Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad navali ljuta Arapija, ode caru triest hiljad' vojske. Onda care Marku knjigu piše: „Brže hodi, moj posinko Marko! Propade mi triest hiljad' vojske!“ Ali Marko caru odgovara: „Kada brže, care poočime!
A Arapi juriš učiniše, ode caru šeset hiljad' vojske. Opet care Marku knjigu piše: „Hodi brže, moj posinko Marko! Propade mi šeset hiljad' vojske!“ Ali Marko caru odgovara: „Čekaj malo, care poočime!
A Arapi juriš učiniše, ode caru sto hiljada vojske. Onda care Marku knjigu piše: „Brže da si, moj posinko Marko! Brže da si, moj po bogu sinko! Arapi mi šator oboriše!“ Onda Marko usjede na Šarca, pak on ode u carevu vojsku.
rana dopanuo, sedamdeset rana od Arapa; pak on caru pade preko krila; pita njega care gospodine: „Moj posinko, Kraljeviću Marko, jesu li ti rane od samrti? Možeš li mi, sinko, preboljeti, da ti tražim melem i ećime?
Njega tješi care gospodine: „Ne boj mi se, moj posinko Marko! Ako su ti dvori izgoreli, ljepše ću ti dvore načiniti — pored mojih, kô i moji što su; ako ti je blago
Besedi mu care Sulemane: „Moj posinko, Kraljeviću Marko, ta ja jesam jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu