Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u opasnosti su i svi oni ljudi koji su na neki način postali osetljivi, ranjivi, zapravo koji se trenutno nalaze u posebnom stanju, kao na primer: ranjeni, bolesni, zatim trudnica, porodilja, mlada, čovek koji spava itd.
U Lužnici i Nišavi pramenovi dečje kose čuvaju se u posebnom kovčegu, zajedno sa zdravcem, pelinom i bosiljkom, detinjeg zdravlja radi.
I danas se zaklinjanje vrši na svečan, ritualan način: na posebnom mestu (kod ognjišta, na međi, raskrsnici, u sudu itd.), uz izvesne magijsko-religijske radnje (dodirivanje krsta, dizanje
²⁰ A kada u kući ima gostiju, starešina ih prima, gosti i razgovara s njima za posebnom sofrom. Njegova je dužnost i da podučava, da zadrugare uči redu, da ih „vaspitava u veri i moralu, i da ih navikne na
Odbijanje od sise u tačno određeno, granično vreme (petak, pun mesec) na poseban, tačno utvrđen način, na posebnom mestu (prag), uz izgovaranje prikladne magijske formule (basme), takođe je važan obred prelaza u kojem dominira
verbalnog i neverbalnog ponašanja deteta u odnosu na sve odrasle pripadnike patrijarhalne zajednice, zatim u njihovom posebnom oblačenju, zasebnom obedovanju itd.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Reknemo li daje, možda, reč o autentičnim, zanimljivim stvaraocima drugog reda, poštovanje koje osećamo prema njihovom posebnom daru time se niukoliko neće umanjiti. Za Sorijana su „Pero, Andersen, Žil Vern...
Za odraslog, pak, to je jedino utešno saglasje do kojeg uspeva da se vine. Zato odrasli s posebnom naklonošću prihvataju dečju pesmu; ona im je, na izvestan način, potrebnija no i samoj deci.
Ono što je dečje u čoveku, u prirodi, u stvarima rečima — nezamenljiva je stvarnost ove poezije. Reč je o posebnom sklopu odnosa i veza, o naročito izabranoj visini mišljenja i osećanja — sklopu svedenom i projašnjenom, dovršenom i sebi
Moj prepev je slobodna parafraza živahne popevke u kojoj se u posebnom registru prepliću trivijalno i strašno. Flevus lepus parvulus, Počujte plač zečeći Clamans altis vocibus:
Određene da se susretnu na tako usko omeđenom prostoru i posebnom zadatku. Igra je, očigledno, sušta suprotnost neredu i improvizaciji.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
48. ZEC I ŽABA KORNjAČA: Zabeležio Vuk Vrčević. Prvi put objavljena u izdanju Srpskog učenog društva 1868, zatim u posebnom izdanju Vrčevićevih narodnih basana 1888. 49. ČOEK I ZMIJA: Pribeležio je Vuk St.
knjizi njegovih narodnih pripovedaka 1868 (izdanje Srpskog učenog društva), a zatim sažetije i stilski više doterana u posebnom izdanju podrugačica 1883. Prenosimo je iz ovog poslednjeg. 86. GLAVOM O KAMEN DA MU SE OSVETI: Sve kao pod 85. 87.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Priznao sam da su srpska i američka shvatanja sasvim različita u ovom posebnom slučaju, jer iako je na ovoj farmi muženo preko stotinu krava dnevno, nikad nisam video ženu u bilo kojoj štali, niti
Jedna od šema ove teorije je tako jednostavna i tako lepa, a može se shvatiti i onda kada se ne raspolaže posebnom naučnom predspremom, da ne mogu, a da ne prikažem sada nekoliko njenih neobičnih karakgeristika.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
došli, možda, do prve opšte osobine nedovršene poeme o vuku: ona ima dve ravni, neposredno datu i skrivenu, koje se u posebnom značenju mogu nazvati manifestnom i latentnom. Cilj analize je ova druga.
stanju funkcioniše kao ostatak jedne ranije razvojne etape, pa ga zato sve tri reči koje ga imaju upotrebljavaju u posebnom značenju: nebesa, čudesa, telesa.
Uostalom, književni tekstovi ne vise u bezvazdušnom prostoru sami po sebi uzeti, nego nastaju i žive u jednom posebnom vremenu čiji sat navija i odvija književna evolucija.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Prerađujući tragediju Kozačinskoga Rajić je, kako je u Preduvjedomleniju naglasio, posebnom oznakom obeležio prvobitni a i u preradi zadržani tekst Kozačinskoga, za razlikovanje od drugačije obeleženih svojih
Vezilić u knjizi Kratkoje sočinenije o privatnih i publičnih djelah, Beč 1785, str. 335—9, u posebnom moralizatorskom člančiću O zloj ženje, gde ju je opisao ovako: „Bog blagočestivago muža sohranit da ne vozmet ženu
praksi, iz drevnih vremena kada je poezija bila mnogo prisnija i prirodnije vezana sa melosom nego danas, kao i o posebnom stilskom maniru, verovatno starijem nego što bi se o njemu smelo zaključivati na osnovu ovde navedenih samo nekoliko
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
azbuku izbacujući iz upotrebe sva ona zatečena ćirilska slova koja u srpskom narodnom govoru nisu odgovarala nekom posebnom zvuku. Uveo je pravopis u kojem napisana reč precizno odslikava izgovorenu, po načelu "jedan glas, jedno slovo".