Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, štaviše, još OBINjA, lukavstvo OBORKNEZ, po nem., veći knez, „nadknez”, knez većeg značaja OBRLAJTNANT, nem. fr., poručnik OBRŠTER, nem., pukovnik OGA(I)RETITI SE, tur., ohrabriti se OKABULITI, tur.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
29. dekembra 1877, taj i taj, taj i taj, taj i taj”, pa onda reče i: Pavao Đerić, poručnik!” — „Odakle je?” — viknusmo mi svi. On pročita naše selo. — „Bog da mu dušu prosti!” — A... onaj.. vaš učitelj?
žensko društvo prijatno . . . . . . . . . . . . . . . . . Njena majka, brat joj poručnik . . . . . . . . . . . . . . . manov, Popesku, kalkulator u Ministarstvu građevina, jedan nemački student, Maks po
oficirski kor, diplomatski kor, vojni kor (korpus) kurtoazija — učtivost lajtnant — poručnik lakerda — vrsta usoljene ribe legršter — kamena pisaljka, križulja libade — gornji deo ženske odeće od svile ili
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegov brat, Kiril, postao je bio prezidentom Akademije nauka u Rosiji. Potporučnik Šuvalov postao je generalmajor. Poručnik Razumovski general-lajtnant. Seržani su postali polkovnici. Kaplari kapitani.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Babino posvojče, vragometni šeret Spasoje, odavna je odmaglio u rat i sad se javlja iz armije. Kaže, poručnik je. I veća su se čuda danas pokazala, pa nek bude i to — Spasoje poručnik.
Kaže, poručnik je. I veća su se čuda danas pokazala, pa nek bude i to — Spasoje poručnik. Doklipsao Spase jednog dana na odsustvo, ravno svojoj baki, kom će drugom.
Doklipsao Spase jednog dana na odsustvo, ravno svojoj baki, kom će drugom. Istina je, poručnik je, zakopčan, utegnut, oči mu samo iste ostale, šarene, veseličaste.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bojažljivo sam se kretao i gotovo zastrašeno priđoh stolu za kojim su sedeli poručnik i narednik. Nisam zaboravio da im prvo kažem čin. Opet me uputiše dalje... Kao da sam se malo uživeo u okolinu...
Levo neko jauknu. Osmatrač druge baterije strmoglavce pade sa drveta, a poručnik Dobrosav raskrečio noge na nasipu i komanduje iz sveg glasa: — Po pet razornom granatom!
— Odmah ispred sela razvijte se u streljački stroj! — naređuje komandant bataljona. — Razumem! — otpozdravi jedan poručnik. Onda se žurno okrete svojoj četi: — Vojnici, neprijatelj je ispred sela. Na znak pištaljke razvićete se u strelce.
Gledao sam sa čuđenjem ovaj svoj novi stan, i zadigoh šatorsko krilo da vidim kuda se izlazi. Poručnik se nasmeja. — To levo je trpezarija, koja vodi sve do Mitrovice, a desno salon, dugačak do Šapca.
Prođe ljutito pored poručnika i uđe u kantinu. A kada poručnik ostade sam, škripnu zubima, promrmlja nešto ljutito, i obrati se strogim glasom prvom vojniku: — Zovi mi baterijskog
„A krađa bi se desila baš da je i on vodio računa“ — mislio je ljutito poručnik. Ali on to ne sme da kaže, te nestrpljivo šmiknu kroz nos.
Hteo sam da te zapitam, šta si ti u ovoj bateriji. Narednik je gledao začuđeno i taman htede da progovori, ali poručnik nastavi povišenim glasom: — Pored baterijskog narednika, o svemu treba ja da vodim računa... — Gospodine poručniče...
— Ovo neko kao da ranžira kadril — veli poručnik Luka. — Biće tebi kadril, ako se na putu počukamo — dobacuje u šali potporučnik Vojin.
— Okrete se potporučniku Vojinu: — A to je bilo onda kada sam ga ja uputio. — Jest, jest, baš tada — upade poručnik Luka — kad su njih trojica stajali na osmatračnici i gađali jednoga konja, a nisu videli kolonu da im se približava...
Naiđe i druga, i mi poznadosmo vojnike. Mašu nam rukama, viču iz vagona, a poručnik Branko nagnuo se kroz prozor i dovikuje nam, smejući se: — Zabušanti!
— Eh, zort ih je složio. Znaju oni da će sutra mečka i pred njihovom kućom da zaigra! — dira ih poručnik Branko. — Baš mi je milo što ti jedva čekaš sutrašnji dan, da isprsiš tvoj junački „rikverc“, kipislcauf — odvrati mu
— Baš mi je milo što ti jedva čekaš sutrašnji dan, da isprsiš tvoj junački „rikverc“, kipislcauf — odvrati mu poručnik Luka. Kad izvrši detaljno osmatranje, aeroplan odleti. Onda doleti novi, koji kruži nad nekom drugom baterijom...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nije ga poznao po noći. — Aha, jest... htedoše, čini mi se da ga isteraju. — Ja, pa mu direktor oprosti. Sad je poručnik; Najzad se pisar diže, oprosti se vrlo prijateljski sa Ljubicom i Gojkom, Ljubici opet ponovi nekolika izvinjenja, reče
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
čekam ja... Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše. — A, ti si, Milane... čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo.
