Jakšić, Đura - PROZA
„E pa dobro, džanum, neka je airli!... A ja ću od lukovačkog pope iziskati pismeno... Nego mi kaži, džanum, kako je ime mladino“. „Stana Čukurova“. On pribeleži ime i prezime.
“ Nato će Živko, koji nikad nije progovorio, reći: „Ti li je hraniš, pope?... E, nećeš je više hraniti!...“ Oči mu sevnuše divljim plamenom... Kaluđer, kad je to video, naže bežati.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DRVOSEČA POPU Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa strahom pametnog venčala i carstvuje nam!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da ne smem, ali đavo navr lađe sedi, Kulin kapetan, čovek oko 30 godina, odeven, prikladan, povika: „Ulazi, ulazi, pope; kad ja smem, i ti smeš”.
Sedi paša, alaj-beg, novski kapetan Musta-beg i više Krajišnika pod čadorom. Onda kapetan poče: „Pope, od našega mira i ugovora nema ništa, kad vi među sobom niste složni.
Poče mi govoriti: „Proto, čujem ja, da si se ti vrlo uplašio; ali ne boj se, pope: tvrda je turska vera, tvrđa od kamena; ja sam alis (pravi) Turčin Krajišnik, a nisam ka̓ ovi Bošnjaci, koji dadu veru
Kako je došao, doveo je svog momka Ivana, i sve trpa šećer po pun vildžan: „Pi, pope, to je dobro, to razbija kar”. — I tako ode, i često Ivana šalje te mi šećer i kafu donosi i razgovara.
Opet novski kapetan dođe i pita: „Pope, jesi li se što ogaretio?” — Ja mu opet kažem: „Poočime, ja se ne mogu nikako osloboditi.
Dok jedno jutro dođe moj poočim, kapetan novski, brzo ide i naglo povika: „Muštuluk, muštuluk, pope: živi begovi!” — „Ta ja znam da su živi, no kamo i da dođu, da se i oni i ja kurtališemo briga.
Pozadugo ćutaše, dok reče Musta-beg: „Kaži mu alaj-beg!” — „Jok vala, kaži mu ti!” — Onda kapetan poče ovako: „Pope, da ti kažem jednu ćaiju (tj. pripovetku).
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sve su zdravice kitnjastije od kitnjastijih; učitelji, pope i ćate nadmeću se — ko će lepše i zgodnije okititi i nazdraviti.
pa se čak i Cigani nasmejaše. — A ti mi jamačno žnješ srpom, pope! — vrati mu doskočicu David i htede nešto još žešće da doturi, a kapetan ga prekide: — A hoće li ove godine, Dašo,
Pop Pero uhvati se za bradu i učini kao jarac: »Mehe-heee!« I svi se gosti grehotom nasmejaše. — Keca, pope u — ševar! — viknu učitelj Simo i opet se osu: »Ha, ha, ha!
— Izvinjuje se David doslužujući im. Kapetan diže čašu i kucnu njom čašu pred pop-Perom. — Dede, pope, bekrijo stara!... Znam ja tebe — ti punu okanicu na glavi... A tri dana držaste ono bdenije, a?
— Neka nazdravi učitelj Ivo — veli pop. — De ti, Ivo! Ti umeš bolje. — Jok, jok — nećka se Ivo — ti, pope, bolje umeš. Na tebe je red. Svi graknuše: — Pop Pera!... Pop Pera!... Dela, pope!...
— Jok, jok — nećka se Ivo — ti, pope, bolje umeš. Na tebe je red. Svi graknuše: — Pop Pera!... Pop Pera!... Dela, pope!... Diže se pop Pero i nazdravi zaista lepu zdravicu u zdravlje kapetanovo. Nakiti, bogo moj, što može lepše biti!
Ono momče jedva se dokotrlja do jednog ambara, pa spusti bubanj i prući se pored njega na travu. Sreja se pope gore na doksat, skide gunjac i metnu pod glavu, pa leže i on da spava.
Ele, pop Vujica poče čitati molitvu nasred vinograda. — Ej, pope, nemoj biti lud! — viče što igda može Živadin iz kuće u brdu prema popovu vinogradu.
popa u kakvoj je nevolji, a on poteci za njim te ga stiže i natuče i njemu košnicu na glavu, i po vika: — Bež', bež', pope, kući! Pogibe, jadan ne bio!... Sutradan — čisto vreme, bože, milina ti pogledati!
« Eto ti popa Vujice. Učitelj ne može da ga dočeka, pego iziđe čak u avliju preda nj, pa poče: — Zar baš tako, pope? Hvala ti! — A šta to, na priliku? — upita pop, tokorse iznenađen. — Lepo, bogami!
Kad sve to namesti, onda se polako pope na tavančić, što beše načinjen od nekoliko dasaka baš iznad vrata. Izvadi obe puške, u koje beše sabio po parče čelika
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Bogami, nemam kad... — Dugo je do smrti — pokuša veseli Aleksa da se našali. — Al̓... eto... kmet me poslao do pope... — Pa nije tamo popina kuća nego ovamo... Siromah Sima se ustumara. Videlo se na njemu da laže... — Najpre... ovaj..
Jedva izgovori ove reči... Zagrcnu se. — Dobro, doći ću! — reče popa suvo. I on se okrete od pope, koji ga i ne zadrža, ubijen, slomljen, uništen. — Ama zar popa?... Zar onaj dobri popa Miloje, zar me i on omrznuo?...
