Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kada se odmakosmo, on mi reče: — Čuo si, svakako. Pokušaj, najzad, sam. Vratio sam se u divizion i preko posilnoga prijavio se komandantu. Iako u muci i bolu, ipak sam zatezao bluzu. Komandant se pojavi na vratima.
Čudili smo se samo kako je sve pusto. Čak ni posilnoga nema. Neke kokoši su samo čeprkale po dvorištu. A kada smo obazrivo otvorili vrata sobe, na krevetu se nalazio veliki
Koga tražite?“ — zapita. — Kapetana Svetu — rekoh. „Nije još došao“, i utrča u drugu sobu. Posilnoga nema i ja stojim sam u predsoblju... Ne smem da uđem... Bilo bi mi neprijatno da naiđem na...
Dajem ti da odeš u kafanu, da se najedeš i napiješ, jer si me dosta noći čekao gladan i žedan... Pozvao sam svoga posilnoga i rekao mu da ide u stan i donese jednu maramicu iz mog sanduka.
— Kad raskopča bluzu, Aleksandar poče: — Pođem ti ja odavde, i pravo u stan. Kad tamo... nigde nikog. Pitam posilnoga, gde je gospodin kapetan... Kaže, eto su u zabranu, večeraju. Ništa...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sendviča, te će ga brisati s popisa za zimsku pomoć ili ga lišiti nekakvog doplatka, tako će, kao kapetan, svog posilnoga koji mu nije dovoljno svesrdno naviksao čizme uvrstiti u prvi maršbataljon ili odrediti na zadatak na kome se sigurno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svaki bi želeo da se bar u poslednjem času nađe pored nekog druga ili prijatelja. U mraku sam nazreo pored sebe svoga posilnoga, te mi beše nešto lakše. Komandanti su otišli nekud. Kad su se vratili, naredili su da krenemo. Osećao sam dah borbe.
Bugarin se tresao, iz usta mu pokulja krv, a prstima je grčevito rio zemlju. Odnekud dolete kuršum i udari moga posilnoga, koji je išao pored mene. Priđoh mu. Na njegovom čelu videla se velika rupa.
— Ko, je l’ ja? — odgovara Pera i podražava svoga posilnoga, za koga je pričao da uvek isplazi jezik kad završi rečenicu.
Na moj poziv: „Alo, četvrta, peta, baraž!“ — nišandžije da okinu topove. Vratio sam se u zemunicu. Zapitao sam posilnoga gde je narednik. — Kupa se. Najednom tamo na desnom krilu, kod pešaka, odjeknu brza puščana paljba. Čuo se i mitraljez.
Džamiću! — dozva svoga posilnoga. — Donesi još dve stolice. Komandir mu priđe i pruži ruku, gledajući ga ljubopitljivo. — Zdravo, druže Raco!
“ — Kapetan Bora se najednom uozbilji. — Džamiću! — gledao je strogo posilnoga kapetana Radoslava. — Naredio ti je kapetan da doneseš dva litra vina!
— Čekam? — Doneću ti vina, pričekaj. — A, ne, ne! Ti ostaješ ovde — on se okrete jednom od svojih vojnika: — Zovi posilnoga gospodina kapetana. Unutra uđe Džamić, sav zgrčen i preplašen. — Gospodin kapetan ima nešto da ti naredi!
Dohvatio ga je ljutito, savio i bacio daleko u šiprag. Tada je pozvao svoga posilnoga Isajla. — Evo ti deset drahmi, da mi kupiš nov kaiš. A kad ga uzmeš, da ga zatvoriš.
Rešio sam čvrsto da više sa Lukom ne govorim. Pozvao sam svoga posilnoga Stanimira i naredio mu da zatvori i moju flašu sa vermutom.
Umesto odgovora Vojinu, Luka pozva svoga posilnoga. — Skuvaj mi kavu. Ali samo jednu! Razumeš li?... Ćutali smo celo poslepodne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Slušaj, da je komandant hteo s tobom privatno da razgovara on bi te zvao preko posilnoga. A video si da je došao ađutant. — Naravno...
Uostalom, ne košta te ništa. — U sanduku mi je... — Pa šta je s tim... Trajko! — viknu revnosno Luka posilnoga popa Momčila. — Neka, neka, ja ću ići sam — i on pođe svome šatoru.
Lukino lice se tada obično opusti, njegove oči zavodene, jezik mu odeblja, on se vraća povodeći se u šator, i zove svoga posilnoga Isajla. Zatim počne tužnim glasom: — I-sak, bre, š’o me mrziš?
Ali dobro da je ukuvaš, inače ćeš nanovo. Po bivaku se proneo glas o pismenoj ostavci posilnoga poručnika Luke. I svi sad dolaze da dirnu Luku. A on naručuje kave, da bi tako kaznio svoga posilnog.
Jest, bato, ali čizme treba skinuti!... A ja posilnoga ne mogu da vodim sa sobom. Ih, sunce mu, ko bi još i na to mislio! Sam da skinem ne mogu!