Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
GODINE 47 JADAC 49 DRVOSEČA POPU 51 TOBDžIJA SVOME KONjU NA KOME SE VRAĆA IZ RATA 52 BITKA NA CERU 53 SEOBA SRBIJE 55 IZVEŠTAJ 58 OPET VOJNA 59 BALADA O
Brat mi udarcem cokule prosipa supu, a o nebratu i da ne govorim! DRVOSEČA POPU Raonik sa rđom slamu sa plamenom glavu sa zobnicom ništa sa nikada venčavaj pope kad se već i pamet ludog sa
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Jer u ono vreme u Srbiji nigde ni glasa ni traga od škola nije bilo, no svaki đak, koji je želio što učiti, morao je popu ili u manastir ići.
preko Save, a nemam pisara ni drugi̓ učeni̓ ljudi, no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da u svakom manastiru zapišu, da više nikad tko je Srbin Nemcu ne veruje.
— Ja reknem: „Gospodine, ta ja ne znam ni jednom popu napisati pismo, a to li ja da napišem mitropolitu i princu Karlu!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita onaj što je pogađao u kaiš. — Bog zna ko je!... — poče onaj što je izgubio na popu. — Ja sam slušao od starih ljudi, kad intereždžiji ode duša na onaj svet, rastope srebra pa ga zaliju; a telo mu nikad
Samo pop Vujica uzeo pod pazuho trebnik i petrahilj, pa perja naviše vinogradima. — Jo mene, šta je popu danas! — začudi se jedna žena mašući pronoskom. — Kud će po ovakom vremenu?
I to mu se tako uvrte u glavu da mu se činilo neće moći preživeti ako bi je pop Vujica odneo. Jednom behu došli popu neki gosti iz čaršije; bilo je među njima i neke gospode iz sreske kuće.
Sad, bome, počeše popove komšije oni što češće idu popu da se nešto tuđe od učitelja i da zuckaju pogdekoju za njim. Pa i sam pop ne govori lepo o njemu kao pre Upita ga ko:
« Učiteljevi, opet, prijatelji brane učitelja i vele: »Nije popu valjalo, što je to radio!...« A već njih dvojica — gde se god nađu svakad se svade. Naposletku pop tuži učitelja.
Razmotriše tamo stvar dobro. Videše da je Živadin doneo učitelju jeinu a ne popu, da se deca nisu igrala nikakim drugim »utvarama« osem popovom kapom, koju je on u vinogradu, bežeći od grada,
Dadoše mu daleko bolju školu i pohvalnicu za njegov rad i uspeh. Jeina se vrati učitelju, a popu čita. Kako se učitelj rastao s popom — ne pitajte! Da nije bilo ljudi, bilo bi i za kike...
No kad videše da je Simica — svoj čovek — nastaviše opet divaniti, ali prilično ozbiljno. Simica im nazva boga, reče popu: »Blagoslovi, oče«, pa sede kraj njih i poče puniti lulu, a međutim je i mehandžija, po dužnosti svojoj, već metnuo
— Jes', gospodin-popo duše mi! — prihvati sad Đoša, metnuv ruku na prsi i unese se popu u oči. — Ja sam se, znate, ondak ravnim načinom našao u sreskoj kući — znate, da pokupim ono malo veresije.
Tu ti se napijalo u zdravlje popu, kmetu, Strahinji i svemu Zarožju. Tu su se metale puške uza svaku zdravicu. Večera beše davno prošla.
« — Dede ti, čiča-Mirko! — nudi Purko. — Odmeni našeg popu. Nazdravi što! — E, u zdravlje našeg Strahinje! — poče čiča Mirko uzevši čašu. — Prvo njegove glave, njegove domaćice...
— odgovori pop, a nešto mu se krpe trepavice. — Kad je momak valjan, čestit?... — prihvati čiča Mirko okrenuvši se popu. — Može, može, ja! — Kad i devojka nega miluje?... — nastavi Purko. — Može, može, ja!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ama iako je bilo malo, bar je valjalo! Crna Bara imala je svoga kmeta i svoga popu. Kmet Jova Jurišić odavno je kmet Crnoj Bari.
Ama ja bih rekao da treba biti malo oštriji. — Pa, kako ću! — stade se Turčin prenemagati. — Ja bih prvo popu podviknuo!... On prvi treba da me pozna! — reče Marinko. — Ne, ne, ne!... Krvi neću!... Ja hoću čovješki!