Zna, brate, prljilo ga, pa zna! Gde li si sad, pope, da čuješ kako pametan čovek razgovara!... A nije kao ti!... „On je Turčin, a Turčin je naš dušmanin...
A?... — Ali, Aleksin... — Sramota, pope! Hoćeš da rekneš da je Aleksin Stanko lopov!... A to je dete, bolan, raslo na vaše oči!... Znate ga od povoja!...
— Idi!... I Marinko izide na vrata. — Ako to bude istina, teško tebi, Crna Baro!... — jeknu Turčin. — Teško tebi, pope Miloje! Tvoja će se brada mrsiti na golijem granama prvog drveta!... Objesiću te, neka se pripovijeda!...
Kao kakav čoban što čuva svoje stado, tako on čuva svoje Crnobarce... Još će mi i Ivana vratiti!” — Nećeš, pope! — dreknu najedanput. — Ne dam!... Pa mu dođe u glavu da prizove Miloša Sevića. I učini mu se da će to moći...
— I tamo sedeli s onim lopovom njegovim!... — On nije lopov! — reče pop ozbiljno. Ivan ga pogleda. — Šta veliš, pope, šta? — Velim da on nije lopov! — Pa ko je onda pokrao moje pare? — Znaćeš. — Ali ja hoću sad da znam!
Dučić, Jovan - PESME
Sad marseljeza predvodi stope, I s Marne ubojne trube, Dželatu dok se do panja pope Gde glavu Francuskoj rube. I mi smo luč na drugoj strani, Predstraža i mač prava — I u nas podli advokat brani
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” I onda, a ne znam zašto: „Bože, ubij onoga Zelenbaća!” Dugo smo se tako molili. Posle moja mati usta, pope se na stolicu pa celiva svetog Đorđa. I moja sestra to isto učini, a posle diže i mene i Đokicu, te i mi celivasmo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Banuo jedared iznenada Gospodin Vladika u selo, a baš je bila nedelja. On pravo u crkvu na jutrenje, kad ali još nema pope, a zvonilo već. A Gospodin Vladika ode u oltar, pa poče da služi.
— Pogledam ujutru sanovnik (gospoja Sida je uvek krišom od pope metala u veče sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će
— Ta ima kola, ne velim ni ja, milostiva, da i’ nema, al to je đavo što nema arnjeva. Znadu to i gospoda pope. Zar mislite, nisu oni k’o, na priliku, jedni pametni i učevni ljudi, obišli sve, pa jedva u zlo doba našli kod Pere
Od čega bi, na priliku, eto gospoda pope živili da nemadu eto tako ponikog da venčadu. Što kažu: Ruka ruku mije!.. Za svakog je bog ponešto ostavio, i, što
Ostalo je, fala bogu, još ćuvegija! A devojke se onda smeju kroz plač. Mlada se pope u kola i sede uz devera. Stari svat naredi da se kreću.
« A zatim viknu najstarijega da se vrati. Jer ovaj je trčao za kolima i derao se i plakao: hoće kod pope u kola, da se vozi. Kola su sve više jurila i izmicala, a dete sve više izostajalo, i sve se više deralo.
Bio je već daleko, ali još mogaše čuti i videti kako se onaj stariji »Bečlija« valja po prašini i dere: »’oću kod pope!«, i videti lepo milu svoju poznanicu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
„Kad sam bio u Ž. kod pope, Savkinog oca — put tamo i natrag deset forinti. „Kad sam bio da prosim Soku Redićevu u S.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kad telefon postaviše iza kapele on uđe u ispražnjeni oltar u čijoj ga mrtvoj tišini zadahnu osećanje smrti, pa se brzo pope na toranj crkve.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kolona je načinila karu oko malog, uzvišenog, drvenog, paviljona i kad se Garsuli pope, po ćilimu koji je bio prostrt po čamovim daskama, on je, oko sebe, video talase stotine crvenih gunjeva, klobuka,
To bi bila moja ženidbina. Greh je na to namamiti drugoga!“ Kao da ga je neka radost bila ispunila, Pavle požuri i pope se u kola. Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira.
Teodosije - ŽITIJA
To se dakle dogodi sa sestrom prepodobnoga. Prepodobni, po odlasku sestre svoje, pope se na goru koja se zove Sveta, i osmotri oko nje tražeći mesto gde bi podigao sebi kolibu.
I otuda sišavši nađe dolinu opkoljenu velikim stenama, a u njima peštere mnoge. Na jednu visoku stenu se pope, prihvatajući se prstima.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Molim te, brzo ovamo, pa primakni slaninu meni ili mene slanini. Miš prorok pope se na poprečnu gredu i zape iz sve snage da slaninu pomjeri do Toše, ali sve je bilo uzalud.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Na stanici »London«, Lukina devojka ispraćala je trolejbuse iskajući da naiđe onaj pravi, njen. Najzad, ona se pope i zauze svoje uobičajeno mesto pokraj konduktera.
Hajde, učini mi zadovoljstvo; sedi na bicikl i odmagli malo iz mog života! Hoćeš? – Čovek je posluša i pope se na sobni bicikl za mršavljenje. – Žena nasu novu votku u čašu. Čovek poče da okreće pedale, sve brže i brže.
