Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Daj vina!... Sedi, učitelju, kad si i ti tu, da posedimo — reče jedan od njih nekako važno i rastegnuto. Svi posedaše za jedan sto ukraju, što beše pod oko svima gostima.
Utom iziđoše već na vrh brda, gde ih Simica čekaše s kočijama. Opomenuše Simicu da dobro otvori oči niza stranu, pa posedaše. Tu se već videlo da mogu malo i Simičine kočije juriti. Bilo je već neko doba noći kad stigoše pred meoničku mehanu.
»Daj ponećemo!« viču oni. Aja — on ode kao oparen u kancelariju; samo tek tresnuše vrata za njim. Sava i Nikola posedaše, Simica ošinu mrkova, i opet se otkotrljaše nasipom Simičine kočije, a u njima putnici gotovo oplakali od smeha.
Dođoše i dva brata Boškova, te se zdraviše s popom, pa posedaše tu i zaturiše razgovor. Vuja samo ćuti i ništa ne zna gde je — da li sedi, da li stoji.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Odoh da mu javim — reče Jova — može se ljutiti. Zamalo pa se vrati i pozva Simu u kačaru. Izljubiše se bratski, pa posedaše. — Nadao sam se da ćeš me zvati. — A zar si znao? — upita Nogić. — Javio mi je Srećko. Nego, alal vam vera!
— Uđite, uđite! — veli Aleksa. — Pomaže bog! — Bog vas čuo! I mladež pođe ruci gostima. Pošto posedaše i prineše im čuturu s rakijom, reče Aleksa: — Pa, kako si, Milo?... Dao te bog videti! — Bogu hvala! — Kako na domu?
— Svršiste li? — upita harambaša. — Svršismo — reče Stanko. — Onda sedite. Oni posedaše. — E, Stanko, dete moje, — reče harambaša — glavne ti krivce predadosmo... — A... ono nisu glavni! — reče Stanko.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Izvol’te raskomite se kao kod svoje kuće. Juco dušo, sedi tu do Melanije; znam da imate šta da se razgovarate. I posedaše svi.
— Ti ćeš, Sido, tamo; ja ovde, a Juca tamo bliže vratima; ona će svaki čas ustajati. Posedaše svi pošto se prekrstiše. Pop Spira izvadi iz džepa federmeser i stade ga oštriti ocilom koje mu je uvek metano uz tanjir.
Svi posedaše i počeše jauznovati. Nastade jedna poveća pauza. Svi se dali na posao. Čuje se samo srkanje kafe; svi srču kao po nekoj
Ta sećaš li se kad si ti opet mene kurtalis’o belaja! Nego, ’ajde, ’lâdi se večera na astalu. Dođe i pop Ćira. Posedaše svi, a gđa popadija s crkvenjakom i Roksom poslužuje.
— Izvol’ te, česnjejši, ded’, Spiro! Putnici posedaše. Nude domaćina. On se izvinjava. — A, fala, fala! Ja, bome, sam ne ispuštam ovu lulu iz usta do doveče!
A tada je stari svat naredio da se prežu konji. Posedaše ili, bolje reći, potrpaše se po šestoro, sedmoro u kola, pa se krenuše u B. mladoženjinoj kući.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pozvaše ga da džarne, celiva ga i izgovori neke reči. On to učini poslušno, osuđenički, tajanstveno. Onda svi troje posedaše oko sofre i otpočeše jesti.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pravili su na njih I pikantne primedbe; osobito o Čamčinom nosu. No kad posedaše, onda su tek gledali na gospodara Sofru, jer kad je sedeo nije izgledao malen, nije manji nego ma koji u društvu.
Sremac, Stevan - PROZA
— priča Jova zadovoljan. Sto je već bio postavljen i jelo se donosilo na sto, i oni posedaše. — Stoj! — viknu Jova. — Ne tako, nego ovako! Sedi ti, priko, ovde; ti, Kajo, tu, a ja ću ovde.
I Puja ubrisa nos pa uze zvoniti, a deca ulaze jedno po jedno, i za njima, naposletku, uđe učitelj u školu. Deca posedaše u skamije, a Maksim se prošeta jedno dvared-tri ispred dece, tako dostojanstveno da se piscu čini najzgodnije da ga
Radičević, Branko - PESME
vode i Morave, I sa Krke, Lima i Cetinje, I sa mora, one vode sinje, Doleteše, odma popadaše, Na javore drva posedaše, Zapevaše srpsku carevinu, Srpsku slavu, srpsku gospoštinu, I junake silne na stotine, Al' i druge beše tu miline.
