Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nasta gluvo doba... Sve se ućutalo, samo popak pevuši svoju veselu pesmicu... Panduri poobarali glave, pa dremaju. Napolju se čuše koraci... On prenu preneražen.
Neka spavaju!... To reče, pa ućuta. Pogled mu je počivao na ranjenicima... I zaćuta sve kao zaklano... Samo se čuo popak... Ali izneveri lepo vreme. Čim pređe ponoć, poduhnu od Drine hladan vetar... Nebom se počeše valjati sivi oblaci...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U crkvi lipe lipov bog se svetli, a saće juna kao kvasac buja i popak žeže, i žubori guja. Tek sjajak lanen (anđeo li, cvet li?