Matavulj, Simo - USKOK
vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče! Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor.
Prekide ih knez, viknuv: — Ha, đavo ve pozobao i sa vašijem principom, e ne vidite e mrče i snijeg zamete! Ha, pope Marko, sokole, šeni! Pop ubrza koračanje, svi ostali za njim.
ne mogu nikako da im zapamtim imena! Kako se ono zvahu, pope? Pop odmahnu glavom. To isto učiniše svi stariji. Stevo se okrete Krcunu. — Kako se ono zvahu, Krcune?
Koje? — zapita Janko. — Evo je minulo ove jeseni ravno devet godina — reče knez. — Je li, pope? — Biće tako! — Dakle, šeste — prihvati Janko. — U jesen 1806-te bile su bitke kod Jene... — A, ha, to kod Jene!
Hvala milostivom bogu!... Hvala ti, pope Marko! Pop ga zaogrnu strukom i reče: — A-nu sjedi još malo da ti ispričam.
Odmah se uputi ka pregratku, gdje bjehu ženske haljine, nađe jednu opregljaču, otrže s nje jednu resu, pa se pope u komoru, nađe jednu jabuku, provrti je puščanom šipkom i prodjenu kroza nju resu, stavi to u špag, izide i uputi se sa
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je selo poznao, kao dete seoskoga pope, kao seoski učitelj, kao »narodni čovek« koji je svu nadu polagao na seljaka.
Milićević, Vuk - Bespuće
On se pope u kola i stajaše na prozoru. Iz čekaonice treće klase pojuri jedno raznoliko mnoštvo: seljaci i seljakinje, s košarama i
Radičević, Branko - PESME
Baš je dobro što j' pobegâ! 61. U dom uđe, penje s' gore; Već se pope, pa j' u tremu, Ama ko to, nuto more, Ko na susret ita njemu? Ko mu belu ruku daje? Ko to pita, ne prestaje? 62.
Promili mu ispod kože; Zatrepeta, planu okom, A poskoči lakim skokom, Ona za njim, no zaludu, Već na stenu pope s' udu; „Uroš! Uroš!“ već zagrmi, Uroš ode niz kam strmi, Ode veće do družine, Zgledaše ga na visine.
Al' sad gledni tamo onog tića. Pobratime, to je pope Mića, On se bije s Turci janjičari, A popeva kao na svečari, Kad se lome te puste česnice I o bardak zvekeću kupice.
Kostić, Laza - PESME
Ispitljiv, al' u smjernoj molitvi, prozborih onoj svetoj kolibi: „Pjesniče, druže, duše, što ti bi te tamo pope svog tijela prah, u gromove, oluje, grad i strah?
Il' tajne te što pokriva tvoj hum razumjet neće nikada naš um? da l' za to prah svoj pope na taj kom da s njega gledaš dušom žalosnom gdje pleme tvoje spava mrtvim snom?
se seti da treba da javi poruku lepu igumnu Varnavi, podiže ključe, zatvori vrata, zar, da ne dođu Turci iznenada! pope se starac po trošnim stepenma, i opet nasta tišina nema.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto dođe u đavolsku državu, blizu do kraljeva dvora, prikrije se do noći. Kad je izišlo neko doba noći, pope se Grbo na kuću u čizmama, pa onijem svrdlom provali pokrov i uvuče se na tavan.
No on udari štap o zemlju te ih sve zatvori u grad, pa se pope na grad i zaigra magarca po njemu. Koliko puta kopne magarca, toliko se oklopnika pojavi, te on svakom zapovjedi da
Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: — Vala, pope, baš hoću s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka nema ništa.
A oni joj odgovore: — Kad se izvrnu čun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: „Daj, pope, ruku! Daj, pope, ruku!“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi.
A oni joj odgovore: — Kad se izvrnu čun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: „Daj, pope, ruku! Daj, pope, ruku!“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi.
— Znam ja, kukava kukavica, — reče popadija — da je tako. Ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku!“ hoćaše skapulati jer je vazda, teško mene, naučio uzimati a ne davati.
Odža, da bi se potsmijao popu đe mu se parohijanin poturčio, kao rugajući se i sileći reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas
U to iziće i pop pred crkvu i svijema nazove dobro jutro i po običaju blagoslovi, a oni svi na nj skoče vičući: — Ded' pope!
— A kad bi ti rekao, pope? — Ja bih, braćo, ako vi velite, šjutra! — Šjutra ja, braćo, ne mogu nikako, poručio sam za mobu da mi žnju šenicu,
— A da hoćemo li u utornik? — Jok, pope! — odgovori kočobaša — Zašto — ja mislim vrijeći šenicu, tako sam ugovorio i kaparao ljude i konje.
— A da hoćemo li u srijedu? — Kakvu srijedu? — zaviče subaša. — A da li, pope, ne znaš da ja ta dan ženim sina i kupim svatove evo petnaest dana. — Da hoćemo li u četvrtak?
— Da hoćemo li u četvrtak? — Ne, pope, ako boga znaš! Da li ja ne kosim livadu u ta dan? I tako naprijed sve do neđelje, pa pop, videći što je i kako je,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sav u suzama, vrlo nalik na Sneška Belića, Sule sa Ade obratio se tada biranim rečima popu: — Izvinite, druže pope — upitao je on učtivo— je l’ ne smeta što je drug pokojnik bio katolik?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Slika ili desetka. — On se maši za džep i veštim pokretom razvuče karte kao lepezu. — Vuci, Pope: slika ili cifra! — izvadi groš i stavi na topovski točak.