— Krađa?! — upita preneražen pop. — A kome... gde?... — Meni — reče Ivan. Kmet jedva dođe do reči. On ispriča popu kako je Ivanu nestalo novaca. Kad kmet ispriča, popa se okrete Ivanu. — Na koga sumnjaš? — zapita ga.
Izukrštaše se slike pred očima njegovim... Video je strašnu sliku svojih zaprepašćenih roditelja, pa onaj narod... popu...kmeta gde drži onu crvenu kesicu... Pa onda izbi iznad tih slika krasna slika lepote devojke...
Četvrtog jutra dete bogu dušu. Jedva dišuće, kao mišić. — Da zovnemo popu da mu čita molitvu — reče Petra. — Da zovnemo, da zovnemo!... Stoj!... Ja ću ići!...
Aleksa se maši kese i izvadi zlatan dukat: — Oče, da ti platim. I pruži dukat popu. Pop pogleda novac. — To je dukat? — reče. — Ako. — Molitva je cvancik. — Ali ja ti dajem dukat...
Pop će Ivanu reći da je turska ulizica, a Ivan popu da je lopovski jatak. Turčinu zaigra srce od radosti. On vide već živu, ostvarenu sliku s pred očima.
Kaži im da ja nisam tako rđav čovjek kao što su mislili. — Ne brini!... Sad ja idem popu. Sve ću mu ja lepo ispričati — reče Ivan i ustade. — Slobodno mu reci da se ja na njega ne ljutim!...
Nemu se činilo da je malo i hrišćana tako duševnih kao što je Kruška. „A... izmiriću ga ja!... Dok samo ispričam popu i Jovi kako je to sladak čovek!... Bogami smo se ogrešili o njega!... Pa, još kako se brine o mome Lazaru!...
” I onako... njemu su svi Crnobarci krasni ljudi... Jedino vrči na Aleksu, njega ne mari. Neće da čuje reči o njemu!... Popu prekipe. — Slave ti, Ivane, zar si ti mene zato zvao? — Pa ja... Što se, brate, džaba tuđimo od čoveka!...
Ivan osta sam. Neki ga stid obujmio. Sad mu se učinilo da je odista nepošteno što je onako Turčinu o popu i kmetu kazao... Sve dok pop ne poče govoriti, on je mislio da čini veliko delo...
Pa, opet, moje bi zlato bilo đubre!...” — Vas dvojica idite Bezdanu i tamo me čekajte! — reče Nogić. — A ja odoh popu... I ode. Stanko i Zeka ostaše sami. — Je li, pobratame, a gdje je Bezdan? — Tamo!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Imali smo i školu, ali je ona bila potčinjena značaja, kao što je ćata u sudnici. Ona je služila crkvi i selu, dakle popu. — Poslije ću vam i o njoj pričati. Cijelo je selo bilo popov spahiluk. Zapovijedao je kmetu, a kmet selu.
ispod trapa, gdje hvata moždanik, podmetnuo dvije stare konjske ploče da se malo gigaju kola kao na „venderima” i da se popu „ne trucka zorli”. Jednom u sumraku ugleda on novoga poljaka Luku; uhvatio nečije svinje pa goni u Obor.
Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u nešto što pripada crkvi i selu, dakle popu. Pop je govorio vrlo često besjede u crkvi. Silne, svete i poučljive riječi, da te jeza podiđe.
” Teretan joj svaki rad, i sve da joj je da leži. Ne tuži se, istina, nikome, ali popu pao nekakav teret na srce, i crne mu misli dolaze u glavu da će izgubiti druga. Zabrinuo se silno i noću često ustaje.
Onda bolovi nanovo učestaše. Dođe i Ikonija, i poša reče popu da iziđe, a sama osta s Ikonijom. Već počinje da sviće prvi dan duhova.
A poslije službe veselje na sve strane. Puna i krčma, pa sve nazdravljaju popu i njegovu domu. Nađe se i nekakav šaljivčina koji nazdravi „crkvenoj popadiji”, ali Krsta Zamlata isteže šamarom i
veče, kad se vrati iz sela, zastade on pošu u nesvijesti, a Ikonija se sva oznojila kupeći krpama krv ispod kreveta. Popu se odsjekoše noge. Spopade petrahilj, namače ga na vrat pa stade čitati „molitvu od krvotečenija”. — Sve zalud!
se svi izrediše, Ikonija izbroja dva dukata u zlatu i četiri i po u srebru i krajcarama veza novce u maramu, pa dade popu: — Na ostavi; ovo je Marijino! Onda je uze na ruku i ponese je popu da je poljubi, pa s Gluvićem ode njegovoj kući.
