Radičević, Branko - PESME
neba stiže, Kako stiže, odma silno planu, Pa travicu zelenu preplanu, Klonu drvo, klonuše cvetići, Iz oblaka popadaše tići, A iz vrela udarila para, Taka, brate, ujedanput jara, Ali čuda, ni žeže ni pali!
sa Drine i Save, Sa Neretve vode i Morave, I sa Krke, Lima i Cetinje, I sa mora, one vode sinje, Doleteše, odma popadaše, Na javore drva posedaše, Zapevaše srpsku carevinu, Srpsku slavu, srpsku gospoštinu, I junake silne na stotine,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga. — Neka. Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se. Obrazi joj plamte, ruka drhti, a tako je topla, meka i mila.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zatim stanu jesti meso i piti vino; zamalo popadaše i pomreše obadvojica. Tada pustahija, koji je iz prikrajka sve gledao i slušao, iziđe iz zaklona pa uzme svoju kesu s
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sad vreme dojde što pevaše ljudi za zemlju Inđiju: kadno zemlja ispuca od suše, u nju živi popadaše ljudi, i Bog pusti tešku bolezanju, te pomori i staro i mlado. LjUBA: Idi, majka, boga ti!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Eno ga, stade u hlad pod jednom brezom. Svrake zakreštaše, prhnuše i popadaše na obližnje drveće. Putnik stade, skide s glave prašnjavi šešir s opuštenim obodom, izvadi iz džepa prljavu maramu i
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Svirka se prekide, prekide se i igra. Svi popadaše od umora, pa onda đipiše: rode i čaplje od straha odleteše daleko, gušteri šmugnuše u rupe, žabe poskakaše u vodu
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
“ Bože dragi, da tu bruku vidiš! Stade jeka, klepet i lomjava, stade piska, kape popadaše, stotina ih ispod nogah osta; sve se nabi, da krknut ne može, kao stoka kad je zvjerad gone.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mišan spremi ostatke u torbicu a mrve baci među jatašce tičica što skakutahu nedaleko po ledini. Ove prhnuše pa opet popadaše na mrve.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Car tartara i njegova vojska popadaše na polje sraženja, poraženi strijelom višnjega i njenijem plamom opaljeni, oblačeni u vječno crnilo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali ga dvoumica prođe brzo, kad Đurica podviknu: — Dole kose! Sve kose popadaše, a kosači, prebledeli od straha, gledahu začuđeno u naperene puščane grliće, kao da su im oči prikovane za njih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Drugi, hrabriji, dočekali su nas sa pripravnim bajonetima. Sa naše strane planuše puške. Bugari popadaše, i mi, onako u gomili, rupismo u njihove rovove. Razleže se jauk, krkljanje, povici, psovke, urlik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naši pešaci ih odmah opaziše i zasuše brzom paljbom. Oni se malo zatalasaše, jedni popadaše, a neki pojedinačno, i u manjim grupama, potrčaše napred.
Iz neposredne blizine cikće bugarski mitraljez i odjekuje puščana paljba. Neki konji popadaše. Jedan top okrenut unazad poče da puca na neprijateljske vojnike, koji su se noću, krišom, privukli i došli pozadi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kad puče trideset topova, pa kad puče Krnjo i Zelenko, polje tutnji, a planina ječi, Cetinja se voda uspljuskuje, popadaše konji na koljena, a junaci mlogi potrbuške: nije šala na gradu topovi, nije šala Krnjo i Zelenko!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Njegov zaglušni tutanj još je brujao u glavama dječaka, kad se zemlja prolomi i strese od strašne eksplozije. Dječaci popadaše kao da ih lupi nekakav nevidljiv džinovski talas. Niko nije imao ni daha ni riječi. — Evo ga opet!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Odoše pod grad Jerihon uzimati ga. Bog im to povladi da ga lasno bez njihova ginuća uzmu: sami od sebe bedeni popadaše. Gledeći Isusu spolja oni lep i cifrat s kućami i bogat grad, a prva mu je to uručica, namisli da ga Bogu posveti i
« I od toga straha svi preblenuše i popadaše k zemlji poklanjajući se. Ne smeše se ničemu dodirnuti, nego isto svaki uzeše pomalo praha sas patosa crkovnoga i so tim