Nastupio je onaj redak trenutak, kad ne projure njegovim ulicama ni jedna kola, ne projaše besna paripa gizdavi poručnik, ne pronese voće ili bozu prljavi Bitoljac. Tajac!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sedma baterija, u kojoj je mladi poručnik Milorad Gavrilović bio vodnik, nalazila se od dužeg vremena u sastavu našega puka.
Ranije, jednom prilikom, kad je naš bataljon vršio samostalan zadatak u Ljumi, poručnik Gavrilović bio mu je pridodan i zasebno je komandovao jednim vodom svoje baterije.
Oruđa su zveckala. To je bila sedma baterija. — Zdravo! To beše mladi poručnik Gavrilović na svom zelenku, koji se propinjao. Nikad dotle nisam video ponositijeg konjanika.
U trenutku kao da se nebo prolomilo. Izvlačeći se naglo ispod pokrivača poručnik Gavrilović ugleda glavu svoga posilnog, koji žurno otkopčavaše šatorsko krilo i koji reče: — Napadnuti smo.
Kao crv, primećeno je, gamiže neprijateljska pešadija sve bliže... Gru.. Gruuu... Poručnik Gavrilović uspešno je gađao guste neprijateljske strojeve, koji su svojim uzvicima skretali pažnju na sebe, da bi
— Nije, nije — odgovori g. Sotir Aranđelović, rez. poručnik, komandant stana, inače sekretar kasacionog suda. Krenusmo se s toga mesta, bliže streljačkom stroju.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zbog godina manje upotrebljiv va stroj, bolje bi poslužio za kancelarisku službu. Vodnik poručnik Luka Rosić iz Arilja. Karaktera zatvorenog. Inteligencije slabe. Nepouzdan. U službi mu je potreban nadzor.
U šatoru se čulo pljuskanje vode. To je posilni polivao komandanta. Kraj svoga žutog sandučeta poručnik Luka je probao pojas za spasavanje, koji je pri iskrcavanju, sigurno za uspomenu, neopaženo zajedno sa dve srebrne
Suvi potporučnik Mija zgrabio je šarenog ”Metaksu”. — Bezobrazluk. Ne daju ti ni da piješ... Samo se mali poručnik sa kratkim nogama uspeo neopaženo da prebaci na drugu stranu, gde uz prljavi zid magacina behu posedali vojnici.
sve bivše ćevabdžije i bozadžije.. Podignuto krilo pade, svetlost uteče plašljivo u šator, i ponova se čuše karte. Poručnik Luka ide duž niza šatora, koji su isto tako budni i osvetljeni, i po kojima igraju pogrbljene senke.
Preko svega se rasula mesečina, na kojoj se crne prilike stražara, i druga uz trnje pričučnula bića. Poručnik Luka korača zadovoljan. Jedan kratki prst mu je u spljoštenom nosu, a druga ruka pipa zgužvane banknote u džepu.
Poginule su sahranili u jednome potoku. Poručnik Leka žalio se na reumatizam u nogama, i pisao raport da ga upute lekaru.
Bilo je i mnogo žena. Za sto je ponekad prilazio i poručnik Anđeloti, i stiskao obojici ruke sa osmehom, a pre toga ljubio ruku Ivetinu. Odilazili su u ”Odeon”.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Na dva sata posle toga, g. Nazarov, poručnik pri đeneralnom štabu, već je sa nekoliko drugova vijao s golom sabljom jedan čopor svinja i na trku junački kasapio
Komarov me pozva da idemo na konjima u »rekognoscirovku« spram bujimirskog visa. Sa nama pođe i ruski poručnik Čerkez Šah-Nazarov. Kao konjičku pratnju Komarov povede beograđane Gaju Damnjanovića i Nikolu Đorđevića i još Z—4 seljaka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Koji su vojnici sačinjavali četnički odred? — zapitao je poručnik Mišić. — Nacionalisti, idealisti, ubojice, fantasti, ljudi koji bi na mig starešine, ako zatreba, zaklali rođenoga oca.
— Gospoda su, a zort veliki, pa im je potrebno da češće peru veš — namiguje poručnik Mišić i pokazuje na nas, dva artiljerca, koji smo ležali na susednim krevetima. — Sa njima je bio i jedan narednik.
„Čitav sam, čitav!“ — senu mi kroz glavu. — Jeste li vi to, gospodin poručnik? — pita me neko zadihano. — Gde su naši? — Tu su. — Napred, napred!