Onda je uze na ruku i ponese je popu da je poljubi, pa s Gluvićem ode njegovoj kući. Pozdraviše se i ostali seljaci s popom, pa odoše, a on osta sam kao suho
Tako ga ni žene ne smetaju, koje su svaki čas obilazile Maru, vodile je svojim kućama i dovodile opet popu. Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine.
Zagledaše se seljaci. — Šta veliš, kume? — reče Ninko popu. — Nijesam — veli pop — nikad na to mislio. Da vidiš, nije luda ova učiteljeva. — A kako će to ići?
Narod odluči da popu za taj dan načini nove haljine, i učitelj je čitave dvije nedjelje šio kapu i dotjerivao što je bolje umio.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A gospoja popadija radosna, bože, pa voli popu, kao da su se tek juče uzeli, pa misli u sebi: »Ta ne bi’ se menjala ni sa vicišpanovicom!
da se svakome kaže: ti, ti brate i ti sestro ili: Srbine brate, a svakoj gospođici: Srpkinjo sele, a to ni jednom popu nije išlo u glavu. Ovim se umirio i pomislio u sebi: »Blagoobrazan mladić! Isti ja!
! — čudi se opet gospoja Sida. — Ko bi to i pomislio!... Zbilja, kad spomenuste ručak, — reče i okrete se popu, — a jesi li ti, Spiro, pozvao za sutra gospodina na ručak? Šta da se potuca kojegde?
(Tako je gđa Persa pred strancem oslovljavala svoga popu.) — Ama šta je bilo, Perso? — zapita pop Ćira. — Ta ništa, zaboga; naljutila se gospoja Sida što sam je dvaput
A našem Peri treba da kažemo da odma’ od sutra pusti još dužu kosu; kad dođe vreme, nek je gotov i za đakona i za popu! — Lako je tebi! — uzdahnu pop Ćira. — Sve, sve mu obrijaj, nek izgleda k’o ćelavi Muslija!...
— reče Pera i skoči sa stolice, ostavi brzo lulu iz usta u jedan ćošak, pa skide šešir i poljubi g. popu u ruku. — Pa, kako je? Kako? Radiš li, je si l’ vredan? — pita ga pop Spira.
— zapita putnik i stade ljubiti decu. — Ta dobri su; — veli Jula — samo Rada, on malo... A jes’ poljubio gospodin-popu u ruku, i zamolio ga da ti oprosti što si se bac’o prašinom na kola? A? ’Ajd’ odma’ da s’ ga poljubio u ruku!
— Né—ću! — No, lep si mi i ti Bečlija!... Ti si salašar! Odma’ da si poljubio gospodin-popu. — Neću — veli Rada — poljubi ga ti! — Taki gospodin-popu u ruku!... Sad ćeš s kola!
Ti si salašar! Odma’ da si poljubio gospodin-popu. — Neću — veli Rada — poljubi ga ti! — Taki gospodin-popu u ruku!... Sad ćeš s kola! — reče, pa ga uhvati ispod pazuva. Rada popusti i poljubi gospodin-popu u ruku.
— Taki gospodin-popu u ruku!... Sad ćeš s kola! — reče, pa ga uhvati ispod pazuva. Rada popusti i poljubi gospodin-popu u ruku. — Neka, neka! — izvinjava se putnik. — Dok naraste, biće poslušniji!... Siroma’ Bečlija, zaželio se prašine!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nakupovao simite, penjerlije iz furundžinica. Poređao po grobu. I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe više taj plač, cvilenje.
— Šta? — Pa ne li dâr? Ete za tebe što ćeš da nas venčaš. Pa za kuma, starojka... boščaluke, i drugo što treba. Popu došlo još više neugodno slušajući ono: crkva, kum a gledajući je onako iskrpljenu, s torbom.
