Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Glavu je spuštao u šake umorno, kao da plače. Popci su, međutim, u travi, počeli da zriču, a u visini, u mraku, javljala se opet noć, zvezdana, do koje ne dopire ljudski
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Nad tim šumama što su se videle sa svih strana, zatreperiše zvezde i zazričaše nebrojeni popci. Začudiše ih prva brda na koja su se uspeli iz ravnice i uznemiriše ih.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Prvo otpočne šaptati gusto bučje sa visokim grmovima... Ala je to strašan šapat, da ti se koža naježi!... Popci, što dotle pevaju po livadama, na mah umuknu. I tada se sve utiša.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Imaš pravo; i ja zamišljam tako pravu sreću“. Oba mudraca seđahu tu, srećni i blaženi. U travi cvrkutahu popci, a na nebu se sjajila mlečna staza u svojoj nežnoj lepoti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Da razumem mrtve i poglede zvezda. I dubinu mraka, dok popci pevuše; I dok dišu šume i spavaju gnezda, Da osećam krila moje stare duše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oboje ćuti, a noć je šapatljiva, obasjana. Izdaleka zadocnio slavuj željkuje, oko njih u travi cvrče popci, jedan od ostalih odvaja se oštrim krikom, slap nad mlinicom jače šušti, jablanovi u vrsima žamore i njihove tamne sene