Onda je polako pomalja i žmirkavo gleda. — Pih! — baci Dušan kartu i stavi groš na točak. — Valjda i ti, pope, sada uviđaš da je bolje dobiti groš, nego izgubiti dinar. Šta ćeš... posao je posao! — i Milan ode u svoju bateriju.
Vozari u hodu pojahaše, posluga se, posle toliko vremena, pope na prednjak. Pred nama, pokraj puta, gore neke vatre i, kroz lupu točkova, kao da čujemo neko cviljenje.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kada budu tvoje oči za me, Onda nećeš ni gledati na me. 162. Ja se pope na Vršačke planine, Te ugleda bečkerečke ravnine, Gdi jeleni s košutama planduju, Mladi momci s devojkama igraju.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: To ostavi... nego drugi, tuđini. MLADEN: Pa onda... dolazio je pop Vidoje. SEKULIĆ: Dobro, dobro, pope, obrijaću ja tebe, ako bog da. Hoće opoziciju, a ovamo preskače udovičke plotove! JEVREM: Jest, kod one Angeline.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gladan, pope se na divljaku Ali ne nađe voćku nikakvu! Zašto? Otkuda? Kako to? Kako? Kosmati čovek je gorko plakô, Što od gladi,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VOJNIK Ne, serdaru, jošt nije pokolja, ema bi se moglo doslutiti. DRUGI OD VOJNIKAH Pope cucki, da' im ono pismo te si pisâ među svima nama, pa se s njime neka razgovore, e ćemo ih grajom zaglušiti.
SVAK SE SMIJE. KNEZ JANKO DAVA PISMO POPU I GOVORI MU. KNEZ JANKO Pope Mićo, drž' ti ovo pismo, te pročita, da znamo što piše!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
s visokim potpeticama, koje su joj dobro činile, jer joj zbog njih šalvare nisu dodirivale zemlju i dizale prašinu, pope se gore, materi. | Kao svakad čestita materi Uskrs i poljubi je u ruku.
Sav je zaudarao na burmut, duvan, i na neki star ali i suv, osvežavajući zadah. I kada se s mukom gore pope, i kada bi posađen na minderluk, kada se oseti da je seo, da je siguran u mestu, on poče: — Pa kako ste mi?
Ali Sofka je, pokazujući gore na očevu sobu, samo upita: — Ima li koga? — Sam je. Sofka se pope. Ispred vrata vide samo njegove poređane cipele i već poče da drhti. Ali silno otvori vrata i uđe.
Ona skrenu. Sve koje su ležale radosno, dirajući je, dočekaše je i načiniše joj u sredini mesta. Ona se pope, leže. Ali ne kao ostale, na leđa komotno, već ničke, sakrivši prsa i podbočivši čelo na preokrenut tas.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On je uz Praćište išao pred onom četvoricom, pa pošto se podobro pope, pod jednijem sivijem kukom, gdje je uvijek običavao počinuti, sjede da napuni i ukreše, a mlađariju propušti,
Otuda s njime u kola te pravo u onaj veliki dvor, pod visokijem brdima. Ovaj put jedva se pope uza stube, tako iznemogao bješe. Ljudi u crnini, praćahu ga zasobice.
„Pričajde što, pope Marko!“ reći će Petar Ceklinjanin. „A što?... Čuli ste, p-p-p mnim, p-p-p, e će, p-p-p, Gospodar amo!“ „Kad čoče!?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tankije’ je ušiju kao vuk. — Kazuju da je rekao vuk kad su ga krstili da ne kolje ovce: „Stan, pope, malo, — ne zaboravi na koju si, — učini mi se kao da negđe zablejaše ovce!“ Ubio ti bog tu moju hitnju!
— Srete nekakav bijesan Turčin kaluđera na putu, pa pritjera k njemu konja i poviče: „Šerbetašče, pope, zakon ti!“ Kaluđer, kao zaplašen, odgovori: „Hoću, gospodaru, hoću“.
— Jest, tako mi svijeta i vijeka, kao da sam se jučer rodio. — A učini ti se kolik vijek? — Učini, pope, boža ti vjera, kao da pasah s gumna u pojatu. — Ovako se razgovarao nekaki pop s nekakijem Radom na ispovijesti.
— Moglo bi ali nećemo ja i ti. 4 Pitali crnogorskoga popa, kad je došao u Banjane: — Bi li nam, pope, služio šjutra leturđiju, jer je naš ostario? — Bih, ali moje knjige nemam pri sebi, a iz tuđe ne znam.
— Mi ne znamo. — Nu, stid vas bilo, a sve babe u mome selu znadu. 6 Pitali popa crnogorskoga: — Kad će, pope, ovo Božić doći? — Kako mi je viđet na fadžolu (grahu), ove ga godine ne dolazi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku. Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše.
” Zakopa se svinja u slamu, a međed se pope na krušku. Lisica otide te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na gumno da hvataju miše.
Sad đavo stane plakati pa od ljutine reče: „Vala, pope, baš hoću još s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka nema
Jeli puštila crnilo?“ pa kad vidi da nije, vrati se stidan govoreći: „Oprosti, kume pope, Boga radi! prevario me u vašu varošu jedan Lacman i Lacmanski sin, te mi prodao nekakve kave koja ne puštava crnilo.