Ali od vladike nikako ne dolazilo odobrenje. Dok bilo leto Naza i ne dosađivala popu toliko. Stid je bilo. Jedino, kad bi on došao na groblje ona se uvek nalazila oko njega, usluživala ga samo da bi mu
Zato Naza zaboravila i na stid i na sve i počela svako jutro da odilazi popu kući i čeka ga na kapiji. — Nema Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video kako ona svako jutro
On pobegao. — Neće, neće... Ali čim se izmakao od nje opet je počeo da viče: — Umreće, umreće... I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup!
Da se nađe, sluša, a najradije da ode klisaru da javi za smrt te ovaj mrtvaca da oglasi zvonima, pa onda popu i drugima. Posle tako celog dana da trčkara, poslušuje a naročito oko spreme za saranu mrtvaca...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
i to, da je Vani bio zašao u rosijsku ambasadu, i da je bio uspeo da se dodvori grofu Bestuševu, to jest rosijskom popu Bestuševa, koga je, posle, ocrnio, kod Bestuševa, pa zauzeo njegovo mesto.
Kroz koju godinu i to se zaboravilo. Udariše sto batina popu Aleksi Gaćeši, na klupi, u Ogulinu! A da im, ovaj svet, ulepšaju, đenerali su sadili dudove pored puta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kad to uradi posteljicu valja da metne u odžak da se osuši“. U istom, boljevačkom kraju, kada porodilja šalje popu sud za „molitvu“, ona metne u sud onoliko zrna kukuruza za koliko godina ne želi da zatrudni.
⁶⁹ Posle porođaja, u nekim mestima, ako porodilja ne želi da ima dece više godina, ona mužu, kada ga šalje popu po „zlamenje“ za novorođenče, kaže da usput sedne na onoliko mesta za koliko godina želi da nema dece.
muž) uzme u desnu ruku sud (bocu ili zemljanu testiju), napuni ga vodom, obavezno stavi u grlić kitu bosiljka, pa odnese popu da sveti vodicu. On tada kaže: „Našlo se djetence... došao sam po zlamenje“ ili ovako: „Žena da prostite pala u slamu.
Matavulj, Simo - USKOK
Haj’te i vi, snahe, svojim putem i kažite u brastva ko nam uskoči. Rako šapnu popu: — Osim svega, ovo je i za onu našu dogovornu rabotu taman kako treba, baš po božjoj volji! — Daj bože!
? Dugo je tako sjedio u nagađanju o tajanstvenom popu i u prebiranju ostalijeh događaja, za koje je slušao da su se zbivali u tijem zidinama. Ko zna?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A nama se rugaš, a! — veselo dočeka samardžija. — Pa, bolan, ljudi — to ni popu kazao ne bi! — toliko sam puta sanjao kako sa istim ovim svojim zlosrećnim Savom idem nekud u krađu volova.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Čekaću makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane. Kad žena u kući kaže to mužu polako, muž joj reče neka ide popu te mu kaže da je on umro, već neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, neće li pobratim onda otići.
Kad žena otide i to popu kaže, pop sa nekoliko čoveka dođe, te onoga nazovi-mrca metnu na nosila, i odnesavši ga u crkvu onako na nosilima
Nakon neko doba srete se na putu odža i pop, i dadu se u razgovor. Odža, da bi se potsmijao popu đe mu se parohijanin poturčio, kao rugajući se i sileći reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sav u suzama, vrlo nalik na Sneška Belića, Sule sa Ade obratio se tada biranim rečima popu: — Izvinite, druže pope — upitao je on učtivo— je l’ ne smeta što je drug pokojnik bio katolik?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
većinu poređa u prozor i na policu u sobi, a nekoliko, one najnužnije, što svaki dan treba da su mu pri ruci kao popu trebnik, metnu na sto. Među njima beše, naravno na prvom mestu, Narodni učitelj.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pop grešnika za grehove pita, da ga đavo nije prevlastio, a đavola jošt nijesam gledâ da se popu ispovijedao. KNEZ JANKO Kad me žena pita đe sam bio, kazaću joj da sam so sijao. Kuku njojzi ako ne vjerova!
Što piše, vladiko? VLADIKA DANILO Ne može se ono pročitati. Daje ga vladika knezu Janku da ga popu povrati. KNEZ JANKO (gleda ga) Divna pisma, jadi ga ubili! Krasno li je na kartu složeno, kao da su kokoške čepale.
