Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ Oj ti, vilo Zagorko, posestrimo moja! Uzmu svoju basmicu, hajde basmice, po bogu sestrice, ne zapinji ni o brdo, ni o kamen, ni o šljivu sadnicu, ni o
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jednom će on njoj: — Vala, posestrimo, ja bih te nešto molio, ako mi daš vjeru da o tome nećeš nikome ništa kazati. — Tvrđa vjera od kamena, pobro, kazuj
Miljković, Branko - PESME
i prazni Zabranjeni slavuji slavni al bez moći Tvoje je srce uzrok dana i noći Da sve što prođe vrati se po kazni Tužna posestrimo čemera i bune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih
se po kazni Tužna posestrimo čemera i bune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u drugima ti samo pevaš I tvoja ih praznina sve više
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kada Marku sitna knjiga dođe, te on viđe što mu knjiga kaže, onda stade Marko govoriti: „Jaoh mene, moja posestrimo! Zlo je poći, a gore ne poći: da s' ne bojim cara i carice, ja se bojim boga i Jovana; baš ću poći, da neću ni doći“.
“ Al' govori Kraljeviću Marko: „Ne kuni me, moja posestrimo! Ja sam glavom Kraljeviću Marko“. Kad to začu lijepa đevojka, objesi se Marku oko vrata: „Bogom brate, Kraljeviću
“ Reče njojzi Kraljeviću Marko: „Posestrimo, Turkinjo đevojko, dok je mene i na mene glave, ne dam tebe crnom Arapinu! Nemoj drugom kazivati za me, veće kaži caru
Al’ procvilje Kraljeviću Marko: „Đe si danas, posestrimo vilo? Đe si danas? niđe te ne bilo! Eda si se krivo zaklinjala: đe gođ mene do nevolje bude, da ćeš mene biti u nevolji?
Novak podvikuje, sve sa gore lišće otpadaše, a sa zemlje trava polijeće; on dozivlje posestrimu vilu: „Bog t’ ubio, vilo posestrimo! Nijesi l’ mi božju vjeru dala, kad mi bude najveća nevolja, da se mene na nevolji nađeš?
“ Progovara Starina Novače: „Vjera moja, posestrimo vilo, ja ne ćeram, već ja jadan bježim; pogubi me Grče na mejdanu!“ Tada njemu vila govorila: „Vrn’ se natrag, bogom
“ A Mihat joj bješe besjedio: „Oj, boga mi, mila posestrimo, da nijesam tebe obritvio, bih rekao e si junak dobar, dobar junak, careva delija“.