“ Viknu jedna junačina. Posedaše za stolove; „Naša braća jošte love, Njima sreća, mi veselo, Al' i vredi tako delo!“ Pa se priča, klikće, poje A
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na jednu sofru turiše jedno vedro s varenim mlekom, prineše ložice, i tu posedaše svi, pa i siromaha ponudiše da i on sa njima večera za tom sofrom. Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jeste li razumeli, vojnici? — Razumemo! — progovoriše oni gromko i jednoglasno. Onda se raziđoše, posedaše pored praznih kara i veselo zapevaše: Kad te vidim na sokaku poznajem te po koraku...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Učitelj baci struku na stolicu, posadi se na nju umorno i stade brisati znojavo lice. Svi opet posedaše i nastade kratko ćutanje.
Naši putnici naiđoše na oborenu kladu na samoj obali, pa, gotovo ne sporazumevajući se, posedaše na nju. Proleti slepi miš i zapara tanahnim krilima pored samih njihovih očiju; projuri tiho, bez šuma, vodeni kos,
Ja... ja... uzviknu on u ljutini, pa zape i odjednom prekide. Ljubica i pisar tako isto izgrdiše čiču, pa posedaše za sto, koji se povijaše na sve četiri strane. — Šta ću, starost je, bratiću !...
— Jeste, odgovori on namršteno, gledajući u stranu. Napred nastade pokret, gosti posedaše u klupe, a predsednik ode za sto i otvori skup.
XVIII Svrši se i svadba tiho, mirno : malo ko i svrnu pažnju na taj događaj. I mladenci i časnici — cela svadba — posedaše svi u jedna kola i odoše na ručak Ljubičinu ocu, a pred veče se svi vratiše, da bi se sutra rano mogao nastaviti
Ko može Vlajka naterati da igra po tuđoj svirali!... Gledaj ga samo!... Posedaše i počeše razgovor. Ljubica ne skida očiju sa gosta, a i on se, u razgovoru, počešće osvrće na nju.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Rodoljubivi građani posedaše na stolice, a sazivači zauzeše svoja mesta za stolom. — Braćo! — poče jedan od sazivača. — Vi već znate što smo se
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Onaj napred beše kapetan. Ljudi poskakaše, ali on mahnu rukom, te odmah svi posedaše. Čim priđe rastu, zovnu kmeta na stranu. Progovoriše nekoliko reči, pa eto ih posle pod rast.
Iskočio beogradski voz, pa će biti zadocnjenje. — A-a!... razvuče Živko i veselo pođe sa decom ka izlasku. Kad posedaše na kola i kočijaš ošinu konje, Živko se prekrsti i uzviknu : — E presede mi kraj stare godine!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U tome stiže i večera. Gizela donese jela: kapamu, kajganu, hladno jagnjeće i sir. Posedaše svi. Ćir Đorđe, Gizela, učitelj i Mića »Oficir«.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Odavno Mitar Beograd nije video i jedva ga je poznao, toliko se prestonica bila izmenila. A čim su stigli, posedaše u automobil, da bi se bolesnica manje truckala, i tako su došli u bolnicu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo tako reče, a baš sam imao neka posla — poče ovaj otezati. Pantovac ga preseče očima, te on ućuta. Kad svi posedaše, Vujo poče govoriti. — Dosta je bilo čekanja, treba da se radi. Jednako jedemo, a ništa ne zarađujemo...
A sad sedite svi. Posedaše svi, kao po komandi, a kmet još podvi noge poda se. Đurica, stojeći, izvadi duvanjaru i stade da savija cigaru.
Đurica je odvede duboko u zabran, te u jednom sklonitom mestu, posedaše. — Gde si, bolan; poludeh od muke — reče joj Đurica, pogledavši je strasno.
Trebalo im je odmoriti se i dušom dahnuti, jer ih umor savlada. Zavukoše se u gust šibljak i posedaše jedno do drugoga. Pantovac odmah izvadi pljosku i nateže.
— Neka ti Bog oprosti! — reče on, pa sede za sto. Posedaše i ostali žandarmi. Jedan natoči svakome po čašu rakije, podigoše svi prvu čašu u vis i rekoše: — Prva u slavu Božju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na jednu sofru turiše jedno vedro s varenim mlekom, prineše ložice, i tu posedaše svi, pa i siromaha ponudiše da i on sa njima večera za tom sofrom. Na drugu sofru turiše četiri vedra sa varenim mlekom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Stariji ljudi ipak nađoše mjesta da se ogreju, dok mlađi posedaše gde mu drago, nastojeći da barem iz daljega oči na plamenu pare; kad ga vide, kao da ih i grije.
Krakov, Stanislav - KRILA
Opet su komande šaputane, i stisnuti vojnici posedaše i polegaše po hladnoj, kamenitoj zemlji. Čule se poslednje zapovesti: — Ni vatre, ni govora!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— S potpunim taktom deca se bez ijednog pitanja raziđoše. Mija, s trima drugaricama, sa ekspertima, posedaše po sanduku na kojem je stojao učiteljev sto. — Udala se za nadzornika straže i apsana. u Policiji.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pokani ih Hristos, te zajedno posedaše jesti. KLADENAC JAKOVLjEV Kladenac je obo neiscrpan lepe slatke čiste struje, te koliko se više crpe, toliko boljma žica