Krasno li je na kartu složeno, kao da su kokoške čepale. SVAK SE SMIJE. KNEZ JANKO DAVA PISMO POPU I GOVORI MU. KNEZ JANKO Pope Mićo, drž' ti ovo pismo, te pročita, da znamo što piše!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
su zajedno s prva, kod domaćega popa, dok naučiše čitati i pisati, a po tome otac ih oprosti daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred budi rečeno, zaviđaše i bratu i sestri njihovu slobodu.
Kako bi se zatvorili u svoju zajedničku sobicu, počnu da rešetaju sve što čuše i vidješe od jutra, pa se siti ismij i popu i domaćima. Zatijem zametni govor o grofu i ponavljaj njegovo predavanje, jali čitaj knjige što bi im on poslao.
“ „Dobra vi sreća!“ skoči Joka, pa ga poljubi u ruku. Mali Milun, koga je baba taman češljala, onako čupav, potrči k popu, a ovaj se saže, pa ga odiže i cjeliva njekoliko puta u njegov svježi, kao jabuka rumeni obraščić.
Pošto se „odužiše Bogu“, posjedaše. „Daj, Stake!... Popu najprvome!“ mignu serdar. Djevojka mu podnese čašu rakije. Pop sad opet razveze na dugo i na široko zdravicu.
Otidite vas dvojica ti Mrgude i ti Rade, u selo, pa donesite motike i lopate. A, bogme, možete se najaviti i popu, ako ga je tu!“ Ljudi se počeše dizati. U to neka baba pomoli se na ždrijelu. „Da, eto nam babe Ćurđe!“ rekoše neki.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
raku), ili saveti i uputi: kako valja živeti (Ispeci, pa reci, Ne niči đe te ne siju, Ne pružaj se dalje od gubera, Reci popu pop, a bobu bob).
i jevtine šale u pitalicama ima i pravog, finog humora kao što je on izražen u onima: o sveštenim licima, naročito o popu, koji, kad se ponudi da održi „leturđiju“ namesto popa koji je ostario, odgovara: „Bih, ali moje knjige nemam pri sebi,
— kazuje ćurka kad ide da snese jaje. Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica. Sij luk! Sij luk! Sij luk! — tuče s proleća golub dupljaš, — i znači: već je
— kazuje ćurka kad ide da snese jaje. Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica. Sij luk! Sij luk! Sij luk! — tuče s proleća golub dupljaš, — i znači: već je vreme da se
— kazuje ćurka kad ide da snese jaje. Popu rog! Popu rog! Popu rog! — guče grlica. Sij luk! Sij luk! Sij luk! — tuče s proleća golub dupljaš, — i znači: već je vreme da se seje luk.
— Slušaj što ti se veli, a vjeruj što ti se vidi. — Istina suncem sja. — Reci bobu: bob, a popu: pop! — Mnogo ašova treba dok se istina sahrani. — Bolje je vjerovati svojim očima, nego tuđim riječima.
Lasno ti je plandovati ovci A janjcima igrat’ na livadi! Lasno ti je popu popovati, A zenđilu knezu kneževati. Lasno ti je ranu pozlediti, Samohranu majku ucveliti!
— Kazala sam ti sve ono što bih momu popu kazala. 10 Pitao mladi pop popadiju: — Znaš li što seljani o meni govore?
mi maca miša da, Da ja miša žunji dam, Da mi žunja pero da, Da je pero svatu dam, Da mi svat konja da, Da ja konja popu dam, Da mi pop knjigu da, Da ja knjigu bogu dam, Da mi bog sreću da, A ja sreću, pa u vreću, Preko praga — pa u
— Klupko kanure okanurene i neokanurene. — Klupčićem ću te, kalemčićem ću te! — Ko pokopa popu bob u petak pred Petrovdan? — Krivo ralo Lazarevo krive laze razoralo. — Leži kuja žuta ukraj žuta puta.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sinovi, i ja sam sva tri jednu večer kad su spavali zaklao svojom rukom, pak sam tajao i nikad nikomu kazao, pa ni popu na ispovijesti, nego sam mislio ispoviđeti pri smrti, ali me ugrabi prije nego pop prispje.” — „A vama šta je?
Čekaću makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane.” Kad žena u kući kaže to mužu polako, muž joj reče neka ide popu te mu kaže da je on umrъo, već neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, ne će li pobratim onda otići.
