sta grad biti topom bukovijem. Pop Šćepan se tad u Kotor nagna.
Tad zadobi platu u principa, na godinu stotinu cekinah. Pop je pao ljuto od starosti, pa je draško u Mletke hodio da donese od Mlečića platu.
cucki, da' im ono pismo te si pisâ među svima nama, pa se s njime neka razgovore, e ćemo ih grajom zaglušiti. POP MIĆO DAVA PISMO VLADICI DANILU, VLADIKA GA GLEDA I NE GOVORI NIŠTA. KNEZ JANKO Što je bilo? Što piše, vladiko?
KNEZ JANKO DAVA PISMO POPU I GOVORI MU. KNEZ JANKO Pope Mićo, drž' ti ovo pismo, te pročita, da znamo što piše! POP MIĆO UZIMLjE PISMO, DUGO GA GLEDA I POČINjE ČITATI: POP MIĆO (čita) . . . um . . . dam . . . am . . . . . . bi . . .
POP MIĆO UZIMLjE PISMO, DUGO GA GLEDA I POČINjE ČITATI: POP MIĆO (čita) . . . um . . . dam . . . am . . . . . . bi . . . nu . . . no . . . . . . na . . . ša . . . ra . . .
Amanati, nauči tako? Jesu li te u Mletke šiljali? Kada svoje tako osijecaš, ada što bi s tuđijem činio? POP MIĆO Ti se, Vuče, kâ da sa mnom rugaš? Kakav nauk, takvo i čitanje!
Ko će bolje, široko mu polje! VUK MIĆUNOVIĆ Ja ti ne bih predavao bira, da se slušam, zrno dađavolje. POP MIĆO I ne daju žita ni u šaku, do po runo i po grudu sira; pa i to mi daju kâ na silu. Da li ne znaš naše davaoce?
VUK MIĆUNOVIĆ Amanati, ne naijedi se! A kako im čitaš leturđiju kad ovako u pismo zatežeš? POP MIĆO Amanat mi, ja je i ne čitam, niti mi je knjiga za potrebu, nit' je kada u crkvu otvaram.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ma hoću ih svijeh nabrojiti kao iz čitulje. Pozdravljaju: pop Milutin Cerović iz Tušine; barjaktar Pavle Bajović, Piper; Pješivci: serdar Mrkoje, Nikčevići Ivan i Marko, Kontić
Bajović, Piper; Pješivci: serdar Mrkoje, Nikčevići Ivan i Marko, Kontić Radosav; Morački serdar Mijat, kapetan Jakša, pop Vuksan Radović i svi Bjelopavlići preko vojvode Marka Boškovića. Eto, ti, svi!“ „Bog iz pozdravio i blagoslovio!
U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena. Najprvi iđaše starac neki, debeo, obrivanijeh brkova; za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče neko, suhonjavo, žuta lica štapljući se krstom od drveta, a
Stari izvadio iza pasa nečesovu ključinu pa hoće njom da ga udari, pop zamahnjuje onijem bremenom knjiga i cilja ga pravo u čelo, žuteljavi momak omjera i onijem krstom da ga zvekne, a žena
Ostala djeca mukom gledahu gospodu. „Ne valja dirati tičija gnijezda“, reče svima. „A ti — je li te to pop Stefan naučio da razvaljuješ gnijezda, a?“ Dijete se začudi otkuda stranac zna ime njegovu bivšem učitelju.
niz vjekova, i koje dolikovaše, možda, vremenu u koje se zametnuše, ali nikako novijim vremenima; smiješan im bješe pop-učitelj, domaći „svjetilnik“, koji je žlje rasvijetljivao gusti mrak pod očevim krovom; smiješno im je bilo skučeno znanje
Osobito se čuvahu da ne odadu čim svoju veliku „tajnu“. Po očevoj naredbi, pop je pripuštao i njih „na katihizis“. To je bivalo nekolika puta u nedjelji.
Serdar, pred svojim zvanicama i mnogijem ljudima iz svoga brastva, iđaše noseći punje i proskure. Po službi, pošto mu pop još opoja i okadi grob roditelja i sina Miluna, vrnu se doma. Sunce taman granulo bješe kad se oni vraćahu.
— Re ći ćeš: zar nije i danas tako? Pop očati slavu, pa svršeno! — Ne, danas je malo drukčije. Danas popo natakne petrahilj, očita iz trebnika dvije-tri
Ele, čitahu slavu kao što je u srbuljama, staru srpsku slavu. A kad to obredi, zasjedi pop, pa se pričaj s ljudima podugo, inače bi se domaćin uvrijedio.
Sa svakijem se on i njegovi zvanci ižljubiše i za zdravlje pitaše, a to je, bogme, ponijelo komad vremena. Pop Marko — podalji rođak Pejov — ne zateče doma no ženske, a i njih u poslu.
U kući opet goraše drugi oganj, a kraj njega nastavljeno nekoliko lonaca. Kad pop dođe, Milica i Stane, taman došle s vode; uprtila svaka po vučiju, a u rukama po dižvu, pa onako pregnute i zadihane,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ili saveti i uputi: kako valja živeti (Ispeci, pa reci, Ne niči đe te ne siju, Ne pružaj se dalje od gubera, Reci popu pop, a bobu bob).
— Bez muke nema nauke. — Primer je najbolji učitelj. — Niko se nije naučen rodio. — Mlado se drvo savija. — Dobar pop do smrti se uči. — Čovek se do smrti uči, a nedoučen u grob legne. — Mator se konj ne uči igrati.
— Ko za repom pođe, taj u trnje dođe. — Gdje nema mačke miši gospodare. — Gospodareve oči konja goje. — Što smije pop, ne smije đak. — Služba nije družba. — Dok je leđa, biće samara. — Tko nije služio, ne umije ni zapovijedat’.
— Slušaj što ti se veli, a vjeruj što ti se vidi. — Istina suncem sja. — Reci bobu: bob, a popu: pop! — Mnogo ašova treba dok se istina sahrani. — Bolje je vjerovati svojim očima, nego tuđim riječima.
zapita neko popa mru li ljudi, a on nu odgovori da mirucaju; ali kad poslije nekoliko dana umre i popadija, odgovori pop na takovo pitanje: — „Pomrije sav svijet“. Moj mertik neće ubiti (a dva mi ne dadu, makar na svakom čokotu rodio).
