Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Prođe ljutito pored poručnika i uđe u kantinu. A kada poručnik ostade sam, škripnu zubima, promrmlja nešto ljutito, i obrati se strogim glasom prvom
— Ja mislim da je to zbog tebe. Čuva te Vrhovna komanda za seme — dira Vojin poručnika Luku. — Jakako, bato. Neće valjda da vodi računa još o tebi, koga svaki patak može da kljune u „rikverc“ — veli
milioni, da nas staru, unište. — Šta misliš ti, „Kipislcauf“, na ovo? — zapita neko iz mraka poručnika Luku. — Ja mislim — veli Luka ozbiljno — da zamolimo popa Momčila za jedno molepstvije, da Bog podari svakome od nas
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A što se tiče kćeri Nikole Vujića, one su, mnogo godina posle toga, imale brata u akademiji. Njega je, kao mladog poručnika, u Skoplju, ubio jedan regrut koji je bio s uma sišao. Ubio je sa njim i četiri vojnika koje nije ni poznavao.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U kasno doba noći rastadoše se, a sutradan Jan, s tužnim srcem, pristade na sve. Godinu nakon toga, turiše ga kao poručnika u Tirol.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A oko one peći, u drugom kraju, sakupili se rekonvalescenti oko advokata-poručnika što sa govorničkom pozom iskazuje svoje mišljenje o Nemcima, koje mrzi, pa o Francuzima, koje voli, i tako po redu o
Taj odred tada nije na zadovoljstvo izvršio svoj zadatak. Pešački oficiri krivili su za neuspeh poručnika Gavrilovića, koji nije bio na svome mestu i koga nikad nismo čuli da se, zbog toga, brani.
Krakov, Stanislav - KRILA
Oficiri su hitali četama. Drugi dečko sa masnom keceljom gledao je uplašeno u malog poručnika Luku, i njegove žute oči pitale su: — A pare? – Diži se!
da platim nemam više... Krilo na ulazu šatora se razmače, svetlost pade na suvu, zgrudvanu zemlju, i omalena prilika poručnika Luke ukaza se na niskom otvoru. U šatoru se najviše čuo glas Mijin: — Igraj ti sa svakim... aktivni oficir...
— Ćutite, gospodine majore, čuće vas vojnici. Duško se nagao i vukao za rukav majora. Četvrtasta glava poručnika Luke se bojažljivo okrenula iznad ugnječene jake. Lagano se digao sa sanduka, i neopaženo izgubio u mraku.
Čak se ni broj nije znao, jer su udovi bili pomešani. Tu je bilo mesa i od poručnika Luke. Celoga je dana preplašen menjao mesta po grebenu. Suviše su blizo granate padale. ”Poginuće” šaputali su za njega.
Odjednom je svega nestalo u crnom vihoru. Nije bilo ni sanduka, ni rupe, ni poručnika Luke, koji je dotle imao kratke noge i debele prste. Govorilo se da je imao ćemer pun zlata oko sebe.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Napred je bio izaslan jedan eskadron naše konjice, pod komandom poručnika S. Đorđevića da razmotri knaževačku okolinu, kako bi naša pešadija što sigurnije nastupala.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A Pera, kao da je željan razgovora, nastavlja: — Jeste li ranjeni? — Nisam. — A gde? Zavitlavao je tako jednoga poručnika po krugu logora čitav čas, da su se svi okolni smejali.
Jedva su se nekako objasnili. Ali Pera je morao dva dana da beži od poručnika, jer mu je ovaj stalno pretio. U rekonvalescentnom logoru bio je i Ljubiša, zvani „Filozof“.
Pilo se potom, gotovo bez predaha, u zdravlje kapetana Voje, poručnika Fjodora Ivanoviča... Ljubisav je nalivao vino, ali sve preko čaša. — Rđavo tempiraš, bato!
