Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
12. LOM Mladen ode Ivanovoj kući da odnese poruku Miloševu. Dočekaše ga tamo ne može bolje biti. Odmah ga posadiše da sedne i doneše rakije da ga usluže.
Strašno je izgledalo izmučeno lice Aleksino... — Namesti ga ovde, pored mene... — reče harambaša. Posadiše Aleksu na kladu... I on, naslonjen na harambašu, pogleda ona tri nesrećnika... — Sad mi ispričajte sve kako je bilo.
Dičan je, pa se još više diči. Po pozdravu, starojko i kum smakoše se, te ga posadiše među se. Zeka se diže u vajat s deverskim darovima. Otpoče ručak. Jelo se onako svatovski, rukama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— reče pop. — Da je živa i zdrava! — reče vladika milujući dijete. Sjedoše oni za ručak. Posadiše Maru do popa, pa joj vise nožice niz stolicu, a sam sveti otac namešta je.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali odmah skoči i gadeći se poče da se trese, rukama briše usta... No ovi ga silom opet posadiše i počeše još više da ga diraju, peckaju za ženske. — A, jesi li, a?... Jesi li se voleo s kojom?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jedna donese vode, druga joj namesti šamiju, treća je poli i ubrisa peškirom. Zatim je izvedoše tamo među njih i posadiše u sredu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Turci ostaviše tri mrtva, a toliko ih ranjenijeh pođe. Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide. Otaševa družina ponese Mišana i Janka. Ovaj potonji bijaše još u životu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svi se posadiše za trpezu i prihvatiše se dobra jela. Kad dođe red na jagnjeće pečenje, naredi ujak da se sa peći skine krčag, napunjen
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
pušku, pa me umundiraše po štapski, obuše mi ruske čizme od juhta, pripasaše sablju (koja je slobodno mogla izostati), posadiše me za sto, uklopiše u ruke pero, pa sad hajd' šifriraj i dešifriraj depeše, prevodi s ruskoga i francuskoga na srpski
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Samo kod ulaznih vrata ostavljen je prostor za prolaz. U sredini najduže strane trpeze posadiše Tiha na počasno mesto, a preko puta njega sede domaćin.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đevojku otkuda se jasno sunce rađa; posuše je grošim’ i dukatim’; čelo glave vodu izvedoše, oko vode klupe pogradiše, posadiše ružu s obje strane: ko j’ umoran, neka se odmara; ko je mlađan, nek se kiti cv’jećem; ko je žedan, neka vodu pije za