— jada se ovaj. — Ja, bogati. Ljudski život tamo ništa ne znači — upade poručnik Mišić. — Na frontu se to i ne oseća mnogo, koliko ovde u Solunu.
— Solomonska presuda! — uzviknuo je poručnik Mišić. — Slažemo se. CRNA REKA Kapetan Milija, zvani „Aždaja“, priča kako se i on vukao po poljskim zavojištima.
Naišla je tada bolničarka Cica, pa misleći da je poručnik gluv, počela sa njim glasno da razgovara. Onda se obratila tiho Peri: — Ah, što je dosadno govoriti sa gluvim ljudima.
— Pa nišani... — Nišani... — dobacuju ostali. — More, ne „prebacivaj“ se, nego pij to! — dodaje konjički poručnik Ljubisav „Husar“. — Dum! — i „Đevrek“ ispi i treću čašicu konaka.
Fjodor skoči, zauze stav mirno, glavu zabaci unazad i razdera se: — Vaše blagorodje, Fjodor Ivanovič, poručnik dvadsjat četvjortavo pjehotnavo polka. Pera se sa teškom mukom pridiže.
Amebe bivaju uništavane od drugih organizama. Bilje se bori o mesto. Životinje se kolju među sobom. Poručnik Protić ga prekide: — To znači, u prirodi kao da postoji večni zakon ranga, po kojem jači gazi slabijega. — Sasvim.
Vojnici su skočili da nas pozdrave. — Gde je gospodin poručnik? — Evo, ovuda. — Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal.
Znaš!... — Kosta namignu, a potom zapali cigaretu. — A ovde se kod jednog istaknutog mitraljeza nalazi jedan konjički poručnik. Ali ne od onih legalnih. Pardon. Za vreme rata nisam imao čast da ih vidim.
— Rajko Filipović, konjičko-pepšadijskomitraljeski poručnik. Inače, sada na bolovanju na leđima Ježa. — Glavu daje, al’ mamuze ne skida — dira ga Kosta.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— A jesi li što učio? — Nešto malo... u vojsci. — Dosta, brate, sasvim dosta. I ja sam bio žandarmerijski poručnik, pa eto, hvala bogu! Da su Karađorđevi ustanici bili pismeni, ne bi se nikad ova država oslobodila! — Sasvim!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Od muke se nasmejasmo. — To ti je ono: „Bolan zdravog nosi!“ — pokušava da se našali poručnik Luka. — E, nije baš tako.
Osećamo se kao osuđenici na belom hlebu... — Javljaju, da je poručnik Janko teško ranjen — izveštava telefonista. Gr-r-ruuu! Ni broja se ne zna ovim eksplozijama. Drhtavica obuzima telo.
— pita komandir. — Smetaju stubovi. A i glib je do kolena — odgovara poručnik Kosta. — Gde si zapeo, životinjo jedna, s konjima na mene. Stani! — uzbuđuje se Kosta. Trebalo je povratiti top nazad.
Vojnici, iako ćute, ponavljaju u sebi psovke komandira i još proklinju čas kada su se rodili. — Pazi sad! — komanduje poručnik Kosta — Jedan... dva... tri! Čuje se neko stenjanje i krckanje, kao da se kidaju mišići i kosti pucaju. — Još malo!
Komandir pritajeno uzdiše. Poručnik Kosta škripi zubima od nemoćnog besa. Saterani u mrtvi ugao, pod zaštitom noći, održava se kao neki ratni savet.
Ni do sutra uveče ne bismo mogli da nasečemo drva da popunimo rečno korito. — Znate šta? — izjavi odlučno poručnik Kosta. — Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,. koliko svega pušaka imamo, pa da udarim ja na onaj eskadron.
Da se lagano privučemo opet drumu. A tada galop... pa šta kome Bog dâ. — Dobro! — prihvati odmah poručnik Kosta. — Objasnite ljudima, da se ovo obavi bez ijedne reči — sa naglaskom je izgovorio komandir poslednju rečenicu.
Onaj zaglušni šum iščeznu. Zvezde su mirno svetlucale... — Ordonansi, s puškama na začele! — komanduje poručnik Kosta. — Baterija, sto-oj! Vojnici se pritajili. Gluvu tišinu prekidalo je samo brektanje konja.
Pred klisurom zastajemo da stvorimo plan. Poručnik Branko predlaže da se rasporedimo duž cele klisure, ali da niko ne preduzima ništa energičnije dok prednji ne stignu na
Isprečila se neka kola, pa niti mi možemo tamo, niti oni ovamo. — Zar tu nađe da zastaneš?! — razdra se poručnik Kosta „Turčin“. — Pa, kuda ću? — odgovara ravnodušno komordžija, sedeći ukraj puta. Revolver planu.
- Čekajte, brate, rano si počeo! — umiruje Kostu poručnik Protić. — E, nije nego, da ga molim... Šta, treba i mi da skrstimo ruke i čekamo blagoslov!
— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija.