Ćosić, Dobrica - KORENI
Da je Simka tu, grdio bi je. — Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća.
Samo je granulo iz nje. Odlomilo se. Nema vole da posluje, pa iziđe napolje. Crnim jasenovima mesečina posedela vrhove, a nad njima se prosule sitne zvezde. Ona je žena. Nad svima.