Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— pita ga Luka. — Jesi li za kavu, ili rakiju? — Molim te, ta dva pića nemoj da mi razdvajaš. Vojin naredi svome posilnome da donese rakiju, Luka naruči kave za sve nas. Dragiša je uneo neku svežinu i mi ga obasipamo pitanjima.
Hladna i topla voda... Ogromna ogledala... Mlada sobarica, nema joj više od dvadeset godina. Luka se obrati svome posilnome Isajlu: — Jaoj, reponjo, kad ću prestati jednom da gledam u tebe!
Istoga dana dobio je pismo od svoje majke, preko Švajcarske. Naredio je posilnome da mu prinese slepi fenjer, i počeo da čita.
Naišao je baš tada kelner sa čajem. Pustio sam joj ruku. Luka se nervozno počeša po potiljku, pa se okrete mome posilnome Stanimiru, koji je stajao na vratima i slušao pričanje Dragišino. — Stanimire, šta bi ti radio ovoj ženskoj?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Samo što nije dogorela. — Milojko — okrete se potpukovnik Petar svome posilnome — ugasi onu sveću, da mu se ne zapali odelo. Promičemo tako pored mrtvih i niko im ne odaje počast.
Muzika je treštala. Dugo su nam Engleskinje mahale rukama. Ostadosmo opet sami na onoj prljuši. Luka se okrete svome posilnome: — Iso, skuvaj mi jednu gorču kavu!