— Pripovijedaju da se našlo u tefteru nekakvog kaluđera. Tuka, bubi štuka! — Kazao pop ili kaluđer, kad su negdje uz post preda nj donijeli pečenu tuku, i ovijem rečima kao pretvorivši je u ribu, stao jesti.
— Učini, pope, boža ti vjera, kao da pasah s gumna u pojatu. — Ovako se razgovarao nekaki pop s nekakijem Radom na ispovijesti. Il’ ćeš đe glediš ili đe misliš?
— Kazala sam ti sve ono što bih momu popu kazala. 10 Pitao mladi pop popadiju: — Znaš li što seljani o meni govore? — Oni vele da si im težak i kriv, a ja da si zdrav i živ!
kao za voće), i od toga ostane Votnjak. SEMENTEŠKO JEZERO Nekada neki pop vro o prazniku na mestu gdje je sad jezero. Toga dana prođe sv. Sava pored guvna i upita popa zašto na praznik vrše.
Toga dana prođe sv. Sava pored guvna i upita popa zašto na praznik vrše. Ne znajući ko je, pop ljutito odgovori da mu se u posao ne meša.
Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da mi bog sreću da, A ja sreću, pa u vreću, Preko praga — pa u kuću. 2.
tora prodav’o, iz kuće udav’o; sinove ženio, ’leba želio; sva ti stoka kusa bila, samo ti im’o rep; sve ti kukalo, pop ti po kući pev’o; sve ti hukalo, a bureta pevala; gubio drugare, dobivao šamare; obraz ti bio crn, a salaš svetao;
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
197 2. KO JE TO? — NIKOLA! 198 3. MOJ JE PREDNjAK. 199 4. ZET I PUNICA. 200 5. ZA ŠTO SU PROSTACI SIROMASI. 201 6. POP I PAROHIJANI. 202 7. OKLAD ŠTA JE NAJBJELjE. 203 8. LjENIVI SLIJEPAC. 204 9. ZET U PUNICAMA. 205 10. SELjANIN I GOSPODAR.
KAFA I NjEZINO CRNILO. 211 16. KUDROV I KUSOV. 212 17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. 213 18. ŽEĐA I VINO. 214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. 217 22.
(Car Dukljan) poslao mi je iz Boke G. Vuk Vrčević; 25. (Djevojka cara nadmudrila) i 38. (Divljan) poslao mi je G. pop Vuk Popović iz Risna; 45. (Kralj i čobanin) i 46.
tajao i nikad nikomu kazao, pa ni popu na ispovijesti, nego sam mislio ispoviđeti pri smrti, ali me ugrabi prije nego pop prispje.” — „A vama šta je?” upita kaluđer ona tri sina.
” poviče đavo, pa skoči iz careve kćeri, i uteče čak u sinje more, i više se nikad ne vrati među ljude. 38. DIVLjAN. Pop i đak hodili kroz jednu veliku planinu, pa ih onđe uhvati noć.
Kad đak to vidi, dosjeti se i svome jadu, ali uteći iz pećine nije mogao nikako. Pošto se pop ispeče, zove divljan đaka da s njim jede, a đak jadni ne šćene, već mu odgovori da nije gladan.
Kad žena otide i to popu kaže, pop sa nekolika čoveka dođe, te onoga nazovi-mrca metnu na nosila, i odnesavši ga u crkvu onako na nosilima ostave ga
Kad pop s ostalim ljudima pođe iz crkve, pobratim kaže da on pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo
— u Karlovcima (Srijemskijem): Jovan Živanović, profesor; — u Karlovcu (Gornjem): Nikola Begović, prota; — u Kotoru: pop Vuk Popović; — u Manastiru Hodošu Bodrogu: Samuilo Brašovanov, jeromonah; — u Neuzini: Mladen Telečki, svećenik; — u N.
Po tom zovnu popa da dijete krsti po zakonu, a za kuma onu istu ribu. Kad svrši pop krštenje, krenu svi doma da piju i na čestito, a kuma riba nešće, nego uze oni dragi kamen, i otolen kao najbrža tica
“ pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop. ŠALjIVE PRIČE 1. PIJESAK I SVETI PETAR.
“ Kad već dođe vreme da se sahranjuje, opet joj muž prišapće: „Ustaj, sad će doći pop i đaci da te prate u groblje.“ „A jeli moj prednjak?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pa ako čovek i sav svet zadobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist? (Mt. 16, 26; Mk. 8, 36) Ako je pop grešan, ali molitva njegova nije grešna, i veza njegova je sila od višnje blagodati.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA: Nemoj ti meni „maco”! IKONIJA: Ajde po jednu za pokoj duše! MILE: Ne znam smao kome je trebo pop! STAVRA: Spasi Bog! MILE: Na spasenije! IKONIJA (Prosjaku): Ajde i ti nategni jednu, valja se!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nikad doveka jutrenja, večernja i sve što se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti; mlogo bi puta čredni pop bez nikakva praznika samo njemu za [h]atar morao u crkvu doći.
i „Ninje otpuštaješi, to bi sve on čitao grčki; ako li bi se slučilo da mu to koji put protopop ili koji drugi pop otme, otišao bi srdit iz crkve, kao da nije u njojzi nikakve molitve bilo.
No, moj ljubezni protopop Novaković, pop Marko Bedov, Trifun Sinobad, Simo Stevanović iz grada (krome drugih mnogih koji bi me radosno dočekali) nikada ne bi
Među ovakovi sveti grešnici provedem veliki post i praznujem voskresenije. Po prazniku otprati me pop Lazo do grada Trogira, koji je tu blizu. Odavde pređem u Split i tu se ukrcam u jednu mesalonitsku tartanu, za Korf.
Odvede me pop Marko u svoj dom i nađe mi jednog mladog soldata Dalmatinca koji dobro grečeski znađaše. Pogodim ga za cekin na mesec
” Dođemo u grad k našem [H]ercegovcu, koji, smejući se, reče nam: „Ja sam dobro znao da će to tako biti; zao je ono pop. No stara gospođa, dobra duša, videći ga da plače kad služi liturđiju, vara se i misli da nije sasvim opak.
