Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Kod Alekse... On ne reče ništa... 14. NOVI KMET Kmet Jova odmah iz onih stopa diže se popovoj kući, jer je još u polasku rekao popu da ga kod kuće čeka.
Al̓, neće... Tu je bog, stari prijatelj!...” Pa okrete žurno dnu sela. Uputio se popovoj kući. „Prvo da njemu javim, pa ću onda potražiti Stanka...” Ali srete popu. — Akobogda ti? — Tebi. — Šta je?
Stanko naredi Nogiću da sa družinom sačeka tu ili njega ili Devu, pa se s Devom krete. — Kuda ćemo? — Popovoj kući. Tamo su svi; i otac ti je tamo. Malo su strahovali, jer su mislili da te ne mogu naći. Sad su bez brige...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Nijesi, jabome, nemaš kad od mehane. Treba ja da vodim i tvoju brigu! On ide dalje, a kovač kao oparen trči popovoj kući i steže šinu.
Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine. Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji. Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje! Dijete, kao što vidite, raste, hvala bogu, i napreduje.
Silne se pripreme čine. Dan pred polazak mutljaju se žene iz cijeloga sela po popovoj kući. Tu je kamara sirčeva, kolača od pekmeza i tijesta, lepinja i pogača, lonac s kajmakom, živih i prženih pilića,
A kad kome od nas momaka pruži ruku, a on sav pocrveni. Iskupi se dosta svijeta, pa je kao mladu odvedosmo popovoj kući.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ako ga je isterala, to je samo da bole sakrije sebe. Zato je, i posle razgovora s Nikolom, pitao o popovoj poseti. Izašla je iz sobe, nije ga ni slušala. Posle njenih bedara oči su mu ostale prazne. Prazno je bilo i u njemu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Do jutrenja proveli smo u popovoj u ljupkim i veselim šalama i razgovoru kojim je ona znala da rukovodi sa neiscrpnom srdačnošću i sa puno gracije,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno! — povikaše odbornici, i Sreten, veseo i zadovoljan, priđe ruci popovoj. — Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak.
Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva nabavila zvono, sazivala pobožne
Ali nevolja goni napred, i Đurica sa zebnjom ode k popovoj kući. Popa ga, kad ga ugleda u dvorištu, pogleda začuđeno, ali ga oslovi onim istim glasom, kojim ga je uvek sretao :
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Aranđela (položaj na našoj granici na putu od Gramade Aleksincu) i da su se niške straže na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu pokazivale iz svojih šančeva) — onda se gotovo sa