Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
iz Valjeva pobegli, kako i̓ je moj stric Jakov razbio na Svileuvi, i da je palo oko 270 Turaka, a ono drugo ranjeno i poplašeno pobeglo u Šabac, i kažem im kako smo onu noć, kad smo mi Valjevo popalili, vidili plamen na Rudniku, i nadamo se da je
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»zort« i tuš da se čak u drugom selu trgoše kvočke sa smetlišta, u kome se behu bezbrižno razlepršale i zakokotaše poplašeno, a pilići se samo pribiše uza njih pa izvrljivši svoje još goluždrave glavice samo tek učiniše: »ćrrrr!...
— Hm! što ne sme? — upita Trpko i namršti se. — Ti znaš — poče Vitomir sasvim polako i bajagi poplašeno — počeli se ovud viđati nekaki lopovi. — Gde, more, gde?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Skočim kao da idem, i očepim dvaput jako nogom Tumanova. Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je bio. Ja sam zaboravio da vam kažem.
Milićević, Vuk - Bespuće
On voli te polumračne sobe sa spuštenim zavjesama, gdje samo odjekuju, prazno i poplašeno, njegovi koraci. On se kadgod boji da korača glasnije da ne uznemiri nekoga što spava i koji može svaki čas da se
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oko njega na drveću granje je podrhtavalo poplašeno i bolno. Onda si me upitala ko je on i tako čekajući odgovor moj zagledala se ponovo u ono lice puno tragova nedavnih
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Momče je bilo boso. U izderanoj gunjini i crno— gorskoj kapi na glavi. Bilo je kao poplašeno: nekako nemiono i ubojito pogleda ispod sebe. Gospodar odredi da čuva stoku povrh grada, po visovima i glavicama.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Volila bih da nam je novi snijeg zameo trag — veli Božica, kao poplašeno gledajući oko seba pogaženi prljavi snijeg. — Ne budali!
izgubićeš me!... — i zajeca. —Čuj, Radivoje, — poče Smiljana tihim glasom, ovo je moje umiljato janje: vidiš kako je poplašeno? Dobra je ona kao kruh što se jede, radišna kao pčelica...
— Pa se smisli i veli: — Idi, Cvijeto, idi, sestro! ... a ako ti bude krivo, znaš gdje si se rodila. Cvijeta poplašeno gleda uokolo i ni na kome od kuće ne ustavi očiju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jurio je kroz Gaj kao poplašeno ždrijebe, ali mu se od straha sve činilo da on to još uvijek stoji u mjestu, kraj strašne rupčage, a drveće šašavo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što je ovoj?! — kliknu Mane začuđeno kad razvi maramu. — Šeftelija ?!... — Šeftelija! — prošapta ženica i ustuknu poplašeno dva-tri koraka ustranu. — Šeftelija?!... — prošapta Mane i zaljulja se od neočekivane sreće. — Ee! — tvrdi Vaska. — I.