Moj kamarada pop Antim Atinejac bio je mirski sveštenik, no mladom umre mu supruga. Ovi čovek, da se nije na nauku zatim dao, bez
Svuda od Turaka i hristjana Albaneza jednako smo bili primati i čašćeni i od mesta do mesta praćeni. Pop Đika i dva Hormovita s njim bili su, kako valja, vooruženi; no i tako gdigdi bivalo je sumnjenije da se ne namerimo na
Na nekoliko nedelja zovne me iz Plavna sin njegov, pop Lazar, da mu dođem na pogrebenije, gdi sam mu izgovorio, kako sam lepše mogao, pohvalno na pogrebenije slovo.
Obnadeždi me pop Antim da ne tokmo koju godinu, nego i sav život mogu u Beču provesti ako uzimam volju i userdije lekcije jelinski
U Itebeju pođem iskati sestru matere moje, Jevru; no, ne nađem je, jer se davno bila prestavila. Pop David, ujac moj, pođe sa mnom u društvo.
Zovnu na obed. Moj novi poznanik, pop Agapije, pođe u komšiluk k jednom od prvi[h] trgovaca na obed, a ja ostanem s učitelje|m Pri ručku saznam da ovi
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A ja: ora pro nobis, pa u zobnicu! I onda se, veli, pobratimiše.“ Bakonja nazva „dobro jutro“, a pop mu prihvati pozdrav, te zavrgoše govor o vrućini, o prašini, o tome kako je bolje uraniti itd.
, dok se, najzad, Bakonja kaza, a na to pop uzviknu: „Ta fra-Brne je moj prijatelj iz mladosti! Mi smo drugovali toliko godina zajedno kad je bio paroh u K!
Mi smo drugovali toliko godina zajedno kad je bio paroh u K!“ I pop Ilija (tako se zvao) poče da priča o njihovu drugovanju.
Bakonja se začudi što se to razglasilo tako nadaleko, ali ispriča sve kako je bilo. Pop je sve to znao potanko, pa i on obrnu u šalu, i Bakonja poznade još jednoga pravoga dalmatinca, u kome nema lukavstva,
Poslije ovlašnijeh razgovora, pop Ilija poče govoriti o osobinama naših seljaka. Kaza da među seljacima doskora ne bješe verske mrzosti, da su se ljudi
tako isto za rkaćku, kao što svjedoči pohara manastira u kome je Bakonja i pohara jedne pravoslavne crkve u susjedstvu pop Ilinu. Bakonja ne bješe čuo za taj događaj, te zamoli da mu ispriča. Priča je bila kratka.
Na maloj ravni skrkle se kuće, iz kojih strše dva-tri zvonika. Popov momak prekrsti se, pa to učiniše i pop i Bakonja. Na njekoliko koraka bješe krčma, pred kojom je bilo dosta putnika.
Na njekoliko koraka bješe krčma, pred kojom je bilo dosta putnika. Pop reče da će svrnuti na kafu i malo se urediti. I Bakonja prista na to, te odjaha, izmi se i presvuče.
Pop reče da će svrnuti na kafu i malo se urediti. I Bakonja prista na to, te odjaha, izmi se i presvuče. Pop reče da će se krenuti natrag oko tri časa, a tako mišljaše i Bakonja.
Bakonja, smijući se, skide kapu prema njoj, pa odleti u sav trk. Pop Ilija čekaše ga već u krčmici, te se odmah krenuše. Nastade povjerljivi razgovor nego ono jutros.
I Srdar je to pripovijedao Bakonji koliko je znao, ali ovaj đavolski pop znao je sve do ižica. Priča je toliko razgolicala radoznalost Bakonjinu da je jedva čekao da pozna krčmaricu, koja je,
Rekavši to, popo gledaše Bakonju žmureći i dva-tri puta povi obrvama. — Znaš šta, sinko? — reče pop, ustavivši konja kao da se sjeti nečega. — Poslušaj ti mene sve što ti velju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Žene će zabadava poskidati bele marame. Korist će imati samo pop Veličko. — Dodade tiše: — Đorđe lumpuje? — Ti si se uplašio? — mršti se Aćim. Čađević ćuti i gura ruku u duvankesu.
— Neću! — gadi mu se na sve. — U kući nema vojnika. Valjda će otići iz sela. Sutra će pop Veličko promuknuti od Vječnaja pamjat. Ako ovim slepcima naplati opelo, obesiću ga o mantiju pred njegovim dućanom.
Oni vole da se fale i brukaju žene. S nekim iz čaršije, nekim čistim čovekom... Najbolje s popom. Prerovski pop Veličko... Za ženu bi i sinje more pregazio. A pop je, zbog mantije mora da ćuti. Da znaš, nije ni ružan.
Najbolje s popom. Prerovski pop Veličko... Za ženu bi i sinje more pregazio. A pop je, zbog mantije mora da ćuti. Da znaš, nije ni ružan. Dete bi bilo lepo i krupno“, šaputala joj majka u samo lice.
Samo šali. Tako sa svim ženama. Nikada ništa drugo nije pokušao. Ni drugi s njom nije pokušao. Jedino pop. Pa i njega je majka nagovorila. Smračilo se zelenilo kukuruza. Ko bi smeo s njom da pokuša! I taj Tola!
Kako sam mogao na njega da sumnjam? Iako je bio suton, tačno je znao koliko je pop Veličko ostao u kući. Za to vreme između njih ništa nije moglo da se dogodi.
A bojao se podvale toga zemaljskog probisveta, jer mogao je i pop da ga potkupi. Možda se i on sam ponudio popu da bi se njemu svetio iz zavisti sirotinjske? Bio je i mrak.
Svi su njegovi neprijatelji. Milunka će ga otrovati. Otrovati i reći da je crkao od rakije. Može i sada. A pop je svešteno lice. Bogougodnik. Sveta slavo i bože, oprosti mi.
Slušao je priču kako su popa Miloja vešali posle Timočke bune, i bradu su mu konopcem bili obuhvatili, pop je mrtav visio kao da ga nisu obesili, već kao da su mu bradu iščupali i njome ga zadavili.