Kad žena otide i to popu kaže, pop sa nekolika čoveka dođe, te onoga nazovi-mrca metnu na nosila, i odnesavši ga u crkvu onako na nosilima
Nakom neko doba srete se na putu odža i pop, i dadu se u razgovor. Odža da bi se potsmijao popu đe | mu se parohijanin poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: „Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kad u Beč dođem, nigde nikoga ne poznajući, nemecki nimalo ne znajući, pođem k grečeskom kapelanu, popu Antimu. Iskažem od kud idem, i za čim, i da bi[h] želio, ako bi se moglo, koju godinu u Beču prebivati i čemu poleznom
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dakle, dijete? Bakonja skoči s konja, pa priđe popu te se izljubiše. — Dajem vam časnu riječ, da će prva moja pooda kad se zaredim, kad budem svoj, biti vama — uzviknu
Bakonja im se nadao, jer je svakoga trenutka izlazio iz kuće i izgledao. Bakonja je održao riječ zadanu popu Iliji, jer, prije no što dobi parohiju, bio mu je gost dva dana.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— A Đorđe i Simka? — Zamukni!... — Šapuće: Po celoj Srbiji da se priča kako Aćim Katić sede glave ljubi skut pijanom popu Metodiju... Milunka se tromo izvuče iz sobe, udavljena suknjama, hukćući.
A bojao se podvale toga zemaljskog probisveta, jer mogao je i pop da ga potkupi. Možda se i on sam ponudio popu da bi se njemu svetio iz zavisti sirotinjske? Bio je i mrak.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Momčadija prebledela, pa niko ne diše; sve uprlo oči u popu, koji razgleda jednoga po jednoga, pa, vidi se, ni sam ne može da se odluči kuda će.
Odbornici pogledaše začuđeno, knez se namršti, pa priđe popu i šanu mu: — Zar iz 'nake kuće?!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim... neka se dete popravi...
— Jok, brate, ništa nam to ne treba. Slušala sam ja da su za vreme Turaka venčavali noću, oko bureta. Idi ti našem popu, pa se razgovori sa njim. Videćeš, on će pristati.
Đurici beše po volji i ova misao, samo mu je teško, mnogo teško bilo da iziđe pred popu, koga je, još iz detinjstva, veoma voleo i poštovao. Ali nevolja goni napred, i Đurica sa zebnjom ode k popovoj kući.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Mati ga je na svake ruke sa svačim probala strašiti, ali sve zabadava. Kad vidi da to sve ne pomaže, kaže ona popu: — Gospodine, gledajte ga ikako ustrašiti, jer ja mu ne mogu ništa, a bojim se da mu se gdje što ne dogodi.
Kad dođe mali k popu, reče mu: — Što me trebaš? Evo me, došao sam. A pop mu reče: — Sjedi, sinko, pa ćemo se razgovarati.
Mrtvi se stropošta na zemlju, i mali uzme pa odzvoni, i onda se vrati k popu. Kad dođe tamo, pita ga pop: — Jesi li odzvonio? — Jesam, — reče on. — A nijesi ništa vidio?
Mali reče da hoće, pa zakala i otide kući. Kad se ujutru svane, dođe mati k popu pa pita: — Gospodine, hoće li išta biti? A pop joj reče: — Za ovaj par ništa, jer je posve vražje glave.
Kad se smrkne, mali opet dođe k popu pa mu reče: — Evo me, došao sam, šta ću raditi? Pop ga pita: — Bi li smio prespavati pod onijem stupcem gdjeno je
Čekaću, makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane. Kad žena u kući kaže to mužu polako, muž joj reče neka ide popu te mu kaže da je on umro, već neka ga nose u crkvu, oko koje je po brdu bilo i groblje, neće li pobratim onda otići.
Kad žena otide i to popu kaže, pop sa nekoliko čoveka dođe, te onoga nazovimrca metnu na nosila, i odnosavši ga u crkvu onako na nosilima,
Pakom neko doba srete se na putu hodža i pop, i dadu se u razgovor. Hodža, da bi se podsmijao popu đe mu se parohijan poturčio, kao rugajući se i sileći se reče mu: — Bogu vala, pope, evo otpade od vas jedan valjatan
Božja volja, a moja sreća. Malo poslije, seljani ovi đe je pomiralo reku popu: — Pope, bolan, šta je ovo? Sve pomrije; nego, ako si kleo, otkuni.