Gruji navreše suze u oči: — Hvala vam... gospodine potporučniče... Pozdravite mi gospodina potpukovnika, gospodina poručnika Luku, gospodina potporučnika Vojina. I sve drugove. I sećajte se vašeg Gruje... Oprošćavajte...
Među vojnicima ugledah i poručnika Kostu „Turčina“. — Željo živa! — uzviknu kad me ugleda i priđe da se pozdravimo. — Otkud ti zaluta ovamo?
Želeo bih da odem do naše rovovske baterije. — A, do poručnika Koste „Turčina“. Sila je to jedna... Umirio je on Bugare, da se živi ne čuju...
E, kad je takva i takva stvar, onda čekaj, sinko majčin! — Kosta prevuče šakom preko lica. — Pozovem ovog poručnika i nas dvojica se dogovorimo...
Zato me paze kao malo vode na dlanu. Slušaj — obrati se svome posilnom. — Idi reci nekome da pozove poručnika Rajka. Videćeš ga sada. Nije daleko. — Gađaju li Bugari? — Hm!... Doterao sam ih, pa su sad kao devojčine.
Jer tada sigurno neće više biti ni Dragana, ni onoga Koste „Turčina“, ni konjičkog poručnika Rajka, koji zameću kavgu po ceo dan, a ni ludoga učitelja Stojanovića... Na ulazu se pojavi vojnik.
— Ja sam stariji. Ti bi mogao da budeš samo moj pomoćnik. A? — I on lupi po kolenu poručnika Kostu „Turčina“. Onda se uozbilji. — Dokle imaš dozvolu? — Sutra do podne... — Znaš šta?...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Preneražen postupkom jednoga poručnika, potpukovnik je stajao zgranut i bez ijedne reči. Luka priđe sledećim kolima, ali komordžija, i ne čekajući njegovu
Što promakne kroz Lukine ruke, dočekuje kapetan Dušan. Što izmakne čitavo ispod njegova štapa, sačekuje revolver poručnika Branka. Oko tri časa posle pola noći, klisura je bila ispražnjena i put slobodan. — Jesi li video, bato?
LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU Prolazili smo kroz Prištinu, kada priđe Isajlo, posilni poručnika Luke. — Gospodine poručniče, neće trgovac da primi banku. — Zašto? — Veli, banka ne vredi više... Traži srebro.
Vraćali su se gladni i sedali tužno pored vatre. Još nam je jedino uzdanje bilo u Isajla, posilnog poručnika Luke. Taj je umeo sve da „nađe“.
Tako, preturajući ih, prevedosmo naše konje. Noge su im bile ranjave. Usled prevrtanja puklo je sedlo na konju poručnika Protića. Protić se podbočio rukama i posmatra tužno. — Ne sekiraj se.
— Pa... kako naredite. — Hajd, maglu, dok te nisam dohvatio. Isajlo zadovoljno trlja ruke i sav srećan obleće oko poručnika. Ili posle obuke iziđemo na obalu i posmatramo ribare. Poneki put im se i vojnici pridruže i onda zajedno vuku mrežu.
Ali dobro da je ukuvaš, inače ćeš nanovo. Po bivaku se proneo glas o pismenoj ostavci posilnoga poručnika Luke. I svi sad dolaze da dirnu Luku. A on naručuje kave, da bi tako kaznio svoga posilnog.
Kad, ona me dohvati za ruku i privede kasi. Setih se tada kako su mi pričali za jednoga staroga poručnika iz komore, da je od „tetkice“ na kasi tražio priznanicu. Kada su to pričali smejao sam se.
Svakoga dana gutali smo hinin. Ali ordonansi rekoše da posilni poručnika Luke, Isajlo, neće da uzima, već baca hinin. — Daj ga ovamo! — naredi Luka. — Što ti bacaš hinin?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što, jošte ne može da se setiš?! — Jok... — Ama će bidne dever! Ama antika dever... poubav odi gardijskog poručnika, ete... — Ama, zbori, de... — Manulać... — veli Mane. — Ba, neću si!