— Još leži na dnu iskopanoga groba. — Tebi? — ponovi da sakrije radost i iznenađenje. — Nije samo meni. Svima. Pop je promukao od čitanja malog opela jer za veliko nema vremena. Mrtvi ne mogu da dođu na red da poslednji put uđu u crkvu.
Mislio sam da neće iz inata, pa sam je grudvama gađao i tukao je po glavi. Ništa nije pomoglo. Mene uze pop da mu prasiće čuvam. Nauči me i da pišem. Baš je dobro što je to učinio.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
raspoloženje popušta, cvrkućući neprestano, očaravajući nas svojom umiljatošću, i zanoseći nas do najslađeg zaborava. Pop, mlad, veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što
Pijanstvo mladosti dostizalo je svoj vrhunac kad nam je ona pevala. Pa su nastale zdravice. Pop je držao čitave propovedi i govorio glasno kao da ga sluša cela parohija.
Sa burnim „živio“ propratismo ovaj kraj njegove zdravice, pa Nikola zasvira kolo. Pop, popadija, kum i ja skakali smo bez takta do krajnjeg zamora.
Pop, popadija, kum i ja skakali smo bez takta do krajnjeg zamora. Posle je pop gađao iz revolvera moj šešir od paname okačen o drvo, a kum, pobedonosno, na svom štapu doneo veliku zmiju koju je
— upitah. On me ne ču. — Čuo si za kuma? — A, jest, znam. Umro je u ropstvu. Ćoravo, naletelo, pa zarobljeno. — A pop Mijailo? — On ti je crk'o od gripa, posle rata. Osta mlada popadija. Pa se zacereka i cmoknu u prste.
“ I čudio se da nisam znao kako je onaj gospodin, u ostacima oficirske uniforme, pop. „Kad je došao iz rata zatekao kopile pa ga sad čuva i vole kao svoje rođeno.
— Treba se i tamo a... a... a... dovijati. Arnauti sede skrstili noge, puše i smeju se. I onda pop hoće da ispovedi Sekulu. On i to odbija: — Bolje stojim kod Boga, p... p... po... pope od tebe.
koje mi obožavamo i nazivamo svetinjom, sašio je, možda, neki liferant najnemoralnijeg vladanja i osvetio najpokvareniji pop.
A kapetan sleže onim zdravim ramenom i veli: „Pa secite, doktore, kad se mora“... Ima pop jedan, sad ga doneli u nosilima, ranjen kroz kičmu, a Tešoviću kapetanu vade desno oko. — A ko to kuka, ko to kuka?
! Pa je obema rukama šamarao redom po onim podbulim obrazima i onda je nekakav pop, među njima, kazao ko je on, da ga niko nikad nije tukao i da bi voleo da ga ubiju te se tresao u stidu i groznici i
i koji je govorio francuski; on mu je rekao: „Demain parastos; posle parastosa da dođete k meni na zakusku vouѕ, pop i tri ugledna građanina“. I izgovarajući reč tri stavio je tri prsta svoje ruke pred lice.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— povikaše odbornici, i Sreten, veseo i zadovoljan, priđe ruci popovoj. — Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak.
Čim narod zasede, pop se diže, a Obrad zazvoni medenicom. Narod se diže, kao na komandu. Ljudi poskidaše kape i svaki u svojoj sovri stade se
— Ama kažem ti, veli mi pop da niko to ne sme učiniti. — Znam, ali ako namoraš koga? Đurica ne htede da joj kaže da takvo venčanje ne bi ništa
Đurica poznade popa. — Pop! — reče on, i senka nekoga detinjega stida prelete mu preko lica, ali on brzo odagna osećanje, koje mu ne beše prijatno,
— Ništa, more, idi ti! — odgovori Đurica zbunjeno. I pop ih beše ugledao poizdalje, ali videvši da se moraju sresti, nemade kud, no produži pravo k njima. — Pomozi Bog, deco!
— reče on blago, kao običan seljak, koji je, idući s rada, sreo svoga sveštenika. — Hoću ja — odgovori pop, osvrćući se na Pantovca, koji već beše prošao. — Siromah Ilija izgubi detence... A ko ti je ono... valjad’ Pantovac?
»Jest, zacelo, ja radim, a oni sve odnose i žive od moje glave«... — Ti otimaš od drugih — produži pop, videvši da ga Đurica sluša — da bi mogao njima što više dati.
gledaše u mirno i blago sveštenikovo lice, očekujući drugu reč, koja bi ublažila ili preinačila tu strašnu misao, ali pop naročito zastade, da bi se ta misao što bolje i dublje ukorenila u njemu. — Kako... zar to može da bude ?...
Ehe... kažem... — tu se Živko malo iskašlja, da bi našao što zgodniju reč za svoju misao. — Pop ima pravo, kažem ja... Ali to nije sve. Nego je pao ugled vlasti, ja, brate, ugled vlasti je pao. Jest, kažem...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
306 POP I PAROHIJANI 307 KUDROV I KUSOV 309 CRNOGORSKI POP 310 DVA POPA U CIJELOM SVIJETU 311 POMIRUCKA I — POMRIJE SVIJET 312
306 POP I PAROHIJANI 307 KUDROV I KUSOV 309 CRNOGORSKI POP 310 DVA POPA U CIJELOM SVIJETU 311 POMIRUCKA I — POMRIJE SVIJET 312 TESTAMENAT 313 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU
KUSOV 309 CRNOGORSKI POP 310 DVA POPA U CIJELOM SVIJETU 311 POMIRUCKA I — POMRIJE SVIJET 312 TESTAMENAT 313 UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO 314 PRAVOGA, BOŽE!
— pa tako iščezne, i više ga nikako nema tamo gdje čuje da je pop. DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI Bila je tako jedna udovica i imala sina jedinca koji bio tako slobodan da se ničega
ona popu: — Gospodine, gledajte ga ikako ustrašiti, jer ja mu ne mogu ništa, a bojim se da mu se gdje što ne dogodi. Pop joj reče: — Pošalji ti njega doveče k meni, pa ću ga ja sjetovati.
Kad ova to čuje, otide kući, pa kad je došla noć, opravi maloga tamo. A pop je imao baš tada mrtvaca u crkvi, pa ga iznese pod zvonik te ga nekako naravna da stoji, a u ruke mu uklepa štrikove
Kad dođe mali k popu, reče mu: — Što me trebaš? Evo me, došao sam. A pop mu reče: — Sjedi, sinko, pa ćemo se razgovarati.
Evo me, došao sam. A pop mu reče: — Sjedi, sinko, pa ćemo se razgovarati. On sjede, a pop ga stane koješta raspitivati, pa najposlije reče mu: — Bi li ti bio dobar da mene nešto poslušaš?
— Bih, što god hoćete, — odgovori mali. — Dobro dakle, — reče pop — hajde u crkvu pa odzvoni večernju, jer mi nema šikutora kod kuće. Mali odmah iziđe i otide u crkvu.
Mrtvi se stropošta na zemlju, i mali uzme pa odzvoni, i onda se vrati k popu. Kad dođe tamo, pita ga pop: — Jesi li odzvonio? — Jesam, — reče on. — A nijesi ništa vidio?
Ja odzvonim i dođem amo, a on ostane ležeći. Kad to pop čuje, pošalje ga kući i reče mu: — Sjutra naveče dođi opet k meni. Mali reče da hoće, pa zakala i otide kući.
Kad se ujutru svane, dođe mati k popu pa pita: — Gospodine, hoće li išta biti? A pop joj reče: — Za ovaj par ništa, jer je posve vražje glave. Mučno ću ga naučiti strahu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posle svega bi došao pop, koji je izgledao strašno umoran i počeo službu punu staroslovenskih reči i fraza, što je nama, nestašnoj deci, ličilo
Posle svega bi došao pop, koji je izgledao strašno umoran i počeo službu punu staroslovenskih reči i fraza, što je nama, nestašnoj deci, ličilo
Jednom, u šali, rekoh Džimiju da napusti svoju ložionicu i postane pop. On odgovori da u Tvornici ima dovoljno momaka i devojaka na kojima može da obavlja tu versku i prosvetnu misiju.
- Zamislite - rekao je pop - koliko bi on imao da priča da je bio devet godina u Americi! Ubrzo sam bio zasut pozivima na muzičke priredbe i
- Zamislite - rekao je pop - koliko bi on imao da priča da je bio devet godina u Americi! Ubrzo sam bio zasut pozivima na muzičke priredbe i
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
spoljnih poslova odeljenja Ujka Vasa Tetka Savka Tetka Daca Jova pop-Arsin Teča Panta rodbina gospa-Živkina Mile, njegov sin Soja, raspuštenica Teča Jakov Sava Mišić Prvi žandarm
Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo! Mislio sam pre da će odskočiti Jova pop-Arsin. Bio je bistro dete i imao je onako nečeg gospodskog na sebi.
VASA: Jeste. ŽIVKA: Pa šta ona hoće? Položila je ispit, pa neka joj je na zdravlje. VASA (čita): Jova pop-Arsin. ŽIVKA: To je onaj s robije? VASA: jeste. (Čita.) Pera Kalenić. ŽIVKA: Ko ti je to opet?
Tu su tetka Savka, tetka Daca, Jova pop-Arsin, teča Panta i sin mu Mile, teča Jakov, Sava Mitić i Pera Kalenić. Svi prilaze Živki i rukuju se, a ženske se
KALENIĆ: Sasvim! Zapiši, ujka-Vaso, da se Jovi pop-Arsinom da služba kako bi se državi dala prilika da iskoristi njegovo znanje. ŽIVKA: A šta bi ti, teča-Panto?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na nju se naslanja sledeća: „Za nekoliko trenutaka, kad je pop pojao, stade iza kovčega, gologlav, i Aranđel Isakovič, pod nekim krovom punim golubova i obrati na sebe pažnju”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Krupno zbore kao da se dozivlju s brda na brdo i sve nekako pevajući. A ne znadu ti za strah, kao da nisu raja. Njihov Pop-Dobrinjac im je i vladika i patrika. Tvrdo drže sve četvoro posta i ljuto se krve sa svakim ko to želi...
Čista lijepa; Božić i Vaskrs, posti i praznici, crkve i manastiri, sabori i slave, zavetine i svadbe, pop i đak, pričešće i očišćenje. Umreš i pogrebu te kao raba božija, a ne kao stoku...
Kaljav i tučen celoga dana novembarskim nevremenom, stojaše u mraku pred ograđenom kulom Hadžića u Crkolezu pop Bunjak, nekako ravnodušno očekujući da mu se posle velike lupnjave i vike otvore, dosle vazda gostoljubive, arnautske
— He!... dobro je ovo da vidimo — procedi pop družini kroz noćnu slotu — nejunaci su naši susjedi, kumovi i pobratimi kad se carstva mijenjaju!...
Znadijaše pop šta ovo znači. Tamo, zapadno, iznemogla vojska činila je poslednje napore da prodre u Vasojeviće. A ovamo na sever sve
iviče opevano polje, navalili povlašćeni i obodreni razbojnici na pravoslavna sela, pa robe, grabe, pale i ubijaju. Pop osluškivaše kako se vrsta plotun za plotunom, najpre po pograničnim selima njegova Kolašina prema Drenici, a zatim sve
— Dobro je i ovo da vidimo!.. Hej, pobratime, otvaraj noćas! — kliknu pop pa snažno opet zalupa puškom u vrata. A prevario se bio grešni pop Bunjak i izostao u svojem selu iza vojske.
Hej, pobratime, otvaraj noćas! — kliknu pop pa snažno opet zalupa puškom u vrata. A prevario se bio grešni pop Bunjak i izostao u svojem selu iza vojske.
lupaju i viču. a niko se ne odzivlje. Izgleda da je tako suđeno. Nije šala kad se carstva menjaju, bolno pomislio pop, pa ponovo kliknuo: — Hej, lipova beso, otvaraj noćas!..
pobratima, posle duž ega savetovanja i oklevanja siđoše i podigoše bukovu zasovnicu sa teških dvokrilnih vratnica. Pop kroz mrak oseti da mu se ta vrata nikad hladnije nisu otvarala.
Tako mi Boga, na kulu ću! — podviknuo pop ovo na arnautskom, pa mimo domaćine jurnu na vrata i uza stepenice na gornji boj.
crnim ćulavom, retke brade i dugih tankih, maloruski opuštenih brkova, sa dva redenika oko pasa i brzometkom U ruci, pop činjaše sliku neviđenoga gorskoga viteza, vikla da se nikad i ni od čega ne straši. Kula bejaše puna.
Krakov, Stanislav - KRILA
Šofer je napunio ispuštenu gumu, motor je opet zabrektao, a prljavi grčki pop iz Galatišta, kome su bacili dve srebrne drahme, blagosiljao je ljubavnike i kola.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
ribe, zinuo, podigao i raširio obadve ruke, vrat ispružio a glavu malko pognuo napred, kao ono čovek kad čeka da ga pop miroše ili pokropi vodicom — pa tako stoji i ćuti. Ne znam šta li mu je ta pozitura trebala da znači!
Popović i pop Đuričković glasaše za naše radikalne kandidate: Adama, Miliju, Krupeževića,1) Vukovića, Šumkarca i Blagoja Božića.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Rajko ga pogleda u nedoumici. — Da, da — potvrđuje Kosta. — Celo sam jutro to računao... — To ti je ono: dokon pop jariće krsti. — Ali Rajko se prenu. — Čekajte malo, barone, da ja vama probam glas. Postaviću vam prostiji zadatak.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ona se i pevala, a o tome ima više dokaza. Evo nekoliko. U Sremčevom Pop-Ćiri i pop-Spiri pop-Spira, uza sramežljivo zabašurivanje gđe Side, podseća kako su u mladosti pevali i ovu pesmu, pa
Ona se i pevala, a o tome ima više dokaza. Evo nekoliko. U Sremčevom Pop-Ćiri i pop-Spiri pop-Spira, uza sramežljivo zabašurivanje gđe Side, podseća kako su u mladosti pevali i ovu pesmu, pa skoro čitavu
Ona se i pevala, a o tome ima više dokaza. Evo nekoliko. U Sremčevom Pop-Ćiri i pop-Spiri pop-Spira, uza sramežljivo zabašurivanje gđe Side, podseća kako su u mladosti pevali i ovu pesmu, pa skoro čitavu prvu
Pesmu je komponovao sam V. Živković, a note v. kod Ćurčina. U poznatoj sceni Sremčeva Pop-Ćire i pop-Spire na Julinoj svadbi pesmu peva sama nevesta. U novi (str. 273).
Pesmu je komponovao sam V. Živković, a note v. kod Ćurčina. U poznatoj sceni Sremčeva Pop-Ćire i pop-Spire na Julinoj svadbi pesmu peva sama nevesta. U novi (str. 273). Pesma je prvi put objavljena u Podunavci, br. 18.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Selo ga je volilo i štimalo. Samo pop i knez nijesu ga nikako mogli gledati. — 'Rišćanine, ne upleći se u moje stvari, jer će nas, ikone mi, svukud biti!
Nekom neće valjati!... Ti znaš — Sveto Pismo kaže: „Jedno stado i jedan pastir“ — ljutio bi se pop na pokojnog Miju. — Ama narod pripituje, moja slatka dušo, pa ja, 'nako znaš, kazujem...
— Ja mlim, ljudi, trebalo bi da se selo poreže, pa da mu skuca štogođ troška? Sevap je! — reko' ja. Ne dade pop, a knez zaprijeti da će svakog sudu javiti ko mu samo jednu paru dadne.
— Nađoste li para pri njemu? — upitah ja Dulu. — Našli smo dvadeset i pet vorinti. Deset uze pop sebi za opijelo, a petn'est odnese knez sudu i sasu u carsku kasu. — A ko mu podiže biljeg?
!“ — čudim se ja, glavati gospodine. „Pa kako ćeš odati čest carskoj gospodi?“ — pita me i ispituje kô pop na ispovijedi. „Pa kazaću: Pomozi Bog, carski suci, na Banjoj Luci!“ „Eto, eto, eto!
David: Kome reče da se potužim? Sudac: Parohu dotičnom? David: Šta je sad jope' paroh? Pisarčić: Pop, pop, Davide. David: A, pop!
David: Kome reče da se potužim? Sudac: Parohu dotičnom? David: Šta je sad jope' paroh? Pisarčić: Pop, pop, Davide. David: A, pop!
Sudac: Parohu dotičnom? David: Šta je sad jope' paroh? Pisarčić: Pop, pop, Davide. David: A, pop! Žalio sam se dva-tri puta, pa Pop veli: „Davide, kaže, pošto nije vjenčana, ne spada pod crkvenjske paligrape.
David: Šta je sad jope' paroh? Pisarčić: Pop, pop, Davide. David: A, pop! Žalio sam se dva-tri puta, pa Pop veli: „Davide, kaže, pošto nije vjenčana, ne spada pod crkvenjske paligrape. Tuži je, veli, sudu.
“ Sudac: A što je nisi vjenčao? David: Ište pop mlogo za vjenčanje. Sudac: Koliko? David: Ište, bolan, četrdeset vorinti, a sva ona moja krezubača u temelj ne valja
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Pogleda u Viću pa nastavlja.) „zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pečat, penzija, pop!” (Prestaje.) Budiboksnama, šta je ovo? VIĆA: Ne znam, ne razumem. Znojio sam se pô sata dok sam razrešio.
To bi moglo značiti, na primer: „Ulite u narod strahopoštovanje prema dinastiji!” Al' ovo drugo, ovaj pop, pa ova plava riba i ovaj svastikin but, to baš ne može ništa značiti. (Čita opet u sebi.) Ne znam! (Misli se.
Lice... antidinastički spisi, plava riba, klasa, panduri, rasol za gospodina Žiku, pa onda fenjer, pa pop, pa klasa, raspis predsednicima opština. Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zona Zamfirova) kao i raskošan humor i slike ravničarskog ambijenta u njegovom glavnom delu - humorističkom romanu Pop Ćira i pop Spira.
kao i raskošan humor i slike ravničarskog ambijenta u njegovom glavnom delu - humorističkom romanu Pop Ćira i pop Spira.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Otkini zumbul s grudi, pogni glavu; vojnika hoće da zakopaju, a njemu tako se živelo. Šta vredi pop što moli, pa krstača, pa ime, neće se vojnik vratiti u selo, neće poljubiti koju voli.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
počeli svaki čas da istrčavaju i odlaze u mehane, uz put zajedno pevajući iste pesme uz svirku što se otuda čula. Pop Trajko već brižno prolazi i ide kući znajući da će mu sin, kao uvek kada u komšiluku ima svadba, veselje, on već tamo
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vodom u kojoj su prokuvane b. žile ispira se mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 40, 233). U jednoj skasci pop prokleo svoga ubicu »da ga mravi mrtva iznašaju na b.«, i to se i desilo (ZNŽOJS, 10, 242).