Uto dođe popovo jedno dijete te prošapti popu na uho: — Poslala me mama da te pitam hoćemo li zaklati jednoga intova kneževa te je jutros uljegao u našu kuću s
Kad gođ je kojemu seljaninu bila potreba da što piše, hodili su k popu, ali pop doznade da kome je gođ pisao niko nije mogao proučiti, te se okani pisanja odgovarajući se na mnogo načina:
posao, pa da mu se pop počem ne bi odgovorio i rekao da nema jedno od troje što za pisanje treba, ponese sve troje popu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Smrklo se popu, pa pognao opet k crkvi, latio pušku i sa ovom dvojicom pojurio onako u neznan za tom vojskom. Dole na reci u opštinsko
Gosti kao da osetiše žaoku, pa se jedan za drugim počeše uspravljati i sedati, okrećući se popu kao da su tobože dosle spavali i tek sad ga primetili: — Dobro došao, pope! — Kako si, pope?
prvaci i spahije su mu poručile da sedlo ostavi u popadijinu vajatu a na kljuse metne samar, kao što i priliči vlaškom popu... Trpeo je donekle, pa se posle i sam pomamio. Nabavio sebi martinku, naoružao selo i kraj i kliknuo sve na otpor.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se neki brđanin ispovedao bukvi, u zoru se odvuče na rukama i nogama do prve bukve, ispovedi joj sve svoje grehe kao i popu što bi, i zamoli je za oproštenje kao što bi i popa, i brzo ozdravi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali koja vajda? Ko će od boljega bježati? I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao, s namjerom da stupi među članove.
Ilija ode od popa Vrane zlovoljan. Što popu pada na um? Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili su se onako, i nije kriv Rade
— Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja. A Ilija veli Radi: — Idi, sine, popu: reci mu da dođe k bolesniku, da ga sa bogom pomiri — I vrijeme je! — veli Krilo, i nazdravi Iliji.
Ali de, makni torbu, odmori se! Maša posluša i prisloni se uz jaru, i stade da pripovjeda o popu Vrani. Veli: — Ne da mi mira; a ja ga jednako varam ..... Juče me čekao na urečenom mjestu, u ogradi iza crkve.
Već je vrijeme, jer Rade , eto, ima i sina i sada mu ne brane vjenčanja. A popu Vrani treba ugoditi, bojati ga se je; doduše, na sudu nije postigao što je htjeo: sud je oprostio Radu od njegove tužbe
Jedne večeri, kad preldžije odoše, veli sinu: —Čuj, Rade, poslušaj me! —hoću. —Vjenčaj se .... pokori se popu... nije vajde dalje zavlačiti... — Ne branim ja, — nasmija se Rade, pa, uozbiljivši se, nastavi: — Ne znaš ti , oče ,..
Hoćeš li, a? — Neću li... — nasmija se na nj žena mu. Ilija pođe popu Vrani sjutradan i veli mu da je došao radi sinovljega vjenčanja.
— i nasmija se na nj. Rade se trže, i, stideći se, povrati se kući. A sluga odmah javi popu Vrani, da je, taman kod kućnih vrata Markovih, vidio Radu i upitao ga što ondje radi; on ne odgovori, već, zastidivši
Tpehe nedjelje napovjedi, iza velike mise, Rade se navrati popu Vrani po cedulju da pođe u grad presvijetlome biskupu na ispovjed.
A željeznica s tutnjavom juri ka njegovome kraju... Ilija poće popu Vrani i plati za vjenčanje Radino talijer i tri forinta globe; ravna tri forinta, ostade mu u glavi: jedan petokrunaš i
Iza velike mise, razilazeći se, svijet šapori o Radi, ali niko ni cigle riječi ne reče popu Vrani; on je gospodar u crkvi, pa može kako hoće!
Bojim se navaliće na me troškove... pa ko će i svjedočiti proti popu? — To je moja briga! A i troškove ću platiti; dovešćeš advokata iz grada... I njega ću platiti ...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zbirku ikona je jednoga dana prosto izbacio na avliju, a zatim je poklonio mladom seoskom popu. Kad je saznao da je pop to na druga vrata opet uneo u kuću, pobesneo je i načinio lom i pokor po kući.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ama, kresni mu, brate, reci: popu pop, bobu bob!... Nego umotavaju to, kriju u kučine, te: simpatišu jedno drugom, te brak na levu ruku, te