Odža da bi se potsmijao popu đe | mu se parohijanin poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: „Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu Tursku vjeru, i Turske mi vjere, takoga junaka u naše selo danas
“ A oni joj odgovore: „Kad se izvrnu čun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: „Daj pope ruku! daj pope ruku!“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i u toliko se utopi.
“ A oni joj odgovore: „Kad se izvrnu čun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: „Daj pope ruku! daj pope ruku!“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i u toliko se utopi.
„Znam ja kukava kukavica“ reče popadija „da je tako, ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku, hoćaše skapulati, jer je vazda (teško mene!) naučio uzimati, a ne davati.“ 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
razuma, srca i narava od privremenoga i zemnoga, oni (bili Inglezi, bili drugi) koji spisanija Adizonova, Sviftova, Pope i ovima podobnih bez svakoga sravnjenija više nego sva zdanija Londona grada počituju i cene, zaisto neće se posmejati,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Stani! Šta ćeš u ovo doba u kužini? — Imam posla! — reče Bakonja ne ustavljajući se, pa se pope u trpezariju. Tetka, Srdar, Blitvar i Duvalo izađoše iz ćelija.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mijat polako upreže konje. — Požuri! — viknu Vukašin i pope se u sanke. — Da uzmemo vrele cigle, biće ti zima. — Ne treba, teraj!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Dobar dan i dobro nam došao! — uzviknu jato tek rođenih riba i pope mu se na leđa. — Jesmo li teške? — Pa, naravno! — osmehnu im se, mada nisu bile teže od pene. — Vidite koliko vas je!
— Donesite lestvice! — reče zapovednik potere. Ali, kad se prvi gonilac pope do grane na kojoj su dečaci sedeli, grana odskoči uvis. Morale su biti nabavljene još duže lestvice. Bez uspeha.
Gonioci više nisu imali vremena (spojila sam raѕdvojenu reč) za čekanje. Uz pomoć konopca, jedan se pope na sami vrh bora i kriknu: — Pa, ovde nema nikoga!
Ali šta je to što se može sakriti? Brzinom vetra glas o selu rezbara prođe od jednog mora do drugog. Na planinu se pope prvi trgovac, pa drugi, pa treći, pa sto treći?
Majka je s mukom zadržavala krik. »Šta ako se sunovrati?« prođe joj kroz glavu, ali dečak se kao igrajući pope na vrh, na koji se još niko nije popeo, i donese odatle nekakav tvrdi panjić. Dleto je od njega prosto odskakalo.
Ostavi ga i idi! Sledeći dan mu je sporo prolazio. Nikad mu kraja! Jedva se jednom javio mesec. Dečak se u tren oka pope do vrha, ali samo je paprat blistala na mesečini. »Sigurno me je prevario, pa još i tanjir uzeo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ribari su, gazeći po plitkoj vodi, baš izvlačili svoju veliku mrežu, alov, na obalu. Nomofilaks se sa svojom pratnjom pope na jednu malu uzvišicu obale, odakle je, kao kakav vojskovođa, mogao da posmatra ceo tok ribolova.
Za to vreme izgubiše Grci, bitkom kod Hejroneje, svoju nezavisnost, Filip bi ubijen, Aleksandar se pope na kraljevski presto i pođe, kao vrhovni vođ Makedonaca i Grka, na svoj veliki pohod u Aziju i Afriku.
Beše lep letnji dan kada se Aristoteles opet pope na Akropolu da joj učini svoju oproštajnu posetu. U njegovoj duši probudiše se davnašnje uspomene, i on prožive još
U takvom bednom telesnom sastojaniju i duševnoj utučenosti pope se Arhimedes na uzvišicu varoši gde se nalazio kraljev dvor da vrati svom vladaru krunu i da mu prizna neuspeh svoga
Kad je bilo sve na svome mestu, Arhimedes se pope na najvišu uzvišicu varoši, obuhvati pogledom ceo grad, pristaništa i okolinu pa reče: „Vala, neka dođu!
travertinskog kamena, pa prođe kroz triumfalnu kapiju Konstantinovu, okićenu tuđim perjem, reljefima starijih zgrada, i pope se na brežuljak Palatina. Očajna slika prolaznosti ukaza se ovde pred njegovim očima.
„To ste, poštovani gospodine, vrlo tačno zapazili. Od kako se Ferdinand II, najveći katolik među Habsburgovcima, pope na presto, ovde se svake godine sazida ili obnovi po koja crkva.
Voda se pope iz tog čabra i napuni moj ispražnjeni recipijenat. Zato ga odnesoh u treći sprat kuće, a cev produžih donde.
Zato ga odnesoh u treći sprat kuće, a cev produžih donde. Kad je sve bilo gotovo, voda se pope i u treći sprat. Smestih svoj recipijenat u četvrti sprat i ponovih svoj opit.
Smestih svoj recipijenat u četvrti sprat i ponovih svoj opit. Ovoga puta voda se ne pope do recepijenta, no zastade negde u cevi“. „Do koje se visine ona popela u cevi?
Kad otvorih slavinu recipijenta, videh kako se voda pope u tu staklenu cev, i tu se njena površina zatrese nekoliko puta dok se ne smiri.