I danas, u okolini Đevđelije, na drugi dan Uskrsa ide procesija do kakve stare k., i pop tu k. pričešćuje na taj način što joj metne naforu ispod kore (SEZ, 40, 63). Ovo je, po svoj prilici, žrtva kruški.
, razgovara s namernicima, vodi s njima ljubav, ostaje trudna i porađa se; »pop« krštava dete; utvrđuje se na koga dete liči i »ocu« se izručuje ceđ na glavu (SEZ, 84, 1972, 241 id).
Ćipiko, Ivo - Pauci
I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao, s namjerom da stupi među članove. Ali pop Vrane neće da ga u blagajnu primi, već mu udari u obraz koreći ga što dopušta da sin Rade, na njegove oči, sa Božicom u
Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili su se onako, i nije kriv Rade koliko pop misli.
Ali se pop ne da razlogu. Ne bijaše mu dosta što prve nedjelje iza Radine ženidbe, po njegovoj naredbi, brecaše u mrtvačko zvono, u
— Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me! — javi se Ilija. —Eto kakovi su! — prihvati Vojkan. Taman kad ti ustreba... ne dadu.
Pa da, ono što je tebi uradio tvoj pop Vrane, uradio bi i drugome... A šta nama, hrišćanima, želi, dao, brate, njemu bog.. .
— Što ne uze od popa Vrane sijena? On se sada za vas brine, — veli mu. —Što će meni pop kod tebe?. . —Pitao si. —Ko ti reče? —Nije te briga znati, pitao si. —Prevario si se! —Ništa zato, bolan.
— A da, vidiš, Ilija, — već nekoliko puta kaže, — što će ti pop? Imaj ti dobra gospodara, pa se ne boj nikoga, već boga! U Ilijinoj kući logom leži sinovac mu Niko.
Ilija sjede uz vatru, zapali i — gleda u plamen, a Smiljana, žena mu, vrti se po kući. Pred sami suton dojaši pop Vrane, župnik, na svome bijesnom vrancu. Ilija, čuvši topot, iziđe i prihvati konja.
Sjahavši, veli Iliji: — Provodaj ga, zamorio sam ga! Konj se zapjenio i frče. Pop Vrane, dok je ušao u kuću, ugledavši junca kod vatre, naljuti se i tjera ga iz kuće.
— Prave ste živine! — ljuti se pop Vrane na Smiljanu, dok očati samrtnu molitvu. Zovete me kad bolesnik već ne zna za se... Živine!
A vele ljudi, dođe mu sada na pamet: da je pop Vrane drži za se. I žesteći se, čini mu se da je ljutit na nju, a sretne li je drugi put, neće voditi šale s njome...
— Neka je na meni— odgovori on zamišljen. — Pa se okrete prama njoj: — Boga ti, kaži mi, je li istina što vele da pop Vrane pristaje za tobom? —Je i — nije. —Kaži čisto!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Iguman ga je potom upitao šta bi bilo od crkve, od naše pravoslavne svete crkve, ako bi svaki njezin pop ili monah tražio od nebeskih sila savet šta da čini.
Ilić, Vojislav J. - PESME
„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod abata služim ja!“ Caru ovo smešno pade, I slatko se
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nemojte biti nemilosrdni, gospa-Tominice! Kad bi prevrnuli knjige pop- Tomine i protine malo unatrag, našli bi nezakonitih tma i tušta i među paorima, i među doktorima, i među svim drugim
E, sad, ako ti dobro naučiš latinski, može da se desi da se to čuje, i da postaneš pop. A pop nećeš biti, dok si u mojim rukama! — Gospa Nola poče brže da govori.
E, sad, ako ti dobro naučiš latinski, može da se desi da se to čuje, i da postaneš pop. A pop nećeš biti, dok si u mojim rukama! — Gospa Nola poče brže da govori.
” Gospojinska i Vaznesenska crkva oživele. Sveće, molitve, šapat, vodice, ikonice, važni razgovori s protom i s pop-Tomom.
pojava ili nestala, ili se zabranila, ili se kao primer neverujućima uvukla u red demonstracija radi straha Gospodnjeg. Pop-Toma i gospa-Tominica postadoše pravi misionari: propovedaju, uče, prete, ispovedaju palanku o stvarima koje su svi
Ćute, zbunjeni. Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica. —Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju.
Ali jednoga dana ćemo doživeti i to, jer je Bog milostiv i veliki — tešila je pop-Tominica grobarku. Nikada se to nije doživelo. Bog je demantovao pop-Tominicu.
Nikada se to nije doživelo. Bog je demantovao pop-Tominicu. Taj je slučaj s kandilom ostao jedno od najneverovatnijih iskustava ljudi onoga vremena.
Čak je i koketna i lepa pop-Tominica u grobu. Umro onaj njen fini beli nosić za koji je večito bio zapet crn veo s višnjikastim sitnim bobicama.
Osvoji i trećeg muža. Doduše, ulovi i Srba tom prilikom salaš. I pravo iz crkve odoše u svoju rezidenciju... A pop-Tominica, videste li, nije skinula oči sa Srbe za vreme venčanja...
Doduše, jeste lepota od čoveka, taj đavolski Srba, i ima nešto u njemu čemu niko ne može da odoli... Rekoh to pop-Tominici.
— Naravno da je pop-Tominica prvom prilikom ispričala gospa Noli zadirkivanja gospodin Joksimova, ali je stvar predstavila tako kao da je
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
jer mu je to bila maćeha, već Marija; njegov se otac nije zvao Miljko, već Mijat, i nije bio svinjarski trgovac, već pop.