„Odmah zatim ponovih svoj opit nekoliko puta i videh da se voda uvek pope i zadrža na istoj visini. Tek posle nekoliko dana primetih da se položaj vode u cevi ipak menja.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I onda pop hoće da ispovedi Sekulu. On i to odbija: — Bolje stojim kod Boga, p... p... po... pope od tebe. I štricka pljuvačkom na popa. Pa se posle tri plotuna svi razilaze.
I najedanput, usred tog svečanog trenutka, major Tasa daje rukom znak svešteniku da ćuti: — Sit sam te, pope! O kakvim borbama govoriš ti? Ja ću da vam kažem, braćo; ja ću da vam pričam: Kad sam zauzeo Novi Pazar...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odmah naiđe na neki podmetač, koji su sigurno njegovi prethodnici, radi istoga cilja, tu namestili. Pope se na njega i oseti se kao da je na polju.
Da bi bar koliko izbegao ovaj nesnosni zadah i da bi doznao šta se radi na ulici, pope se opet na prozor. U onim pukotinama, kroz koje mu danas dopirahu zraci, beše tamno kao i u njegovoj apsani.
Teška je i strašna kazna Božja za one, koji se titraju imenom njegovim... — Ćuti, pope! — viknu Pantovac — za to ti nisam došao. Nego ako si svršio posao, da ti platimo, pa da idemo. Starac se prenu.
— Pardon! — viknu apotekar. — Ako sam bio tako srećan, da shvatim dragocene misli uvaženoga gospodina pope, meni se čini... ja bih rekao da on navraća vodu na svoju vodenicu, isto onako, kao što to čini učitelj.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad đavo stane plakati, pa od ljutine reče: — Vala, pope, baš hoću još s tobom da posadim vinograd, pa šta bude, i ako me još i ovđe prevariš, onda od našega ortakluka nema
Pošto dođe u đavolsku državu, blizu do kraljeva dvora, prikrije se do noći. Kad je izišlo neko doba noći, pope se Grbo na kuću u čizmama, pa onijem svrdlom provali pokrov i uvuče se na tavan.
— Šuti, zlo te smelo, — poviče mu pop — nemoj da te vladika prokune. — Vala, pope, kleo me, ne kleo me, ne može mi bog dati gore nego što mi je dao: zulumćar na vrat, vladika pred kuću, a gladna
Hodža, da bi se podsmijao popu đe mu se parohijan poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan junak i odabra našu tursku vjeru i, turske mu vjere, takoga junaka u naše selo danas
Božja volja, a moja sreća. Malo poslije, seljani ovi đe je pomiralo reku popu: — Pope, bolan, šta je ovo? Sve pomrije; nego, ako si kleo, otkuni.
— Pa šta misliš s njime? — zapita pop, misleći da će ga njemu za ukop ostaviti. — Znaš, pope, toga mi je junca nestalo ima nekoliko dana, pa ako se ne nađe — neka bude tebi, a ako se nađe — nek ide mome
A oni joj odgovore: — Kad se izvrnu čun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: „Daj, pope, ruku! Daj, pope, ruku!“ I on mogaše lasno dati, tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi.
A oni joj odgovore: — Kad se izvrnu čun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: „Daj, pope, ruku! Daj, pope, ruku!“ I on mogaše lasno dati, tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi.
— Znam ja, kukava kukavica, — reče popadija — da je tako. Ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku!“ hoćaše skapulati, jer je vazda — teško mene! — naučio uzimati, a ne davati. PRAVOGA, BOŽE!
Zaviču seljani: — Što govoriš, pope, bolan! Jesi li lud? — Zato — odgovori im pop — jer nema čovjeka na ovi svijet da nije grješan, a to i knežev intov
Pop se na to naljuti, pa će djetetu: — Hajde, dijete, s đavolom! — I ti, pope, s bogom! — reče mu dijete. Pošto se pop odmače od djeteta, predomisli se, pa će mu doviknuti: — Ne bilo ti, dijete,
— Ni tebi, pope, ono što ja tebi rekoh! — doviknu mu dijete, a pop se ugrize za gubicu. SLIPAC I HADžIJA Uhvate hajduci nekakva
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
„Bože, oslobodi!” I htjede preći preko praga, ali čisto ne može. Zatvori vrata i žurno pope se uza stube. —Morača! — jedva izgovori i zajeca. —Idi! Ovo su veliki dani! — odgovori ona i nasmija mu se u lice.
Ivo Polić pope se na najviše mesto sivoga zida u bršljanu obraslo. S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I kad ovaj odnos letimično osvetlimo na primeru uzetom iz poezije Vaska Pope, moći ćemo da govorimo i o onoj snazi poezije kojom se doseže međukulturno komuniciranje, razumevanje i samim tim
„tradicionalna“ organizacija poetskoga teksta, pa time i tradicionalizovani vid poetske komunikacije (što je kod Vaska Pope sasvim očigledno).
onaj pominjani pesnikov „jezik“ ili kõd; o tome svedoči često pitanje čitalaca: kako, u stvari, treba čitati pesmu Vaska Pope? Pitaju, dakle, kako odgonetnuti njen „jezik“.
Pitaju, dakle, kako odgonetnuti njen „jezik“. Zato tekst Vaska Pope predstavlja najveći izazov za književne teoretičare i kritičare u celoj našoj novijoj poeziji: pošto je pred nama u
temelju nacionalne poezije, a to su upravo one promene i pomeranja, u njenome jeziku koje su se u prvim knjigama Vaska Pope i Miodraga Pavlovića pojavile na tako očit način i tako naglo da su izazvale ceo lanac nesporazuma koji se, doduše
srpskog pesništva produžen je znatno kasnije: početkom pedesetih godina, kada su prve knjige Miodraga Pavlovića i Vaska Pope označile prelom koji će književna istorija pamtiti.
Treba imati u vidu da se i kod Pope kao kod Pandurovića govori o Beogradu, samo što je Popa to prikrio. • I pitanje koje je nastavak prethodnog.
Uporedite samo, za trenutak, koji su sve pisci HH veka imali stvarnog uspeha na strani: od Andrića i Crnjanskog do Pope i Kiša. Ali ta književnost, u celini kao i u delovima, nije valjano proučena.
Dodamo li tome raskošan pesnički opus Vaska Pope, koji je kao nekada Njegoš i narodna pesma ušao u riznicu svetske književnosti, mislim da smo time pomenuti ono što
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: E pa ti, tetka-Savka, sa tvojih dvesta dinara ovde mi se pope. Preskoči, Vaso, nju kad neće kao čovek i kao familija lepo da razgovara, nego sve nešto uz nos.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
počeše uspravljati i sedati, okrećući se popu kao da su tobože dosle spavali i tek sad ga primetili: — Dobro došao, pope! — Kako si, pope? — Jeste li svi zdravo, pope?
— Kako si, pope? — Jeste li svi zdravo, pope? — ređali su se njihovi poz– dravi sa bacanim mu cigaretama, dokle se pred njim ne načini
— Kako si, pope? — Jeste li svi zdravo, pope? — ređali su se njihovi poz– dravi sa bacanim mu cigaretama, dokle se pred njim ne načini čitava gomila.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Vuk dolazi sasvim poremećen, cev od puške u rukama, kundak naviše, ves zapao, gunjče razdrljeno itd) VUK: Amin, pope!... Al’ sad se žur’te da što brže do čamca dospete, može i druga potera doći...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U pope se zamrsila sva ot znoja brada, Kako neće, do njega je popadija mlada! U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom gr
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne vređaj i ne opadaj!...“ RADOŠ: E podla glumca, popa lažljiva? Al’ neka, idi, laži večito! Nego kad umreš, pope matori, Razmrskaću ti ovim prsima Hristove vere tvrdi spomenik...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ja se okrenu' prema Medenjaku, pa podviknu': — „Batalijun gitara jorda Bronzani Majdan!“ Prepade se 'odža i pope se na munaru. Ja odja' ata i dado' da ga vodaju, pa se onda, kô kakav kesedžija, krenu' silovito kroz sokake i mále.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Razumevanje je bilo osobito otežano kod Vaska Pope (1922-1991). Polemike oko njegove Kore (1953), zatim Nepočin-polja (1956), uzele su velike razmere.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pop, namrgođen, potraži knjigu, pa našavši je skide naočare, protare ih i opet natakne. —Što, pope, tako mlad obnevidi? —A ko ti veli da ja ne vidim? — ljutit će pop. —Ne ljuti se... k'o velim tako ....
Kažu mi da ide kaluđeru da nauči njihovo „Vjeruju”... A što su mene ovdje slali? ... Prokletstvo! — Zašto, pope, prokletstvo? — veli Ilija. Ta otkada ljudi pamte, uvijek je tako bilo .... Bolan, pope, svaka je Vjera od boga...
Prokletstvo! — Zašto, pope, prokletstvo? — veli Ilija. Ta otkada ljudi pamte, uvijek je tako bilo .... Bolan, pope, svaka je Vjera od boga... Vidiš, moja majka bila hrišćanka, a ja sam kršćanin... kako ko hoće... nema sile.. .
—Živine! Mogao si čekati, pa po kršćanski uraditi... —Nisam imao kada, prekida Rade i nasmija se— a vala, pope, nijesam živina!... — besvjesno isprsivši se nadhvati ga cijelom glavom i, ne trenuvši kapcima, oštro u oči pogleda ga.
Radu oštro u oči pogleda, ali Rade, još uvrijeđen prvom besjedom, ne mareći za nj i odlazeći veli mirno: — Imaš pravo, pope, i jesmo živine... Ali da je na moju, vjera ti i bog, ne bi ti ovako jašio na nama!
benevreka, neiščešljane zagasite kose, jarkih očiju, priđe popu Vrani i, drhteći od uzbuđenja, veli mu: —I ja bi se, pope, bacio! —De, ti, ali junački; odbaci kaluđeru! —Neću moći ...
— Neću moći, — ponovi. — Snažan je, gledaj mu pleća, a bikuje li, bikuje! Pa i vino, pope, i hrana ... . —Nije po tome .. . —Jest, pope!
— Snažan je, gledaj mu pleća, a bikuje li, bikuje! Pa i vino, pope, i hrana ... . —Nije po tome .. . —Jest, pope! Vidim ja kako on maloprije prihvatio se janjetine, taman kao da nju prvu na sto donesoše... E, da!
Dok malo diže se i odluči ostati u polju, dok se radnja dovrši. Kad htjede sunce na zapad, on se pope na visoku gomilu i zagleda se u daljinu.