Krštenja se ne sećam dovoljno, jedva pogdešto od toga obreda ako sam upamtio. Tako, sećam se, kad je pop sručio na mene, onako gologa, čitav bakrač hladne vode, da sam mu u duši opsovao nešto tako nehrišćanski da to ne bi
Sve dok nismo prvi put čuli za reč Artakserkses, mi smo lomili jezik onim narodnim: „Pop poseje bob“ ili „Ture bure valja, bula Ture gura, niti Ture bure valja, niti bula Ture gura!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedan vojnik iz šeste baterije povede se i pade. Priđoše neki da vide šta mu bi... Malo posle rekoše: umro je... Pop Momčilo izvuče iz bisaga epitrahilj.
Sveštenik nas je zbunjeno gledao. A ta zabuna njegova raspaljivala je našu maštu. — To su izuzetne prilike! — mucao je pop Momčilo. — Naravno! — dodaje poručnik Protić, koji se već sažalio na sveštenika.
— Zamisli, da ja nisam išao... Konji bi sutra polipsali... — Eh, to nije isto. Konji bi nam zaista polipsali. Ali ako pop Momčilo ne prelije grob onoga vojnika, mi nećemo zbog toga pomreti, niti bi od te njegove šetnje bili siti — brani
Štucne Luka pred komandantom, propala disciplina. Ne ode Živadin po seno, na jedan mah polipsaše konji. A pop Momčilo upropasti moral. Tada se i Dušan vrati.
— govori Dušan. — Ljudi, ja sve mislim, vi terate šalu... — Bogami, i ja sam to mislio — reče Protić. Pop Momčilo se diže. — Da nećeš ti takav da ideš? — zapita Luka. — Ja šta ću...
te ovo, te ono. E, to mu je sada. Ali zadugo se ne vrati Luka, a ni pop Momčilo. Pitamo se, šta li uradiše. — Da nije zbila otišao? — pita malo uznemiren blagajnik. — Sumnjam...
Prema odblesku vatre vidimo kako nam se približava pop Momčilo u crnom kaputu i sa čitom na glavi. — Nisi valjda išao kod komandanta? — požuri da ga zapita blagajnik.
— Nisi valjda išao kod komandanta? — požuri da ga zapita blagajnik. — Ne znam... videćete i čućete — odgovori pop Momčilo, pa sede na trupac, nalakti se na kolena i ukrsti prste. — A lepo mu stoji ova kapa!
— A lepo mu stoji ova kapa! — zausti Dušan, ali preko srca. — Čućeš i videćeš — ponavlja pop Momčilo, gledajući u vatru. — Čoveče, zar nisi video da je sve to bila šala? — kori ga veterinar — Eto... — Ne znam..
— A što? — i Dušan ga značajno pogleda. — Dakle... trebalo je da progutamo? — i zasmeja se. — Zort, bato! — veli pop Momčilo. — A-ha... — Ali ja tebi nabih kamilavku... A za ovo sada, ja sam osetio... I počeše obojica da se smeju.
i osudio postupak sveštenika ovoga puka. — Ama, je li baš to napisao? — naginje se pop Momčilo. — Jest, jest, tvoj najbolji prijatelj, s kime si u ona srećna vremena pojeo osam stotina četrdeset i sedam
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A kad se dan zabeli, otvori oči Vojnik do njega i viknu koliko ga grlo nosi: — Šta ćeš ti ovde, pope? — Nisam ja pop! — odseče Drvoseča. Ali, kad ga vojnik upita šta je, on saže glavu. Zaista, šta je?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1648. kotarski uskoci imali su čitav niz okršaja sa Turcima: kod Udbine, kod Ribnika (gde Su poginuli pop Šorić i Petar Smiljanić), na Zečevu (gde je poginuo Vuk Mandušić).
ognjem popališe; Marko uze svoju vjernu ljubu, i Minino on pokupi blago, pa otide bijelu Prilipu pjevajući i pop'jevajući.
Tako Rade drumom pop̓jevaše, a začu ga dijete Grujica, pa kazuje Starini Novaku: „O moj babo, Starina Novače, neko pjeva drumom
ubiše trideset Turaka, pake britke mače potrgoše, oko crkve rašćeraše Turke; pak odoše Senju bijelome pjevajući i pop’jevajući.
tobom govoriti; al’ nagoni muka na nevolju: kaži kumu, kaži starom svatu, nek ustave sure bedevije, nek ugase svirke i pop’jevke, uz jelike prislone barjake, nek me skinu sa dobra konjica, nek me spuste na zelenu travu; ljuto me je zaboljela
“ Tad stadoše kićeni svatovi, ustaviše svirke i pop’jevke, đever skide sa konja đevojku, pa je spusti na zelenu travu; on je spusti, ona dušu pusti.
Marko je bio pisar kod Vase Popovića, glavnog kneza požeške nahije. Markov otac, pop Filip (u Karađorđevo vreme vojvoda novopazarske nahije), bio je — kaže Vuk — „znatan pevač, a u gusle udarati može
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hm, ovde ti još nedostaje samo pop s bradom i Mađar sa štapom, pa bi sve bilo u redu! začuđeno progunđa Stric. Povrh one dvije vreće na magarčev samar
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I tako pak se povrati na prvašnje mu lice i u svoje carstvo opet sede. LOVAC ULOVLjEN Neki mirski pop bijaše izišao od svoga sela, te iđaše u drugo selo.
Sotim putem u svoje nurijsko mu selo prolazeći, neki pop vide ga gde se onde nevoljan valja sav izranjen. Glednu na njega, ne znade što da mu čini. Prođe i ostavi ga tako.
A nisam pop ni kaluđer, svetski sam čovek, nije meni do pisma i čatanja, nit je to moj posao, nego kaluđerski i popovski, đački —
Ne žegu zato sveća da ih pod astal, il' mu pod klupu meću. Kakvi ljudi biše, takvi i pop. Ka aspidi gluhi. Caru carevo, a Bogu božije. S krasotom ženskom mnogi pogoreše.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sve mi kaza kako pop iz knjigu da si čèti... A Mani milo. Brani se još neko vreme, poriče, spominje razliku između kuća, ali popušta, pomalo
Ama, kresni mu, brate, reci: popu pop, bobu bob!... Nego umotavaju to, kriju u kučine, te: simpatišu jedno drugom, te brak na levu ruku, te morganatički, te