— O, o! Koji vam je posao ovdi? — smrsi stari. — Hoću li se popet'? — Pa ča ćete? S nategom pope se Ivo u čamac i sjede sučelice prama starcu. Bijaše ovo prvi put što ga je izbliza gledao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Ljeljo se pope, a Borej se diže, I tako s njime pred bogove stiže I nebo grmnu od smeha i jeke, Kad stupi umorni starac, ukrašen
A klisar, da oluj spreči, kad zemlju obavi tama Pope se, preplašen strašno, na zvonik staroga hrama. Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Bio je divan dan, nebo plavo. Auto me proveze širokom, glatkom ulicom, zasađenom palmama, a zatim se pope strminom brega, do same ulazne kapije Akropole. Izlazeći iz kola mal’ što ne padoh u naručje jednom čičeronu.
Odmah posle mene, uđe, kroz svoja vratanca, i sam profesor u slušaonicu i pope se na podijum. Đaci se digoše sa svojih sedišta i pozdraviše ga, kako je to bio običaj i red, burnim aplauzom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sav usplahiren. Poče da muca i moli: »Dedo, pope«, veli, »ja sam se mnogo pazio sa pokojnikom, Tašaninim mužem. Kao braća smo živeli, pa sada na ovaj vaš praznik biva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Zamislite da smo zanoćili na onoj ledini, gde nema ni drveta. — Ništa nam, pope, ne bi škodilo. Ti bi navukao epitrahilj, očitao molitvu, i šuma bi izrasla! — dira ga Luka.
— dira ga Luka. — Pre bih ja očitao molitvu da se tebi jed nom zaveže jezik. — A-ha... Kipislcauf, pope! Između vatri su vojnici slagali borove grančice, preko njih su razastirali ćebad i spremali se da legnu.
U početku voda beše do konjskih kolena, zatim se naglo pope do trbuha... Kao da se konj saplete, ali ga Kosta uzdrža. Voda podiđe do sedla, a on prebaci noge konju na vrat...
Pop Momčilo izvuče iz bisaga epitrahilj. — Slušaj — dobaci mu potporučnik Živadin — promeni, pope, tu svoju molitvu i odsad pevaj: vječnaja pamjat i živima i mrtvima... SMEJALI SMO SE GLADNI...
Peksimita je ponestalo, konzervi više nema. A ne vredi ni jadikovati, još manje buniti se. — Je li, pope, ti danas ne otprati onoga vojnika do groba? — zapita blagajnik puka, koliko da se nešto govori. — Šta ću...
— otpoče opet blagajnik. Kapetan Dušan ga prekide: — Vi to govorite o onom vojniku koji je danas umro?... A, pope, tu ćeš se zlo provesti. — More, hajd ne pričaj... — Uveravam te...
I treće, čime pravda ovakav svoj postupak. Neka mi odgovori... u roku od dva časa... Na!... Ne gutam ja, pope, glavić od mašine... A-ja! — Ne znam ja ništa. To je tvoja stvar. — Pa moraš da odgovoriš! — dobaci neko.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A kad se dan zabeli, otvori oči Vojnik do njega i viknu koliko ga grlo nosi: — Šta ćeš ti ovde, pope? — Nisam ja pop! — odseče Drvoseča. Ali, kad ga vojnik upita šta je, on saže glavu. Zaista, šta je?
Nisu još znali da su se u pustinji pojavili, a već su znali da blistaju, da vole. Ali, kada se Sunce pope u sam vrh neba Kapljica reče: — Moram otići, moram, moram! Zadrhta Cvet, od strepnje, ali ne reče ni reči.
— Penji se, kapetane! Penji! — viknu Princeza. — Brod samo što nije zaplovio... I pope se dečak. Duga i meka je bila plovidba. Tamo kamo su išli čekalo ih je mnogo dece, mnogo pesme.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Gle ga kako zaviruje iza ormara, traži prut. — Hop, sad je vrijeme! Lunja sunu prema širom otvorenom prozoru, pope se na prozorsku dasku i — duć! — skoči u meku leju, pored bokora perunika. — O, pa ovo nije baš tako strašno.
Tek pošto dječaci odoše za nekim poslom i oko jame se sve utiša, on se pope uz prvi stepenik, virnu napolje, pa brže bolje iskoči i zaždi prema ivici šume.
— Nijesu ono avioni. To su tenkovi, prolaze cestom. Momčina ostavi posao i zajedno s dječacima pope se na zaobljeni vrh brežuljka i zagleda se u daljinu.
Jovanče je oprezno gazio neravnim kamenitim dnom pažljivo noseći fenjer. Voda je postajala sve dublja. Najzad im se pope skoro do pasa. Mačak neodlučno zastade. — Ja ne bih dalje. — Ništa se ti ne boj!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
U tom dobi pak na podne pope im se hodža na visoko drvo dovu vikati da se Turci klanjaju; u tom splete se i on, huknu dole o ravan, razbi se i manjka.
Ako li ti, pope, to uzvidiš a ljudma ne objaviš, ti si im krvnik. Od tvoje duše njihovu krv ću ja istezati.« PAHORSKI BOG SE SRDI Zlo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Jer čim neko ima samo malo veće brkove, već ga zovu i same udavače „čiča“, a ako još pusti i bradu, njega svi zovu „pope“ ili „dedo“, pa ma koliko se on na to ljutio.